Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

INDIKATOR 27

BRIGA PARLAMENTA O RAZVOJU MEDIJSKIH SLOBODA

Nacionalni parlamenti treba da prave periodične izveštaje o medijskim slobodama u sopstvenim zemljama na osnovu napred navedenih principa, te da diskutuju o njima na evropskom nivou.

Aktuelni saziv Narodne skupštine Republike Srbije (konstituisan nakon parlamentarnih izbora maja 2008. godine) nije nikada analizirao medijske slobode u Srbiji. Ova tema je povremeno bila predmet diskusije u okviru redovnih aktivnosti Skupštine – usvajanja zakonskih predloga, usvajanja izveštaja nezavisnih državnih institucija (Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja, Zaštitnika građana), odlučivanja o izboru kandidata za članove Saveta Republičke radiodifuzne agencije, itd.

U protekle tri i po godine, vladajuća većina u Skupštini Srbije nije uvek demonstrirala opredeljenost da zaštiti slobodu izražavanja i slobodu medija kao bitnu potrebu srpskog društva. Iako su usvojeni neki zakoni koji su pogodovali unapređenju slobode u javnom informisanju (ratifikovanje Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji, izmene Krivičnog zakonika koje su novinarstvu dale status delatnosti od javnog značaja), u tri značajna slučaja Skupština je pokazala da nije voljna da slobodu medija zaštiti od kratkoročnih potreba vladajućih partija i da medijsku sferu oslobodi državne i partijske kontrole. Prvi je bio usvajanje Predloga Zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju 2009. godine. Procedura je obavljena po hitnom postupku, bez javne rasprave, uprkos brojnim ukazivanjima da nove zakonske odredbe ograničavaju slobodu izražavanja i ugrožavaju opstanak eventualno kažnjenih medija (videti princip br. 1). One su godinu kasnije bile anulirane kao suprotne Ustavu. U novije vreme je otkriveno da je usvajanje restriktivnih izmena Zakona o javnom informisanju bio zahtev kojim je stranka G17 Plus uslovljavala svoj opstanak u vladi jer je restrikcije medijske slobode videla kao jedini efikasan metod da se prekine dugotrajni negativni tretman ove partije i njenog predsednika u tabloidnom listu Kurir.

Drugi slučaj je usvajanje Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (usvojen istog dana kada i prethodno pomenuti zakon), čiji neki delovi direktno protivureče Zakonu o javnom informisanju i unose dodatnu pravnu nesigurnost u pogledu uloge države u medijskoj sferi, a medije na manjinskim jezicima ostavljaju u poziciji predmeta političkih dogovora i trgovine. Treći je odbijanje amandmana (2010) na kontroverznu odredbu Zakona o elektronskim komunikacijama koja službama bezbednosti i organima unutrašnjih poslova omogućuje uvid u podatke o elektronskim komunikacijama bez odluke suda i ugrožava pravo novinara da štite tajnost svojih izvora (videti princip br. 8).

U kontroverzne odluke Skupštine sa posledicama po slobodu medija moglo bi se uključiti i odbijanje predloga domaćih institucija (2010) da iz Poslovnika o radu izbriše član koji joj daje mogućnost da smeni poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitnika građana ukoliko nije zadovoljna njihovim izveštajima o radu državne uprave. Početkom 2011. godine Skupština je ipak ovaj član isključila iz Poslovnika, reagujući na kritike Poslovnika iz Evropske unije.

Pitanjima u vezi sa medijima posebno se bavi Odbor Skupštine za kulturu i informisanje. Njegova nadležnost, prema Poslovniku, obuhvata razmatranje pitanja iz osam pojedinačnih oblasti, od kojih jednu predstavlja javno informisanje (druge su razvoj kulture i umetničkog stvaralaštva, zaštita kulturnih dobara i kulturne baštine; bibliotečka, izdavačka, kinematografska i muzičko-scenska delatnost, zadužbine, fondacije i fondovi, itd.). Odbor postoji od sredine 2008. godine. Do kraja 2011. godine, održao je 38 sednica. Nadležnosti odbora obuhvataju razmatranje predloga zakona i drugih akata, praćenje sprovođenja politike koju vodi vlada i izvršavanja zakona i drugih akata, kao i pravo da pokreće inicijative i podnosi predloge Narodnoj skupštini, da razmatra inicijative, peticije, predstavke i predloge iz svog delokruga rada. 

Od 2008. do danas, Odbor nijedanput nije samostalno pokrenuo raspravu o bilo kom pitanju u vezi sa slobodom medija niti je inicirao akcije radi unapređenja slobode medija. Jedina novija aktivnost Odbora u vezi sa medijima jeste učešće njegove predsednice Jelene Trivan, kao člana radne grupe, u izradi Strategije razvoja sistema javnog informisanja, usvojene od strane Vlade 2011. godine. 

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten

Info Sve vesti