Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

11. 08. 2017.

Autor: FoNet Izvor: Cenzolovka

Gaši: Izbeći zamku cenzure

Kada govorimo o lažnim vestima, potrebno je biti oprezan, jer se lov na lažne vesti lako može pretvoriti u lov na veštice i završiti nekom vrstom cenzure, izjavio je FoNetu izvršni direktor Slavko Ćuruvija Fondacije Ilir Gaši.

„Mi, kao društvo, moramo uvažiti potrebu za slobodom govora, mišljenja i štampe“, istakao je Gaši i ponovio da je potrebno pažljivo koristiti termine lažnih vesti i postistine.

Primera radi, objasnio je Gaši, govorom o dobu postistine sugeriše se da je pre njega bilo doba istine, ali se iz svetskog i lokalnog iskustva može videti da to nije slučaj.

Lažne informacije i lažne vesti su stare koliko i mediji. Uvek je postojao neko ko je javnosti iz različitih interesa želeo da predstavi stvari drugačijim nego što jesu, ukazao je Gaši.

On je to ilustrovao na primeru oružja za masovno uništenje u Iraku, ali i špansko-američkim ratom iz 19.veka, koji je, kako se smatra, u bitnoj meri započet zahvaljujući snažnoj kampanji dvojice američkih medijskih tajkuna, od kojih je jedan Jozef Pulicer, kasnije i osnivač Pulicerove nagrade za izuzetno novinarstvo.

Kada je reč o vestima u Srbiji, Gaši je podsetio na satiričnu priču portala Njuz net o turisti u Egiptu koji je skočio u čeljusti ajkule, a koju su neki mediji u regionu preneli kao ozbiljnu vest, iako je bilo nemoguće taj tekst ne razumeti kao šalu.

Gaši je, kao jedan od primera, pomenuo i pogrešan naziv intervencije NATO u Srbiji, koji u javnom diskursu opstaje godinama bez provere, zbog emotivne potrebe publike.

U vreme bombardovanja SRJ plasirana je teza da je akcija NATO nazvana „Milosrdni anđeo“, rekao je Gaši i naglasio da je njeno ime zapravo bilo „Ujedinjena sila“.

To je, verujem, teza koju je u nekom momentu plasirao RTS, smatra Gaši, ali napominje „da ćete godinama kasnije naći vrlo ozbiljne medije koji to prenose bez ikakvog preipistivanja“.

Važno je razdvojiti šta to danas u ovom fenomenu jeste novo, a to su, prema rečima Gašija, društvene mreže koje su doprinele decentralizaciji načina informisanja.

Umesto dva ili tri kanala ili nekoliko novina, danas imamo neuporedivo više izvora i informacija, predočio je Gaši i ocenio da je u takvim okolnostima sve važnije ko obavlja izbor sadržaja i informacija.

Korisnici Fejsbuka zavise od algoritma za procenu vesti koje bi ih zanimale, što je, prema ocenio Gašija, užasno opasan filter, jer „tamo neki algoritam, odnosno programer i Upravni odbor Fejsbuka, donose odluku koje ćemo informacije dobiti“.

Sutra ta odluka može biti drugačija, a mi toga nećemo biti svesni. Postoji i taj momenat, upozorio je Gaši.

Pitanje je koliko je bilo ko od nas u stanju da u tom moru informacija razazna šta je tačno, a šta nije, ukazao je Gaši i skrenuo pažnju na to da pojeftinjenje tehnologije svakome omogućava da postane medij.

Prema njegovim navodima, pitanje je da li mnogi novinari danas osećaju jaku motivaciju da prenesu tačnu informaciju, jer ih tržište i način na koji mnogi mediji funkcionišu teraju upravo u suprotno, u krajnost senzacionalizma i tabloidizacije.

Pominjući u tom konketkstu i borbu za pažnju posetilaca na svaki način i svim sredstvima zarad veće posete sajtovima, Gaši je podsetio i na stalno zaoštravanje narativa u rijaliti šou programima.

Ono što je bilo šokantno pre 15 ili 20 godina kada su počeli, danas je prestalo da bude i stalno je potrebno probijati tu granicu tolerancije i davati novi nadražaj koji će privući publiku, objasnio je Gaši.

Pitanje je koliko je bilo ko od nas u stanju da u tom moru informacija razazna šta je tačno, a šta nije, ukazao je Gaši i skrenuo pažnju na to da pojeftinjenje tehnologije svakome omogućava da postane medij.

Prema njegovim navodima, pitanje je da li mnogi novinari danas osećaju jaku motivaciju da prenesu tačnu informaciju, jer ih tržište i način na koji mnogi mediji funkcionišu teraju upravo u suprotno, u krajnost senzacionalizma i tabloidizacije.

Pominjući u tom konketkstu i borbu za pažnju posetilaca na svaki način i svim sredstvima zarad veće posete sajtovima, Gaši je podsetio i na stalno zaoštravanje narativa u rijaliti šou programima.

Ono što je bilo šokantno pre 15 ili 20 godina kada su počeli, danas je prestalo da bude i stalno je potrebno probijati tu granicu tolerancije i davati novi nadražaj koji će privući publiku, objasnio je Gaši.

On je ocenio da su prostor za lažne vesti otvorili i manjak kredibiliteta i kriza poverenja publike u tradicionalne medije.

Postoji dosta primera kada su veliki tradicionalni mediji učestvovali u kampanjama koje se mogu opisati kao propagandističke, zaključio je Gaši.

 

 

 

 

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten