Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Danica Vučenić: Nema izgovora za novinare koji lažu i bave se propagandom
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

21. 03. 2018.

Izvor: Beta

Danica Vučenić: Nema izgovora za novinare koji lažu i bave se propagandom

Novinarka Danica Vučenić izjavila je večeras da nikome od novinara ne može da služi kao izgovor da pristaju na cenzuru, da se bave propagandom i da lažu, samo zato što će u suprotnom izgubiti posao.

"Njihov lični izbor je da se ponižavaju, da slede vođu, da lažu, da se bave propagandom, a ne da slede profesiju. To je njihov lični izbor, ali to ne može biti izgovor", kazala je Vučenić na tribini u Novom Sadu.

Ona je rekla da se 1990-ih godina takođe postavljalo pitanje da li treba podleći pritiscima i zadržati posao ili treba staviti profesiju na prvo mesto.

"S druge strane, nije mi jasno kako je moguće da mladi ljudi pristaju da to čine, da se bave propagandom, a ne novinarstvom. Ja to ne razumem. Devedesetih godina se sve u meni bunilo protiv pokušaja da me vežu", kazala je Vučenić.

Ona je ocenila da danas u Srbiji, s jedne strane, imate medije koji podržavaju vlast, a s druge strane i medije "koji se koprcaju i jedva preživljavaju".

"Ne mogu da mediji budu bolji od društva, jer mediji su ogledalo društva, a društvo je takvo kakvo jeste", rekla je Vučenić i dodala da nema slobodnih medija bez slobodnog pravosuđa, bez nezavisnih institucija.

Poverenik Sindikata Nezavisnost na Radio-televiziji Vojvodine Darko Šper rekao je da novinari koji rade u informativnom programu te televizije nemaju smelosti da se pobune.

"Realno, nemam od njih nikakva očekivanja, oni su za mene u novinarskom smislu potpuni anonimusi. RTV se ne bavi najvažnijim temama, on izbegava takve teme", kazao je Šper.

Profesorica novinarstva Dubravka Valić Nedeljković ocenila je da se danas koriste potpuno isti obrasci i isti modeli pritisaka kao i devedesetih godina prošlog veka.

"Brine me to što nema dovoljno otpora tim modelima pritisaka, iako znamo o kakvim modelima je reč", kazala je Dubravka Valić Nedeljković.

Na tribini je predstavljeno i istraživanje o stanju u vojvođanskim medijima, posebno u pogledu cenzure i pritisaka, u okviru projekta "Mis sion Defence".

Kako je rečeno, Radio-televizija Vojvodine je u ozbiljnim finansijskim problemima jer je 2015. godinu završila sa 67,7 miliona dinara u plusu, zatim sa 9,6 miliona dinara 2016, dok je rezultat za prvih devet meseci 2017. rezultat minus od 89 miliona, pa se, za celu godinu, može očekivati minus od 148 miliona dinara.

Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) je nedavno pisao da RTV-u zbog toga preti bankrot.

RTV je zbog toga molio Vladu Srbije za pozajmicu, a istraživači su danas kazali da je jasno da takav javni servis ne može da bude potpuno nezavisan.

Studenti Odseka za medijske studije su u okviru projekta istraživali stanje u lokalnim medijima u Novom Sadu, Subotici, Pančevu, Zrenjaninu i Somboru.Oni su kazali da je istraživanje pokazalo da novinari o pretnjama i pritiscima uglavnom žele da govore samo anonimno, jer se plaše gubitka posla, a u redakcijama vladaju cenzura i autocenzura, kazali su istraživači.

Ubedljivo najviše novca na konkursima lokalnih samouprava za projektno sufinansiranje dobijaju mediji koji su veoma blsiki Srpskoj naprednoj stranci, dok nezavisni mediji ne dobijaju sredstva ili dobijaju ponižavajuće malo i neretko su izloženi pretnjama i pritisicima, kazali su istraživači.

"Šta će mi sloboda medija, ako ja sutra nemam da kupim hleba", rekao je jedan od urednika medija iz Sombora."Naše novine su dodirnule dno, a novinari rade bez gotovo ikakvih primanja. Postoji mogućnost da ćemo prestati sa štampanjem", rekao je u anketi glavni urednik Kikindskih Željko Bodrožić.

Jedna od novinarki Dnevnika kazala je u istraživanju da bez obzira što urednici rubrika predaju novine na štampanje, ne znaju do ujutro da li će tekstovi sa tim naslovima izaći iz štampe ili će biti promenjeni, što je čest slučaj.

U medijima na jezicima nacionalnih manjina je slična situacija, plus što su izloženi i velikim pritiscima od strane manjinskih nacionalnih saveta, naveli su istraživači.

 

Projekat finansira Evropska unija putem programa za male grantove "Zaštita medijskih sloboda i slobode izražavanja na Zapadnom Balkanu", koji sprovodi Hrvatsko novinarsko društvo u okviru projekta "Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje medijskih sloboda i sigurnosti novinara".

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten