Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  NUNS: Pogoršan položaj medijskih profesionalaca
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

16. 06. 2012. Beograd

Izvor: NUNS

NUNS: Pogoršan položaj medijskih profesionalaca

Održana redovna godišnja Skupština Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Govor predsednika NUNS-a Vukašina Obradovića

Proteklih godinu dana, između dve skupštine NUNS-a, obeležilo je dodatno pogoršanje socijalno-ekonomskog i profesionalnog položaja medija i medijskih radnika u Srbiji. U toku 2011. i u prvoj polovini 2012. nastavljaju se najdrastičnije restrikcije u medijskoj industriji. Vlasnici medija i njihovi menadžersko-upravljački timovi rešenja svojih finansijskih problema po pravilu nalaze u smenjenju proizvodnih troškova što se najdirektnije ogleda u sve nižim platama i honorarima, uskraćivanju elementarnih radnih i socijalnih prava novinara i drugih medijskih radnika.

Sve gori, pa i ponižavajući uslovi za rad u medijima najdirektnije pogađaju dostojanstvo medijskih profesionalaca ugrožavajući i osnovne standarde novinarske profesije. Izveštaj “Medijske slobode u Srbiji u evropskom ogledalu”, sačinjen u prvoj polovini 2012. u okviru zajedničkog projekta NUNS-a, ANEM-a, NDNV-a i Lokal presa, i uz finansijsku podršku organizacije Branitelji ljudskih prava (Civil Rights Defenders),  pokazuje da se od ukupno 27 indikatora za procenu medijskih sloboda u zemljama članicama Saveta Evrope u Srbiji ostvaruju samo četiri: sloboda ulaska u novinarsku profesiju, sloboda pristupa Internetu i stranim medijima, razdvojenost učešća u izvršnim organima vlasti od profesionalnog obavljanja medijskih poslova i ograničenost prava medija na ekskluzivno izveštavanje o događajima od izuzetnog javnog značaja.

Većina evropskih standarda u praksi se ne ostvaruju na nepotpun ili problematičan način. Drastična odstupanja od evropskih standarda postoje u oblasti medijske ekonomije i nezavisnosti medija od političkih uticaja, kao i u oblasti radnosocijalnih prava i bezbednosti novinara. Ova odstupanja domaće prakse u oblasti medijske ekonomije i medijske nezavisnosti dobrim delom su posledica brojnih nedostataka i slabosti regulative ali daleko više rezultat uticaja ekonomske moći i interesa velikih medijskih igrača, i potrebe političkih snaga da medije koriste radi postizanja društvenog konsenzusa o pravcu razvoja traumatizovanog i podeljenog društva.

Istraživanje je pokazalo da samo dva odsto od 240 anketiranih glavnih urednika informativnih medija smatra da su medijske slobode i novinarska prava potpuno ostvarivana tokom godine.

Takođe, 72 odsto anketiranih urednika informativnih medija smatra da postojeći javni servisi nisu zaštićeni od političkog uticaja u svakodnevnom poslu, a 66 odsto da se u praksi ne poštuje princip da visoke upravljačke pozicije u njima ne mogu dobiti ljudi jasne partijske pripadnosti.

Izveštaj navodi i da 70 odsto anketiranih partijskih funkcionera, iz vlasti i opozicije, smatra da mediji ne poštuju princip ravnopravnosti u političkom izveštavanju, dok 92 odsto glavnih  urednika medija smatra da njihovi mediji to čine.

Svega 13 odsto glavnih urednika radio i TV emitera smatra da je rad regulatornih tela u 2011. godini bio nepristrasan i efikasan, 88 odsto anketiranih koji su angažovani u nacionalnim savetima manjina ili manjinskim medijima ne zna ni za jedan uspešno privatizovan medij na manjinskom jeziku, a 72 odsto smatra da nacionalni saveti manjina nemaju instrumente kojima mogu bitno unaprediti rad i razvoj manjinskih medija.

U toku pravljenja izveštaja registrovana su 73 slučaja drastičnog kršenja medijskih sloboda i prava, među kojima devet fizičkih napada na novinare, 18 pretnji ugrožavanja sigurnosti i četiri smene glavnih urednika ili direktora medija.

Takođe, u 72 odsto anketiranih medija prosečna plata je iznosila do 30.000 dinara, a u svega tri odsto više od 50 hiljada dinara. Sindikalne organizacije novinara postoje samo u javnim medijima dok su u privatnim, ako postoje, nasleđene iz perioda pre privatizacije.

U ovako sumornom, obeshrabrujućem društvenom ambijentu za medije veoma je teško planirati i realizovati uobičajene programske aktivnosti novinarskog udruženja. Kako organizovati profesionalnu edukaciju novinara, i insistirati na prvorazrednim ciljevima NUNS-a kao što su slobodno novinarstvo i pluralistički mediji, svestrano, istinito i pravovremeno informisanje, autonomija profesije i nezavisnost novinara, kada nam se svakodnevno ugrožava elementarna radna i životna egzistencija?

Ipak, kao što vidite iz izveštaja, trudili smo se da i u ovakvim uslovima realizujemo sto veći broj aktivnosti.

Ne bih sada poimence nabrajao šta smo sve radili delimicno i zbog toga što sve podatke imate u pisanom izveštaju a o pitanjima medijske strategije i spora sa UNS-om oko zgrade razgovaraćemo u okviru posebnih tačaka dnevnog reda.

Ono što bih ipak spomenuo je besplatna pravna pomoć. NUNS je uz finansijsku podršku organizacija Civil Right Defenders i Media Legal Defence Initiative nastavio sa pružanjem besplatnih pravnih saveta i besplatnog zastupanja na sudu. Ovu uslugu koriste isključivo urednici i novinari koji su tuženi a da pri tome nisu prekršili profesionalne i etičke standarde novinarstva.

Od juna 2011. godine, obezbeđeno je pravno zastupanje osam novinara i urednika dnevnih listova Danas, Dnevnik i Blic.

Iako smo svesni da je sve teži materijalni položaj novinara, na žalost nismo uspeli preko Fond za pomoć novinarima “NUNS” da redovno dodeljujemo novčane donacije i pozajmice. Fond od kojeg je od njegovog osnivanja 2010. do danas bespovratnu pomoć dobilo 92 novinara u ukupnom iznosu od 2.510.000 dinara  a beskamatnu pozajmicu 14 novinara u ukupnom iznosu od 620.000 dinara, sve teže obezbeđuje donacije. Uprkos tome, Fond je 1. marta 2012. odobrio bepovratnu pomoć trojici svojih članova u ukupnom iznosu od 90. 000 dinara i jednu pozajmicu od 40.000 dinara. Odlukom UO od 1. juna odobrene su još tri donacije u ukupnom iznosu od 70.000 dinara.

Ono čime zaista možemo da budemo zadovoljni jeste CINS. NUNS-ov Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) u proteklih godinu dana realizovao je više projekata među kojima su najznačajniji Škola istraživačkog novinarstva, Istraživanje sudstva, Istraživanje pranja kokainskog novca, Ljudi od javnog interesa – baze dokumentacije… Najbolje istraživačke priče su objavljene na CINS-ovom web sajtu i bile prenesene  u raznim medijima.

Članovi CINS-a su u proteklom periodu dobili značajna domaća i međunarodna priznanja. Stevan Dojčinović je dobio međunarodnu nagradu za prekogranično isntraživačko novinarstvo “Daniel Perl”, a zajedno sa Bojanom Jovanović dobio je i godišnju nagradu za istraživačko novinarstvo u kategoriji novih medija koju dodeljuju NUNS i Ambasada  SAD.

Branko Čečen i Stevan Dojčinović bili su panelisti na Svetskom kongresu istraživačkog novinarstva u Kijevu.  Predstavnici CINS-a su učestvovali su na 20-ak različitih okupljanja, seminara i drugih događaja o istraživačkom novinarstvu u Srbiji i inostranstvu. Takođe, članovi CINS-a su bili treneri na sedam treninga istraživačkog novinarstva.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten