Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

27. 01. 2014.

Autor: Zorica Miladinović Izvor: Novi magazin

Narodne kuhinje sve siromašnije

Kazan mali, mnogo gladnih

Javne kuhinje u kojima desetine hiljada ljudi dobijaju jedini topli obrok dnevno zavise od dobre volje i angažovanja ljudi u Crvenom krstu, lokalnim samoupravama, crkvama i verskim zajednicama i od donatora. Ko dolazi u narodne kuhinje i šta može očekivati

A šta ću... Valjda ću se nekako snaći, kaže pomirljivo Mirjana J., sredovečna Nišlijka iz naselja Durlan, na vest da je Narodna kuhinja zatvorena zbog nedostatka novca. Gradski oci su najavili njeno ponovno otvaranje početkom naredne godine i ona im „veruje“.

Mirjana jedva preživljava od socijalne pomoći. Centar za socijalni rad je njene dve ćerke smestio u hraniteljsku porodicu, a ona je ponovo trudna. Budući otac deteta je nezaposlen i povremeno navraća. Žive u polupraznom stanu, ali bar imaju struje, za razliku od prošle godine. Mirjana je tada svetlo „dobijala“ samo iz zajedničkog hodnika jer je ulazna vrata na stanu držala otvorenim. Posle su joj uključili struju pošto je sa EPS-om zaključila ugovor o izmirenju duga, a sada račune plaća „koliko može“. Prethodnih godina su se ona i deca, koja su još uvek bila kod nje, “grejali na granje“ koje su skupljali duž Nišave. Povremeno su se i prehranjivali „pozajmljivanjem“ voća ili povrća iz niških bašti.

Mirjana J. je među 5.500 socijalno ugroženih Nišlija koji su na „narodnom kazanu“ dobijali jedan topli obrok dnevno. „Kazan“ je prestao da radi 18. avgusta jer je potrošeno svih 56 miliona iz gradskog budžeta namenjenih za ovu godinu. Rebalansom budžeta početkom septembra dodatnih 20 miliona za nastavak rada do kraja godine nije bilo dovoljno. Ovih dana bi trebalo da bude raspisan tender za izbor najpovoljnijeg provajdera koji će spremati i distribuirati obroke. Kuhinja je radila od juna ove godine, nakon što su šest godina deljeni paketi sa osnovnim životnim namirnicama.

Gradonačelnik Niša Zoran Perišić kaže da će tender i izmena Odluke o pravima iz oblasti socijalne zaštite poslužiti za smanjenje troškova za Narodnu kuhinju. Perišić veruje da bi uslove za dobijanje toplog obroka trebalo pooštriti jer ih sada dobijaju i radno sposobni i oni koji nisu socijalno najugroženiji. Direktor niškog Centra za socijalni rad Zoran Jović precizira da postoje ideje da se troškovi skrešu tako što će pravo na kuvani obrok imati samo radno nesposobni i stariji od 65 godina.

Lista čekanja u Trgovištu

”Ne znam da li Niš ima najviše korisnika Narodne kuhinje po glavi stanovnika , ali je činjenica da iz gradskog budžeta za tu namenu puno izdvajamo. U trenutku prekida rada Narodne kuhinje na njene usluge čekalo je još 1.500 ljudi sa rešenjima, što je ukupno 7.000. Stigli smo do tog broja i zbog veoma fleksibilnih uslova za ostvarivanje ovog prava koji su bili izraz dobre volje lokalne vlasti da pomogne što je moguće većem broju siromašnih sugrađana. Nažalost, zbog situacije u našem budžetu ovi uslovi će morati da budu redukovani i stroži”, kaže za Novi magazin Branislav Ranđelović, gradski većnik Niša resorno zadužen za „socijalu“.

Problem sa finansiranjem narodnih kuhinja imaju i drugi gradovi u Srbiji. Prethodnih nedelja bez jedinog sigurnog obroka bilo je 380 korisnika u Prokuplju. Kuhinja je bila zatvorena jer je lokalna samouprava Crvenom krstu isplatila samo deset odsto sredstava predviđenih budžetom.

Zbog besparice uskoro bi mogla da bude “zakatančena” Narodna kuhinja u Kuršumliji koja brine o 950 gladnih, što je deset odsto stanovništva tog mesta. U maju je bez ovakve ishrane ostao deo stanovnika u kontejnerskim naseljima Makiš 2, Jabučki rit, Barajevo i Mali Leskovac, ali je iz beogradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu rečeno da je to iz administrativnih razloga, a da će uslugu opet moći da koriste čim se prijave za nju u svojim Centrima za socijalni rad. U Subotici 1.100 najugroženijih dobija obroke na 30 punktova u gradu. U Zrenjaninu mesecima nije radila Narodna kuhinja zbog propusta u postupku javnih nabavki i manjka novca. Letos je ponovo proradila zahvaljujući udruženju preduzetnika. Još je neizvesna sudbina Narodne kuhinje u Sremskim Karlovcima, gde se obroci zbog nedostatka novca ne spremaju od 1. marta. Iz istog razloga prethodnih meseci nije radila ni kuhinja u Adi. Ipak, i sami pokušaji da ove kuhinje profunkcionišu bolji su od toga da ih nema, što je slučaj sa Surdulicom, Bosilegradom, Crnom Travom i drugim siromašnim opštinama u Srbiji.

A potreba za ovom vrstom pomoći raste srazmerno siromaštvu. Crveni krst u Srbiji sada koordinira rad 75 Narodnih kuhinja sa 34.660 korisnika, što je za 4.000 više nego prethodne godine. Od ovog broja oko 11.000 su deca. Za čak 60 odsto korisnika jelo u ovim kuhinjama je jedini topli obrok u danu. Situacija je veoma teška i u Vojvodini, gde se sada na “kazanu” prehranjuje više od 10.000 ljudi. Drastično raste broj korisnika i u Sandžaku. U Trgovištu, koje ima tek nešto više od pet hiljada stanovnika, na listi čekanja za Narodnu kuhinju je oko 1.500 ljudi, što je više od četvrtine žitelja.

Rotarijanci i slatkiši

Način organizovanja narodnih kuhinja nije jednoobrazan. U velikom broju njih koordinira Crveni krst Srbije, ali u Beogradu, Nišu i još nekim mestima to rade lokalne samouprave. Sasvim suprotno je u Bujanovcu, gde sve radi Crveni krst. Javne kuhinje takođe organizuju i Srpska pravoslavna crkva, Islamska zajednica i druge verske organizacije. U Beogradu od februara prošle godine postoji crkvena kuhinja Verskog dobrotvornog starateljstva Beogradsko–karlovačke arhiepiskopije. U Prijepolju, Brodarevu, Priboju i Novoj Varoši pored Narodne kuhinje Crvenog krsta postoje i kuhinje Islamske zajednice u Srbiji „Hajratô”.

Narodne kuhinje se različito i finansiraju. Najčešće Vlada Srbije obezbeđuje kupovinu deset osnovnih namirnica, kao što su brašno, ulje, pirinač, pasulj, grašak, boranija, testenina, mesne konzerve ili začini. U Smederevu, međutim, nisu želeli da čekaju na pomoć Vlade, pa su namirnice obezbedili tako što su posadili pšenicu na šest hektara iznajmljenog zemljišta i formirali farmu svinja i ovaca. Preduzimljivost nije pokazala lokalna samouprava već mesni Crveni krst. Lokalne samouprave uglavnom pokrivaju troškove pripreme hrane, komunalija i zarada zaposlenih. U nekim slučajevima pomažu i donatori, ali je njih sve manje. Ipak, ima izuzetaka, pa recimo Narodnu kuhinju u Valjevu solidarno finansiraju lokalna samouprava, Crveni krst i Rotari klub. Njen rad je i obnovljen 2010. godine posle šestogodišnje pauze zahvaljujući pomoći dvojice valjevskih preduzetnika – rotarijanaca.

Usluge koje se mogu dobiti u zajedničkoj kuhinji takođe se razlikuju. U Loznici 150 korisnika svakodnevno dobija kvalitetne obroke sa mesom, a ne samo pola litra kuvanog jela i 300 grama hleba, kao u drugim mestima. U Merošini Narodna kuhinja kuvanu hranu vozilima dostavlja svim korisnicima. Lokalna samouprava Kragujevca organizuje i donatorske večeri kako bi za decu, koja čine skoro polovinu od ukupno 600 korisnika, obezbedila mlečne proizvode, voće i slatkiše. U Narodnoj kuhinji u Pančevu korisnici mogu da provedu neko vreme i da popiju čaj ili kafu. Neke kuhinje dele lanč-pakete sa osnovnim namirnicama umesto obroka.

 Jad i beda

 “Neophodno je i da se njihovo osnivanje, organizacija i finansiranje reši sistemski, a da država u tome ima veću ulogu. Uprkos tvrdnjama da je Srbija socijalno odgovorna država, to nije tačno. Ona je ‘socijalu’ u velikoj meri prepustila sindikatima, koji ne samo da otvaraju SOS prodavnice, što smo recimo mi činili, već pomažu ljudima i materijalno ili im čak plaćaju lečenje i lekove. Naravno, Narodne kuhinje i slična vrsta podrške samo su iznuđeno rešenje jer je situacija u Srbiji očajna. Svuda su jad i beda. Jedino pravo rešenje za to jeste oporavak ekonomije i smanjenje nezaposlenosti, na čemu svi insistiraju, ali uglavnom samo na rečima”, kaže za Novi magazin Dejan Janićijević, potpredsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

Prema nekim procenama u Srbiji oko milion ljudi nema zvaničnih prihoda. Više od 750.000 ljudi je nezaposleno, a oko 180.000 radnika ne prima plate jer su im preduzeća pod blokadom ili im ih poslodavci ne uplaćuju. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da od ukupnog broja nezaposlenih samo nepunih deset odsto dobija novčane naknade jer je proglašeno tehnološkim viškom ili su na korak od penzije. Od 1,220.000 ljudi koji imaju više od 65 godina, čak 27 odsto, odnosno njih 320.000, nije u penzijskom sistemu. Ispod granice siromaštva živi oko 200.000 dece, što znači da je svako osmo dete gladno. U najgoroj situaciji su mlađi od 13 godina iz sela u centralnoj Srbiji koja su sve siromašnija i praznija.

(Ovaj tekst je deo projekta „Socijalno ugroženi – nevidljivi u društvu“, koje sprovodi Nezavisno udruženje novinara Srbije NUNS, uz podršku Ministarstva za rad, socijalnu politiku i zapošljavanje. Novi magazin je medijski partner.) 

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten