Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

INDIKATOR 5

OTVORENOST MEDIJA ZA POLITIČKE PARTIJE 

Političke partije i kandidati moraju imati pravičan i ravnopravan pristup medijima; njihov pristup medijima biće olakšan tokom izbornih kampanja.

Pravni propisi i samoregulativne mere obavezuju medije da ostvaruju pravičan i ravnopravan tretman političkih partija, ali mediji ni od regulatora, ni od profesionalnih udruženja, ni od publike ne trpe posledice ako ove obaveze ne poštuju. U vreme izborne kampanje, drastična medijska diskriminacija partija ili kandidata je retka, ali ravnopravnost izbornih učesnika nije opšteprihvaćena norma. U svakodnevnom medijskom izveštavanju, većina medija favorizuje vladajuće partije, dajući im veći i pozitivniji publicitet, bilo zbog finansijske zavisnosti u visoko partokratizovanoj državi ili direktnih političkih pritisaka.

Ogromna većina od 240 anketiranih glavnih urednika informativnih medija (92%) tvrdi da njihov medij poštuje ili uglavnom poštuje pravo političkih partija na ravnopravan pristup medijima. Samo 2% kaže da se to pravo ne poštuje, a 4% da se uglavnom ne poštuje. Partijski lideri misle potpuno suprotno:[i] 70% anketiranih funkcionera republičkih i lokalnih partijskih odbora, iz vlasti i opozicije, smatra da se princip ravnopravnosti uopšte ili uglavnom ne poštuje, 63% ocenjuje uticaj partija na medije kao veliki radije nego srednji ili mali, a 53% misli da većina medija ne tretira na isti način događaje iste vrste kad ih organizuju vladajuća i opoziciona partija. Većina urednika (35%) smatra da je glavna karakteristika medijskog izveštavanja o partijama to što se partijama pažnja posvećuje prema interesovanju javnosti i prema značaju partijskih aktivnosti. Većina partijskih funkcionera (58%) pak misli da medije najpre karakteriše zanemarivanje opozicionih političkih partija bez opravdanih profesionalnih razloga. 

Sporadična istraživanja izveštavanja pojedinih medija govore da u njima partije nemaju pravičan i ravnopravan tretman. Analiza nacionalne dnevne štampe iz decembra 2010. godine, pokazala je da je najveća partija vladajuće koalicije, DS, imala daleko veći prostor od ostalih (brojnih) partija, uključujući i njene koalicione partnere.[ii] Prema analizi TV Studija B iz istog perioda, vesti su govorile samo o aktivnostima vladajućih partija, dok su opozicione partije ignorisane, osim jedne (LDP), ne i najveće. Na RTS-u, učestalost pojavljivanja državnih zvaničnika iz različitih partija odgovarala je udelu ovih partija u vladajućoj koaliciji, a najoštrija opoziciona kritika bila je marginalizovana ili čak predstavljena profesionalno izrazito nekorektno.

Anketirani partijski funkcioneri medijima najčešće zameraju otvorenu političku pristrasnost u korist vladajućih partija („iako su svi mediji u našem gradu u privatnom vlasništvu, svi apsolutno favorizuju političke stranke koje čine gradsku vlast“; „lokalna TV je potpuno u funkciji lokalne vlasti, glorifikuje njen rad i potpuno je nekritična prema njoj“; „izjave se selektivno objavljuju, a kritike vlasti se ne prenose“; „zastupljenost naše partije iznosi svega 8 minuta mesečno, dok se o partiji koja predstavlja gradsku upravu izeštava svakodnevno“). Sledeća zamerka je favorizovanje jedne političke opcije („potpuno je potpala pod uticaj jedne stranke“; „prati samo određenu političku partiju i njenog lidera“; „otvoreno favorizuje političke stranke i druge organizacije koje su bliske jednoj ličnosti“; „apsolutno neistinito, tendenciozno i neprofesionalno izveštavanje koje je u službi isključivo promocije jedne organizacije“). Partijski lideri ističu da pojedini mediji bez opravdanog razloga marginalizuju njihove partije („potpuno ignorišu političku aktivnost naše stranke iako smo parlamentarna stranka na gradskom i republičkom nivou“; „zatvorena za naše aktivnosti, kao da ne postojimo“; „nijednom u prethodnih šest meseci nisu emitovali prilog o aktivnostima stranke“; „potpuno nedostupan za prezentaciju delovanja naše partije“) ili se žale da u medijima dobijaju dominantno negativan tretman („omalovažavanje i izvrgavanje ruglu lika i dela naših funkcionera“; „prikazuje nas u isključivo negativnom kontekstu“; „ukoliko nešto i objavi, to je senzacionalističkog i najčešće neistinitog karaktera“; „bavi se samo blaćenjem pojedinaca, najverovatnije zbog ličnih animoziteta“). Samo jedan od 40 anketiranih partijskih funkcionera imao je primedbe na kvalitet profesionalnog rada novinara
(„nepismenost, neprofesionalnost, nestručnost“) a jedan na korišćenje medija za promociju političkih interesa vlasnika („pošto je vlasnik politički aktivan, on medije uglavnom koristi za promociju svojih i sebi bliskih političkih stavova“). 

I u medijskoj zajednici i u široj javnosti dominira mišljenje da nepoštovanje prava partija na ravnopravan tretman nije rezultat profesionalnog neznanja već pritisaka na medije. Medijski urednici koji su trpeli pritiske tokom 2011. godine, kao glavne izvore pritiska označili su vladajuće političke partije (47%), organe izvršne vlasti (32%), opozicione partije (26%), privatna preduzeća u svojstvu oglašivača (16%) i javna preduzeća (16%).

 

Tretman partija u izbornoj kampanji 

Izborno izveštavanje medija u Srbiji nosi teško nasleđe devedesetih. Državni mediji su tada funkcionisali kao ideološko-politički servis vladajuće partije/koalicije, a njihovo propagandno delovanje pojačavalo se tokom svakog od brojnih izbornih ciklusa (1990, 1992, 1993, 1997, 2000). U svakoj kampanji se nadmetao ogroman broj izbornih učesnika (od 40 do 80), koji su tretirani jednako u programima besplatnih promocija, ali izrazito nejednako u informativnim programima. Po odlikama izborne komunikacije, nijedni izbori iz devedesetih ne mogu se okarakterisati kao slobodni i pošteni.[iii] Izborna medijska produkcija je stoga važan indikator ne samo normalizacije medijskog funkcionisanja nego i demokratizacije izbornog procesa u Srbiji.

Izveštavanje o izbornoj kampanji jeste normalizovano posle 2000. godine, ali još uvek ima mnoštvo nedostataka. Mediji nisu uspeli da uobliče adekvatnu formu izbornih programa koji ne diskriminišu izborne učesnike, a biračima na informativan, edukativan i atraktivan način omogućuju da u razumnom vremenu i bez velikog napora uoče razlike između njihovih političkih platformi. Regulativa izbornog ponašanja medija je neprecizna, nepotpuna i ne sledi u potpunosti preporuke Saveta Evrope. Manjkavosti su prisutne u pravilima koja se tiču svakog posebnog vida izborne komunikacije – redovno novinarsko izveštavanje o kampanji, promotivni nastupi izbornih učesnika, političko reklamiranje ─ jer važeća rešenja ne daju primat interesima birača. Glavna forma komunikacije između partija i građana postala je plaćena propaganda: iznajmljeni termini i reklame činili su 75% ukupno emitovanog izbornog programa šest nacionalnih TV kanala tokom predsedničkih izbora 2008. godine.[iv] Time je obesmišljen cilj pravne regulative da spreči veće pobedničke šanse učesnika sa više novca.

Pored birača, izbornom produkcijom nisu zadovoljne ni partije. Većina anketiranih partijskih čelnika (60%) smatra da tokom izbora 2008 (republičkih, pokrajinskih i lokalnih) političke partije nisu ili uglavnom nisu imale pravičan i ravnopravan pristup medijima. 

Regulativa izbornog procesa u Srbiji prepoznaje važnost principa ravnopravnog pristupa medijima za političke partije i kandidate tokom izborne kampanje. Taj princip je ugrađen u obavezu medija da obezbede ravnopravnost u obaveštavanju „o svim podnosiocima izbornih lista i kandidatima sa tih lista“, koju formulišu Zakon o izboru narodnih poslanika (član 5) i Zakon o lokalnim izborima (član 4). Ovi zakoni, međutim, ne predviđaju mehanizme za kontrolu ispunjavanja ove obaveze ni sankcije za njeno kršenje.[v] Medijska regulativa izbornog ponašanja uključuje i nadzorne mehanizme i sankcije, ali obaveze medija nisu precizno definisane pa su kažnjavanja medija retka i blaga.[vi]

U skladu sa preporukama Saveta Evrope, medijska regulativa ne obuhvata privatne štampane medije, kojima se dozvoljava prepoznatljivo uređivačko stanovište i izražavanje posebnih političkih preferencija. Odgovornost korektnog izbornog izveštavanja se kod ovih medija definiše samoregulativnim merama.

Ključni pravni izvor regulacije rada radio i TV emitera tokom izbornih perioda je Opšte obavezujuće uputstvo emiterima za ponašanje u kampanji, koje pred izbore izdaje Republička
 radiodifuzna agencija.[vii] Ova uputstva potenciraju princip nediskriminativnosti u raznim vrstama programa svih emitera, ali propuštaju da ga bliže odrede na jasan način i u skladu sa javnim interesom. Na primer, uputstva o informativnom programu ni na koji način ne opredeljuju šta je dobra mera kombinacije novinarskih standarda aktuelnosti i važnosti događaja i principa uravnoteženosti u tretmanu velikog broja partija veoma različite političke snage. Od medija se zahteva da izveštavaju na „načelima objektivnosti, ravnomernosti i zaštite javnog interesa“, ali ostavljena im je sloboda da ovu obavezu tumače kada izveštavaju o partijama sa 30% i 3% biračke podrške i o onima koje mogu ili ne mogu da zloupotrebljavaju državne pozicije u promotivne partijske svrhe.

Zbog nedorečenosti medijskih pravila, mediji su veoma različito shvatili svoje obaveze tokom parlamentarnih izbora 2008. godine. Prema izveštaju RRA[viii], RTS je u vestima od 22 izborna učesnika dosta ujednačeno tretirao tri, koja su dobila znatno više vremena nego drugi; na TV Avala to je bio slučaj sa četiri; TV B92 i TV Foks su favorizovale jednog, a TV Košava i Pink po dva učesnika. RRA je izveštavanje svih ovih TV stanica ocenila kao nediskriminativno, a kao problematična izdvojila dva slučaja. Prvi je TV Palma plus iz Jagodine, koja je u svim formama programa izrazito favorizovala koaliciju (dvostruko više vremena nego svi ostali učesnici) čiji je lider i vlasnik ove televizije. Drugi je Regionalna TV iz Novog Pazara, koja je jednoj izbornoj listi dala desetostruku prednost u odnosu na sve ostale zajedno i čije je izveštavanje o političkim protivnicima imalo „razmere medijske satanizacije“. Zbog nepoštovanja principa ravnopravnosti, javno je upozorena samo TV Palma plus.

U pogledu oficijelnih promocija izbornih učesnika, regulativa RRA poštuje preporuku SE o njihovom besplatnom predstavljanju u medijima finansiranim iz javnih prihoda. Međutim, nije poštovana preporuka da se umesto jednake uspostavi proporcionalna raspodela besplatnih promotivnih termina, u skladu sa parlamentarnom snagom i mogućnostima partija da kandiduju maksimalan broj kandidata. Mediji stoga i dalje produkuju preglomazne, zamorne i neinformativne promotivne programe, koje birači veoma nisko vrednuju.

Plaćeno političko oglašavanje nije tretirano adekvatno kad se uzme u obzir opasnost da nadvlada druge oblike obaveštavаnja o pretendentima na izborne funkcije. Javnim medijima se dozvoljava emitovanje političkih TV spotova, mada ne i drugih oblika reklamiranja. Privatni emiteri se obavezuju da zakupljivanje vremena obezbede pod jednakim uslovima i cenama za sve izborne učesnike, ali preporuka SE da se ukupno vreme za političku propagandu ograniči nije uvrštena u domaća pravila.

Medijska izborna regulativa se ne bavi na pravi način ni specifičnom ulogom pokrajinskog javnog servisa RTV, koji emituje veliki broj programa na jezicima etničkih manjina. Njegova uloga pri održavanju pokrajinskih izbora nije precizirana, pa se 2008. godine, kada su u istom danu održani i republički i pokrajinski (i lokalni) izbori, desilo da pokrajinski javni servis više pažnje posveti republičkim nego pokrajinskim izborima i tako duplira ulogu republičkog servisa RTS, a zanemari svoju ulogu jedinstvenog izvora informacija o pokrajinskim izborima. Odsustvo regulacije o načinu zadovoljavanja potreba birača iz etničkih zajednica omogućilo je nekim programima RTV na jezicima manjina da drastično favorizuju jednog izbornog učesnika iz manjinske zajednice bez osećaja da krše osnovne principe rada javnog servisa i narušavaju demokratičnost izbornog pocesa.[ix]

 



[i] Podaci potiču iz anonimne ankete sa 40 visokih funkcionera različitih političkih partija u 10 gradova (Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Čačak, Jagodina, Bujanovac, Preševo, Novi Pazar i Prijepolje) koja je organizovana za potrebe ovog izveštaja krajem 2011. godine. U anketi su učestvovali predsednici i članovi izvršnih odbora partija, predsednici i članovi glavnih odbora, portparoli, generalni sekretari i funkcioneri partijskih službi za informisanje.

[ii] Neobjavljeno istraživanje OEBS-a „Medijski pluralizam u Srbiji“, sa analizom izveštavanja dnevnih novina Politika, Blic, Večernje novosti, Press i Kurir i informativnih emisija RTS-a i TV Studio B.

[iii] Matić, Jovanka (2007) Televizija protiv birača, Dobar naslov, Beograd.

[iv] Predsednički izbori u Srbiji 2008 – Monitoring medija, Završni izveštaj (http://www.mc.rs/upload/ documents/istrazivanje/Finalni_Monitoring_predizbornog_izvestavanja_Parlamentarni_izbori_2008.pdf).

[v] Zakon o izboru narodnih poslanika predviđa novčane kazne za izostanak predstavljanja izbornih učesnika u javnom servisu i za objavljivanje procena rezultata izbora u vreme izborne ćutnje.

[vi] RRA je izrekla dve mere upozorenja privatnim emiterima zbog neravnopravnog tretmana izbornih učesnika u predsedničkoj kampanji 2004. godine (TV BK) i parlamentarnoj kampanji 2008. godine (TV Palma plus) i jednu zbog kršenja pravila u vezi sa zabranom emitovanja plaćene predizborne promocije na javnom emiteru (TV Studio B) tokom lokalnih izbora u beogradskoj opštini Voždovac 2009. godine.

[vii] RRA je do sada izdala sedam opštih obavezujućih uputstava, i to za predsedničke izbore 2003, 2004. i 2008. godine, za parlamentarne izbore 2003, 2007. i 2008. godine i za lokalne izbore 2004. godine.

[viii] http://www.rra.org.rs/cirilica/izvestaji-o-nadzoru-emitera.

[ix] Na primer, TV program na mađarskom jeziku, u informativnom programu je mađarskoj koaliciji posvetio 35% minutaže izbornog bloka, sledećem učesniku 26%, a ostalima po oko 5% ili manje. TV program na romskom jeziku izveštavao je samo o tri romske partije, potpuno ignorišući ostale izborne učesnike, a pri tome favorizovao jednu od njih (Matić, Jovanka (2009) „Izveštavanje javnog servisa Vojvodine tokom izborne kampanje 2008. godine”, Dubravka Valić Nedeljković (ur.) Medijski skener, Novosadska novinarska škola, Novi Sad).

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten

Info Sve vesti