Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

INDIKATOR 14

ZAŠTITA BEZBEDNOSTI NOVINARA 

Novinari moraju biti zaštićeni od fizičkih pretnji ili napada zbog posla kojim se bave; policijska zaštita se mora obezbediti kada je zatraže novinari koji se osećaju ugroženo; tužioci i sudovi moraju postupati adekvatno i pravovremeno u slučajevima koji se odnose na primljene pretnje ili napade na novinare. 

U proseku, svakog meseca u 2011. godini, dogodio se jedan fizički napad na novinare i upućena je jedna pretnja ugrožavanja sigurnosti pripadnika profesije, često i članova njihovih porodica. Reakcije nadležnih organa ne daju nadu da će se uslovi za neometan rad novinara popraviti. 

Novinari u Srbiji su često ugroženi pri obavljanju posla, uprkos zakonskim garancijama njihove bezbednosti. U poslednjih 17 godina ubijeno je troje novinara ─ Dada Vujasinović (Beograd, 1994. godine), Slavko Ćuruvija (Beograd, 1999) i Milan Pantić (Jagodina, 2001). Za sve to vreme državni organi nisu otkrili krivce za njihova ubistva. Do danas nije razrešen ni slučaj napada bombom na stan novinara Dejana Anastasijevića iz 2007. godine. Pravna sigurnost novinara je povećana pre dve godine. Međutim, kaznena politika u odnosu na napadače na novinare nije dosledna. Policija obezbeđuje zaštitu teško ugroženim novinarima, ali nije dovoljno efikasna u pronalaženju onih koji ih ugrožavaju. Novinari su posebno nezadovoljni sudskim kažnjavanjem napadača na novinare, koje je sporo, nedosledno i blago.

Pored Zakona o javnom informisanju, koji bilo kakav fizički ili drugi pritisak na novinare smatra povredom slobode javnog informisanja, o kojoj se odlučuje u sudu po hitnom postupku (član 2), bezbednost novinara štiti i Krivični zakonik. Izmenama Krivičnog zakonika iz 2009. godine, medijski profesionalci su uvršteni među pripadnike profesija sa statusom delatnosti od javnog značaja, poput  zdravstva, obrazovanja, javnog prevoza, advokature i slično (član 112, stav 32). Budući da poslovi od javnog značaja nose povećani rizik za bezbednost lica koja ih obavljaju, fizičke pretnje i napadi na njih sa teškim telesnim posledicama podležu oštrijim sankcijama nego na pripadnike drugih zanimanja. Promenama odgovarajućih odredaba Krivičnog zakonika, prihvaćen je dugotrajni zahtev profesionalnih novinarskih udruženja da se povećaju pravne garancije bezbednosti novinara, koja je već godinama ozbiljan društveni problem.

Krivični zakonik je, međutim, ostao nedosledan u sankcionisanju ugrožavanja novinara. Minimalna kazna za pretnju novinaru koja nije realizovana iznosi jednu godinu zatvora (član 138). Za izvršene napade na novinare, minimalne kazne su niže – 30 dana zatvora za nasilničko ponašanje, a šest meseci ukoliko je nasilje izvršeno u grupi, ili je novinaru nanesena laka telesna povreda (član 344). Novinarski protesti protiv ovakve kaznene politike iskazuju se tvrdnjom da je bezbednije novinare tući nego im pretiti.

Policija u Srbiji ozbiljno tretira pretnje novinarima kojima se ugrožava život. Tokom cele 2011. godine, pod neprekidnom policijskom zaštitom bilo je najmanje troje novinara. Iako efikasna u njihovom obezbeđenju, policija nije uspešna u pronalaženju izvora najtežih pretnji. U sva tri slučaja policijsko obezbeđenje traje odranije, a pretnje bezbednosti nisu uklonjene, iako postoje već nekoliko godina.

Na primer, Vladimir Mitrić, dopisnik Večernjih novosti iz Loznice, koji je napadnut zbog izveštavanja o kriminalu u Loznici i preko Drine (korupcija, šverc narkotika, cigareta i ljudi), ima svakodnevno policijsko obezbeđenje već šest godina, jer nalogodavci napada još uvek nisu otkriveni. Brankica Stanković, autor istraživačke emisije „Insajder“ TV B92 koja se bavi raznim vrstama kriminala, živi pod policijskim obezbeđenjem od decembra 2009. godine.[i] Treći policijski zaštićen novinar je glavni i odgovorni urednik RTV B92 Veran Matić, koji je često izložen raznim pretnjama zbog izveštavanja ove medijske kuće.

Neefikasnost policije u otklanjanju izvora zastrašivanja Vladimira Mitrića i Brankice Stanković ima pogubne posledice po istraživačko novinarstvo u Srbiji. Njihovi primeri pokazuju da istraživački novinarski rad na otkrivanju kriminala (koji je ponekad efikasniji od rada državnih organa zaduženih za borbu protiv kriminala) nosi teške lične posledice. 

Tokom 2011. godine registrovano je 9 napada na novinare širom Srbije (Kladovo, Beograd, Bečej, Bujanovac, Kovačica, Tutin, Šabac, Bajmok).[ii] Većina novinara je napadnuta na radnom zadatku. Među napadačima su, pored huligana i pripadnika obezbeđenja, po jedan državni, partijski i sportski funkcioner. Nakon napada na Nedžata Beljuljija, vlasnika i urednika TV Spektri iz Bujanovca, UNS je upozorio da je to bio šesti po redu fizički napad na ovog novinara u poslednjih deset godina, od kojih nijedan nije procesiran. U jednom od slučajeva napada, tri beogradska policajca su mirno posmatrala nasilje nad dvoje novinara koje se odvijalo na nekoliko koraka od njih. Policija u Bečeju podnela je samo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv četvorice mladića koji su u Gradskom pozorištu zadali više udaraca novinaru Mađar soa Čabi Segiju, iako je po opisu događaja slučaj mogao da se kvalifikuje kao krivično delo. Na taj način, napadačima preti prekršajna kazna od najviše 60 dana zatvora umesto potencijalne kazne zatvora od 6 meseci do pet godina. 

U istom periodu, registrovano je 18 slučajeva pretnji po sigurnost novinara upućenih u raznim mestima (Lazarevac, Gornji Milanovac, Surdulica, Beograd, Priboj, Vreoci, Loznica, Bor, Novi Sad, Novi Pazar, Zaječar, Srbobran, Niš). Među njima su najdrastičniji bili masovno lepljenje umrlica sa znakom RTV B92 u Lazarevcu (nakon emitovanja emisije „Insajder“ o zloupotrebama u RB Kolubara) i pretnja glavnoj urednici Timočke televizije i radija od strane načelnika Policijske uprave u Boru. Pretnje su dolazile i od partijskih lidera, direktora javnih preduzeća i sportskih funkcionera.

Prema podacima NUNS-a, u poslednje četiri godine sudski je procesirano manje od 10% slučajeva pretnji i napada na novinare. Udruženje novinara Srbije je, na primer, 2011. godine uputilo protest nadležnim organima što za četiri godine nisu otkriveni i procesirani napadači na novinara koji je bio brutalno pretučen u Novom Pazaru 2007. godine pred mnoštvom svedoka, prilikom jedne sahrane koju je snimalo nekoliko policijskih kamera.[iii]

Sudska praksa kažnjavanja napada na novinare nije usklađena sa zaštitom informisanja kao delatnosti od javnog interesa i ključne komponente demokratskog društva. Domaći sudovi ne prepoznaju napade na novinare kao posebnu društvenu opasnost pa slučajeve napada na novinare ne rešavaju ni pravovremeno ni adekvatno. Nekoliko sudskih procesa protiv napadača na novinare koji su bili aktuelni tokom 2011. godine izazvalo je veliko ogorčenje medijske zajednice i šire javnosti zbog blagih kazni protiv napadača. 

Sudski proces protiv napadača na pomenutog lozničkog novinara Vladimira Mitrića (koji i danas ima policijsko obezbeđenje) trajao je šest godina. Iako je napadač, bivši policajac, napao Mitrića bejzbol palicom i zadao mu povrede opasne po život, on je okrivljen samo za nanošenje teških telesnih povreda i dva puta je (u prvobitnom i u ponovljenom prvostepenom postupku) osuđen na minimalnu kaznu za ovu vrstu krivičnog dela od šest meseci zatvora. Tek je Apelacioni sud u Beogradu u novembru 2011. godine preinačio presudu Osnovnog suda u Loznici na godinu dana zatvora. Prvostepeni proces protiv tri napadača na kamermana TV B92 Boška Brankovića, koji je na radnom zadatku zadobio teške telesne povrede, trajao je gotovo tri godine, a završio se maja 2011. godine jednom kaznom od 10 meseci kućnog zatvora i dve uslovne kazne.[iv] Direktan povod napada na kamermana bio je to što je snimio napad na svog kolegu, fotoreportera Foneta. Nadležno tužilaštvo je najavilo da će uložiti žalbu i zahtevati oštrije kazne. Dva napadača na novinara nedeljnika Vreme Teofila Pančića, koja su ga pratila a zatim u gradskom autobusu izudarala palicom, nanevši mu lakše povrede, osuđena su dva puta (septembra 2010. i jula 2011. godine) na po tri meseca zatvora, što je kazna manja od zakonskog minimuma za ovo krivično delo. Naknadnom odlukom Apelacionog suda u Beogradu, oktobra 2011. godine, kazne su im
povećane na 12 meseci zatvora. Suvlasnik lista Glas Podrinja iz Šapca, sveštenik Bogdan Simanić, pretio je 2010. godine novinarki Večernjih novosti Aleksandri Delić da će joj „slomiti sve kosti i njome obrisati asfalt”, jer je prenela zvanične informacije o krivičnom postupku koji je bio pokrenut protiv njega. U prvostepenom postupku u martu 2011, on je bio osuđen na kaznu zatvora od dve godine, da bi Apelacioni sud u Beogradu tokom leta takvu presudu ukinuo i predmet vratio na ponovno suđenje.

Od velike grupe ljudi koji su decembra 2009. godine na fudbalskom stadionu bacali i udarali plastičnu lutku, koja je predstavljala novinarku TV B92 Brankicu Stanković, uz grupno pevanje „Opasna si kao zmija, proći ćeš ko Ćuruvija", do jula 2011. godine kažnjen je samo jedan, na šest meseci zatvora, i to za nasilničko ponašanje, a ne i za ugrožavanje sigurnosti novinarke.[v] Šestorica prethodno uhapšenih su oslobođena optužbe, jer je sud masovno javno zastrašivanje novinarke ocenio ne kao društveni već kao lični problem novinarke, izložene uvredi na javnom mestu, koja podleže privatnoj tužbi po parničnom postupku, a ne krivičnom gonjenju po službenoj dužnosti.

 

 


[i] Policijska zaštita novinarke je uvedena zbog pretnji koje su joj upućene preko Interneta i preko grafita, posle emitovanja emisije „Insajder" o kriminalnim prijavama protiv vođa navijačkih grupa nekoliko fudbalskih klubova od kojih većina nije sudski procesirana. Iako je policija identifikovala sedmoricu autora internetskih pretnji, njena bezbednost je u međuvremenu još ozbiljnije ugrožena nakon emitovanja „Insajdera” o zloupotrebama u Rudarskom basenu Kolubara tokom 2011. godine.

[ii] Podaci o pretnjama i napadima na novinare su dobijeni kombinacijom informacija o ovim slučajevima objavljenim na sajtovima UNS-a, NUNS-a, Medija centra (servis „Mediji o medijima“), biltena „14 dana u medijima“ i ANEM-ovog izveštaja o medijskom monitoringu.

[iii] http://www.uns.org.rs/sr-Latn-CS/content/reagovanja/11512/otkriti-kona%C4%8Dno-napada%C4%8De-na-%C5%A1aponji%C4%87a.xhtml.

[iv] Branković je snimao demonstracije protiv hapšenja haškog optuženika Radovana Karadžića. On sam je napravio snimak jednog napadača, neposredno pre nego što mu je povređeno rame i polomljena noga. Prvi osnovni sud u Beogradu je osudio ovog napadača na kućni pritvor, a njegova dva saučesnika su dobila uslovne kazne na šest i četiri meseca zatvora.

[v] Od 11 uhapšenih posle ovog događaja, optužnica je podignuta protiv šestorice. Oni su odlukom Prvog osnovnog suda u Beogradu u aprilu 2010. godine oslobođeni optužbe za pretnju nasiljem. Krivični postupak je vođen samo protiv jednog učesnika događaja, vođe grupe navijača Partizana. On je u avgustu 2010. godine osuđen na 16 meseci zatvora. Apelacioni sud u Beogradu, u julu 2011. godine potvrdio je deo presude za nasilničko ponašanje (šest meseci zatvora), a ukinuo deo presude koji se odnosi na ugrožavanje sigurnosti novinarke i naložio ponovno suđenje.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten

Info Sve vesti