Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

INDIKATOR 10

SRAZMERNOST ZAŠTITE PRIVATNOSTI I DRŽAVNE TAJNE 

 Zakoni o zaštiti privatnosti i državnoj tajni ne smeju neopravdano ograničavati pristup informacijama

Zakonska zaštita privatnosti je dobro balansirana sa zaštitom prava na izražavanje i informisanje. Nasuprot tome, postoje ozbiljni problemi u primeni Zakona o tajnosti podataka koji medijima nameću ograničenja u radu i ograničavaju pravo javnosti na informisanje o stvarima od javnog interesa.

 

Zaštita privatnosti

Srbija je potpisnik Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koja istovremeno sa zaštitom prava na slobodu izražavanja štiti i pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života. Ovo zahteva postizanje finog balansa i mere u slučaju suprotstavljenosti dva prava. 

Dok Krivični zakonik prvenstveno štiti pravo na privatnost i određuje okolnosti u kojima je povreda privatnosti krivično delo,[i] Zakon o javnom informisanju postavlja ograde pravu na privatnost kako sloboda izražavanja i pravo na informisanost ne bi bili nesrazmerno ograničeni. Zakon o javnom informisanju propisuje da se informacija iz privatnog života nekog lica ne može objaviti bez njegovog pristanka ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice (član 43). Međutim, u njemu se istovremeno (član 45) navodi i dugačka lista izuzetaka od ovog pravila, od kojih je najvažniji onaj da pristanak za objavljivanje nije potreban ako se informacija odnosi na ličnost, pojavu ili događaj od interesa za javnost, i to naročito ako se odnosi na nosioca državne ili političke funkcije a objavljivanje je važno, uzimajući u obzir činjenicu da lice obavlja tu funkciju.

Po Zakonu o javnom informisanju, lice čije je pravo privatnosti povređeno može tužbom protiv odgovornog urednika javnog glasila zahtevati propuštanje objavljivanja informacije, brisanje video i audio zapisa, uništenje negativa, odstranjenje iz publikacije i slično, kao i naknadu materijalne i nematerijalne štete, objavljivanje presude. Pravo privatnosti se štiti i od zloupotrebe u komercijalne svrhe, pa lice čije je pravo povređeno može od osnivača javnog glasila tužbom zahtevati deo dobiti ostvarene objavljivanjem, srazmerno tome koliko je upotreba njegovog ličnog zapisa ili podataka iz privatnog života doprinela ostvarenju dobiti. 

Novinari su obavezani na poštovanje privatnosti i kodeksom profesionalnog ponašanja. Kodeks novinara Srbije sadrži pravila o poštovanju dostojanstva i integriteta ličnosti, izbegavanju spekulacija u izveštavanju o nesrećama i tragedijama, odražavanju duha saosećanja i diskrecije u situacijama kada su privatne ličnosti pretrpele lični bol i o zaštiti prava dece. Međutim, prema uvidu novinarskih udruženja, najčešći prekršaji novinarske etike odnose se upravo na povredu prava privatnosti.

 

Zaštita državne tajne 

Tajnost podataka je do nedavno bila regulisana velikim brojem raznovrsnih i međusobno neusaglašenih propisa, što je u praksi dovodilo do ozbiljne pravne nesigurnosti i ustručavanja novinara da se bave temama u vezi sa državnom ili vojnom tajnom ili dokumentima označenim kao poverljivim. Određen napredak je ostvaren 2009. godine, usvajanjem Zakona o tajnosti podataka. Zakon je, nažalost, propustio da reguliše zaštitu poslovne tajne, tako da ta oblast i dalje ostaje potpuno neuređena. Ipak, njime su uređeni jedinstven sistem određivanja i zaštite tajnih podataka od interesa za nacionalnu i javnu bezbednost, odbranu, unutrašnje i spoljne poslove, sistem zaštite stranih tajnih podataka, zatim pristup tajnim podacima i prestanak njihove tajnosti, nadležnost organa i nadzor nad sprovođenjem zakona, odgovornost za neizvršavanje
obaveza, kao i druga pitanja od značaja za zaštitu tajnosti podataka. Zakonom je, sa jedne strane, predviđeno da je lice u posedu tajnog podatka dužno da ga čuva bez obzira na način na koji je za takav podatak saznalo. Sa druge strane, izričito je predviđeno da se tajnim podatkom ne smatra podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja ili drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti.

U implementaciji Zakona o tajnosti podataka, međutim, postoje ozbiljni problemi. Još uvek nije donet veliki broj podzakonskih akata koji su neophodni za njegovu primenu. I dalje ne postoje jasni standardi koji bi regulisali sadržinu različitih stepena poverljivosti podataka. Nadzor nad sprovođenjem zakona se ne sprovodi, budući da nadležno Ministarstvo pravde ne raspolaže za to neophodnim resursima. Kasni se i sa preispitivanjem dokumenata koji još uvek nose formalnu oznaku poverljivosti stavljenu po starim propisima.

O meri u kojoj problem nepotpune uređenosti ove oblasti može da ugrozi medijske slobode, svedoči podizanje optužnice protiv Jelene Spasić, novinarke, i Milorada Bojovića, urednika lista Nacionalni građanski, kojom im se stavlja na teret krivično delo iz Zakona o tajnosti podataka. Ovo dvoje novinara je optuženo krajem 2011. godine zbog objavljivanja teksta u kojem su citirani podaci iz izveštaja Ministarstva odbrane o stanju priprema za odbranu u Srbiji u 2010. godini, a koji je nosio oznaku „strogo poverljivo”. Novinarski tekst je pokazao da državni organi i javna preduzeća ignorišu zakonom propisane pripreme za odbranu zemlje. Po mišljenju medijske zajednice i drugih aktera zaštite ljudskih prava, tekst je na legitiman način zadovoljio opravdano pravo javnosti da bude informisana o stanju odbrane zemlje.

 



[i] Član 144 Krivičnog zakonika Republike Srbije sankcioniše novčanom ili zatvorskom kaznom neovlašćeno snimanje nekog lica kojim se osetno zadire u njegov lični život i prikazivanje snimka trećem licu, kao i objavljivanje ili prikazivanje spisa, fotografije, filma ili audio snimka ličnog karaktera, kojim se osetno zadire u lični život nekog lica, a bez njegovog pristanka. Član 172 određuje novčanu ili zatvorsku kaznu za medijsko objavljivanje ličnih i porodičnih prilika nekog lica, koje može škoditi njegovoj časti ili ugledu. Novinar, međutim, neće odgovarati za iznošenje ličnih i porodičnih prilika ako dokaže istinitost tvrđenja ili da je imao osnovanog razloga da poveruje u istinitost onog što je iznosio ili pronosio.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten

Info Sve vesti