Naslovna  |  Info  |  Aktivnosti  |  Skupština NUNS-a: Jedna od najtežih godina od osnivanja
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Aktivnosti

27. 04. 2013. Beograd

Autor: Vukašin Obradović Izvor: NUNS

Skupština NUNS-a: Jedna od najtežih godina od osnivanja

Izlaganje predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašina Obradovića prenosimo u celosti.

Dame i gospodo, poštovane koleginice i kolege,

Mislim da neću da pogrešim i verujem da delim i vaš utisak da je iza nas jedna od najtežih godina od kad NUNS postoji. Mošda bi naš položaj u ovom trenutku najbolje odslikao naslov jedne knjige koja se nedavno pojavila: Godina prodje, dan nikako. Upravo tako. Većina novinara je u proteklih godinu dana bila suočena sa golim preživaljavanjem, otkazima, malim  i najčešće neredovnim platama. U redakcijama se uspostavilo gotovo opštevažeće pravilo: ćuti i  radi jer već sutra mogu da nadjem nekog ko će to isto da piše za manje para. Novinari, bar većina nas, prošli su kroz jedan period koji su karakterisali pre sve teži uslovi u kojima radimo, od materijalnog položaja,  političkih pritisaka, javnih spiskova izdajničkih medija i pojedinaca,  do, u poslednje vreme, učestalih otvorenih pretnji nekim našim koleginicama i kolegama, pre svega u unutrašnjosti.

Nismo uspeli, uprkos svim našim naporima, u proteklih godinu dana da se izborimo sa negativnim trendovima u srpskom novinarstvu. Mislim čak da su se opšti uslovi pogoršali i to jeste činjenica sa kojom moramo da se suočimo. Ono što nas još više brine je da nema nekih naznaka da će nam u bliskoj budućnosti biti bolje. Ne bih da širim defetizam ali čini mi se da je pred našom profesijom, bar u bližoj budućnosti, jož teže vreme i nova iskušenja.

Hoćemo li naći odgovore na izazove koji su pred nama, na žalost, ne zavisi samo od nas. Bez obzira na očigledne slabosti koje iskazujemo pre svega kroz razjedinjenost, odsustvo profesionalne solidarnosti, neprofesionalizam, često i partikularizam koji ima za cilj samo sopstvenu korist i to trenutnu, ako pogledamo opštu sliku, videćemo da je većina naših problema sistemske prirode i da bez uredjenja opštih uslova poslovanja i rada, mi kao profesija možemo malo da uradimo.
NUNS se zaista dosta angažovao kroz Medijsku koaliciju ne bi li kroz implemntaciju medijske strategije i donošenje novih zakona upravo kroz uredjenje tok sistemskog okvira obezbedio makar pristojan položaj novinara i medija.

O implementaciji Medijske strategije govoriće detaljnije Dragan Janjić. Ja samo želim da pojasnim opštu premisu kojom smo se rukovodili angažujući se sve vreme na formulisanju osnova na kojima bi nse zasnivao medijski sistem Srbije.
Imam utisak da je tu bilo i najviše nerazumevanja. Na jednoj strani, imamo činjenicu da NUNS ima članove u privatnim medijim, privatizovanim i takozvanim državnim medijima, u javnim servisima, u Beti i Fonetu ali i u Tanjugu. Kroz rad ,najpre, na medijskoj strategiji a kasnije i njenoj implementaciji suočavali smo se sa ključnim pitanjima budućnosti medijske scene u Srbiji kao što su izlazak države iz medija, privatizacija, način finansiranja javnog interesa. Svako od ovih pitanja zadiralo je na ovaj ili onaj način u interese naših članova, njihov budući položaj, često i u buduću egzistenciju.

Verujte mi da smo bili svesni svih ovih otvorenih pitanja i posledica koje nosi naša podrška ovom ili onom pristupu. Zalažući se za konkretna rešenja, svesno smo rizikovali da pojedini naši članovi mogu da steknu utisak da NUNS ne štiti njihove interese. Znali smo takodje da je nemoguće da zadovoljimo interes baš svakog našeg člana ali ono čime smo se sve vreme rukovodili  i ono u šta smo bili ubedjeni da je jedino ispravno jeste da pokušamo kroz zalaganja za pojedina zakonska rešenja sve naša članove, u meri u kojoj je to moguće, dovedemo u ravnopravan položaj, da svi imaju podjednaku šansu i istu startnu poziciju bez obzira u kojem mediju rade. Naravno, vodili smo računa i o javnom interesu trudeći se da dodjemo do rešenja koja će našim čitaocima, gledaocima i slušaocima omogućiti da budu u situaciji da do njih dopre pravovremena, istinita i objektivna informacija. Na kraju, mi zbog njih postojimo i uvek smo se trudili da interes gradjana, konzumenta, bude u prvom planu ali, imajući u vidu da smo mi profesionalno esnafsko udruženje, naši napori su bili usmereni da dodjemo do pravednih rešenja koja neće nikoga favorizovati niti zanemariti.

Koliko smo uspeli u tome na vama je da prosudite ali ovo govorim pre svega zbog svih onih koji su makar u jednom trenutku pomislili da NUNS štiti interese odredjenih  medija ili novinara.

Ne, uveravam vas i ponavljam: sva naša zalaganja imaju samo jedan zajednički činilac: smatramo duboko pravednim da pokušamo da se izborimo za medijski sistem u kome će  svaki naš član biti u jednakom početnom položaju i na tržištu, i u sistemu finansiranja i u odnosu prema državi.

Duboko sam ubedjen da je to fer i jedini mogući ispravan pristup medijskim reformama.

Izveštaj o radu NUNS-a u proteklih godinu dana, koji ste dobili, je prilično detaljan i iz njega može jasno da se vidi najveći deo naših aktivnosti u ovom periodu. Ne želim da ga prepričavam ali očekujem od vas da ga u svojim diskusijama analizirate i ocenite.

Ono na ćemu ću se zadržati su dogadjaji koji su pratili rad Komisije za istraživanje ubistava novinara. Ovo pitanje je izazvalo dosta polemika pa i nedoumica i u javnosti i medju članstvom, zato osećam obavezu da pojasnim neke detalje.
Molim vas da samo imate u vidu da sam ulaskom Komisiju preuzeo obavezu čuvanja državne tajne što u svakom slučaju predstavlja za mene lično ograničenje u objašnjenju pre svega  motiva i odluke da napustim rad u Komisiji.

Moram najpre da vas podsetim da je samo uključenje predstavnika NUNS_a u Komisiju pratilo niz, hajde da kažem, nejasnih okolnosti, kao što vam je poznato, prema porvobitnom planu, novinarski deo Komisije trebalo je da čine Veran Matić, Ljiljana Snajlović, Branislav Jovanović  i Vesna Mališić. NUNS je u tom trenutku pružio podršku osnivanju Komisije uz dozu negodovanja zbog toga što nije konsultovan oko sastava. Objašnjenje koje smo dobili bilo je da je osnovni kriterijum pri izboru bio da su članovi Komisije prijatelji naših ubijenih kolega, a i da NUNS, preko svog člana Verana matića, ima svog predstavnika u Komisiji.

U medjuvremenu Vesna Mališić nije prihvatila članstvo u Komisiji, pa je Veran Matić ponudio mesto NUNS'u, odnosno meni. Moj odgovor je bio da takvu odluku može da donese Izvrsni odbor. Posle burne rasprave, koja je rezultirala i ostavkom Jana Brize, IO je većinom glasova odlučio da NUNS uzme učešće u radu Komisije i da ja budem naš predstavnik. Ne bih sada prepričavao argumente za i protiv ali mislim da je važno da znate da to bila neka vrsta uslovljenog mandata sa otvorenom mogućnošću da napustim rad Komisije ukoliko procenim da se izlazi iz okvira onog što je navedeno kao osnovni cilj njenog formiranja.

U radu Komisije učestvovao sam nešto manje od dva meseca i želim da istaknem da je Komisija zaista u pojedinim segmentima zaista ispunila svoju svrhu. Jedno do najvažnijih je svakako to što se po prvi put skoro sva saznanja koja poseduju različite institucije sistema našla na jednom mestu, objedinjena i da su po prvi put važni učesnici istraga bili upoznati sa svim relevantnim dokumentima.

Takodje, u slučaju Dade Vujasinović, posle insistiranja Komisije, pronadjen je dokazni materijal koji je bio izgubljen tokom selidbe dokumentaciji  1999. godine.

Obavljeni su i razgovori i sa pojedincima koji su raspolagali važnim saznanjima vezanim za ova tri slučaja.
Da ne dužim,  nesporazum koji je i doveo do mog izlaska iz Komisije začet je na samoj sednici na kojoj se razgovaralo o dvomesečnom izveštaju o radu. Tada sam izneo svoje rezerve prema pojedinim idejama oko davanja statusa zaštićenog svedoka pojedinim licima za koje se osnovano sumnja da su direktno odgovorna ine samo to, već da su i neposredno organizovala ubistvo Slavka Ćuruvije, Direktan odgovor nisam dobio ali kada sam istog dana dobio predlog izveštaja uputio sam mail članovima Komisije u kome sam upozorio da pitanjem predlaganja statusa zaštičenog svedoka pojedinim licima izlazi van domena rad Komisije, da Komisija nema za to ovlašćenja i da je to posao kojim treba da se bavi Tužilaštvo a da Komisija eventualno može da saopšti javnosti svoj stav ukoliko uopšte dodje do takve situacije. Predložio sam i izmene u tekstu saopstenja.

Na žalost, moje primedbe ne samo da nisu uvažene, već nisam udostojen ni bilo kakvog odgovora a saopstenje komisije se pojavilo u prvobitnom obliku, sa za mene spornim formulacijama.

Nakon toga, poslao sam još jedna mail u kojem sam izarzio žaljenje zbog toga što nisu uvažene moje sugestije, ponovio svoju argumentaciju  i upozorio da takav potez može da dovede do mog odlaska iz Komisije.

Ni ovoga puta nisam dobio nikakv odgovor već mi je poslat izveštaj preveden na  engleski jezik.

Smatrajući da ovakav odnos dovodi u pitanje moj dalji angažman u radu Komisije, nakon obavljenih konsultacija sa potpredsednicima NUNS-a, Jelkom Jovanovič i Draganom Janjićem, odlučio sam da se povućem iz rada Komisije a da konačnu odluku o evntualnom angažovanju NUNS-a u radu komisije i mojoj odluci poslednju reč da Izvršni odbor.
Možda je trebalo da bude obrnuti redosled. Odnosno, da prepustim konačnu odluku najpre IO ali nakon objavljivanja saopštenja, reakcija javnosti ali i pomalo ignotantskog stava prema mojim primedbama, odlučio sam se da se odmah povučem iz Komisje.

U obaveštenju poslatom Komisiji napisao sam:“Obaveštavam vas da sam  odlučio da se povučem iz Komisije za istraživanje ubistava novinara. Nisam saglasan stavom da Komisija predloži Tužilaštvu za organizovani kriminal da pokrene proces u
kojem bi bila ponudjena zaštita licimakoja su direktno učestvovala u organizovanju ubistva Slavka Ćuruvije.

Nije uobičajeno, a i izlazi iz mandata Komisije da predlaže pravosudnim organima koja će lica dobiti status zaštićenog svedoka.

Bez obzira na mogućnost, kako se navodi u saopštenju Komisije, da svedočenje ovih osoba dovede do identifikacije ubica i nalogodavaca i uspešnog sudskog epiloga, smatram da je neprihvatljivo nuditi ovakvu vrstu pogodbe ključnim ličnostima režima Slobodana Miloševića za koje postoje i sudske presude za organizovanje političkih ubistava.

Naglašavam da sam i na samoj sednici Komisije ali i u elektronskoj prepisci sa predsednikom Komisije skrenuo pažnju da su mi neka od rešenja koja su se nasla u jučerasnjem saopštenju neprihvatljiva.

Na zalost, moje primedbe nisu uvažene.

Na sednici  održanoj prošle nedelje IO je  uvažio moje argumente kojim sam se rukovodio kada sam odlučio da istupim iz rada Komisije.
Evo, to je ukratko ono što me je, uz ograničenje cuvanja državne tajne, navelo da donesem ovakvu odluku.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten