Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Preporuke za razvoj nove Medijske strategije Srbije*
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

12. 12. 2016.

Izvor: NUNS

Sloboda medija i bezbednost novinara u Srbiji

Preporuke za razvoj nove Medijske strategije Srbije*

*Preporuke su izvedene tokom konferencije Sloboda medija i bezbednost novinara na Zapadnom Balkanu održanoj 5. i 6. decembra 2016. u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja RS i Evropske komisije kao i analizom izveštaja Indikatori za nivo slobode medija i bezbednosti novinara, proizvedenog u okviru projekta Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednost novinara koji zajednički sprovode NUNS i udruženja novinara iz regiona uz podršku Evropske komisije.

Istraživanje je dostupno na sajtu http://safejournalists.net/wp-content/uploads/2016/12/Full-WB-Media-Freedom-Indicators-2016-ENG.pdf 


1. U Srbiji je izvršena medijska reforma i 2014. godine donet je set medijskih zakona, međutim veliki problem predstavlja njihova implementacija. Osnovna preporuka je sprovođenje medijskih zakona u praksi kako bi se obezbedio viši stepen medijskih sloboda. 

2. Potrebno je izmeniti pravnu regulativu kako bi se onemogućio politički i partijski uticaj na izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i kako bi se na taj način obezbedio viši stepen nezavisnosti i efikasnosti u radu REM-a. 

3. Država i nadležni državni organi (Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal i Odeljenje Ministarstva unutrašnjih poslova za visokotehnološki kriminal) treba brže i efikasnije da postupaju po prijavama, sprovode istrage, pokreću potrebne zakonske postupke i da obaveštavaju javnost o tome u slučajevima obaranja sajtova medija i drugih slučajeva blokiranja Interneta. Takođe, neophodno je da se izmenama odgovarajućih propisa poveća odgovornost nadležnih lica u tim organima u slučajevima nepostupanja. Potrebno je i unaprediti rad Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal u vezi s pretnjama novinarima na društvenim mrežama. 

4. Unapređenje zakona i podzakonskih akata o projektnom sufinansiranju medijskih sadržaja od javnog interesa, posebno u sledećim delovima:• obaveznost raspisivanja konkursa i sankcionisanje lokalnih samouprava koje ne raspišu konkurs za projektno sufinansiranje, • odgovornost za zakonito sprovođenje konkursa i transparentnost celokupnog procesa,• sankcionisanje zloupotreba i kršenja procedura konkursa za projektno sufinansiranje,• evaluacija realizovanih sufinansiranih projekata i• uključivanje i povećanje uticaja civilnog društva. 

5. Unapređenje odgovornosti, kontrole raspodele sredstava, konkurentnosti i veće transparentnosti za javno oglašavanje državnih organa i drugih nosilaca javnih vlasti, koji raspolažu javnim novcem, kao i veći uticaj civilnog društva u ovoj oblasti. Takođe, svi korisnici javnih sredstava za javno oglašavanje treba da budu u obavezi javnosti da daju na uvid, odnosno da prikažu sredstva koja su namenjena medijima za usluge i projekte. 

6. Potrebno je izmeniti pravnu regulativu kako bi se onemogućio politički i direktan partijski uticaj na izbor Upravnih odbora, odnosno indirektan uticaj na izbor Programskih saveta i menadžmenta javnih medijskih servisa. Zatim, izmenama i dopunama zakona treba obezbediti finansijsku nezavisnost javnih medijskih servisa putem takse/pretplate, bez budžetskih subvencija. Takođe, potrebno je uvođenje obavezne konsultacije ili participacije redakcije prilikom izbora glavnog urednika, odnosno davanje saglasnosti od strane redakcije za izbor glavnog urednika. 

7. Sudska praksa u Srbiji generalno je neujednačena, pa tako i u postupcima po tužbama podnetim protiv novinara u vezi sa objavljivanjem informacija u medijima. Potrebno je ujednačavanje sudske praksu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava i uvođenje obaveznih edukacija sudija, radionice i savetovanja. 

8. Politički pluralizam pre i tokom izborne kampanje kod štampanih i online medija treba da se ostvaruje kroz jačanje samoregulative, a kod elektronskih medija treba da se obezbedi tako što će se povećati odgovornost i efikasnost Regulatornog tela za elektronske medije, kako bi oni obavljali svoje dužnosti u skladu sa zakonom i preduzimali potrebne mere koje im stoje na raspolaganju da bi zaštitili i unapredili politički pluralizam u medijima. Pored toga, potrebno je definisati razliku između političke propagande i političkog obaveštavanja. 

9. Stvaranje sistemskih uslova odgovarajućim zakonima (Zakon o radu), za uspostavljanje socijalnog dijaloga između predstavnika medijske industrije (vlasnika) i sindikata (novinari i drugi medijski radnici) i unapređenje efikasnosti inspekcije rada u postupanjima po prijavama za kršenje zakona u medijskim kućama. Izuzetno je važno i jačanje same uloge sindikata. 

10. Poboljšanje položaja novinara u redakcijama tako što će se povećati stepen nezavisnosti redakcije od vlasnika medija uvođenjem internih redakcijskih akata, kojima bi se regulisala nezavisnost uređivačke politike i kojima se obezbeđuje autonomija redakcije u odnosu na vlasnike medija. Obezbediti efikasniju pravnu zaštitu novinara kao autora od uticaja vlasnika i menadžmenta medija, kao i pospešiti sindikalno organizovanje u okviru redakcija. 

11. Dosledna primena i kažnjavanje u skladu sa članom 138, tačka 3 Krivičnog zakonika, koji se odnosi na krivično delo ugrožavanja sigurnosti kada je učinjeno prema licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja, u vezi s poslovima koje obavlja, pre svega jer su u praksi kazne za počinioce ovog krivičnog dela minimalne i na taj način ne predstavljaju dovoljnu kaznu i opomenu za buduće počinioce ovog krivičnog dela. 

12. Poboljšanje saradnje između državnih institucija i udruženja novinara, pre svega putem nastavka razgovora s Ministarstvom unutrašnjih poslova i Republičkim javnim tužilaštvom o potpisivanju Memoranduma o merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara u skladu sa Akcionim planom za poglavlje 23. Konkretnije definisati tačku 7 Memoranduma, koja se odnosi na formiranje posebnog tela koje bi se bavilo bezbednošću novinara, i to tako što će se na jasan način definisati način formiranja tog tela, izbor članova tela, koja su ovlašćenja tog tela i, najvažnije, da se utvrdi da to telo ne preuzme obaveze koje su u nadležnosti državnih organa.  – u međuvremenu je potpisan Memorandum o merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara i oformljena radna grupa koju čine predstavnici svih potpisnika Memoranduma čije nadležnosti i delokrug rada treba da budu bliže određene Pravilnikom o radu radne grupe.

13. Konkretizovati rad Komisije za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara. Komisija treba, osim rasvetljavanja ubistava novinara, da se bavi i utvrđivanjem odgovornost državnih organa i pojedinaca koji su svojim činjenjem, odnosno nečinjenjem, doprineli neblagovremenom sprovođenju istražnih radnji. 

14. Svuda u regionu postoje sumnje u to da se nad novinarima vrši nelegalan tajni elektronski nadzor komunikacija, odnosno, prisluškivanje i praćenje novinara. O tome nema pouzdanih dokaza, osim u Makedoniji. Potrebno je uspostaviti odgovarajuće mehanizme kontrole nad radom organa koji su ovlašćeni da primene elektronski nadzor komunikacija. 

15. Trenutno ne postoje pouzdani podaci o broju zaposlenih u medijima, a samim tim nije moguće utvrditi reprezentativnost sindikata i započeti pregovore o kolektivnom ugovoru. Neophodno je napraviti neku vrstu registra koji bi imao egzaktne podatke o broju zaposlenih u medijima.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten