Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

13. 12. 2016.

Izvor: Danas

Napadi bez sudskog epiloga

Iako su u krivičnom zakonodavstvu novinari prepoznati kao posebna kategorija, za isti oblik ugrožavanja sigurnosti nisu ravnopravni sa političarima i drugim visokim zvaničnicima

Bezbednost novinara na Zapadnom Balkanu je ugrožena. Ne postoji adekvatna pravna zaštita. Istrage o ubistvima, fizičkim napadima i verbalnim pretnjama novinarima su duge, nestručne, najčešće bez sudskog epiloga, a nalogodavci nisu obuhvaćeni istragom. Opšti utisak je da ne postoji politička volja da se situacija u ovom pogledu poboljša. Uočljive su razlike u postupanju tužilaštava kada je u pitanju bezbednost novinara ili nekog zvaničnika. 

Iako su u krivičnom zakonodavstvu novinari prepoznati kao posebna kategorija, za isti oblik ugrožavanja sigurnosti nisu ravnopravni sa političarima i drugim visokim zvaničnicima. 

Kada su pretnje zvaničnicima u pitanju, vinovnici se privedu pravdi za nekoliko dana, dok za nedela prema novinarima gotovo nikada ne budu pronađeni. Veliki broj prijava medijskih radnika odbacuje se kao neosnovan. Tužilaštvo obično učinjeno krivično delo kvalifikuje kao manje od stvarnog. 

Svuda u regionu se novinari nelegalno prate i prisluškuju. U većini zemalja Zapadnog Balkana nema mehanizama za evidentiranje i praćenje slučajeva napada na novinare. Dobri primeri su praksa Srbije i Crne Gore da se ta pitanja održe u očima javnosti i da se utiče na rad tužilaštva.

Broj napada na novinare se konstantno povećava, pa je zato neophodno što pre reagovati, zaključeno je na panelu „Državni mehanizmi zaštite medijskih profesionalaca: policija, tužilaštvo, sudstvo“, održanom u okviru konferencije „Sloboda medija i bezbednost novinara na Zapadnom Balkanu". 

DRŽAVA OHRABRUJE DOG NA NOVINARE: Preporučeno je da se konstantno vrši analiza, kritika prakse, da novinarska udruženja sarađuju i snažno utiču na vlast kako bi se situacija popravila. Takođe, navedeno je i da je neophodna obuka u policiji, tužilaštvu, sudstvu i advokaturi. T ako bi novinari mogli da shvate s kakvim se problemima sreću u tužilaštvu i sudovima, a i sudije bi, s druge strane, bolje shvatile položaj novinara. 

Konstatovano je da je Srbija u ovom pogledu ispred ostalih zemalja u regionu. Novinari su prepoznati kao zaštićena kategorija. Zaštićeni su od tri krivična dela: ubistva, napada i verbalnog napada. Navedeno je da bi i fizičko onemogućavanje novinara da radi svoj posao trebalo propisati kao krivično delo. 

Na pitanje moderatora Srđana Gliga da li postoji poverenje u državu da ona može nešto da uradi po tom pitanju, generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković je odgovorio daje „uočljiv porast broja onih koji misle da sa novinarima mogu da razgovaraju na ulici“:

„Utisak je da sudstvo i tužilaštvo ohrabruju sve one koji su spremni da se obračunavaju sa novinarima“, istakao je on i to potkrepio nizom primera odbijanja krivičnih prijava novinara, jer tužilaštvo navedene pretnje novinarima ne smatra krivičnim delom. On je upozorio da se time ohrabruje nasilništvo i slobodan „lov“ na novinare! 

RAZLIČITI ARŠINI TUŽILAŠTVA I UDRUŽENjA: Uvodničar Gligo je upozorio na problem evidencije, odnosno na to što tužilaštvo ne kvalifikuje kao pretnju ono što novinarsko udruženje smatra pretnjom. 

Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović smatra da novinarska udruženja treba da učine maksimum kako bi se unapredio zakonski okvir i poboljšala zakonska praksa u tim postupcima. Pravosudni organi su veoma efikasni u rešavanju slučajeva kada su na meti predstavnici vlasti, kaže Sejdinović uz konstataciju da na donjim nivoima vlasti možda i ima dobre volje da se napadi na novinare procesuiraju, ali ne i na visokim. 

U izveštaju je navedeno da je u periodu od 2008. do 2015. godine, prema podacima Tužilaštva u Srbiji, procesuiran 91 slučaj. U okviru tih slučajeva neki su bili u postupku, neki su okončani, dok je za 13 slučajeva utvrđeno da u njima nema krivičnih dela.

Udruženja nemaju stalnu komunikaciju s predstavnicima državnih organa o ovim pitanjima, nemaju dovoljno informacija o radu na slučajevima koji treba da se istraže ili koji su procesuirani. Veliki problem predstavlja upravo nedostatak komunikacije s tužilaštvom i policijom i nedostupnost informacija o postupcima koji se vode u slučajevima napada na novinare. 

Vladan Mićunović iz Instituta za medije kazao je da „moramo osuditi jednu pojavu koja se širi kao tumor da država toleriše i podstiče mržnju prema novinarima".

On je istakao da tužUaštvo i policija blokiraju rad Komisije za otkrivanje napada, odnosno da „država podstiče nasilje“. 

NOVINARKE NAMETI NAPADAČA: Iako su u svakodnevnom životu izloženi pritiscima, novinari nisu zaštićeni na poseban način, niti nadležne institucije prepoznaju tu potrebu, navodi se u izveštaju za Crnu Goru.

Od 2013. godine do jula 2016. u Upravi policije Crne Gore evidentiran je 41 slučaj koji se odnosi na pretnje, ugrožavanje zaposlenih u medijskim kućama. Najviše šanse da ponovo budu napadnuti imaju zaposleni u privatnim štampanim medijima. Zbogpritisakajavnosti državni zvaničnici redovno reaguju i osuđuju napade, ali se sumnja u iskrenost tih osuda jer se stanje ne menja.

Osim standardnih procedura koje preuzimaju Uprava policija i Tužilaštvo kada do napada dođe, nije predviđen neki poseban monitoring slučajeva napada. Problem nekažnjavanja napada na novinare je očigledan. Postoji ideja da se predlože izmene Krivičnog zakonika kako bi se novinari dodatno zaštitili. 

Petrit Ćolaku iz Udruženja novinara Kosova kaže da policija ima listu ugroženih novinara, ali da je to samo formalna procedura, jer se po njoj ne postupa. 

„Dva ubistva novinara koja su se desila 2005. godine još nisu rešena, jer očigledno ne postoji politička volja za to“, ističe on.

„Od 2013. do 2016. godine, 62 novinara su prijavila slučajeve napada i pretnji. Kada smo otišli u Tužilaštvo da proverimo šta se sa tim dešava, tražili su nam da im dostavimo datume kada je policija prijave prosledila njima. I to smo im poslali, ali ništa nismo dobili. Čuo sam da su te prijave izgubljene tokom preseljenja Tužilaštva u novu zgradu. Ali, nećemo odustati. To ćemo da istražujemo iduće godine", kaže Čolaku navodeći da je „istovremeno slučaj pretnje sinu premijera, koja mu je poslata na fejsbuk profil, policija rešila za tri dana!“ 

Mirna Buljagić iz BIRN-a BiH tvrdi da su novinari u BiH ugroženi u obavljanju svojih zadataka i da nedostaje adekvatna reakcija Tužilaštva i policije u smislu njihove zaštite. Kako navodi, od maja do sada je u BiH bilo deset napada, uglavnom na novinarke, a zvanične institucije ćute o tome, te takvi slučajevi ne dožive sudski epilog. Buljagić još ističe da su novinari često prisluškivani, te da zvanične institucije imaju „selektivan pristup redakcijama“, navodeći kao primer Tužilaštvo BiH, gde prednost ima kamera Federalne TV BiH. 

Prema statističkim podacima, novinari u BiH se često susreću sa različitim formama napada. Od 2013. do sredine 2016. godine zabeleženo je 67 pretnji i 15 fizičkih napada na novinare. Države uglavnom zakonima ne odvajaju novinare kao kategoriju koju treba dodatno štititi, čak i kada ima takvih propisa kao u Srbiji gde se napad na novinara tretira kao napad na svako drugo fizičko lice.

Biraj sam prijave

Predsedniku NDNV Nedimu Sejdinoviću učestale su pretnje smrću otkako je preuzeo tu funkciju. Redovno ih prijavljuje, ali iako je reč o desetinama pretnji istrage nema. Od njega je, čak, u odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala traženo da odredi pretnje koje će biti istražene zato što ih je - mnogo, pa ne mogu da sve obrade. Drugih reakcija nadležnih zbog mnoštva pretnji nije bilo.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten