Naslovna  |  Info  |  Aktivnosti  |  Niška televizija završila u rukama niškog “Mardoka”
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Aktivnosti

15. 10. 2015. Ni[

Autor: Vesna Torović Izvor: NUNS

Niška televizija završila u rukama niškog “Mardoka”

U medijskoj imperiji porodice Radomirović danas su dnevnik Narodne novine, Niška televizija, Televizija Belle Amie, Radio Belle Amie, portal Belle Amie, Televizija Sokobanja, zaječarski dnevnik Timok, pirotski nedeljnik Sloboda, Televizija Blace

Niška televizija (NTV), čiji je osnivač Skupština grada, dobila je nedavno privatnog vlasnika - konzorcijum koji čine niški dnevnik Narodne novine i fizičko lice Slađana Ostojić, koja je inače direktorka i glavna i odgovorna urednica Televizije Zona plus. NTV je prodata u drugom krugu privatizacije za 78.000 evra u dinarskoj protivrednosti, što je za 39.500 evra više od početne cene.

Ovakva privatizacija jedine gradske televizije potvrdila je spekulacije da je na nju “odavno bacio oko ” Vidosav  Radomirović , koji je, zajedno sa još nekim članovima svoje porodice, vlasnik niških medija - Narodne novine, Televizija Belle Amie, Radio Belle Amie i internet portal Belle Amie. U rukama Radomirovića sada su oba gradska medija u Nišu - i  Narodne novine i NTV. Na jugu Srbije oni su kupili i Televiziju Sokobanja, zaječarski dnevnik Timok i pirotski nedeljnik Sloboda. Njihova Televizija Belle Amie ovih dana kupila je Televiziju Blace, po početnoj ceni od 2.500 evra.

Sve duži spisak medija u vlasništvu Vidosava Radomirović i porodice nedavno mu je “obezbedio” epitet, svejedno da li ozbiljan ili ne, da je “niški Rupert Mardok”. Tvrdnju da se ova porodica nalazi na čelu “niške medijske imperije” plasirali su sami njeni članovi, ali ona sve manje liči na puku hvalisavost.

I Narodne novine i Televiziju Zona plus Savet za borbu protiv korupcije je u svom Godišnjem izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji, objavljenom u februaru ove godine, označio kao medije koji su finansijski, odnosno vlasnički bliski vlastima.

 Prvi krug privatizacije NTV, organizovan 10. avgusta ove godine, propao je zbog nepotpune dokumentacije jedinog ponuđača. Kao jedini potencijalni kupac tada se pojavio konzorcijum koje su činile Narodne novine i niški biznismen Dragan Milošević, koga su mediji označili kao kuma ministra odbrane i fukcionera SNS Bratislava Gašića, što nije demantovano. Spekulisalo se da je Milošević zapravo produžena ruka TV Zona plus, čiji je vlasnik ministrov sin, Vladan Gašić.

 U drugom krugu privatizacije se, međutim, u konzorcijumu sa  Narodnim novinama umesto Miloševića našla Ostojićka. Novina je bila i da se na ovoj aukciji pojavio još jedan ponuđač, Aleksandar Živadinović, inače dugogodišnji izvršni direktor marketinga NTV, iza koga, prema nezvaničnim informacijama, stoji grupa privrednika.

 - Mi smo sada kupili brend i frekvenciju. Oprema je iz 1996. godine, tako da je tu potrebno uložiti sredstva da bi napravili ozbiljnu televiziju. Programska šema će u osnovi ostati onakva kakva je bila, ali će biti mnogo noviteta kada je reč o emisijama i drugim stvarima koje čine uređivačku politiku. Niška televizija će ostati televizija građana. Ako tako ne bude, onda nema potrebe da postoji - rekao je Vidosav Radomirović nakon aukcije.

 Aleksandar Živadinović, međutim, upozorava da priča o privatizaciji nije završena. On je odmah nakon aukcije podneo prigovor Ministarstvu privrede, kao i podnesak zaštitniku građana Saši Jankoviću, u kojima je upozorio na nevalidnost izjave Narodnih novina, koja je bila deo konkursne dokumentacije, da one “nisu pravno lice koje se u potpunosti ili delimično finansira iz javnih prihoda”. Ovakva izjava se daje jer Zakon o javnom informisanju i medijima, kao i Uputstvo za ponuđače, ne dozvoljavaju da u postupku privatizacije učestvuju ovakva pravna lica. Narodne novine se, međutim, godinama unazad i u značajnoj meri finansiraju iz budžetskih, odnosno javnih prihoda.

 – Još očekujem odluke Ministarstva privrede i Zaštitnika građana. Verujem u pravnu državu i institucije sistema, tako da smatram da će ovakva ovakva neregularnost, koja favorizuje jednog od ponuđača, biti adekvatno sagledana i rešena - kaže Živadinović.

 Prema dostupnim informacijama, Narodnim novinama je samo u toku prošle godine iz budžeta po raznim osnovama uplaćeno skoro 20 miliona dinara. U godišnjem izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije navedeno je da se za njih iz niškog budžeta godišnje izdvajalo i do 150.000 evra, a da su u periodu od 2009. do 2012. iz javnih izvora dobile ukupno 49 miliona dinara.

 Samo godinu i po dana nakon njihove privatizacije, one su dobile iz gradskog budžeta 18 miliona dinara( oko 200.000 evra) na ime “jednokratne i bespovratne pomoći”. Narodne novine su, inače, privatizovane oktobra 2006. za 16,6 miliona dinara (približno 180.000 evra).

 Interesantno je da su “Narodne” i na nedavnom Konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Niša u 2015. godini dobile najviše budžetskih sredstava od svih aplikanata. Gradska uprava za kulturu i Stručna komisija odlučile su da za njihov projekat “Moj grad, moj dom” opredele 14.850.000 dinara, što je ukupno skoro 30 odsto od ukupnih sredstava dobijenih na konkursu. Na konkursu je raspodeljeno 51.128.200 dinara, koje su dobili projekti 16 medija. Među medijima za koje je opredeljeno najviše budžetskih sredstava našla se i Televizija Zona plus, koja je za projekat “Pitajte građane” dobila 8.152.200 dinara (približno 16 odsto od ukupnih konkursnih sredstava). Nešto više novca od “Zone”, a manje od Narodnih novina, dobila je, takođe Radomirovićeva  Belle amie, za koju je izdvojeno 13,6 miliona dinara (nešto više od četvrtine konkursnog novca).

 Lokalni antikorupcijski forum Niš i beogradski Biro za društvena istraživanja, koji su započeli monitoring izveštavanja medija čiji su projekti budžetski podržani, saopštili su da su na pomenutom niškom konkursu čak 86 odsto novca dobili mediji kojima je u Godišnjem izveštaju Saveta pripisana vlasnička, finansijska ili uređivačka povezanost sa vlastima. Medijima porodice Radomirović - Belami televizija, Belami radio, Belami internet portal i Narodne novine dodeljeno je skoro 62 odsto od ukupnih sredstava(31.486.000 dinara).

 “Ostatak” je pripao Gašićevoj TV Zoni plus i kablovskoj Televiziji Kopernikus, čiji su vlasnici članovi niške porodice Milovanović, za koju je izdvojeno 4.500.000 dinara. Svi ostali medija - njih desetak, dobili su ukupno 14 odsto konkursnih sredstava. Iznosi za njihove medijske projekte kreću se od 200.000 dinara, koliko je opredeljeno za internet portal Građanin, do 2.000.0000, koliko je dobio portal Južne vesti.

 Sudeći prema podacima niške Uprave za finansije, i po završetku Konkursa za sufinansiranje javnog interesa u medijskim projektima, Narodne novine i Televizija Zona plus imaju “privilegovan” status. Ovim medijskim kućama budžetska sredstva su uplaćena još početkom avgusta, dok su ostali mediji na njih morali da čekaju do kraja tog meseca, a neki ih nisu ni dobili.

 Uprava je saopštila da su Narodne novine i Televizija Zona plus do 5. oktobra, kada je napravljen presek, dobile i najviše sredstava - oko 2,5 miliona, odnosno 2,7 miliona dinara. Novčani iznosi uplaćeni ostalim medijima daleko su niži. Ova dva medija dobila su po dve uplate, većina ostalih samo po jednu, dok novinskoj agenciji Beta, televizijskoj produkciji “Naša sela” i internet portalu Roma World nije uplaćen ni dinar iz gradskog budžeta.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten