Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

INDIKATOR 20

NEZAVISNOST JAVNOG SERVISA

Javni radiodifuzni servis mora biti zaštićen od političkog upliva na svakodnevno vođenje poslova i uređivačke odluke; više rukovodilačke položaje bi trebalo uskratiti osobama sa jasnim partijskim političkim vezama.

Uspostavljanje medijskog javnog servisa bio je jedan od ključnih elemenata reforme državno-kontrolisanog medijskog sistema, u kome su državni mediji, posebno državna televizija, bili najvažniji instrument kontrole javnog mnenja. Proces izgradnje nove institucije počeo je sa velikim zakašnjenjem, trajao je veoma dugo i bio je ometan na razne načine od strane istih onih političkih snaga koje su ga prvobitno podržale. Podelom ranijeg javnog preduzeća Radio-televizija Srbije, koje je bilo pod čvrstom kontrolom vladajuće partije, 2006. godine su formirane dve ustanove javnog servisa – Radiodifuzna ustanova Srbije (RTS) i Radiodifuzna ustanova Vojvodine (RTV). Principi njihovog ustrojstva su isti, s tim što prva emituje na teritoriji cele zemlje, a druga na području Vojvodine i ima dodatne funkcije u vezi sa brojnim nacionalnim manjinama. Strategija razvoja sistema javnog informisanja predviđa uvođenje šest novih regionalnih ustanova javnog servisa u skorijoj budućnosti.

Nezavisnost današnjih ustanova javnog servisa od političkog uticaja ne kontroliše niko. Republička radiodifuzna agencija (RRA), kao jedino službeno telo sa ovlašćenjem nadzora rada svih emitera, do sada se bavila ocenjivanjem performansi javnog servisa u odnosu na ograničenja komercijalnog oglašavanja, na njegove (neprecizno formulisane) posebne programske obaveze i na kodeks ponašanja emitera – utvrđeni masovni prekršaji u programu republičkog javnog servisa RTS, ipak, nisu do sada sankcionisani[i] ─ ali ne i ocenjivanjem ili analiziranjem nezavisnosti javnog servisa, kao njegove suštinske karakteristike. Postojeća medijska legislativa ne sadrži mehanizme koji medije koji obavljaju funkcije javnog servisa čine odgovornim za ispunjavanje poverenog im mandata, što uključuje programsku produkciju nezavisnu od političkog uticaja, niti za racionalno trošenje javnih sredstava. 

Zaštita javnog servisa od političkih i ekonomskih uticaja obezbeđuje se na tri načina: finansijskom nezavisnošću, nezavisnim upravljanjem i nezavisnom uređivačkom politikom. Međutim, zakonske i institucionalne garancije nezavisnosti javnog servisa su ambivalentne.

 

Finansijska nezavisnost 

Zakon o radiodifuziji je predvideo nezavisnost javnog servisa od državnog budžeta time što mu je obezbedio druge izvore finansiranja ─ obaveznu pretplatu i komercijalno oglašavanje, na koje ima pravo u duplo manjem obimu od komercijalnih emitera.[ii] Međutim, čak ni kombinovani, ovi izvori nisu doneli finansijsku stabilnost javnim servisima. Oba javna servisa već godinama posluju sa gubitkom, što ih čini podložnim spoljnim uticajima. 

Udeo dva glavna izvora finansiranja u prihodima RTS-a nije poznat, jer je njegovo poslovanje netransparentno za javnost. Nikakvi podaci o finansijskom poslovanju RTS-a 2009, 2010. i 2011. godine nisu javno dostupni, iako Zakon o radiodifuziji nameće dužnost Upravnom odboru RTS-a da usvaja poslovne izveštaje i obračune i da o njima obaveštava javnost (član 89). Poslednji javno raspoloživ dokument o finansijskoj situaciji u RTS-u odnosi se na 2008. godinu. Nasuprot tome, RTV na svom sajtu redovno objavljuje godišnje, a za 2011. godinu i kvartalne, izveštaje o finansijskom poslovanju, koji sadrže mnogo detalja o svim vrstama prihoda i rashoda, zaradama zaposlenih, itd. 

RTV je završio 2010. godinu sa gubitkom od 549 miliona dinara (oko 5,5 miliona evra). U prvoj polovini 2011. godine načinjen je gubitak od 54 miliona dinara, što se pripisuje „drastičnom padu naplate pretplate“ (58% od fakturisane).[iii] U 2010. godini, odnos prihoda od pretplate i
komercijalnih prihoda RTV-a bio је 94% : 6% u korist pretplate. Izveštaj o poslovanju RTS-a u 2008. godini sadrži podatak o gubitku od 1.941 miliona dinara (oko 19 miliona evra), kao i ocenu nezavisnog revizora da finansijski pokazatelji mogu da „izazovu sumnju u sposobnost RDU RTS da nastavi sa poslovanjem u skladu sa načelom stabilnosti poslovanja“.[iv] Na osnovu izjava generalnog direktora RTS-a, koji jedini o ovom javnom servisu govori u javnosti, može se zaključiti da je RTS i 2011. godine poslovao sa gubitkom (RTS-u je „godišnje potrebno oko 100 miliona evra za funkcionisanje, dok RTS raspolaže sa 75”).[v] 

Neuspeh u stabilizovanju izvora finansiranja jeste hroničan problem javnih servisa. Komercijalizovanje programa (na račun programskih obaveza javnog servisa), što je tendencija vidljiva posebno u TV programu RTS-a, nije dovelo do finansijske stabilnosti ove ustanove, već do zavisnosti od ekonomskih uticaja. Sa druge strane, naplata RTV pretplate je već godinama nedovoljno uspešna. Procedura naplate RTV pretplate ne predviđa efikasne i primenljive sankcije za one koji je ne plaćaju. Obavezi plaćanja pretplate podležu vlasnici radio i/ili TV prijemnika, a do sada pretplata nije primenjivana za korišćenje radio prijemnika u motornim vozilima, iako i to zahteva Zakon o radiodifuziji. Naplatu pretplate za domaćinstva obavlja JP Elektrodistribucija, kao dodatak uz račun za utrošenu električnu energiju. RTV ne učestvuje u ovoj proceduri i na nju nema nikakav uticaj, već od RTS-a dobija 70% naplaćene pretplate u Vojvodini.[vi] Sa povećanjem ekonomskih teškoća, uspešnost naplate je osetno opala. Krajem 2011. godine, od oko 2,5 miliona obveznika, pretplatu je plaćalo 41%, po drugim izvorima 37%,[vii] dok je za normalno funkcionisanje javnog servisa, prema nekim navodima, neophodna naplativost od 75%. Posle dugogodišnjeg izostanka bilo kakvih sankcija za dužnike, RTS je tek 2009. godine odlučio da pokrene masovniju akciju za naplatu zaostalih obaveza od dužnika, ali među stručnjacima nema saglasnosti u tumačenju pravne opravdanosti ovog poteza.[viii]

Uspešno poslovanje javnog servisa opterećuje takođe i niska produktivnost usled velikog broja zaposlenih (oko 4.000 u RTS, a 1.198 u RTV) i neracionalno trošenje sredstava. U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije iz 2011. godine pominje se čitav niz pokazatelja o zloupotrebama trošenja javnih sredstava u RTS-u, ali RTS odbija da pruži dokumente radi njihove provere, čak i po obavezujućem nalogu Poverenika za informacije od javnog značaja.[ix] Dodatno, Radio-televizija Vojvodine je tokom NATO bombardovanja 1999. godine pretrpela veoma velike materijalne štete, od kojih se do danas nije oporavila.

Sa zaoštravanjem ekonomske krize, očekivano je da će se RTS i RTV sve više okretati prema državi kao izvoru finansiranja, izlažući se opasnosti od povećanog političkog uticaja. Država je već više puta intervenisala radi popravljanja finansijske situacije u ustanovama javnog servisa, bilo otpisivanjem duga (za RTS 2007. godine) ili direktnim subvencijama (nabavljanje opreme za RTS 2007. godine, isplata socijalnog programa za smanjenje zaposlenih u RTV 2010. godine). RTV je 2010. godine dobio 87,6 miliona dinara državnih subvencija, što je tek nešto manje od prihoda koje zarađuje od TV oglasa (89,5 miliona).[x] RTS je u novembru 2011. godine tražio da mu se otpiše dug za korišćenje radiofrekvencija, protiv čega su protestovala medijska udruženja, ističući da bi to bilo u suprotnosti sa zakonskom regulativom državne pomoći. Generalni direktor RTS-a je nekoliko puta tokom 2011. godine ukazivao na državu kao krivca za finansijsku nestabilnost RTS-a, tražeći efikasniju naplatu pretplate i smanjenje državnog „harača“ (dažbina, PDV-а, poreza) ─ ili „drugačiji način finansiranja RTS-a”.[xi] RTV već godinama od države traži finansijsku, tehničku i prostornu pomoć kako bi se oporavio od štete iz 1999. godine (razrušena predajnička mreža, uništena zgrada, itd.). 

Neuspeh u ostvarivanju finansijske stabilnosti i nezavisnosti postojećih javnih servisa dovodi u sumnju racionalnost opredeljenja vlasti da se u skorijoj budućnosti osnuje još šest novih, regionalnih javnih servisa.

 

Upravljačka nezavisnost 

Zakon o radiodifuziji je predvideo dva stepena zaštite upravljačke strukture javnog servisa od
političkih uticaja. Generalnog direktora, kao osobu odgovornu za organizaciju i upravljanje ustanovom, na osnovu javnog konkursa, bira devetočlani Upravni odbor u kojem ne mogu biti državni i partijski funkcioneri (član 87), a članove Upravnog odbora bira devetočlani Savet Republičke radiodifuzne agencije, nezavisnog tela za regulaciju celokupne radiodifuzije, u kojem takođe ne mogu biti državni ni partijski funkcioneri (član 25). Zabrana učestvovanja nosilaca vlasti i partijske moći u ovim telima kombinovana je sa insistiranjem na izboru stručnih i uglednih ličnosti u oba (medijski stručnjaci, stručnjaci za oglašavanje, pravnici, ekonomisti, telekomunikacioni inženjeri, odnosno novinari i stručnjaci za medije, menadžment, pravo i finansije). Istovremeno, izbor drugih rukovodećih ljudi u ustanovama javnog servisa podeljen je između generalnog direktora (predlaže) i Upravnog odbora (imenuje). 

Ključni element intencije da se imenovanje upravljačke strukture izmesti iz nadležnosti izvršne vlasti jeste nezavisnost Saveta RRA. U pripremama teksta Zakona o radiodifuziji 2002. godine, način izbora članova Saveta RRA bio je predviđen kao važna garancija nezavisnosti ustanova javnih servisa. Njih bira parlament, ali tako da predstavljaju različite delove društva, pa je pravo predlaganja kandidata (i to dva, od kojih će se izabrati jedan) za članove Saveta dato raznovrsnim akterima civilnog društva – univerzitetima, profesionalnim udruženjima (udruženja glasila, novinara, filmskih i dramskih umetnika, kompozitora), udruženjima građana koja se bave ljudskim pravima i verskim zajednicama, pored nekoliko državnih organa. Međutim, već prvim izmenama nacrta Zakona o radiodifuziji (2002), a zatim i brojnim naknadnim revizijama odredaba o izboru i sastavu Saveta RRA (2004, 2005, 2006, 2009), kao i kontroverznim odlukama Skupštine, koje su sve išle u pravcu povećavanja političkog uticaja na ovo telo (videti princip br. 15), kredibilitet Saveta kao politički nezavisnog tela duboko je narušen. Ovo je ostavilo sumnje i u nepristrasnost negovih odluka o izboru upravnih odbora javnih servisa.

Upravni odbori javnih servisa nisu se do sada iskazali kao autonomna tela koja imaju odlučujuću reč u upravljanju ustanovama javnog servisa u kojima treba da štite javni interes. Nema primera poznatih javnosti o važnim samostalnim, bilo poslovnim ili programskim, odlukama upravnih odbora dve ustanove javnih servisa. Njihova ključna uloga se svodi na izbor generalnih direktora i užih menadžerskih i uredničkih timova javnih servisa, a glavna aktivnost na podršku odluka ovih organa. Kao presedan može se smatrati odluka Upravnog odbora Radio-televizije Vojvodine da aprila 2011. godine smeni rukovodstvo RTV koje je sam izabrao 2008. godine, nakon što je smenio tadašnju generalnu direktorku ove ustanove. Kao i prethodna, i nova odluka o smeni je bila (veoma šturo) obrazložena neuspehom rukovodstva da poveća kvalitet programa i obezbedi veću publiku RTV-a. Ipak, bilo je neobično što je Upravni odbor odluku o smeni doneo iznenada i kao svoju poslednju odluku, jer je upravo u toku bio novi izbor dve trećine članova Upravnog odbora RTV. U RTS-u postoje i primeri klijentelističkog odnosa nekih bivših članova Upravnog odbora RTS i njegovog menadžerskog tima.[xii] 

Novi sastav Upravnog odbora RTS-a, imenovan aprila 2011. godine, uneo je neke novine u rad ovog tela, kao što je redovno objavljivanje izveštaja sa sednica, ali oni su nerečiti o načinu poslovanja i odlučivanja u RTS-u kao i prethodni. Na primer, izveštaj sa sednice Upravnog odbora od 1. jula 2011. godine, pod tačkom „Izveštaj generalnog direktora o radu RDU RTS u proteklom periodu” navodi jednu rečenicu: „Generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić rekao је da je u RTS-u sve u redu”.[xiii] 

Uloga upravnih odbora javnih servisa nije do sada ni prepoznata kao pitanje koje zaslužuje raspravu i nalaženje adekvatnijih rešenja u pogledu prirode njihovog mandata, načina reprezentovanja civilnog društva, potrebnih kompetencija članova i načina komunikacije sa javnošću. 

Zbog neadekvatnih institucionalnih rešenja upravljanja ustanovama javnih servisa, glavnu ulogu u ostvarenju upravljačke nezavisnosti imaju njihovi generalni direktori, koji imaju izuzetno velika upravljačka ovlašćenja. Do 2011. godine, za obavljanje ove funkcije ni u RTS ni u RTV nisu birani ljudi sa reputacijom nezavisnih ličnosti i uspešnog odupiranja političkom uticaju.

 

 


[i] RRA već godinama konstatuje da RTS prekoračuje ograničenja reklamiranja u TV programu, ali je tek 2010. godine podnela 2.475 prijava zbog ovih prekršaja, koje su još uvek u postupku (http://www.rts.rs/ page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/881386/Medijska+radijacija+opasnija+od+Fuku%C5%A1ime.html). Izveštaji nadzora iz 2008. i 2009. godine, koji nisu javno dostupni, utvrdili su da TV program RTS ne ispunjava svoje dužnosti kao javni servis. Veoma detaljan izveštaj RRA iz 2010, na osnovu celogodišnjeg monitoringa TV programa dva RTS kanala, utvrdio je 1541 prekršaj Kodeksa ponašanja emitera, kao i neispunjavanje obavezne kvote od 10% programa nezavisnih produkcija u emitovanom programu. Zbog „ogromne disproporcije” u žanrovskim vrstama programa (tj. zanemarenosti vrsta programa po kojima se javni servis razlikuje od komercijalnih emitera), RRA je „pozvala RTS da ispuni programske obaveze” (http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/PDF/2787-Godisnji_Izvestaj_RTS-2010_finalno.pdf).

[ii] Javni servisi imaju pravo i na druge izvore prihoda, poput proizvodnje i prodaje specijalizovanih radio i TV programa, audio-vizuelnih programa, audio i video materijala, nosača zvuka i slike i programskih usluga, organizоvanja i snimanja javnih priredaba i koncerata, itd.

[iii] http://static.rtv.rs/pdf/2011/11/07/izvestaj-o-finansijskom-poslovanju-za-period-jan-jun-2011.pdf.

[iv] Istu konstataciju sadrži i revizorski izveštaj za 2007. godinu (http://www.rts.rs/page/rts/sr/javniservis/ story/287/Finansijski+ izve%C5%A1taji/67333/Finansijski+izve%C5%A1taji.html.

[v] http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/176784/Tijanic-Skeptican-sam-da-li-ce-se-RTS-odrzati/print.

[vi] Prema izjavi generalnog direktora, RTV je „u nepovoljnijem položaju nego pre dvadeset godina, kada je samostalno naplaćivao pretplatu od građana Vojvodine, i to sa visokom efikasnošću (93%─98%) i od tih sredstava izgradio primarnu i sekundarnu predajničku mrežu kao i produkcione kapacitete od preko 20.000 m² sa tri televizijska studija (intervju, novembar 2011).

[vii] Prema podacima nepoznatih izvora iz RTS-a, naplativost pretplate na jugu Srbije je oko 15%, a u Beogradu 66% (http://rs.seebiz.eu/tuzbe-rts-a-zbog-tv-pretplate/ar-23315/). Generalni direktor RTS-a je nedavno na javnom skupu naveo da je prosek naplate 37% (http://www.blic.rs/m/Vesti/Drustvo/287418/ Tijanic-Opstanak-RTS-doveden-u-pitanje).

[viii] RTS je do kraja 2011. godine poslao 390.500 opomena pred utuženje i poslednjih opomena pred utuženje onima koji nisu redovno plaćali pretplatu. Sledeći korak je pokretanje postupka prinudne naplate potraživanja putem predloga za dozvolu izvršenja, o kojem odlučuje sud. Neki pravnici tvrde, međutim, da su dugovanja starija od godinu dana već zastarela, a drugi da obaveza plaćanja pretplate može proisteći samo iz pojedinačnih ugovora između RTS i obveznika, koji ne postoje (http://www.mc. rs/nakon-sudske-presude-plenidba-imovine.6.html?eventId=58593). 

[ix] Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije navodi primere „zloupotrebe službenog položaja, korupcije, sukobа interesa, kadrovskih manipulacija, finansijskih malverzacija, kršenja Zakona o radu i o javnim nabavkama“. Navodi se i da RTS od 2008. do 2010. godine nije postupio po osam rešenja Poverenika o dostavljanju podataka tražiocima informacija (http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/ Storage/Global/Documents/mediji/IZVESTAJ%20O%20MEDIJIMA, %20PRECISCENA%20VERZIJA.pdf)

[x] http://static.rtv.rs/pdf/2011/09/12/izvestaj-nezavisnog-revizora-za-2010.pdf.

[xi] http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2012&mm=01&dd=01&nav_id=570509.

[xii] http://www.antikorupcija-savet.gov.rs/Storage/Global/Documents/mediji/IZVESTAJ% 20O%20MEDIJIMA, %20PRECISCENA%20VERZIJA.pdf.

[xiii] http://oldwww.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2009/06/12/1793932/Zapisnik%20III.pdf.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten

Info Sve vesti