Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

INDIKATOR 11

ZAŠTITA RADNIH I SOCIJALNIH PRAVA NOVINARA 

Novinari treba da imaju odgovarajuće ugovore o radu uz dovoljnu socijalnu zaštitu, kako ne bi bila dovedena u pitanje njihova nepristrasnost i nezavisnost.

O ekonomskom i socijalnom položaju novinara ne postoje zvanični statistički podaci. Na osnovu raspoloživih (parcijalnih i nepreciznih) podataka, ipak se može zaključiti da su novinari najveća žrtva tranzicije medijskog sistema poslednje decenije. Oni nemaju ekonomsku i socijalnu zaštitu koja im je potrebna za uspešno obavljanje važnih društvenih uloga. Novinarstvo je danas nisko prestižna, visoko stresna, radno intenzivna, slabo plaćena, malo kreativna i neperspektivna profesija od koje bi, kad bi imali gde, rado pobegli mnogi od onih koji se njome bave. 

Proces nastanka i razvoja medijske industrije u Srbiji zasniva se na intenzivnoj eksploataciji novinara, kao njenog najvrednijeg resursa. Uslovi pod kojima je ovaj proces pokrenut (namerno podstican haos, dominacija političkog uticaja, opadanje obrazovnog nivoa novinara), a zatim nastavio da se odvija ─ formiranje prevelikog broja malih medija, neuspešna privatizacija, nedostatak investicionog kapitala, siromašno reklamno tržište poremećeno raznim oblicima nelojalne konkurencije, finansijski imperativ jeftine proizvodnje, povezivanje komercijalnih i političkih interesa, rastuća koncentracija vlasništva, tehnološko zaostajanje ─ doveli su novinare do granice iscrpljenosti koja, pod naletom globalne ekonomske krize, ugrožava sam opstanak profesije. 

Tri četvrtine (75%) anketiranih rukovodećih ljudi iz 240 informativnih medija smatra da je najveći problem srpskog novinarstva danas ekonomski položaj novinara. Istovremeno, polovina (51%) misli da su nepovoljni ekonomski uslovi rada centralni problem medija u kojem rade. Novinarska udruženja upozoravaju da je današnji položaj novinara gori nego ikada tokom poslednje decenije i da predstavlja jedno od ključnih ograničenja slobode medija. 

Radna prava medijskih profesionalaca nisu zaštićena izvan minimuma koji garantuje Zakon o radu za sve druge zaposlene.[i] Nešto šira prava novinarima obezbeđivao je Poseban kolektivni ugovor za grafičku, izdavačku, informativnu delatnost i kinematografiju Srbije, koji je prestao da važi 2005. godine. Od maja 2011. godine, Srbija nema ni Opšti kolektivni ugovor, koji su 2008. godine potpisali poslodavci, sindikati i Vlada, a koji je obezbeđivao neka dodatna prava za sve zaposlene. 

U nedostatku posebne zaštite, novinari dele opšti nepovoljan socijalni položaj zaposlenih ljudi u Srbiji. Za 10 godina, broj svih zaposlenih smanjen je za 358.000. Krajem 2011. godine, stopa nezaposlenosti je iznosila 24%, minimalna plata oko 17.000, a prosečna 38.000 dinara. Od 215.000 poslodavaca, najmanje 130.000 ne uplaćuje socijalno osiguranje za zaposlene, čime se oštećuje 700.000 od 1,7 miliona zaposlenih. Poslodavci su najčešće kršili Zakon o radu neisplaćivanjem zarada za redovan i prekovremeni rad i nezakonitim otkazima.[ii] Ipak, položaj novinara je lošiji od položaja profesija sa kojima je ranije bio uporediv, a koje su ostale dominantno zaposlene u javnom sektoru (prosveta, zdravstvo, nauka).

Glavni elementi nepovoljnog stanja novinarske profesije konstantni su već niz godina: nesigurnost radnog mesta, male plate, nedostatak socijalne zaštite (76% sa stalnim zaposlenjem, 83% sa zdravstvenim i penzionim osiguranjem), nizak društveni ugled (bolji samo od trgovaca i poljoprivrednika), osećaj gubitka kredibiliteta, uništavanje samopoštovanja.[iii] Prema slici dopunjenoj 2011. godine istraživanjem FPN[iv], novinari mnogo rade, malo zarađuju, primanja dobijaju neredovno, često nemaju zdravstveno osiguranje, moraju da traže dodatne prihode od poslova van novinarstva, žive pod stresom i pritiscima, frustrirani su, zabrinuti za svoju budućnost i imaju nisko samopouzdanje zbog uslova u kojima rade i žive. Novinarstvo je danas tipičnije ženski nego muški posao, kao i drugi loše plaćeni poslovi.

Novinarski sindikati ocenjuju da su uslovi rada novinara bolji u javnim nego u privatnim medijima. U javnima je manje posla, radno vreme fleksibilnije, a plate veće. U privatnim medijima se više radi, nema čvrstih pravila, a radno mesto je nesigurnije. U najtežem su položaju, i u jednima i u drugima, honorarni saradnici, jer oni nemaju ni minimalnu zaštitu po Zakonu o radu pa svakog trenutka mogu biti otpušteni, a ne dobijaju ni druge vrste primanja kao zaposleni (troškove prevoza, toplog obroka, regresa, itd.). 

Prema pomenutom istraživanju, gotovo 60% novinara strahuje od gubitka posla. Strah je opravdan, jer je radnih mesta u zemlji sve manje, a konkurencija na tržištu rada sve oštrija. Na konkurs RTS-a za 100 mladih stručnjaka raznih profila, raspisan sredinom 2011. godine, javilo se 17.000 kandidata. Koliko novinara je izgubilo posao od oko 6.000 registrovanih 2002. godine[v], nije poznato. Procenjuje se da je oko 2.000 otpušteno samo u poslednje dve godine. Na početku 2011. godine, očekivalo se otpuštanje oko 400 zaposlenih, i to u najvećim medijima (kompanija Ringier Axel Springer, TV Pink, RTV B92). Prema medijskim izveštajima, tokom godine je dodatno otpušten 31 od oko 350 zaposlenih u kompaniji Politika novine i magazini, 17 od 74 zaposlena u Regionalnoj televiziji u Novom Pazaru, petoro od 20 u Radio Požarevcu, petoro od 11 zaposlenih u Radio Pirotu, četvoro od preostalih devetoro (od 17 pre privatizacije 2009) u RTV Smederevo... Prema tvrdnjama zaposlenih, nepodobnim novinarima Blica i NIN-a nudio se nepostojeći status novinarskog saradnika i „pomoćnog fotografa“ za prepolovljenu platu i otkaz ako ponudu ne prihvate, a u TV Pink su za najave otkaza korišćeni podaci pribavljeni prisluškivanjem zaposlenih.

Prema istraživanju iz 2007. godine, svega 16% novinara je smatralo da je njihov posao adekvatno plaćen u odnosu na plate u drugim profesijama. Prosečna plata novinara je niska, svakako ne iznad prosečne zarade u zemlji, a uglavnom je veća u javnim nego u privatnim medijima. Po nekim izvorima, ona iznosi oko 30 hiljada dinara (oko 300 evra)[vi], po drugim ona je u Beogradu oko 400 evra, a na nivou minimalne zarade u lokalnim medijima[vii], što je slično nekim zemljama u regionu.[viii] Podaci nisu precizni i zato što mnogi vlasnici zaposlenima službeno isplaćuju minimalne dohotke, a deo plate im daju mimo računa. Prema anketi kojom je obuhvaćeno 240 (samo informativnih) medija, u 72% medija prosečna plata je iznosila do 30 hiljada dinara, ili je bila niža, a u svega 3% veća od 50 hiljada dinara.[ix] U RTS-u, fakultetski obrazovan novinar izvan Informativne redakcije ima platu 40.000─50.000 dinara, u Bujanovcu i Preševu 31.000, u Regionalnoj televiziji u Novom Pazaru 25.000 dinara, u Radio-televiziji Smederevo 19.000 dinara.

U velikom broju medija i te niske plate se isplaćuju sa zakašnjenjem. U 36% od anketiranih 240 informativnih medija, plate su kasnile, a u 4% nisu bile uopšte isplaćivane već neko vreme, dok u 20% nisu redovno ili uopšte uplaćivani doprinosi za zdravstveno i penzijsko osiguranje. Novinari štrajkuju tek kada dođu do egzistencijalnog minimuma, ali su njihovi štrajkovi i tada nisko efikasni. Prema medijskim izveštajima, zaposlenici kragujevačkog nedeljnika Svetlost počeli su štrajk nakon 12 neisplaćenih plata i još dužeg izostanka zdravstvenog osiguranja (posle devet meseci štrajka, raskinut je privatizacioni ugovor sa vlasnikom lista). Novinari niške Televizije Pet štrajkovali su dva meseca, ne prekidajući emitovanje programa, do dobijanja usmenog obećanja poslodavca o isplati minimalnog iznosa 14 zaostalih zarada. U Radio Despotovcu vlasnik je zaposlenima dugovao devet plata, a tek nakon štrajka, Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor sa kupcem, ostavivši blokiran račun preduzeća zbog neisplaćenih doprinosa za celu prethodnu godinu. Zaposleni u TV Avala su se pobunili zbog neisplaćenih pet plata i dužeg neuplaćivanja zdravstvenog osiguranja. Vlasnici ovog medija sa nacionalnom frekvencijom nedeljama su ignorisali štrajkače da bi im na kraju poručili da novca za plate nema, a da su loši poslovni rezultati posledica njihovog lošeg rada. Novinari Radio-televizije Smederevo štrajkovali su dva puta u periodu manjem od godinu dana, drugi put zbog neisplaćene tri plate i višemesečnog zaostajanja drugih primanja. Pred najavu trećeg štrajka, otpušteno je četvoro zaposlenih koji su bili najaktivniji u organizovanju prethodnog štajka. Štrajkovali su i novinari javne Radio-televizije Kragujevac zbog neisplaćenih zarada i niskih plata, koje su ispod republičkog proseka.

Po oceni novinarskih udruženja, sa profesionalnog i socijalnog stanovišta, situacija u medijima je 2011. godine bila lošija nego prethodne. Stanje se vidi kao alarmantno, jer proizvodi siromašne, uplašene, poslušne, nemotivisane i autocenzurisane novinare, nespremne da se bore za svoja i radna i profesionalna prava.

Loš ekonomski položaj novinara ima još jednu negativnu posledicu: preokupiranost ekonomskim i socijalnim problemima sprečava novinare Srbije da budu svesni novih izazova koje pred profesiju postavlja revolucija informaciono-komunikacionih tehnologija. Iako sa zakašnjenjem, oni su relativno dobro upoznati sa novim medijima i „veruju da će novinarstvo postati multimedijalno, ali da se neće suštinski promeniti“.[x]



[i] Zakon o radu nalaže da se radni odnos zasniva ugovorom o radu između zaposlenog i poslodavca, a da se njime ne može smanjiti obim prava propisanih u Zakonu (poput prava na odgovarajuću zaradu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta u slučaju bolesti ili smanjenja radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, posebnu zaštitu žene za vreme trudnoće, porođaja i radi nege deteta, zaštitu invalida, itd.). Širi obim radnih prava može se utvrditi kolektivnim ugovorom, bilo opštim za celu teritoriju zemlje ili posebnim ─ za određenu vrstu delatnosti ili deo teritorije.

[ii] Navedeni podaci su izbor ekonomskih vesti sa sajta http://www.sindikat.rs/vesti_najave.htm.

[iii] Ovi elementi su utvrđeni istraživanjem Stratedžik Marketinga i NUNS-a „Novinari i novinarstvo u očima građana i novinara Srbije“ iz 2007. godine (http://www.nuns.rs/download/MCnovinari.pdf) i istraživanjem Medija centra „Profesija – novinar“ iz 2003. godine (http://www.mc.rs/code/navigate. aspx?Id=64).

[iv] Ovo su rezultati istraživanja Centra za medije i medijska istraživanja Fakulteta političkih nauka Profesija na raskršću ─ novinarstvo na pragu informacionog društva“ (http://www.fpn.bg.ac.rs/2011/ 06/ 24/profesija-na-raskrscu-novinarstvo-na-pragu-informacionog-drustva/).

[v] Prema popisu 2002. godine, registrovano je 6.148 „novinara i ostalih publicista“, od kojih je 21% obavljalo neke druge delatnosti od klasičnih novinarskih (http://www.nuns.rs/download/MCnovinari.pdf).

[vi] Prema podacima Granskog sindikata medija Nezavisnost, prosečna plata članova ovog sindikata je 2011. godine iznosila 27 hiljada dinara i „od juga Srbije prema severu ide uzlaznom linijom“ (intervju sa predstavnikom Granskog sindikata, decembar 2011).

[vii] Podaci Sindikata novinara Srbije (http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Sindikat-novinara-Situacija-u-medijima-dramaticna.lt.html).

[viii] Prema podacima iz 2008. godine, prosečna novinarska plata u Srbiji iznosila je oko 400─450 evra, u Makedoniji 320─350, u Albaniji 400─500, u Bugarskoj oko 600, u Sloveniji 1.000 evra za početnike do 3.000 evra za novinare sa više od pet godina radnog staža, a najmanja je bila u Crnoj Gori (http:// www. capital.ba/novinari-medu-najslabije-placenim-radnicima). Pretraživanje izvora dostupnih online pokazuje da je prosečna novinarska plata 2011. godine u Makedoniji iznosila 200─300 evra, u BiH oko 350, a u Hrvatskoj oko 750 evra.  

[ix] U 87% anketiranih medija prosečna novinarska plata je iznosila 40 hiljada dinara ─ ili niže (do 20 hiljada u 22% medija, između 21 i 30 u 49%, 31─40 hiljada u 15%, 41─50 hiljada u 6%, 51─60 u 2% i u 1% veća od 60 hiljada dinara).

[x] Milivojević, Snježana (2011) „Niske plate i visoka tehnologija – Novinari i novinarstvo u Srbiji“, Kultura, br. 132 (http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0023-51641132011M&redirect=ft).

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten

Info Sve vesti