Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Predsednik Odbora za informisanje regrutovao dobrovoljce za rat u Bosni i Hercegovini
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

16. 04. 2018.

Izvor: VOICE

Predsednik Odbora za informisanje regrutovao dobrovoljce za rat u Bosni i Hercegovini

Predsednik Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije Mirko Krlić tokom rata u Bosni i Hercegovini odvodio je dobrovoljce na ratište iz Zrenjanina, o čemu postoji zvanična beleška Resora državne bezbednosti u Zrenjaninu, saznaje Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).

Taj dokument se nalazi u policijskom dosijeu osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja u kome operativci SDB-Centar u Zrenjaninu navode da je Mirko Krlić bio ovlašćen od strane Vlade Republike Srpske da odvodi dobrovoljce za rat u Bosni. Dokument datira iz 1993. godine.

U izveštaju Državne bezbednosti navodi se da je 1993. godine sa područja Zrenjanina i Kikinde na ratište na području takozvane Republike Srpske Krajine i Republike Srpske otišlo između 260 i 270 dobrovoljaca, a da je Mirko Krlić lično organizovao autobuski prevoz za oko 20 dobrovoljaca.

Mirko Krlić tada je bio predsednik Srpske demokratske stranke u Zrenjaninu (tadašnji predsednik stranke bio je prvostepeno osuđeni ratni zločinac Radovan Karadžić), a svoje aktivnosti obavljao je iz kancelarije koja se nalazila u zgradi kojom do danas upravlja Socijalistička partija Srbije. Kasnije je prostorije stranke preselio u zgradu Srpske pravoslavne crkve, ali je i odatle iseljen.

Povezane priče

„Napominjemo da su ove grupe na ratište išle autobusima i da tom prilikom sa sobom nisu nosili oružje, već su isto zadužili po dolasku na ratište. Imajući u vidu da se među dobrovoljcima nalazi jedan broj lica sklonih kriminalu, koji su i ranije boravili na ratištu i tom prilikom neovašćeno donosili oružje radićemo na praćenju njihove akivnosti prilikom dolaska sa ratišta, jer postoji osnovana sumnja da se bave ilegalnom trgovinom oružja“, piše u izveštaju RDB Zrenjanin.

Pored kancelarije Srpske demokratske stranke, dobrovoljce za rat u BiH u to vreme iz Zrenjanina su odvodili i Srpska radikalna stranka, Srpska garda, Narodna stranka i Udruženje boraca prošlog rata (pretpostavlja se da je reč o ratu u Hrvatskoj).

Kako se navodi u izveštaju DB-a, osim Krlića, dobrovoljce su za rat regrutovali su i predsednik gradskog odbora Srpskog četničkog pokreta Sava Sinadinović, član rukovodstva zrenjaninskog SRS Milan Josimov (preduzetnik iz Aradca) i član zrenjaninskog odbora tadašnje Narodne stranke Steva Albulj (preduzetnik iz Zrenjanina).

U izveštaju zrenjaninskog DB-a, koji je upućen Trećoj i Petoj upravi Resora državne bezbednosti, navodi se i da su dobrovljci iz Zrenjanina i Kikinde ratovali u mestima Olovo, Otočac, Benkovac, Vojnić, Knin, Čajniče i Rudo.

Pretpostavka je da je Krlić slao dobrovoljce na ratišta u više navrata i na duži vremenski period, ali se u zvaničnim dokumentima koji su dospeli u javnost pominje samo 1993. godina.

Krlić se našao u žiži javnosti krajem marta ove godine kada je na proslavi Hercegovaca u Zrenjaninu navodno fizički nasrnuo na glavnog i odgovornog urednika lista Zrenjanin Dalibora Bubnjevića, što je kasnije Krlić demantovao. Toj proslavi prisustvovao je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Udruženje novinara Srbije (UNS) zatražilo je od Krlića da podnese ostavku „jer je vređao, psovao i na kraju udario Dalibora Bubnjevića“.

Pred pad Miloševića aktivirao se u Građanskom parlamentu

Mirko Krlić jedan je od kontoverznijih Zrenjaninaca. Skoro uvek je bio uz vlast, a neretko je bio na usluzi i da nešto uradi za vlast. Nakon avanture sa Radovanom Karadžićem, Krlić se jedno vreme nije pojavljivao u javnom životu, ali se pred kraj milenijuma ponovo aktivirao.

“Pravo niotkuda” pojavio se u Građanskom parlamentu Zrenjanina. To neformalno telo su uoči petooktobarskih promena osnovali predstavnici nevladinih organizacija, civilnog društva i uglednih pojedinaca. Sastajali su se redovno, komentarisali zbivanja u zemlji i dogovarali zajedničke akcije u Zrenjaninu.

U to vreme najistaknutija organizacija u Zrenjaninu bio je Narodni pokret Otpor čiji aktivisti su organizovali veliki broj samostalnih uličnih akcija i performansa, ali su i koordinirali građanskim akcijama i čestim protestnim šetnjama u gradu.

Kako VOICE saznaje, znajući za njegove aktivnosti tokom ratova, Krlićevo učešće u radu Građanskog parlamenta nije bilo dočekano sa odobravanjem većine učesnika, ali su ipak nekako prešli preko toga, jer se tada deklarisao kao veliki protivnik režima Slobodana Miloševića.

Usledila su brojna privođenja i hapšenja građanskih aktivista. Najčešće su privođeni aktivisti Otpora tokom uličnih akcija, a nekima od njih otvoreni su i policijski dosijei. Krlić nije viđan tokom akcija.

Prilikom otvaranja dosijea u prostorijama Državne bezbednosti, pojedini učesnici demokratskih protesta u Zrenjaninu, između ostalog, mogli su da pročitaju i detaljne izveštaje sa sastanaka Građanskog parlamenta.

„Ti izveštaji do te mere su bili precizno napisani da sam stekao utisak da ih je pisala osoba, ili više njih, koje su redovno učestvovale na sastancima“, rekao je za VOICE jedan učesnik građanskih protesta u Zrenjaninu koji je želeo da ostane anoniman.

VOICE je dobio potvrdu od dva nezavisna izvora da su osobe koje su u vreme demokratskih promena bile doušnici DB-a imale operativne nadimke Bingo i Markiz.Iako niko od njih nije mogao da potvrdi da je jedan od doušnika bio Mirko Krlić, njega čaršija u Zrenjaninu od tada iz milošte zove Bingo.

Krlić bio glasnogovornik Jugoremedije u jeku velike afere

Mirko Krlić bio je tokom 2004. godine portparol zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija usred velike afere koja je tada potresala zbog nesređenih vlasničkih odnosa.

Naime septembra 2002. makedonsko preduzeće Jaka 80 je za 15,5 miliona evra na aukciji kupilo 41,93 odsto akcija Jugoremedije. Vlasnik Jake bio je više puta hapšeni niški biznismen Jovica Stefanović Nini (u to vreme i blizak prijatelj nekih visokorangiranih političara).Mirko Krlić bio je tokom 2004. godine portparol zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija usred velike afere koja je tada potresala zbog nesređenih vlasničkih odnosa.

Početkom 2003. Jaka 80 uložila je (kroz konverziju dugova) još 260 miliona dinara u dokapitalizaciju Jugoremedije i tako postala vlasnik 61,02 odsto akcija tog preduzeća. Bio je to razlog da nezadovoljni akcionari, pretežno zaposleni, pokrenu sudski spor, koji će kulminirati generalnim štrajkom, štrajkom glađu, ali i težim fizičkim obračunom između akcionara i Ninijevog obezbeđenja.

Ubrzo nakon tih dešavanja, kada je uspostavljena kakva-takva uprava u Jugoremediji sa minimumom procesa rada, pojavio se i Mirko Krlić. Njega je novinarima predstavio generalni direktor Jugoremedije Aleksandar Radovanović rekavši da je Krlić osoba od njegovog punog poverenja kome novinari uvek mogu da se obrate za pomoć.

Ipak, među kolegama novinarima najviše je ostao upamćen kao organizator muzičkog festivala “Sunflower”, čiji je Jugoremedija bila generalni pokrovitelj.

Nakon demokratskih promena Krlić bio novinar u pokušaju

Nakon 5. oktobra Krlić je počeo da radi kao novinar na lokalnoj televiziji Santos. Jednom nedeljno vodio je pretežno političke razgovore sa tada aktuelnim gostima iz sveta politike. Osim na „Santosu“ Krlić se oprobao u još nekim, uglavnom lokalnim medijima. Najveći „profesionalni domet“ bio mu je intervju sa stranačkim predsednikom Vojislavom Koštunicom!?

Kao jedan od urednika u lokalnom nedeljniku „Zrenjanin“, slovio je za kandidata za glavnog i odgovornog urednika. Ali, nakon što je list „Zrenjanin“ na aukciji kupio konzorcijum okupljen oko tadašnjeg novosadskog „Građanskog lista“ na mesto glavnog i odgovornog urednika postavljen je i dalje aktuelni Dalibor Bubnjević.

Brzo se Krlić vratio i u političke vode, a prva partija kojoj se priklonio bila je Demohrišćanska stranka Srbije pokojnog Vladana Batića, koji je nakon petooktobarskih promena bio ministar pravde. U to vreme Krlić je bio i predsednik Odbora za izgradnju spomenika Kralju Petru Prvom u centru Zrenjanina (tačnije, obnove srušenog spomenika 1941. godine).

Spomenik je nakon deset godina konačno završen 2005. godine. Negde u to vreme, po napuštanju DHSS-a, Krlića je privukla jedna druga partija, tada vladajuća Demokratska stranka Srbije Vojislava Koštunice.

Tu se skrasio taman koliko se DSS zadržao na vlasti, da bi nakon razlaza sa Koštunicom Krlić bio jedan od osnivača Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Zrenjaninu. Od tog perioda važi za vrlo bliskog saradnika Gorana Kneževića, koji je nakon iznuđenog razlaza sa Demokratskom strankom izabran za prvog predsednika zrenjaninskog odbora SNS-a. Krlić je izabran za njegovog zamenika.

Na izborima za Skupštinu Srbije 2012. godine Krlić nije izabran za poslanika jer je bio tek 127. na naprednjačkoj listi. Imenovan je tada za pomoćnika direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a njegov primarni posao bio je povezivanje što većeg broja opština iz Srbije sa srpskim enklavama na Kosovu. Podržao je učešće kosovskih Srba na lokalnim izborima 2013. godine i nakon izborne kampanje se zalagao za formiranje Zajednice srpskih opština.

Na izborima 2014. i 2016. bio je mnogo bolje pozicioniran na stranačkoj listi i u oba navrata izabran je u republički parlament. U aktuelnom mandatu je član Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za kulturu i informisanje, na čijem je čelu 2. novembra 2017. godine zamenio Maju Gojković.

Odmah nakon izbora za novog predsednika odbora, Krlić je zahvalio i onima koji su ga podržali i onima koji su glasali protiv njegovog izbora, navodeći da je posebno impresioniran interesovanjem za njegovu biografiju.

Naveo je da je bio član Odbora za kulturu i informisanje i u prošlom skupštinskom sazivu i da se više od 16 godina bavio novinarstvom. Rekao je i da je kultura deo njegovog velikog interesovanja, da je nekada bio savetnik ministra vera za medije i pomoćnik direktora Kancelarije za KiM.

Rekao je da će se truditi da bude tolerantan i demokratičan, da zna da ne poseduje političku težinu koju ima njegova prethodnica, te naveo da očekuje da će najviše neslaganja na odboru biti u vezi sa slobodom medija, uz konstataciju da i u vladi ima nezadovoljstva kada je reč o toj temi.

Mirko Krlić danas je jedan od najvećih zagovornika ideje da grad Zrenjanin promeni ime u Petrovgrad (nosio taj naziv po gorepomenutom kralju Petru od 1935. do 1941. godine). Međutim, ova ideja naišla je na veliki otpor javnosti, te je poslednjih nedelja gurnuta u drugi plan.

Krlić slovi za političara iz Zrenjanina sa odličnim kontaktima u Beogradu i viđen je za političkog naslednika Gorana Kneževića, koji je – kako saznaje VOICE – odlučio da se povuče iz javnog života.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten