Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

INDIKATOR 26

POŠTOVANJE NOVINARSKOG KODEKSA 

Novinari treba da ustanove sopstveni profesionalni kodeks ponašanja kojeg treba da se pridržavaju; oni treba da objave svojim gledaocima ili čitaocima bilo kakvu političku i finansijsku podršku kao i svaku saradnju sa državnim organima, kao, na primer, u slučaju novinara dodeljenih vojnim jedinicama.

Profesionalna kultura koja etičko ponašanje prihvata kao normu ima dugu tradiciju, bar u jednom delu medija u Srbiji. Ipak, celokupna novinarska zajednica je tek odnedavno i formalno uspostavila opšteprihvaćene standarde profesije. Kodeks novinara Srbije, kao samoregulatorni instrument odgovornog novinarstva, afirmiše univerzalne etičke principe novinarskog rada. U praksi, najčešće se krše odredbe Kodeksa o pravima dece, zaštiti privatnosti, poštovanju drugačijeg mišljenja i podleganja pritisku.

Novinarska profesija je tek 2006. godine uspela da se ujedini oko jedinstvenog profesionalnog kodeksa, Kodeksa novinara Srbije. Ranije samoorganizovanje profesije sprečili su mnogi razlozi, uključujući duboke rascepe između samih novinara u shvatanju društvene uloge novinarstva, potrebe za profesionalnom autonomijom i načina njenog ostvarivanja.

Zajednički kodeks su usvojila dva najveća novinarska udruženja ─ Udruženje novinara Srbije (UNS) i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), a zatim ga prihvatile ostale profesionalne asocijacije i redakcije.

Kodeks novinara Srbije uspostavlja etičku dimenziju profesije kroz uputstva kako profesionalni rad treba da se obavlja na najbolji način. Njega novinari dobrovoljno slede kao sopstveni instrument osnaživanja kredibiliteta profesije i njene odgovornosti prema javnosti, nezavisno od zakonskih obaveza. Kodeks traži od novinara da svoju autonomiju neguju i brane time što će se suprotstavljati pritiscima da ga krše.

Potreba za uspostavljanjem jedinstvenog profesionalnog kodeksa prepoznata je kao odgovor na dugotrajni trend deprofesionalizacije u uslovima haotične medijske deregulacije. Beogradski Medija centar je 2005. godine formirao monitoring tim, sastavljen od iskusnih i uglednih novinara, koji je na mesečnoj bazi analizirao poštovanje pravila novinarskog kodeksa NUNS-a u dnevnoj i nedeljnoj štampi. Izveštaji tima su ukazivali na masovno kršenje novinarske etike, posebno u tabloidnoj štampi.

Kodeks novinara Srbije definiše prava i obaveze novinara u svakodnevnom radu. On sadrži profesionalne principe koji su sastavni deo sličnih kodeksa u većini drugih zemalja: principe istinitosti izveštavanja (odvajanje činjenica od mišljenja, obaveza naznake izvora informacije, poštovanje pluralizma mišljenja), samostalnosti, odgovornosti (poštovanje pretpostavke nevinosti i prava na odgovor i ispravku, jasno označavanje komercijalnog oglašavanja i političke propagande), korišćenja časnih sredstava u radu, poštovanja privatnosti, dostojanstva i integriteta ljudi o kojima se izveštava, poštovanja autorstva, itd. 

Kodeks novinara Srbije ne formuliše izričito obavezu novinara da jasno publici naznači da je imao političku ili finansijsku podršku ili saradnju sa državnim organima prilikom izveštavanja ili pripremanja građe za izveštavanje. Ona se, ipak, na posredan način pominje u nekoliko odredaba. Na primer, Kodeks obavezuje novinara da ne izveštava o temama u kojima ima lični interes ili sukobljene interese, naglašava da je novinar odgovoran pre svega publici i da tu odgovornost „ne sme da podredi interesima drugih, a posebno interesima izdavača, vlade i drugih državnih organa” i da je „prećutkivanje činjenica koje mogu bitno da utiču na stav javnosti o nekom događaju jednako njihovom namernom iskrivljavanju ili iznošenju laži”.[i]

Donošenje internih profesionalnih kodeksa, koji bi odgovarali specifičnim potrebama novinara u pojedinačnim medijima, još uvek nije praksa domaćih medija. Jedini poznati interni akt jesu Pravila o praćenju predizborne kampanje koja je doneo javni servis RTS kao skup programskih principa koji se odnose na posebne obaveze javnog servisa u izbornom procesu. Nije uobičajeno ni da se pri potpisivanju ugovora o radu novinari obavezuju na poštovanje profesionalnog kodeksa. Ta obaveza postoji za novinare koji se učlanjuju u profesionalna udruženja.

Medijsko udruženje Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) 2002. godine je formulisalo poseban Etički kodeks elektronskih medija, u čijoj izradi je učestvovao veliki broj novinara, pre svega iz ANEM-ovih stanica.  Poštovanje principa Etičkog kodeksa je i danas jedan od uslova za članstvo u ovom udruženju, koje obuhvata više od 100 elektronskih medija širom zemlje. On nije obavezujući za novinare drugih elektronskih medija. Obavezujući za sve elektronske medije jeste Kodeks ponašanja emitera, kojeg je 2007. godine donela Republička radiodifuzna agencija. Ovaj kodeks predstavlja sistem opštih obavezujućih uputstava kojima se regulišu pitanja u vezi sa sadržajem programa. Nepostupanje po Kodeksu je osnov za izricanje svih mera koje Agencija može preduzeti u skladu sa Zakonom o radiodifuziji – opomene, javnog upozorenja, privremenog i trajnog oduzimanja dozvole za emitovanje. Pojedine odredbe Kodeksa ponašanja emitera zadiru u prostor tradicionalno rezervisan za samoregulaciju jer se tiču etičkih i profesionalnih standarda. Medijska zajednica se snažno usprotivila ovom postupku i pri tome jasno pokazala svest da profesionalnost i etičnost medija više zavise od dobrovoljnog prihvatanja samoregulisanih pravila nego od propisa nametnutih od strane državnih institucija (makar i formalno nezavisnih). I pored ovih protesta, uključujući i podnošenje inicijative za ocenu ustavnosti njegovih pojedinih odredaba, ovaj Kodeks je, nepromenjen, i danas na snazi.

Profesionalna kultura koja etičko ponašanje prihvata kao normu još uvek nije dominantna odlika srpskog novinarstva. U praksi, novinarski kodeks se često krši. Prema uvidu čelnih ljudi profesionalnih udruženja, najčešće povrede se odnose na prava dece i maloletnika, zaštitu privatnosti, poštovanje drugačijeg mišljenja i podleganje pritisku, iako su ova pitanja u Kodeksu jasno uređena. 

Svakodnevne aktivnosti novinarskih udruženja NUNS i UNS uključuju ukazivanja na drastične oblike kršenja Kodeksa kojima se umanjuje moralni integritet profesije. Pošto su fokusirane na nepovoljan zakonski, ekonomski i politički ambijent u kome mediji danas funkcionišu, profesionalne organizacije ne uspevaju da među prioritete svojih aktivnosti uključe teme od šireg značaja vezane za profesionalni kodeks, kao što su razlozi za nepoštovanje profesionalnih standarda, mere za podizanje nivoa profesionalizma, oblici edukacije novinara i studenata novinarstva o etici novinarstva, itd.

 

 


[i] http://www.nuns.rs/dokumenti/index.jsp.

Komentari (1)

ostavi komentar
pon

12.01.

2015.

anonymous [neregistrovani] u 11:44

SOKO RADIO

ZBOG CEGA RRA I PORED DOKAZA ,ODNOSNO SNIMLJENIH EMISIJA U KOJIMA SE JASNO VIDI KRSENJE OVOG KODEKSA NE ODUZIMA DOZVOLE ZA RAD RADIO STANICAMA,NEGO JE PRISTRASAN .

Odgovori

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten

Info Sve vesti