Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

INDIKATOR 16

RAVNOPRAVNOST PRISTUPA DISTRIBUTIVNIM KANALIMA 

Mediji moraju imati pravičan i ravnopravan pristup distributivnim kanalima, bilo da je u pitanju tehnička infrastruktura (na primer, radio frekvencije, transmisioni kablovi, sateliti) ili komercijalna infrastruktura (distributeri novina, poštanske i usluge dostave).

Opšte pravo medija na ravnopravan pristup distributivnim kanalima garantovano je Zakonom o javnom informisanju. Zakon o elektronskim komunikacijama garantuje ovo pravo u odnosu na korišćenje radiofrekventnog spektra i elektronskih distribucionih mreža. Međutim, konkretna prava i obaveze operatora kablovskih i satelitskih mreža za distribuciju medijskih sadržaja još uvek nisu u potpunosti regulisani. Strategijom razvoja sistema javnog informisanja planira se reforma pravnog okvira kojom će se utvrditi obaveze operatora i garantovati pravo građana na širok izbor medijskih sadržaja preko kablovskih i satelitskih distributivnih platformi.

Domaća pravna regulativa podstiče i nediskriminatornu praksu u pogledu distribucije medijskih sadržaja i slobodnu konkurenciju na polju distribucije. Zakon o javnom informisanju zabranjuje zloupotrebu uticaja ili kontrole nad sredstvima za distribuciju, uređajima za emitovanje i radiofrekvencijama u cilju zaštite slobode javnog informisanja (član 2). Istovremeno, poseban član ovog zakona precizira da se distribucija javnog glasila ne može odbiti bez opravdanog komercijalnog razloga, niti se za nju mogu postavljati uslovi koji su suprotni tržišnim principima; ako se to pak dogodi, javno glasilo ima pravo da pred nadležnim sudom zahteva naknadu pretrpljene štete (član 16). Zakon o elektronskim komunikacijama je u ovom pogledu usklađen sa principima evropske regulative, ali je njegova primena tek u početnoj fazi. 

U praksi, međutim, ima primera onemogućavanja distribucije medija i kroz komercijalne i kroz infrastrukturne distribucione kanale.

Distribucija štampe je već dugo godina slaba karika domaćeg medijskog sistema. Poslednjih godina u ovoj delatnosti se sukobljavaju različiti interesi, ali javnost nema uvida u stvarna zbivanja, koja se vezuju za ličnosti sumnjivog kapitala i poslovnog morala, pa ni u to koliko je realna opasnost od monopolizacije ovog tržišta. Netransparentnim privatizacijama i udruživanjima, na tržištu distribucije štampe kao dva najveća igrača izdvojili su se Futura plus i Štampa sistem. Prvi raspolaže sa više od 1.000 kioska, a drugi sa oko 550 i lancem od oko 50 prodavnica. Futura je trenutno u programu reorganizacije, kako bi izbegla likvidaciju zbog nagomilanih dugova, a njeno vlasništvo (zvanično, danska kompanija) vezuje se za biznismena Stanka Subotića protiv koga se u odsustvu u Srbiji vodi sudski proces za šverc cigareta. Štampa je promenila veliki broj vlasnika, među kojima je do 2008. godine bio Darko Šarić,[i] kasnije optužen za organizovanje međunarodnog šverca droge i za kojim je raspisana poternica. U delatnost distribucije štampe bila je uključena i nemačka medijska grupa VAC, prvo kao jedan od vlasnika Future, iz koje se povukla 2008. godine, a zatim kao vlasnik Štampe, koju je kupila od Darka Šarića. Između Future i nekih medija, članica Asocijacije medija, tokom 2009. godine vodio se pravi mali rat. Izdavači su optuživali distributera da im duguje novac i sprečava prodaju novina,[ii] dok tadašnji vlasnik tvrdi da je njegova kompanija manipulacijama namerno dovedena u stečaj koji su isplanirali veliki biznismeni bliski vlasti i njima odani mediji.[iii] Ima indicija da su pomenuta dva najveća distributera imala povezane vlasnike u trenutku kada je u Štampi vlasnik bio Darko Šarić, kao i da se VAC interesovao da kupi Futuru, nakon što je postao vlasnik Štampe. Ovo je izazvalo protest medijskih izdavača i strah od monopolizacije distributivnog sistema štampe. Početkom 2011. godine, VAC je prodao distributivni sistem Štampa preduzeću Centroproizvod u Beogradu, koje se bavi proizvodnjom životnih namirnica. 

U vezi sa kablovskom distribucijom, RTV emiteri se susreću sa dve vrste problema. Prvi je taj da im kablovski distributeri bez razloga i bez najave, kršeći međusobni ugovor, obustavljaju
emitovanje programa, tj. isključuju ih iz paketa osnovne programske ponude. To se tokom 2011. godine dogodilo televiziji Kanal 9 iz Novog Sada i TV VK iz Kikinde, čije je programe kablovski operator SBB (Serbia Brodband ─ Srpske kablovske mreže) isključio iz distribucije preko svoje mreže. Kanal 9 se žalio na ovu odluku. Privredni sud u Novom Sadu je obavezao SBB da nastavi sa prenošenjem tog programa, ali je Privredni apelacioni sud u Beogradu ukinuo ovu odluku i vratio predmet na ponovno odlučivanje. 

Drugi problem RTV emitera sastoji se u tome da operatori primenjuju nejednake uslove za pristup kablovskoj mreži. Oni stranim kanalima plaćaju za pravo da prenose njihove programe, a od domaćih, posebno od lokalnih kanala, taj prenos naplaćuju. Ova praksa je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti konkurencije, koji zabranjuje ugovore kojima se primenjuju nejednaki uslovi poslovanja za iste poslove u odnosu na različite učesnike na tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente. Komisija za zaštitu konkurencije je vodila nekoliko postupaka protiv kablovskih operatora, ali nikada u vezi sa primenjivanjem nejednakih uslova na različite televizije u pristupu kablovskom distributivnom sistemu. 

Navedeni slučajevi su posledica nepostojanja regulacije kablovskih emitera i operatora kablovskih mreža za distribuciju medijskih sadržaja. Republička radiodifuzna agencija je tek od septembra 2011. godine počela da izdaje dozvole domaćim emiterima za kablovsko (i satelitsko) emitovanje, bilo da program emituju samo kablovski (65 emitera) ili koriste i zemaljsku i kablovsku mrežu (86 emitera). Kablovski operatori su u nadležnosti RATEL-a (Republička agencija za elektronske komunikacije). Do početka primene Zakona o elektronskim komunikacijama, usluge kablovske distribucije medijskih sadržaja bile su pod režimom odobrenja. Poslednje odobrenje je izdato u avgustu 2010. godine. Od kraja 2010. godine, kablovska distribucija medijskih sadržaja obavlja se pod režimom opšteg ovlašćenja, bez obaveze pribavljanja prethodne dozvole, a u skladu sa uslovima koje propisuje RATEL i koje su operatori dužni da poštuju.

Prema izveštaju RATEL-a, u 2011. godini je 76 operatora pružalo usluge preko kablovske distributivne mreže.[iv] Sedam najvećih operatora (SBB, PTT, Kopernikus Technology, Telekom Srbija, IKOM, DIGI Sat i Radijus vektor) ─ imalo je više od 85% udela na tržištu distribucije medijskih sadržaja. Prema broju pretplatnika i ostvarenom prihodu, vodeći među njima je SBB, sa više od 50% udela u tržištu. 

Budući da Zakon o elektronskim komunikacijama daje RATEL-u nadležnost u zaštiti konkurencije u oblasti elektronskih komunikacija, ova agencija ima obavezu u odnosu na kablovske operatore da jednom u tri godine analizira stanje na tržištu i preduzima određene mere radi očuvanja delotvorne tržišne konkurencije. Njeno je pravo da utvrdi da neki operator ima značajnu tržišnu snagu koja ugrožava ili može u budućnosti da ugrozi konkurenciju na relevantnom tržištu, pa mu stoga može nametnuti određene obaveze koje ograničavaju njegovu tržišnu samostalnost. 

Na osnovu analize tržišta, RATEL je 2011. godine ponovo (kao i 2007) označio SBB kao operatora sa značajnom tržišnom snagom i nametnuo mu obavezu da za svaku promenu cene pribavi saglasnost Agencije (pored obaveze objavljivanja podataka, nediskriminatornog ponašanja i računovodstvenog razdvajanja) u cilju sprečavanja monopolskog ponašanja.

Strategija razvoja sistema javnog informisanja predviđa da će delovanje kablovskih operatora tek biti zakonski regulisano. Planira se da se utvrdi obaveza dominantnih kablovskih operatora da prenose određene programe (po principu „must carry“) i da se propišu minimalne kvote lokalnih i regionalnih programa koje operatori moraju da distribuiraju u cilju poboljšanja lokalnog informisanja. 

Prema važećem Zakonu o elektronskim komunikacijama, RATEL već sada ima pravo da, na zahtev RRA, obaveže kablovske operatore da prenose jedan ili više radijskih ili televizijskih
programa (na nacionalnom ili lokalnom nivou), ako je kablovski prenos glavni način za primanje medijskih sadržaja za značajan broj građana (član 101), kao što je to bio slučaj za ukinute programe Kanala 9 i TV VK u mreži SBB-a. U praksi, međutim, primena obaveznog prenosa postoji samo za javni servis. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2011. godine, 99% domaćinstava poseduje televizor, a manje od polovine (44%) su pretplatnici kablovske televizije.[v] Broj pretplatnika kablovskih distributivnih sistema godišnje se povećavao za oko 20% od 2004. godine nadalje, pa je od 540 hiljada u 2005. godini (7,2% stanovnika) porastao na 1.247.000 (16,6%) u 2010. godini.[vi] U ukupnoj strukturi pretplatnika izrazito dominiraju (91%) pretplatnici analognih kablovskih sistema.

U Srbiji su 2011. godine, prema izveštaju RATEL-a, bila registrovana samo dva IPTV operatora za prenos digitalnog televizijskog programa preko Interneta (Telekom Srbija i Sinet Telekom) i tri operatora satelitske mreže (SBB, DIGI Sat i Polaris Media).

 

 


[i] https://sites.google.com/site/dosijenuns/Dosije-33/Stampa.

[ii] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:241873-Futura-grubo-krsi-zakone.

[iii] http://www.e-novine.com/srbija/srbija-tema/49850-Otimaina-pod-kiobranom-politikog-steaja.html.

[iv] http://www.ratel.rs/upload/Trziste_8_Distribucija%20medijskih%20sadrzaja.pdf.

[v] http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/ documents/00/00/43/63/PressICT2011.pdf.

[vi] http://www.ratel.rs/upload/documents/Pregled_trzista/Ratel%20Pregled%20trzista%202010.pdf.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten

Info Sve vesti