Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

INDIKATOR 8

ZAŠTITA POVERLJIVOSTI IZVORA INFORMACIJA 

Mora se poštovati poverljivost novinarskih izvora informacija.

Nacionalno zakonodavstvo uvažava suštinski značaj koji zaštita poverljivosti izvora informacija ima za slobodu medija i za bavljenje novinarskim poslom, pre svega za obaveštavanje javnosti o pitanjima od javnog interesa. Sudski procesi protiv novinara za neodavanje izvora informacija su izuzetno retki, ali je jedan takav pokrenut 2011. godine. U novinarskim krugovima postoji zabrinutost da odredba Zakona o elektronskim komunikacijama koja je u vezi sa zakonima o radu službi bezbednosti i organa unutrašnjih poslova ostavlja prostor za ugrožavanje poverljivosti novinarskih izvora informacija.

Zakon o javnom informisanju eksplicitno i jasno brani pravo novinara na novinarsku tajnu i precizira da „novinar nije dužan da otkrije podatke u vezi sa izvorom informacije“ (član 32). Krivični zakonik takođe štiti pravo novinara da ne otkriju identitet autora informacije ili izvor informacije u slučaju krivičnih dela učinjenih putem medija (član 41). Shodno univerzalno prihvaćenim ograničenjima slobode izražavanja, ovo pravo nije apsolutno. 

Pomenuta dva zakona, međutim, ne poštuju preporuku Komiteta ministara Saveta Evrope da se njegova ograničenja jasno zasnuju na legitimnim interesima koji odgovaraju nekom od razloga koje pominje Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava (interesi nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, sprečavanje nereda ili kriminala, zaštita zdravlja ili morala, itd.). Oba domaća zakona limitiraju novinarsko pravo zaštite izvora na podatke koji se odnose na krivična dela za koje je zaprećena kazna zatvora manja od pet godina, bez obzira na vrstu.

Sudski procesi protiv novinara za neodavanje izvora informacija u Srbiji su veoma retki. Međutim, krajem 2011. godine, tužilaštvo u Novom Sadu je podiglo optužnicu protiv dvoje novinara dnevnog lista Nacionalni građanski – dopisnice Jelene Spasić i glavnog urednika lista Milorada Bojovića, zbog teksta „Državni organi potpuno nespremni za rat”. U njemu su objavljeni podaci iz izveštaja Ministarstva odbrane o stanju priprema za odbranu u Srbiji u 2010. godini. Izveštaj Ministarstva, sa oznakom „strogo poverljvo”, poslat je (poštom) članovima Odbora za bezbednost Skupštine Srbije. On je pokazao da brojni državni organi i javna preduzeća ignorišu zakonom propisane pripreme za odbranu. Novinari su optuženi za otkrivanje podataka koji su državna tajna i nanošenje štete bezbednosti države, kao i za prikrivanje počinilaca krivičnog dela, tj. neotkrivanje izvora koji im je dostavio navedeni izveštaj. 

U odbranu novinara istupili su sva profesionalna udruženja i veliki broj novinara, istaknute političke i javne ličnosti, nevladine organizacije, kao i međunarodne medijske organizacije, pozivajući se na interes javnosti da zna kakvo je stanje odbrane zemlje i protestujući protiv tajnog suđenja novinarima. Nakon najave republičkog državnog tužioca da će se optužnica protiv dvoje novinara povući, Osnovni sud u Novom Sadu je ipak krajem oktobra 2011. tu optužnicu ponovo uzeo u razmatranje, smatrajući da je neophodno sprovesti istragu radi boljeg i potpunijeg razjašnjenja okolnosti ovog slučaja.

Zabrinutost medijske zajednice i javnosti da ne postoje dovoljne garancije poštovanja poverljivosti novinarskih izvora informacija izazvao je i Zakon o elektronskim komunikacijama, usvojen 2010. godine. Naime, ovaj zakon dopušta narušavanje principa tajnosti komunikacije ako je to neophodno radi vođenja nekog krivičnog postupka ili radi zaštite bezbednosti Republike Srbije i dozvoljava presretanje telefonske i internet komunikacije kojim se otkriva njen sadržaj (snimanje, kopiranje, prisluškivanje) bez pristanka korisnika, doduše na određeno vreme i na osnovu odluke suda (član 126). Iz istih razloga (sprovođenje istrage, otkrivanje krivičnih dela, vođenje krivičnog postupka, zaštita nacionalne i javne bezbednosti), Zakon istovremeno nameće
obavezu operatorima elektronskih komunikacionih mreža (tj. Internet provajderima, operatorima fiksne i mobilne telefonije, itd.) da na period od godinu dana zadržavaju određene podatke o presretnutim elektronskim komunikacijama građana, i to one koji se odnose na utvrđivanje vrste komunikacije, njenog izvora i odredišta, kao i početka, trajanja i završetka, na identifikaciju opreme učesnika komunikacije i njihove lokacije (član 129).

Razlog zabrinutosti, koja je tokom 2010. godine pokrenula snažno protivljenje rešenjima iz Zakona o elektronskim komunikacijama, jesu odredbe zakona o civilnim i vojnim bezbednosnim agencijama, koje predviđaju da uvid u zadržane podatke mogu imati službe bezbednosti i organi unutrašnjih poslova i to bez odluke suda. Naime, po ovim zakonima, iz razloga hitnosti, odstupanje od ustavne garancije tajnosti komunikacije, umesto suda, može naložiti direktor Bezbednosno-informativne agencije odnosno ministar odbrane, uz mišljenje Saveta za bezbednost. Iako Zakon o elektronskim komunikacijama zabranjuje operatoru da zadržava podatke koji otkrivaju sadržaj komunikacije, domaća i strana profesionalna udruženja su ocenila da zadržani podaci koji otkrivaju ko sa kim komunicira, kada, u kom vremenskom periodu, kojom vrstom veze i sa koje lokacije, predstavljaju pretnju pravu novinara da štite tajnost svojih izvora i opravdavaju strah potencijalnih izvora da komuniciraju sa novinarima.

U skupštinskoj raspravi o Zakonu nije prihvaćen amandman da je policiji i Bezbednosno-informativnoj agenciji potrebna odluka suda za uvid u podatke o elektronskoj komunikaciji koje čuva operator. Umesto toga, usvojen je amandman da Poverenik za informacije od javnog značaja obavlja nadzor nad sprovođenjem zakona.[i] U septembru 2010. godine, Poverenik i Zaštitnik građana su podneli predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti Zakona o elektronskim komunikacijama, ali Ustavni sud još uvek nije doneo odluku po ovom predlogu.

Dileme oko ove teme nastavljene su i tokom 2011. godine, pri javnoj raspravi o Predlogu Pravilnika o tehničkim aspektima presretanja i zadržavanju podataka koji se odnose na elektronske komunikacije.[ii] Nakon žestokih kritika[iii] da dodatno proširuje prostor službama bezbednosti da, po sopstvenoj proceni koja ne podleže oceni suda, pristupaju podacima o ličnim komunikacijama građana, Predlog Pravilnika je povučen iz procedure i nije usvojen.

U anketi sa urednicima informativnih medija, 12 od 240 anketiranih (5%) navelo je da su tokom 2011. godine bili izloženi pritisku radi otkrivanja izvora informacija, a samo jedan da je protiv medija 1999. godine pokrenut sudski postupak. Pritisci su dolazili od policije, opštinske vlasti, partijskih funkcionera i rukovodilaca u javnim ustanovama.

 



[i] Sam Poverenik, Rodoljub Šabić, ovo rešenje je ocenio kao mali pomak nabolje, ali i kao neefikasno u sprečavanju službe bezbednosti da nadizire lične komunikacije građana i novinara samo na osnovu potpisa direktora BIA, umesto sudske odluke (http://www.media.ba/ mcsonline/bs/tekst/ko-nadzire-nadziraca).

[ii] Predlog Pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama formulisala je Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL).

[iii] http://blog.b92.net/text/18387/VRUĆA LETNJA TEMA - ELEKTRONSKE  KOMUNIKACIJE/.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten