Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  „Mobingcid“ u Srbiji sve masovniji
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

17. 05. 2018.

Autor: Vojislav Milovančević

„Mobingcid“ u Srbiji sve masovniji

Nema predaje, nema povlačenja! Knjigom i portalom "STOP MOBINGU!" želim da ohrabrim sve one koji trenutno pate zbog zlostavljanje na radu, kao i one koji će ga u budućnosti doživljavati, rekao je autor Filip Mladenović na predstavljanju knjige u Medija centru

Knjiga i portal „Stop mobingu!“, autora Filipa Mladenovića, osmišljeni su sa namerom da se pomogne svima koji trpe zlostavljanje na radnom mestu, a koji pritom nemaju kome da se obrate. Oni su nastali kao podsećanje na nedavno preminulu novinarku Jasminku Kocijan, koja je i sama trpela mobing sve do svoje smrti, rečeno je danas na promociji u beogradskom Medija centru.

„Nakon fejsbuk posta Jasminke Kocijan, u kojem je navela da su aktivisti Crvenog krsta sprečeni da pruže pomoć zavejanima u Feketiću, u akciji spasavanja u kojoj je učestvovao i tada prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, počinje mobing nad njom. Posebno od strane direktorke agencije TANJUG, Branke Đukić“, rekao je Mladenović. On navodi da je sam proživljavao identičnu situaciju, te da je pre dobijanja otkaza na Radio Beogradu 202, dugo trpeo mobing.

„Svedočanstvo o mom slučaju sa Dvestadvojke je slika i prilika novinarstva u Srbiji. Ova knjiga, kao i portal i aplikacija su odgovor na ‘mobingcid’ koji je sve masovniji. Novinari, bilo u stalnom radnom ili u honorarnom odnosu, mogu na portalu https://stopmobingu.wordpress.com/ pronaći korisne i praktične informacije za borbu protiv zlostavljanja na radu, odnosno za zaštitu elementarnih radnih i ljudskih prava sudskim putem. Ono što je najvažnije, jeste da će svi zainteresovani moći da preuzmu gotov obrazac tužbe”, kazao je Mladenović, izražavajući nadanje da će portal “Stop mobingu!”, postati “sigurna kuća” za sve one koji su žrtve nasilja na radnom mestu.

Poredeći stanje u novinarstvu, sa načinom dresure slonova u Indiji, gde se oni, vezani užadima vrte u krug, predsednik NUNS-a, Slaviša Lekić je istakao kako se i ljudi, slično slonovima, vrte u krug, s razlikom što njih u tom krugu ne drže lanci i užad, već neznanje.

“Pričaju da se u dresiranju slonova, samo u Indiji, koristi zanimljiva tehnika. Dok se slon još nije otrgao kontroli, dok je još mali i toleriše sve što mu radite, dreser jednu njegovu nogu, obično to biva prednja leva, veže lancem čiji je drugi kraj pričvršćen za kolac poboden u zemlju.Tako je sloboda kretenja slona više nego ograničena i svedena na jedan isti krug. Dan za danom slon se vrti u tom krugu, jer misli da je taj krug jedini prostor u kome može da se kreće. Vreme prolazi, a dreser lanac zamenjuje užadima. Najpre je konopac debeo, onda sve tanji i tanji, da bi na kraju to bi samo konac. Međutim, slon i dalje hoda istom maršrutom. Iako može odšetati kad god hoće, slon to ne shvata i ostaje „zarobljen" u granicama kruga koji mu je dužinom lanca još prvog dana definisao dreser. Uzmimo, hipotetički, da Fića može da preuredi scenu u kojoj dreser puši u centru kruga kojim se vrti slon. Filip bi, istina, odvezao slona, smestio ga u krug, možda mu i dao cigaru, a onda bi uhvatio dresera i njegovu prednju levu nogu vezao za lanac čiji je drugi kraj pričvršćen za kolac. I to nije sve. Dok bi se dreser vrteo „zarobljen" u granicama kruga koji mu je dužinom lanca definisao Mladenović, Filip bi išao paralelno sa njim i u uvo mu drobio kako mobing nije fina radnja.”

Lekić je, između ostalog, istakao kako je Filipa Mladenovića oduvek pokretala inercija nepravde.

„Otkad znam Filipa, a ima tome blizu četiri decenije, kad smo se gledali preko konkurentskih nišana, on na barikadama „Studenta“ i „Mladosti“, a ja „Omladinskih novina“ i „NON-a“, prezirao je intrigante koji su oko nas stvarali svet od šarenih laža. Intolerantan je na oklevanje, normalno, umereno, polagano, kolebljivo, snishodljivo. Uprkos uvreženom mišljenju da najmanje greši onaj koji ćuti, oduvek je verovao da je ćutanje - grešno. Nikad ili, ajde, skoro nikad, nije hajao za pravila. Čak ni kad je, na pravdi boga, prepravljao i popravljao svet koji su stvarali bogovi u obličju Miloševića, Koštunice, Vučića“.

Pravna savetnica NUNS–a, Marija Vukasović, naglasila je da su u Srbiji medijske slobode na izuzetno niskom nivou, na šta ukazuju svi relevantni izveštaji.

„Medijski eksperti, kao i izveštaji Evropske komisije i Reportera bez granica ukazuju na izuzetno nizak stepen medijskih sloboda u Srbiji. Mediji trpe ogromne pritiske, a oni najčešće dolaze preko oglašivača, koji se javno pozivaju od strane političara da povuku svoje oglase“, navela je Vukasovićeva, dodajući da medijima nije omogućeno pravo na slobodan rad, te da se mali broj novinara koji se osmeli da, uprkos negativnoj atmosferi, svoj posao obavi profesionalno, suočava sa pretnjama i napadima.

„NUNS je zabeležio više slučajeva gde je novinarima bilo zabranjeno prisustvo, a često se dešava da organizatori događaja namerno odbijaju da pozovu određene predstavnike medija. Broj fizičkih napada, u poslednjih godinu dana, je smanjen, ali se zato povećao broj pretnji, naročito preko društvenih mreža. Predstavnici vlasti retko kad osuđuju napade na novinare, a kad to rade, onda to čine selektivno“, smatra pravna savetnica NUNS–a, navodeći kao primer polaganje zakletve predsednika Vučića, gde je, pored izostanka osude najviših zvaničnika zbog napada na novinare, izostala i reakcija Tužilaštva.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten