Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

27. 01. 2014. Beograd

Autor: Vojislav Stevanović Izvor: Novi magazin

Penzijska reforma

Kad je pravo vreme za penziju

Sve više se, kad je reč o penzionoj reformi, u Srbiji spominje podizanje starosne granice, pa i izjednačavanje dobi u kojoj se odlazi u penziju za muškarce i žene, kako bi se sprečio dalji rast broja penzionera i pritisak na srpske finansije

Jedan na jedan. Tako danas, sportskim rečnikom, izgleda odnos radnika i penzionera. Ekonomskom terminologijom reklo bi se “neizdrživo”. U 2012. godini u proseku je bilo zaposleno 1.727.048 ljudi (ne računajući 91.234 zaposlenih u vojsci i policiji), dok je u decembru bilo 1.707.943 penzionera. 

Kako tvrde stručnjaci, tako nepovoljan odnos rezultat je velikih privrednih poremećaja i smanjenja broja zaposlenih, liberalnih uslova penzionisanja u prošlosti i zrelosti sistema, a u manjoj meri i starenja stanovništva. Tome u prilog govori činjenica da se oko 70 odsto muškaraca penzioniše pre 65. godine života, odnosno da se polovina žena penzioniše pre 60 godina starosti.

“Srbija je na evropskom začelju u izjednačavanju starosne dobi za penzionisanje žena i muškaraca. Otuda je neophodno u što kraćem roku, u skladu sa društvenim preferencijama, usvojiti zakonske izmene koje podrazumevaju neki od alternativnih pristupa – izjednačavanje starosne dobi za penzionisanje žena i muškaraca na 65 godina starosti, izjednačavanje na 65 godina uz mogućnost da se žene penzionišu par godina ranije u zavisnosti od broja odgajene dece ili samo delimično povećanje starosne granice za žene na 63 godine starosti”, smatraju u Fiskalnom savetu.

U pojedinim državama starosne granice su već izjednačene (Nemačka, Belgija), a u mnogim zemljama to će se dogoditi narednih godina, na primer u Velikoj Britaniji ili Italiji. Propisi u mnogim zemljama nalažu i dalje povećanje starosne granice u budućim godinama i decenijama – u Italiji na 66 godina, u Norveškoj, Nemačkoj, Španiji i SAD na 67 godina, odnosno u Velikoj Britaniji na 68 godina starosti. Najveće zakonsko povećanje starosne dobi usvojile su Poljska i Crna Gora, koje predviđaju penzionisanje sa 67 godina starosti za oba pola (nakon prilično dugog tranzicionog perioda).

Prema važećem zakonu u Srbiji uslovi za sticanje starosne penzije podižu se postepeno sve do 2023. godine. Tada će žene u penziju odlaziti sa najmanje 58 godina života i sa 38 godina staža (sada mogu sa 53 godine i četiri meseca i sa 34 godine i četiri meseca staža), a muškarci sa isto godina, ali sa najmanje 40 godina rada iza sebe (sada mogu već sa 53 godine i osam meseci). Ako nemaju više od 15 godina staža, muškarci u penziju mogu da idu tek kad napune 65 godina, a žene 60.

Da li se, međutim, više dobija ili gubi pomeranjem starosne granice. Pojedini stručnjaci upozoravaju da će zadržavanjem ljudi u radnom odnosu biti manje mesta za mlade. Upitna je i produktivnost ljudi u tim godinama – malo je zanimanja na kojima radnici u poznim godinama mogu biti produktivni kao njihove mlađe kolege.

Takođe, kad se starosne granice porede sa sličnim u razvijenim zemljama, treba uzeti u obzir i zdravstveno stanje građana Srbije, odnosno očekivanu dužinu života. U Srbiji je životni vek vidljivo kraći i normalno da penzioneri nešto i dožive od penzije.

 

Starosna granica za odlazak u penziju u Istočnoj Evropi, nakon završetka zakonskog procesa podizanja starosne granice, podaci za 2012.

Država

Starosna granica za muškarce

Starosna granica za žene

Poljska

67

67

Crna Gora

67

67

BiH

65

65

Hrvatska

65

65

Estonija

65

65

Češka

65

65

Litvanija

65

65

Mađarska

65

65

Rumunija

65

63

Bugarska

65

63

Albanija

65

60

Srbija

65

60

Makedonija

64

62

Slovenija

63

61

Letonija

62

62

Slovačka

62

62

 

Očekivano trajanje života (nakon završenih 65 godina)

 

Žene

Muškarci

 

Austrija

20,97

17,51

Belgija

20,99

17,32

Finska

21,25

17,04

Danska

19,19

16,51

Nemačka

20,71

17,42

Irska

20,11

17,06

Grčka

19,37

17,43

Španija

21,95

17,81

Francuska

23,00

18,41

Italija

21,81

18,00

Luksemburg

20,29

16,37

Holandija

20,71

17,10

Portugal

20,17

16,76

Švedska

20,77

17,94

V. Britanija

20,21

17,50

Bugarska

16,42

13,25

Češka

18,52

15,11

Estonija

18,47

13,13

Mađarska

17,81

13,66

Letonija

17,19

12,80

Litvanija

17,90

12,87

Poljska

18,95

14,57

Rumunija

16,86

13,94

Slovenija

20,21

15,85

Slovačka

17,50

13,56

Region

Hrvatska

17,69

14,01

Makedonija

15,17

13,30

Crna Gora

16,33

14,36

Srbija

15,80

13,57

Izvor: Eurostat za 2007.

Komentari (2)

ostavi komentar
sre

10.09.

2014.

bana [neregistrovani] u 19:00

kad će biti

KO SU VAŽNI LJUDI KOJI DONOSE OVAKVE ZAKONE?DA LI I ONI ŽIVE NA RUBU EGZISTENCIJE KAO 90% POPULACIJE KOJA ŽIVI KOD NAS?PRIMENJUJU NAM EVROPSKE ZAKONE A ZAAŠTO NAM NE DAJU I NJIHOVE PLATE PA ONDA NEKA IH PRIMENJUJU.LAKO JE TAKO PRIČATI A SEBI SU PODIGLI POSLANIČKE PLATE DO PLAFONA.PITALA BI IH JA DA ONI ŽIVE I ŠKOLUJU DECU SA 30000.KADA BI BILO MOGUĆNOSTI DA SE MENJAJU SA PLATAMA RADNIKA BAR NA 6 MESECI SAMO DA OSETE KAKO ONI ŽIVE MOŽDA BI BAR NEKO NEŠTO POKUŠAO DA URADI A OVAKO.....

Odgovori
pet

11.07.

2014.

anonymous [neregistrovani] u 11:50

nije mi jasno

navedene zemlje su nazalost sve siromasne kao mi tako da taj primer kod mene ne pije vodu,ko ima pravo da nam odredjuje koliko cemo ziveti posle penzije po meni samo bog odredjuje ko ce koliko ziveti,nase plate i plate u drugim zemljama ali ne ove koje su navedene ,prava nasih radnika i prava radnika naprimer u francuskoj ,velika razlika to se ne spominje,ugovori na 1 mesec,tri ili u najboljem slucaju 6 meseci a sta posle kad dodjemo do 50-te godine a ugovor istekne ko ce das nas izdrzava drzava .neko mora da odgovara o sudbini tih radnika i da im omoguci dostojan zivot....mogu ovako do sutra

Odgovori

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten