Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Regulativa o finansiranju medija u novembru
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

26. 09. 2014. Beograd

Izvor: Beta, Tanjug, RTV

Regulativa o finansiranju medija u novembru

Sprovođenje novih medijskih zakona trebalo bi da bude efikasno, rekao je danas u Novom Sadu državni sekretar Ministarstva za kulturu i informisanje Saša Mirković i najavio da će do sredine novembra biti doneta tri odgovarajuća podzakonska akta.

Jedan od njih je onaj o sufinansiranju medijskih sadržaja koji promovišu javni interes, rekao je Mirković na javnoj raspravi o novim medijskim zakonima.

On je napomenuo da je u Ministarstvu informisanja već urađena prva verzija tih dokumenata i upućena Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, kao i predstavnicima Pokrajinske vlade jer, kako je rekao, veoma je bitno da o tom dokumentu budu konsultovana pokrajinska vlast, medijska udruženja i asocijacije i svi oni koji bi trebalo da budu promoteri tog novog načina finansiranja medija.

 

Državni sekretar je napomenuo da će tim aktima biti, između ostalog, predviđeno da lokalne samouprave shvate neophodnost izdvajanja finansijskih sredstava za medije kako ne bi bilo ugroženo njihovo finansiranje, odnosno, obaveštavanje lokalnog stanovništva.

"Nema nikakvog razloga da lokalne samouprave u svojim budžetima snižavaju iznose koje su do sada izdvajali za finansiranje i funkcionisanje medija", naglasio je Mirković.

On je napomenuo da očekuje da će u predstojećem izveštaju EK, koji bi trebalo da bude objavljen početkom idućeg meseca, biti konstatovane pozitivne promene kada je reč o medijskom zakonodavstvu u Srbiji, ističući da su posle 11 godina doneta tri ključna medijska zakona.

"Mi smo učinili sve da te zakone što brže donesemo i u tom smislu ne bi smo ih ni donosili da ne želimo da ih sprovodimo", rekao je Mirković i dodao da će novim zakonskim propisima biti stvoreni preduslovi za još povoljnije ocene u narednim izveštajima EK kada je reč o medijima u Srbiji.

Mirković je podsetio da su sredinom avgusta stupila na snagu tri medijska zakona, a prvi je Zakon o javnom informisanju i medijima, koji predviđa izlazak države iz vlasništva u medijima.

Tim zakonom je definisan rok 1. juli 2015. godine, rekao je on i napomenuo da već postoje konkretne aktivnosti i da Agencija ja privatizaciju već razmatra prispele dopise za medije koji su u vlasništvu države ili lokalnih samouprava.

Taj proces trebalo bi da bude okončan do sredine iduće godine, rekao je on, napominjući da se očekuje i konačno definisanje modela finansiranja tih medija.

"Na privatizaciju u Srbiji čeka 81 medij", naveo je Mirković i dodao da prema poslednjim podacima iz septembra Agencije za privatizaciju, u Srbiji ima čak 1.330 glasila što je, kako je rekao, neprimereno imajući u vidu ekonomsku situaciju, BDP i marketinšku podršku u našoj zemlji.

Zakon o elektronskim medijima je preduslov za sprovođenje procesa digitalizacije koji bi trebalo da bude završen do 17. juna sledeće godine, dodao je Mirković i podsetio da se Zakonom o javnim medijskim servisima - RTS i RTV ukida pretplata, a od 1. januara 2016. uvodi taksa za njihovo finansiranje.

Obradović: Donošenjem zakona srpsko novinarstvo nije ni bolje, ni lošije

Predsednik NUNS Vukašin Obradović je ocenio da usvajanjem seta medijskih zakona srpsko novinarstvo "nije ni bolje, ni lošije" jer, kako smatra, donošenjem tih propisa suštinski se ništa nije promenilo.

On je naglasio da je najvažnija primena tih zakona jer, kako je rekao, nama nikad nije nedostajalo dobrih propisa, ali oni uglavnom nisu adekvatno primenjivani.

Obradović je rekao da novinari i zaposleni u medijima moraju prvo da se suoče sa realnošću, koja nije njihov saveznik u ovom trenutku.

"Mediji su služili za zapošljavanje partijskih kadrova, imaju ogroman tehnološki višak, očekuje ih digitalizacija, što će biti takođe ozbiljan problem. Ovo je premalo tržište za ovoliki broj medija", rekao je Obradović.

Serenčeš kritikovala je "pozadinske političke dogovore"

Medijska analitičarka Žužana Serenčeš kritikovala je "pozadinske političke dogovore", kada je u pitanju regulisanje sfere manjinskih medija, čiji su osnivači nacionalni saveti.

"Izlazak države iz vlasništva, isključivo sufinansiranje medijskih sadržaja, ograničavanje koncentracije vlasništva, svi ti ključni principi novog medijskog zakonodavstva zapravo ne važe za nacionalne savete manjina i medije čiji su oni osnivači", kazala je Žužana Serenčeš.

Ona je ocenila da se nacionalnim savetima zapravo nudi koncentracija uticaja i monopola tih saveta nad manjinskim informisanjem.

"I manjinsko informisanje mora da bude potpuno nepristrasno i objektivno, a uređivačka nezavisnost mora da bude zaštićena", kazala je Žužana Serenčeš.

Tribinu je organizovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, u okviru kampanje za medijsku pismenost, koju je podržao USAID.

Inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o javnom informisanju

Sindikat novinara Srbije (SINOS) i Profesionalno udruženje novinara Srbije (PROUNS) podneli su Ustavnom sudu Inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o javnom informisanju, saopštila su danas dva udruženja novinara.

Te medijske organizacije su i apelovale da Ustavni sud u najkraćem roku razmotri inicijativu i oceni ustavnost zakona čija primena, kako tvrde, može imati dramatične posledice, s obzirom da će više od 80 medija biti ugašeno, a građani ostati uskraćeni za informacije od javnog značaja.

Kako je navedeno u saopštenju, odredba na osnovu koje se lokalnim samoupravama zabranjuje da osnivaju medije u suprotnosti je sa najvišim pravnim aktom Ustavom Srbije koji propisuje da svi mogu biti osnivači medija.

Ocenjujući da je informisanje građana o pitanjima od javnog značaja takođe ustavna obaveza jedinica lokalne samouprave, iz SINOS i PROUNS kažu da intencija da javni entiteti budu izopšteni iz vlasničke strukture medija nije dosledno sprovedena imajući u vidu da zakon takvo pravo priznaje autonomnim pokrajinama, ali ne i glavnom gradu i gradovima u centralnoj, istočnoj i zapadnoj Srbiji, što predstavlja primer ustavom zabranjene diskriminacije.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten