Naslovna  |  Info  |  Aktivnosti  |  NUNS: Trend ugrožavanja novinarskih sloboda
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Aktivnosti

27. 12. 2016.

Izvor: FoNet

NUNS: Trend ugrožavanja novinarskih sloboda

U 2016. godini nastavljen je trend pogoršanja slobode izražavanja i medijskih i novinarskih sloboda, ocenjeno je danas na skupu Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i napomenuto da je i Evropska komisija u godišnjem izveštaju uočila da Srbija nije učinila napredak u tim oblastima.

Miroslav Janković iz Medijskog odeljenja OEBS je podsetio na zabrinutost Evropske komisije zbog napada, pretnji i zastrašivanja novinara i ukazao da medijsko okruženje ne pogoduje punoj slobodi izražavanja.

On je, na konferenciji "Medijske slobode u Srbiji: Ipak, nije učinjen nikakav napredak", predočio i da su retke konačne presude za napade i zastrašivanje novinara retke.

Srbija je ove godine na listi "Reportera bez granica" napravila skok sa 67. na 59. mesto, istakao je Janković, ali spada u kategoriju država u kojima su mediji delimično slobodni.

On je naglasio važnost memoranduma koji su novinarska i medijska udruženja potpisala sa MUP i Republičkim javnim tužilastvom (RJT) o povećanju bezbednosti novinara, mada ostaje da se vide njegovi efekti u 2017. godini.

Kada se iznose ocene o obezbednosti novinara, misli se na različite vrste fizičkih ili verbalnih pretnji, objasnio je Janković.

Premao njegovom mišljenju, "dijapazon je širi" i odnosi se i na praćenje, nezakonito prikupljanje podataka, omalovažavanje, vređanje i onemogućavanje dobijanja informacija.

Generalni sekretar NUNS Svetozar Raković rekao je da je u 2016. smanjen broj fizičkih napada na novinare, ali da raste broj političkih, ekonomskih i drugih pritisaka na medije, kojih je ove godine bilo 33, u odnosu na 18 u 2015.

Učestalije nego 2015. godine je i javno omalovažavanje i vređanje novinara, koje neretko dolazi i od izvršne vlasti, ukazao je Raković.

Prema njegovim rečima, kritički nastrojeni mediji se stavljaju na stub srama za legalno dobijeni novac za projekte i nazivaju se stranim plaćenicima i izdajnicima.

Ekonomski položaj novinara je ponižavajući za profesiju koja se smatra stubom demokratije, dodao je Raković i naglasio da je prosečna plata u medijima niža od prosečne plate u Srbiji.

Novinarstvo u Srbiji je prekarno, podložno cenzuri i autocenzuri, a raste i broj prekršaja novinarskog kodeksa, rekao je Raković.

On je ukazao da izveštaj NUNS "Hronika napada i pritisaka na novinare u 2016. godini", uočava kao probleme i nepotpunu primenu zakona, nedovršenu privatizaciju medija i problematično finansiranje medijskih projekata.

Raković je to ilustrovao primerom novinske agencije Tanjug koja je formalno ukinuta, ali i dalje radi, pa je neki nazivaju "piratskom novinskom agencijom".

Osim toga, postupak imenovanja u Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je podložan političkom uticaju, napomenuo je Raković.

I on je pozdravio potpisivanje sporazuma novinarskih i medijskih udruženja sa MUP i RJT, ali je podsetio da pojedini novinari i dalje imaju policijsku pratnju, umesto da se za to otklone uzroci.

Mi ovaj sporazum ne smatramo uspehom, jer je to formalnost, dok ćemo o njegovim stvarnim učincima govoriti na kraju sledeće godine, najavio je Raković.

On je istakao i da je potpredsednik NUNS Dragan Janjić na jednoj od medijskih konferencija rekao da Srbija nije imala nikad bolje medijske zakone, a nikad goru praksu i nikad gore stanje u slobodi medija.

Čija je to odgovornost? Mislim da treba da krenemo od vrha države, jer ona donosi zakone, pa tek onda medijske zajednice. Medijska zajednica nosi odgovrnost za mnogo šta, ali je tačno da na tasu odgovornosti jedan tas preteže, ocenio je Raković.

Marija Vukasović iz pravne službe NUNS ponovila je da je ove godine povećan broj pretnji novinarima, uglavnom preko interneta i društvenih mreža.

Kada je reč o reakciji državnih organa, samo su dva slučaja napada na novinare rešena u ovoj godini. Neki slučajevi nisu uopšte prijavljeni, a negde novinari nisu znali dokle se stiglo u njihovim predmetima, objasnila je Vukasović.

Novinari bi trebalo sami da se interesuju za svoje slučajeve, ocenila je Vukasnović i dodala da je i sudska praksa neujednačena, jer se nejednako tumače pretnje novinarima.

Prema rečima članice Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamare Skrozze, ove je godine, zaključno za novembrom, podneto 110 žalbi zbog kršenja Kodeksa novinara, od kojih je razmatrano njih 78, medijacijom je rešeno 10, dok su 32 žalbe odbačene.

U 50 slučajeva odlučeno je da je prekršen Kodeks, 10 da nije, a u 18 slučajeva nismo imali odluku, rekla je Skrozza.

Ona je precizirala da su najviše kršene odredbe Kodeksa o istinitosti izveštavanja, narušavanju privatnosti, novinarskoj pažnji i diskriminaciji.

Skrozza je rekla da Savet dnevno prati osam dnevnih listova koji izlaze na teritoriji Srbije i napomenula da je, od marta do 30. novembra, evidentiran 4.881 tekst u kojima su kršene jedna ili više tačaka Kodeksa novinara.

Prošle godine, od aprila do decembra, bilo je 3.357 tekstova u kojima su prekršene jedna ili više odredbi kodeksa, podsetila je ona i ocenila da se razlog za ovogodišnje povećanje može objasniti pojavom dnevnog lista Srpski telegraf.

Kada je reč o kršenju Kodeksa, Srpski telegraf i Informer su "apsolutni šampioni" i "ne može niko da im primiriši", ukazala je Skrozza.

Srđan Gligo, advokat u kancelariji "Vuković & Partners" i autor "Vodiča za pokretanje upravnih sporova", naveo je neke od primera nepravilnosti u primeni zakonskih odredbi o projektnom sufinansiranju medijskih sadržaja od javnog interesa.

Vodič objašnjava kako se pokreće upravni spor i ceo proces postupka, ali bitno je i možda poražavajuće da je u Nišu poništen konkurs, u Kragujevcu uopšte nije ni raspisan, a u Beogradu je konkurs sproveden u decembru, ilustrovao je Gligo.

Poražavajuće je što najveći konkursi imaju najviše nepravilnosti, rekao je Gligo i konstatovao da se i u manjim sredinama uočava sve više nepravilnosti koje nisu posledica neznanja, već loših namera.

Medijski ekspert i bivši državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Saša Mirković ocenio je, kao "zanimljivu", formulaciju iz izveštaja Evropske komisije da "nema napretka u slobodi izražavanja".

Mirković je podsetio da su 4. marta bili raspisani izbori, da je Vlada bila u tehničkom mandatu do 11. avgusta, a da je novi državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja izabran 19. decembra.

Punih devet meseci imamo situaciju u kojoj je prilično komplikovano napraviti napredak, smatra Mirković.

On 2016. vidi kao godinu propuštenih šansi, ali ističe da je Srbiji, uprkos krizi i niskom standardu novinara, broj medija sve veći i iznosi 1.843.

Prema njegovim rečima, sledeće godine biće odvojeno 2,2 miliona evra za projektno finansiranje i 400 miliona dinara za novu zgradu RTV.

Na kritike zbog propusta u sufinansiranju medijskih sadržaja, Mirković je uzvratio da su legitimitet komisijama davali ovlašćeni predstavnici ministarstva i novinarskih i medijskih udruženja i naglasio da su, bez obzira na pojedine greške, povećani iznosi za medije.

On smatra da je neverovatan propust što novinarska udruženja, kao ovlašćeni predlagači, nisu dali svoje kandidate za REM, navodeći da i sam zna šta će izglasati većina u parlamentu.

Za početak, mogli smo barem da imamo barem kandidata, posle svega što smo se izborili kroz medijsku reformu, Medijsku strategiju i set zakona. Više sreće kroz četiri godine, zaključio je Mirković.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten