Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Naprasno više novca za medije budi sumnje da će opet biti nagrađeni prijatelji vlasti
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

15. 03. 2018.

Autor: Zorica Miladinović Izvor: Cenzolovka

Naprasno više novca za medije budi sumnje da će opet biti nagrađeni prijatelji vlasti

U Nišu, gradu poznatom po tome što gotovo sav novac namenjen medijima odlazi u tri porodice – Gašić, Radomirović i Milovanović, tradicionalno bliske vlastima, iznos maksimalnih sredstava za medije preko noći drastično uvećan. Načelnik niške uprave tvrdi da je time samo ispravljena tehnička greška

Nedavno raspisani konkurs za sufinansiranje medijskih projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja u Nišu mogao bi obeležiti nesvakidašnji zahtev medija da maksimalan iznos budžetskih sredstava po projektu bude – drastično smanjen. I dok su mediji koji zagovaraju ovakvo rešenje uvereni da je „astronomski“ gornji limit smišljen za medije bliske vlastima, gradski zvaničnici to negiraju, tvrdeći da su njima svi mediji jednaki.

Sumnje nekih medija da „tu nešto nije kako valja“ izazvala je „prekonoćna“ promena gornjeg finansijskog limita po projektu u već objavljenom konkursu za sufinansiranje informisanja. U tekstu konkursa koji je na zvaničnom gradskom veb-sajtu osvanuo 8. marta najpre je navedeno da donji limit po projektu iznosi 100.000, a gornji četiri miliona dinara, da bi već sledećeg dana usledila „ispravka“, po kojoj je donji limit po projektu 300.000, a gornji čak devet miliona dinara. Ovaj milionski limit po jednom projektu veći je i od onog koji propisuje Ministarstvo kulture.

Za ovogodišnji konkurs je, inače, iz gradskog budžeta izdvojeno 54 miliona dinara, što je dvostruko izdašnije nego prošle godine.

Petrović: Sve smišljeno za vazda povlašćene medije

„Nemam ni trunku sumnje da je reč o nameri da se novac građana još jednom zloupotrebi i umesto za ‘javni interes u javnom informisanju’ iskoristi za kupovinu naklonosti lokalnih medija, a da bi se sprečilo bilo šta što može dovesti do toga da oni kritikuju vlast i vladajuće partije. Tako visoko postavljena gornja granica, koja je, dakle, za lokalne projekte čak 2,5 puta veća od maksimuma koji na nacionalnom konkursu dodeljuje Vlada Srbije, potpuno je nelogična, pošto nije jasno koji to medijski projekat, koji se realizuje svega šest meseci, može koštati devet miliona dinara, odnosno 75.000 evra. Ona pokazuje očitu nameru da se ogromne pare poreskih obveznika po svaku cenu upumpaju u medije, u svrhu koja je bez dileme poznata. Ne znam da li imamo pravni osnov po kojem možemo tražiti poništenje konkursa, ali je moguće da ćemo postići dogovor da zatražimo vraćanje gornjeg limita na staru cifru“, kaže za Cenzolovku Predrag Blagojević, glavni i odgovorni urednik internet portala Južne vesti.

Ivana Petrović, novinarka City radija, dodaje da se ova medijska kuća obratila nadležnim gradskim zvaničnicima zahtevajući razjašnjenje naprasnih izmena u tekstu konkursa, koje su ustanovljene bez ikakvog objašnjenja i jasnih kriterijuma, ali da nije dobila odgovore.

Na prošlogodišnjem konkursu su više od 72 odsto sredstava dobili izdavači medija ili zaposleni u medijima koji su po specijalizovanim izveštajima antikorupcijskih tela u Nišu i Srbiji osnivački, finansijski ili uređivački bliski vlastima

City radio je takođe zatražio da reprezentativna novinarska i medijska udruženja reaguju zbog izmene maksimalnih budžetskih sredstava po projektu „i na taj način spreče dalje obesmišljavanje čitavog procesa projektnog sufinansiranja“. U ovoj kući takođe smatraju da je povećanje maksimalnog iznosa po projektu na neverovatnih devet miliona „neophodno staviti van snage i vratiti na nivo koji neće prelaziti predviđene iznose na nivou Ministarstva kulture“.

„S obzirom na brojne propuste na prethodnim konkursima, sumnjamo da je ova izmena učinjena pod pritiskom nekih političkih i ekonomskih centara moći, te da se tom izmenom ide upravo ka unapred određenim iznosima koje potražuju neki vazda povlašćeni mediji u gradu, bliski vlastima. Podsetićemo samo da je na prošlogodišnjem konkursu, koji je bio jedan od najpominjanijih primera konkursa ‘sa potpisom’, najveći deo novca otišao medijima bliskim vlastima. U sve to smo se neposredno uverili uvidom u kompletno pristiglu dokumentaciju i zapisnike sa odlučivanja. Bilo je i drugih nepravilnosti, o čemu smo obavestili javnost, a imali smo saznanja i da su neki članovi komisije instruirani da nekim ‘nelojalnim’ medijima ne sme da se dodeli novac“, kaže Ivana Petrović za Cenzolovku.

Naša sagovornica dodaje da veoma zabrinjava to što se i nakon tri godine od donošenja medijskih zakona koji predviđaju projektno finansiranje „suočavamo ne sa njegovom sve boljom primenom, već sa sve inventivnijim načinima za izbegavanje stvarne primene“. Još više zabrinjava to što se brojni mali mediji, iako svesni šta se radi, radije odlučuju da ćute i skupljaju mrvice sa stola jer su u ponižavajućem finansijskom položaju, kaže ona.

GOTOVO SAV NOVAC ZA MEDIJE ODLAZI U TRI PORODICE

Ipak, najviše relevantnih podataka o konkursnim nepravilnostima prikupljeno je tokom prvog medijskog konkursa, raspisanog 2015. godine, zahvaljujući Lokalnom antikorupcijskom forumu (LAF) i Birou za društvena istraživanja (BIRODI), koji su ga sveobuhvatno monitorisali, što je bio prvi monitoring projektnog sufinansiranja medija u Srbiji. Deo podataka i dokumentacije dostavljen je NUNS-u, kako bi advokati ovog udruženja pokrenuli postupke protiv odgovornih za propuste.

I na tom konkursu mediji u vlasništvu članova porodica Radomirović, Gašić i Milovanović, koji su u Godišnjem izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija u Srbiji, a koji je Savet za borbu protiv korupcije objavio u februaru 2015. godine, označeni kao vlasnički, finansijski ili uređivački bliski vlastima, dobili su ubedljivo najviše sredstava – oko 86 odsto.

LAF i BIRODI su kao najveću potencijalnu nepravilnost na samom konkursu označili činjenicu da su mediji ili čelnici medija koji spadaju u one koji su na konkursu dobili najviše budžetskog novca, bezmalo u isto vreme kada je konkurs realizovan, kupili Nišku televiziju, čiji je osnivač bio Grad, što je u delu javnosti impliciralo zaključak da je taj gradski medij „privatizovan novcem građana“.

NTV je, naime, na aukciji, a za manje od 10 miliona dinara, prodat konzorcijumu u kojem su bile Narodne novine te fizičko lice Slađana Ostojić, inače direktorka i glodurka Televizije Zona plus. Na medijskom konkursu su samo Narodne novine za svoj projekat dobile veći budžetski iznos od cene koštanja NTV-a (14.850.000 dinara).

Analiza ključnih finansijskih izveštaja, računa i druge dokumentacije pokazala je pak da postoji sumnja da dodeljeni budžetski novac nije u dovoljnoj meri utrošen u skladu sa namenom ili da nije opravdan na adekvatan način. Posebno indikativno bilo je milionsko budžetsko plaćanje „službenih dnevnica“ za novinare, snimatelje i fotoreportere uprkos činjenici da su se projekti realizovali isključivo na teritoriji grada, tako da službenih putovanja i odsustvovanja nije bilo.

Prema dostupnoj dokumentaciji, deo novca poreskih obveznika iskorišćen je čak i za izmirivanje privatnih troškova osoba za koje se može pretpostaviti da su povezane sa pojedinim vlasnicima medija. Tako su, recimo, troškovi električne energije Televizije Belle amie pravdani računima za brojila u stanu ili drogeriji koji se vode na Katarinu Radomirović, odnosno Draganu Radomirović, za koje se pretpostavlja da su porodično povezane sa Vidosavom Radomirovićem, vlasnikom te televizije. Sam Radomirović je pak pojedinim medijima „objasnio“ da su takvi računi plaćani novcem građana jer je, kako je rekao, projekat „realizovan i u tim (privatnim) prostorima“.

LAF i BIRODI su, takođe, kroz evaluaciju oko 550 medijskih sadržaja, koje su objavili svi budžetski podržani mediji tokom šestomesečne realizacije svojih projekata, ustanovili da mediji koji su dobili najviše sredstava „ili nisu ostvarili javni interes ili su budžetsku podršku zloupotrebili za promociju ili propagandu aktuelne vlasti, u čemu je prednjačila TV Belle amie“. Privatni mediji koji su dobili manje sredstava, a nisu označavani kao bliski vlastima, pre svega Južne vesti i City radio, ocenjeni su kao mediji koji su najviše doprineli ostvarivanju javnog interesa.

Janić: Optužbe su zlonamerne, u pitanju je tehnička greška

 „Ne bih da komentarišem to da je ovogodišnji konkurs navodno namešten, jer su takve tvrdnje zlonamerne, a i van svake realnosti. O tome koji projekti će biti izabrani i u kom iznosu će biti finansirani odlučiće Stručna komisija za ocenu projekata, sastavljena od novinara. Kako oni odluče, tako će biti. Ja nemam ovlašćenja, odnosno prava da menjam njihovu odluku, ni u pogledu izbora medijskih projekata, ni u pogledu iznosa opredeljenih sredstava, i to neću činiti“, kaže za Cenzolovku Ljubiša Janić, načelnik Gradske uprave Niša, koji će potpisati rešenje o dodeli budžetskih sredstava medijskim projektima na ovom konkursu.

Ljubiša Janić tvrdi da je on greškom u tekstu konkursa prvobitno naveo limite iz prošlogodišnjeg medijskog konkursa, kada se delilo 20,5 miliona dinara

Na pitanje o tome ko je odlučio da gornji finansijski limit po projektu iznosi (pre)visokih devet miliona dinara, on kaže da je to „procena Gradske uprave, odnosno njegova i njegovih saradnika“.

„Naš jedini motiv bio je da ove godine značajnije sagledamo medije i na pravi način finansiramo projekte koji vrede. Ovakav gornji limit ne znači i da će bilo koji projekat dobiti devet miliona dinara. Takođe, ne znači da će na konkursu biti raspoređeno svih 54 miliona dinara. Taj novac će biti raspoređen ukoliko bude bilo projekata koji vrede, a o tome će odlučivati novinari u Stručnoj komisiji. Uostalom, slični limiti postoje i u drugim gradovima i opštinama, ukoliko se gledaju ti maksimalni iznosi u odnosu na ukupan iznos sredstava na konkursu“, tvrdi Janić.

On još tvrdi da su u tekstu konkursa prvobitno bili navedeni donji i gornji limit od 100.000, odnosno četiri miliona dinara zbog tehničke greške za koju je sam odgovoran. Kaže da su to limiti iz prošlogodišnjeg medijskog konkursa, kada se delilo 20,5 miliona dinara, a koje je on greškom naveo u konkursu. Čim je primetio omašku, dodaje, tekst konkursa je izmenjen u tom delu, tako da su donji i gornji limit po projektu povećani srazmerno uvećanju ukupnih sredstava na konkursu, odnosno više nego duplo.

 „Neobične okolnosti“ i prethodnih godina

Sumnje dela medija u regularnost raspisanog konkursa u velikoj meri podstiču ne samo naprasno menjani iznosi u već objavljenom tekstu konkursa već i niz najrazličitijih propusta ili „neobičnih okolnosti“ koje su beležene u protekle tri godine.

Na prošlogodišnjem konkursu su, recimo, više od 72 odsto sredstava dobili izdavači medija ili zaposleni u medijima koji su po specijalizovanim izveštajima antikorupcijskih tela u Nišu i Srbiji osnivački, finansijski ili uređivački bliski vlastima. Ovakav skor se, međutim, na prvi pogled nije video jer je Zakon o kontroli državne pomoći onemogućio da se tim izdavačima medija obezbedi direktna budžetska podrška, zbog čega su je neki od njih obezbedili preko agencija koje su naprasno formirali njihovi zaposleni.

Sumnjamo da je ova izmena učinjena pod pritiskom nekih političkih i ekonomskih centara moći, te da se tom izmenom ide upravo ka unapred određenim iznosima koje potražuju neki vazda povlašćeni mediji u gradu, bliski vlastima

Čak četiri medija članova niške porodice Radomirović – Narodne novine, Televizija Belle amie, Radio Belle amie i internet portal Belle amie – na tom konkursu nisu dobili ni dinar jer je svaki od njih u poslednje tri godine već primio po 23 miliona iz budžeta, što je zakonska gornja granica de minis državne pomoći.

Takvo ograničenje „prevaziđeno“ je tako što je Vidosav Radomirović formirao Agenciju za izdavačku delatnost Narodne novine, a nekoliko zaposlenih u ovim medijima osnovali Agenciju za proizvodnju kinematografskih dela, audiovizuelnih proizvoda i televizijskog programa.

Nakon konkursa koji je realizovan 2016. godine organizovan je medijski protest, a City radio i Južne vesti pozvali su načelnika niške Uprave za kulturu Nebojšu Stevanovića da odbaci „sramni“ predlog „sporne“ Stručne komisije o raspodeli budžetskih sredstava u korist medija bliskih vlastima i raspusti tu komisiju. Prema dostupnim podacima, zbog ovakvog konkursa intervenisao je i tadašnji ambasador EU u Srbiji Majkl Devenport.

City radio je zatražio da reprezentativna novinarska i medijska udruženja reaguju zbog izmene maksimalnih budžetskih sredstava po projektu „i na taj način spreče dalje obesmišljavanje čitavog procesa projektnog sufinansiranja“

Mada odluka Stručne komisije tada još nije bila objavljena, prema saznanjima ova dva medija, više od 75 odsto novca na tom konkursu je pod nejasnim kriterijumima dodeljeno medijima koji se „osvedočeno nisu kvalifikovali da budu medijski servis građana, već isključivo perjanici vladajuće stranke“.

Među njima su, pored medija porodice Radomirović, bili i Televizija Zona plus, čiji je vlasnik sin aktuelnog direktora BIA Bratislava Gašića, i Televizija Kopernikus, čiji je osnivač bio Zvezdan Milovanović, aktuelni poverenik SNS-a za Niš.

Uprkos tome što su neki članovi Stručne komisije kategorično demantovali tvrdnje da je budžetski novac uopšte podeljen, uveravajući javnost u svoju stručnost i nepristrasnost, nekoliko njih je dalo ostavke, a konkurs je poništen. Na novoraspisanom konkursu raspored sredstva bio je unekoliko drugačiji.

ĆUTANJE

Vidosav Radomirović, koji je osnivač, direktor ili glodur više medija u Nišu, nije odgovorio na molbu Cenzolovke da prokomentariše dešavanja u vezi sa ovogodišnjim medijskim konkursom, odnosno naprasnu izmenu gornjeg limita po projektu, sumnje pojedinih medija da je takav limit „namešten za medije bliske vlastima“, te njihovu najavu da će verovatno tražiti da se taj limit prepolovi. Na ovakva pitanja odgovore nije dao ni Zvezdan Milovanović iz Televizije Kopernikus.

 

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovode BIRN, NUNS i SĆF, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten