Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

INDIKATOR 19

NEUTRALNOST FINANSIJSKE POMOĆI DRŽAVE 

Ako mediji dobijaju direktnu ili indirektnu državnu finansijsku podršku, države moraju tretirati ove medije na pravičan i neutralan način.

Posledice finansijskih intervencija države u medijsku industriju jedno su od gorućih pitanja medijskog sistema Srbije. Dok neki delovi medijskog sektora državnu finansijsku podršku i kratkoročno i dugoročno smatraju veoma štetnom, drugi je vide ne samo kao neophodnu već i kao nedovoljnu. Nacionalni propisi o kontroli državne pomoći postupno se harmonizuju sa propisima Evropske unije. Njihova dosadašnja primena, međutim, nije suštinski promenila karakter državnih davanja medijima koja većim delom nisu ni transparentna ni neutralna. 

Ne postoje precizni podaci o ukupnom udelu državnog novca u medijskoj industriji. Prema zvaničnim podacima iz Strategije razvoja sistema javnog informisanja, planirana budžetska davanja medijima u vidu državne pomoći, 2011. godine iznosila su 2.513 miliona dinara (oko 25 miliona evra): iz budžeta Srbije donirano je oko 5 miliona evra, iz budžeta Vojvodine 3,5 miliona, a prema podacima iz oko 90% opština, iz lokalnih budžeta 16,5 miliona. Prošle godine je ta suma iznosila oko 21 milion evra, pa je u procenjenoj vrednosti reklamnih prihoda od 175 miliona evra, činila 11% ukupnog godišnjeg prihoda medija. Udeo države u medijskoj ekonomiji je svakako veći, jer ovde nisu uračunata sredstva koja državni organi na razne druge načine, pored dozvoljenog oglašavanja (nedozvoljenim oglašavanjem i po budžetskim stavkama „usluge po ugovoru“ i „specijalizovane usluge“[i]), plasiraju u medije. Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije procenjuje da ova dodatna sredstva (na uzorku za 50 najznačajnijih državnih institucija) iznose najmanje 15 miliona evra i upozorava da su ona problematična sa stanovišta namene i efekata koje imaju po medijsko izveštavanje.[ii] Ipak, njihov ukupan iznos je teško precizno utvrditi, a još teže izdvojiti u ukupnim medijskim prihodima.

Najveći deo državnih sredstava se plasira u medijski sektor u vidu direktnih budžetskih davanja medijima u državnoj svojini, na osnovu njihovog statusa javnih preduzeća. Time, umesto da radi na stvaranju nediskriminatornih uslova za razvoj medijske industrije, država direktno narušava slobodnu tržišnu konkurenciju. Ona sredstvima poreskih obveznika finansira tekuće poslovanje javnih medijskih preduzeća i na taj način im obezbeđuje povoljniji položaj na tržištu u odnosu na konkurente, što onemogućava uspostavljanje funkcionalnog tržišta sa ravnopravnim uslovima poslovanja za sve medije. Državno finansiranje medija, istovremeno, stvara osnovu za politički uticaj na uređivačku politiku kome se mediji teško odupiru. Pristalice državne pomoći javnim preduzećima i ustanovama, međutim, smatraju da se time finansira javni interes koji tržišno usmereni mediji potpuno zanemaruju.

U medijskoj industriji poslednjih godina postoji očekivanje da će se negativne posledice državne intervencije u medijsko tržište izbeći, a pozitivne ojačati, potpunom harmonizacijom domaćih zakona sa propisima Evropske unije o dodeljivanju državne pomoći.

Naime, Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, tj. Prelaznim trgovinskim sporazumom sa EU kao njegovim operativnim mehanizmom (2008), Srbija se obavezala da svoje propise u oblasti kontrole državne pomoći uskladi sa pravom Evropske unije o državnim intervencijama u ekonomskoj utakmici i dodeli pomoći poslovnim subjektima (u vidu subvencija ili drugih vrsta ekonomskih prednosti). Evropska regulativa ne dozvoljava centralnoj ni lokalnoj vlasti niti drugim državnim institucijama (sem u izuzetnim slučajevima) da dodeljuju budžetska sredstva određenim preduzećima ako to narušava ili preti da naruši tržišnu konkurenciju. Po Prelaznom trgovinskom sporazumu, Srbija po isteku tri godine od njegovog stupanja na snagu (tj. od januara 2012), treba da primenjuje posebna načela na javna preduzeća, odnosno da ne donosi nove, niti održava na snazi stare mere, koje su u suprotnosti sa načelima nediskriminacije, zaštite konkurencije i kontrole državne pomoći.[iii]

Evropska regulativa omogućuje dodeljivanje državne pomoći samo radi ostvarivanja opšteg interesa i za one ekonomske aktivnosti i usluge koje ne bi bile ostvarene ili kvalitetno ostvarene bez državne intervencije. Pomoć je ograničenog trajanja; ostvaruje se u okviru uspostavljenih šema pomoći ili kao individualna pomoć, na transparentan način, putem javnih konkursa za sufinansiranje projekata i na osnovu unapred poznatih i nediskriminatornih kriterijuma. 

Vlada Srbije je nedavno usvojenom Strategijom razvoja sistema informisanja Srbije (septembra 2011) potvrdila opredeljenje da poštuje principe dodeljivanja državne pomoći za pružanje usluga od opšteg ekonomskog interesa, što državno finansiranje medija treba da učini kontrolisanim, transparentnim i neutralnim. Na samom kraju 2011. godine, Vlada je usvojila Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći kako bi se unele posebne odredbe o državnoj pomoći javnim preduzećima. Suprotno očekivanjima protivnika neposrednog budžetskog finansiranja javnih medija, Uredba ostavlja prostor da se ova praksa nastavi (čak i mimo procedure javnih nabavki). Naime, Uredbom se predviđa da će državna naknada pod određenim uslovima biti dozvoljena i neće biti u nadležnosti Komisije za kontrolu državne pomoći. Ovo će važiti za javna preduzeća koja pružaju usluge od opšteg ekonomskog interesa ako za pružanje tih usluga postoji zakonska osnova, ako su parametri za izračunavanje naknade unapred objektivno i jasno utvrđeni i ako dodeljena suma ne prelazi troškove pružanja usluge, tj. nije prekomerna u odnosu na troškove poslovanja istog ili sličnog privrednog subjekta. Rezultati primene uredbe će se videti tek 2012. godine, ali na prvi pogled izgleda da državno finansiranje medija neće postati kontrolisanije, transparentnije i neutralnije nego što je bilo do sada.

Republički i pokrajinski organi od 2009. godine primenjuju principe raspodele budžetskih sredstava za oblast informisanja putem javnih konkursa za sufinansiranje projekata. Javni konkursi se raspisuju za nekoliko projektnih oblasti.[iv] Tokom 2011. godine, Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva potrošilo je 115 miliona dinara (oko 1,1 milion evra) za sufinansiranje medijskih projekata po pet konkursa (96 miliona dinara) i za podršku pojedinačnim projektima od strateškog značaja (19 miliona). Pokrajinski sekretarijat za informacije je raspodelio 48 miliona dinara učesnicima tri konkursa, mimo sredstava za medije na jezicima manjina. Usklađivanje s propisima EU ovde se tek očekuje, jer ne postoje jasno utvrđeni kriterijumi i procedure za odlučivanje po konkursima (na primer, odluke se donose bez obrazloženja), kao ni efikasno praćenje realizacije pomoći i procena njenih efekata. Državi se više zamera to što je uporedo sa dodelom državne pomoći po modelu projektnog finansiranja nastavljeno direktno finansiranje rada medijskih preduzeća u državnom vlasništvu. Četiri državna medijska preduzeća (agencija Tanjug, Radio Jugoslavija, izdavačka preduzeća Jugoslovenski pregled i Panorama), iz republičkog budžeta su tokom 2011. godine dobila 382 miliona dinara (oko 3,8 miliona evra).[v] Praktično, od ukupno oko 5 miliona evra državnih sredstava, sa gotovo 4 miliona su finansirane tekuće aktivnosti četiri medijska aktera, a sa jednim milionom projektne usluge više od 200 medija (ne računajući projekte od strateškog značaja, sredstva na pet konkursa je dobilo 203 učesnika). Iz budžeta Vojvodine više novca je dato za štampanje lista Dnevnik i tekuće poslovanje njegovog izdavača Dnevnik Vojvodina press (60 miliona) nego za brojne učesnike tri pomenuta konkursa (48 miliona). 

Republički budžet za 2012. godinu predviđa sličnu nesrazmeru u raspodeli budžeta: za finansiranje pomenuta četiri preduzeća predviđeno je 368 miliona dinara, dok su maksimalni iznosi za učesnike konkursa za sufinansiranje javnog interesa 600 hiljada, 800 hiljada i milion dinara, zavisno od oblasti. Ovaj budžetski plan je krajem decembra 2011. godine izazvao oštar protest Koalicije novinarskih i medijskih udruženja (NUNS, UNS, NDNV, ANEM i Lokal pres) koja smatraju da se njime gaze osnovni principi nedavno usvojene strategije razvoja medijskog sistema i akata koja regulišu državnu pomoć i nastavlja narušavanje slobodne konkurencije na medijskom tržištu.

Tokom 2011. godine napravljen je prvi pokušaj da se projektno finansiranje i principi transparentne i nediskriminatorne državne pomoći ustanove kao opšti sistem raspodele
sredstava iz lokalnih budžeta, koje opštine odvajaju za obezbeđivanje informisanja od lokalnog značaja. Nekoliko strukovnih udruženja (ANEM, NUNS i Lokal pres) formulisalo je preporuke lokalnim samoupravama o principima raspodele pomoći za lokalne medije (na primer, da sredstva ranije korišćena za finansiranje državnih preduzeća uđu u ukupnu sumu za raspodelu, da se ona raspodeljuje na javnim konkursima pod jednakim uslovima za sve medije, prema odlukama nezavisne komisije, itd.). Na osnovu ovih preporuka, dva republička ministarstva su uputila opštinama svoje preporuke o finansiranju lokalnih medija. Međutim, preporuke ministarstava su bile neobavezujuće i nisu se odnosile na ukupna sredstva za javno informisanje iz lokalnih budžeta, što je omogućilo nastavljanje prakse da se mediji finansiraju mimo unapred utvrđenih kriterijuma i uz favorizovanje medija u državnom vlasništvu.

U praksi, opštine su najveći deo sredstava, kao i ranije, dodelile upravo medijima u državnoj svojini, samo na osnovu njihovog statusa javnog preduzeća.[vi] Bilo je pojedinačnih slučajeva raspoređivanja sredstava na projektnoj osnovi i konkursom, ali u malim iznosima.[vii] Prema podacima Ministarstva finansija, od 174 opštine u Srbiji, samo sedam je javno objavilo neki konkurs za raspodelu budžetskih sredstava na svojim sajtovima.[viii] 

Harmonizacija nacionalnih propisa o kontroli državne pomoći sa propisima Evropske unije nužno bi morala da uvaži i dokument Evropske komisije („Komunikacija”)[ix] o primeni pravila o kontroli državne pomoći na javne radiodifuzne servise. Prema ovom dokumentu, države su u obavezi da obezbede redovnu i efektivnu kontrolu trošenja javnih sredstava od pretplate (jer i ona predstavljaju vid državne pomoći) i da spreče preplaćivanje i unakrsno subvencionisanje javnih radiodifuznih servisa. Evropska Komisija insistira na dve vrste kontrole. Prvo je finansijska kontrola korišćenja javnih sredstava, a drugo kontrola sadržaja koja ima cilj da obezbedi ostvarivanje funkcija javnih radiodifuznih servisa. Obe vrste efikasne kontrole u odnosu na radiodifuzne servise u Srbiji izostaju još od njihovog formiranja.

 



[i] http://www.skockajtebudzet.rs/rs/clanak/ekskluzivno-ministarstva-potrosila-milione-za-medijske-usluge.

[ii]http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/mediji/IZVESTAJ%20O%20 MEDIJIMA,%20PRECISCENA%20VERZIJA.pdf.

[iii] Član 39 Prelaznog trgovinskog sporazuma poziva se na član 86 Ugovora o osnivanju Evropske zajednice (sada član 106 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije), koji navodi ograničenja za navedene mere u odnosu na javna preduzeća.

[iv] Konkursi Ministarstva kulture i informisanja raspisuju se za oblast opšteg javnog informisanja, elektronskih medija sa sedištem na Kosovu i Metohiji, informisanja osoba sa invaliditetom, informisanja srpskog naroda u zemljama regiona i informisanja na jezicima nacionalnih manjina. Sekretarijat za informacije Vojvodine je 2011. realizovao konkurse u oblasti tehničko-tehnološkog opremanja medija, novih programskih sadržaja u medijima i unapređenja profesionalnih standarda informisanja.

[v] Republički budžet je predvideo 220 miliona za Tanjug, 122 miliona za Radio Jugoslaviju, 29 miliona za javno preduzeće Panorama u Prištini i 11 miliona za ustanovu Jugoslovenski pregled (http://www. kultura.gov.rs/sites/default/files/attachment/informator-2011.pdf).

[vi] Prema medijskim izveštajima, u Nišu je gradska vlast 2010. godine dodelila 40 miliona dinara gradskoj televiziji, a 17,7 miliona svim ostalim medijima, dok je za 2011. godinu za NTV planirana pomoć od 44 miliona, a za ostale medije 16 miliona. Opština Valjevo je ove godine iz budžeta dodelila četiri miliona dinara državnom Radio Valjevu, a za četiri miliona je raspisan konkurs na kome je sredstva dobilo pet radio stanica (od 200 do 800 hiljada dinara) i jedna televizija (1,4 miliona dinara). Opština Loznica je takođe prvo finansirala medije u opštinskom vlasništvu a za druge raspisala konkurs za dodelu 200─600 hiljada dinara, ukupno 2,5 miliona. U Smederevu je 2010. godine dve trećine budžeta za informisanje dobila gradska javna televizija (oko 19 miliona dinara), dok je ostatak dobilo devet drugih medija.

[vii] U Požarevcu je Fond za zaštitu životne sredine raspisao konkurs za informisanje i edukaciju o ekologiji i upravljanju komunalnim otpadom, a tri miliona dinara su raspoređena na 12 medija bez obzira na vlasnički status.

[viii] http://www.media.ba/mcsonline/bs/tekst/dr-avna-pomo-medijima-optimizam-i-sumnje.

[ix] Komunikacija od strane Evropske komisije od 2. jula 2009. godine o primeni državne pomoći na javne radiodifuzne servise (http://ec.europa.eu/competition/state_aid/legislation/broadcasting_communication _en.pdf).

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten

Info Sve vesti