Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  (Ne)opismenjavanje "fejsbuk-generacije"
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

24. 04. 2014. Novi Sad

Izvor: RTV

(Ne)opismenjavanje "fejsbuk-generacije"

Pre nekoliko dana, pojavio se predlog da se smanji broj časova srpskog jezika i književnosti u mnogim srednjim školama, da se izjednačeni maternji i engleski, a da istorija postane izborni predmet.

Na tu vest, istog trenutka pojavilo se mnoštvo komentara na društvenim mrežama i internet portalima. Ipak, očigledna nepismenost mnogih komentara još jednom postavlja pitanje, da li je i sam takav predlog, korak preko granice?

Inicijalno obrazovanje se vrlo malo promenilo tokom svih ovih godina, ali nas rezultati svakodnevno okružuju u medijima ili na društvenim mrežama. Zbunjenost nastavnika, negativan stav roditelja i nezadovoljstvo dece koja sebe nazivaju zamorčićima, slika je današnje škole. Program je ostao toliko preobiman i krut, kaže za RTV lingvistkinja Svenka Savić, da je pitanje da li je i dalje primenjiv.

"Ako bismo to direktno primenili u nastavi, ne bi bilo vajde i da ima duplo više časova. Činjenica je da se mora reformisati nauka o slavistici na taj način da se tačno zna šta je interes države i nauke i na koji način se to onda aplicira u školama", kaže ona i dodaje da su đaci danas pismeniji na stranim jezicima.

"U ovom trenutku, ako pogledate pismenost osnovaca, oni su mnogo  pismeniji na stranom jeziku. Dakle, evidentno da su neke metode bolje koncipirane da se na pismenost više insistira tokom učenja drugog jezika", kaže Savićeva.

U Srbiji je 20 odsto stanovništva, bez završene osnovne škole. Zvanična statistika pokazuje da je preko 50 odsto onih koji imaju završenu osnovnu školu, ali su funkcionalno nepismeni. Istovremeno, danas ima preko 200 000 ljudi koji se i dalje potpisuju prstom.

Ipak, profesorica srpskog jezika u osnovnoj školi, Aleksandra Đekić, misli da ne treba da čudi da je svaki treći petnaestogodišnjak nepismen, kada se predoče svi ti podaci.

"Kada je urađena reforma mi smo prilagodili program evropskim standardima, ali ne i fond časova i to je zaista veliki problem jer imate vrlo malo vremena da ih uvežbate i pripremite nastavu", tvrdi Đekićeva.

Naši đaci radije gledaju nego čitaju lektiru, svaki treći osmak brka ćirilicu i latinicu, svaki deseti izađe iz škole, a da ne zna sve padeže, poznavanje prideva svodi se na žargone, a pismeni sastavi i svakodnevni govor "vrište" od brojnih pravopisnih grešaka. U takvoj atmosferi, nalazi se i poražavajuća činjenica da naši đaci imaju najmanje časova maternjeg jezika u Evropi.

Uprkos tome, novosadski studenti ne smatraju da je uvođenje srpskog jezika na sve fakultete neophodno.

Student druge godine programiranja na Fakultetu tehničkih nauka, smatra da je za taj smer neophodna pismenost na engleskom jeziku, te da i nepismen čovek može da završi fakultet.

"Ne bi trebalo uvoditi srpski jer previše oduzima vreme. Meni previše oduzima vreme razmišljati o bilo čemu osim matematici i programiranju", kaže on.

Istovremeno, studentkinja treće godine arhitekture smatra da je kasno da se na fakultetu počne učiti srpski.

"Mislim da i na fakultetu srpski jezik ne bi pomogao, oni koji su se izvlačili, nastavili bi sa takvom praksom i na faksu", tvrdi ona.

U razvijenim evropskim zemljama, kojima mi toliko težimo, postoji jasna korelacija između visokog standarda i visokih rezultata na pisa testovima.

Čitava priča ključnih problema i rešenja celokupnog obrazovanja u Srbiji, u suštini, svodi se na jednu reč - novac. Koliko novca, ali i vremena, ulažemo u obrazovanje toliko se i vraća.

Tako se, u međuvremenu, Srednja medicinska škola "7. april" udružila u odbrani maternjeg jezika, nakon dopisa iz Ministarstva prosvete da se broj časova srpskog u ovoj školi sa tri smanji na dva puta nedeljno.

Lingvisti tvrde da srpski jezik nije težak, a da je pravopis menjan 1993. i 2010. godine, što ostavlja dovoljno prostora za njegovo usvajanje. Ipak, svakih nekoliko godina, gotovo sa promenom vlasti, kod nas kreće nova reforma obrazovanja. Uprkos tome, stručnjaci tvrde da nam celokupno obrazovanje ostaje statično. Kada se samo i pojavi predlog da se broj časova maternjeg jezika smanji, da li je zvono zvonilo za uzbunu ili se to nije ni desilo, jer ga niko nije "tvitovao".

 

 

 

 

 

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten