Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  SRBIJA: Istrage o stradanjima novinara i na Kosovu
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

28. 08. 2018.

Autor: Vukašin Obradović Izvor: safejournalists.net

SRBIJA: Istrage o stradanjima novinara i na Kosovu

Nakon što je poćetkom juna Skupština Evropske federacije novinara (EFJ) jednoglasno usvojila Rezoluciju o istragama ubistava novinara na Kosovu, koju su podneli Udruženje novinara Srbije (UNS), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Sindikat novinara Srbije (SINOS) i Asocijacija novinara Kosova (AGK), Vlada Republike Srbije donela je odluku o proširenju nadležnosti Komisije za istraživanje ubistava novinara na slučajeve ubistava i nestanaka novinara na Kosovu i Metohiji u periodu 1998. do 2001. godine i ubistava novinara u sukobima u SFRJ u periodu od 1991 do 1995. godine.

„Odluka o proširenju zadataka Komisije za razmatranje činjenica do kojih se došlo u istragama koje su vođene povodom ubistava novinara, doneta je kako bi se kroz koordinaciju službi Republike Srbije, saradnju sa novinarima i kroz saradnju sa sličnim institucijama iz regiona, nastavila borba protiv nekažnjivosti ubistava novinara i kako bi se doprinelo rasvetljavanju ubistava novinara u sukobima u SFRJ u periodu 1991 – 1995. godine, i u kidnapovanjima i ubistvima novinara u AP Kosovo i Metohija u periodu 1.1.1998. do 31.12.2000. godine“, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

U saopštenju se ističe i da su „izabrani i novi članovi Komisije koji predstavljaju Tužilaštvo za ratne zločine i Službu za ratne zločine MUP-a Srbije“.

REZOLUCIJA EFJ O ISTRAGAMA UBISTAVA NOVINARA NA KOSOVU

“Sa zabrinutošću konstatujući da je prošlo 20 godina od početka serije ubijanja, kidnapovanja i „nestanaka“ četrnaest srpskih i albanskih novinara na Kosovu, a da niko nije priveden pravdi za ove zločine počinjene između 1998. i 2005. godine, Skupština EFJ traži bBrze i efikasne istrage sledećih nerešenih zločina:

– otmice Đura Slavuja i Ranka Perenića iz Radio Prištine koji su nestali na novinarskom zadatku 21. avgusta 1998. na lokalnom putu kod Orahovca;

– ubistva Afrima Malićija (Afrim Maliqi), novinara, 2. decembra 1998. u Prištini;

– ubistva Envera Maljokua (Enver Maloku) 11. januara 1999. u Prištini;

– nestanka Ljubomira Kneževića, dopisnika nacionalnog dnevnika „Politika“ i novinara „Jedinstva“ iz Prištine, 6. maja 1999. u Vučitrnu;

-kidnapovanja Mila Buljevića, radnika RTV Priština 25. juna 1999. u Prištini;

– ubistva Aleksandra Simovića, novinara Medija ekšn internešenela, 21. avgusta 1999. u Prištini;

– ubistva Krista Gegaja (Krist Gegaj), urednika u RTV Priština, 12. septembra 1999;

-ubistva Momira Stokuće, fotoreportera, 21. septembra 1999. u Prištini;

– nestanka Marjana Melonašija, novinara srpske redakcije Radio Kosova, 9. septembra 2000. u Prštini;

– ubistva Šefkija Popova (Shefki Popova), novinara “Rilindje”, 10. septembra 2000. u Vučitrnu;

– ubistva Džemailja Mustafe (Xhemajl Mustafa),novinara lista “Bota sot”, 23. novembra 2000. u Prištini;

– ubistva Bekima Kastratija (Bekim Kastrati), novinara lista “Bota sot”, 19. oktobra 2001. u selu Lauš kod Prištine;

– ubistva Bardulja Ajetija (Bardhyl Ajeti), novinara i kolumniste lista “Bota sot”, napadnutog 3. juna 2005. u selu Bresaljce, kod Gnjilana/preminuo 28. juna 2005;

PODRŠKA SKUPŠTINE EFJ

“Nemoguće je očekivati da je sve slučajeve moguće rešiti preko angažmana jedne Komisije, ali je veoma važno da se uspostave mehanizmi koji su pokazali svoju efikasnost i na širem planu, u okvirima pravnih standarda i uz snažno izraženu političku volju da se razjasne sudbine ubijenih i nestalih novinara, ocenio je on. Ova aktivnost je veoma važna u vremenu kada raste broje pretnji i napada na novinare, i kada imamo rast procenata nekažnjivosti. Svaki nerešeni napad na novinare predstavlja novo ohrabrenje, dok svaki napor u rešavanju tih slučajeva predstavlja temelj za sprečavanje takvih napada u budućnosti, zaključio je Veran Matić, predsednik Komisije.

Podsetimo se, na Skupštini EFJ, održanoj u Lisabonu, Muharem Bazdulj na konferenciji je, u ime inicijatora Rezolucije – Udruženja novinara Srbije (UNS), predočio delegatima novinarskih organizacija iz Evrope podatke u vezi sa slučajevima ubijenih i kidnapovanih novinara i zatražio usvajanje Rezolucije.

Rezolucijom se traži efikasna istraga ubistava i kidnapovanja 14 srpskih i albanskih novinara i medijskih radnika na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine, a od EULEKS-a i Ujedinjenih nacija da sprovedu odluke Savetodavne komisije UN za ljudska prava kojima se traži rešavanje ovih slučajeva i obeštećenje porodica.

Rezolucijom se, takođe, zahteva saradnja tužilaca iz Beograda i Prištine kod rešavanja navedenih slučajeva, da mandat Specijalnog suda za ratne zločine počinjene na Kosovu obuhvati i slučajeve ubijenih i kidnapovanih novinara i medijskih radnika, kao i da se u Prištini formira Komisija za istraživanje ubistava i kidnapovanja novinara i medijskih radnika na Kosovu od 1998. do 2005. godine koja će u svom sastavu imati novinare.

Skupština je zatražila od Upravnog odbora EFJ-a “da svim sredstvima podrži projekat Konvencija o zaštiti novinara koji će Međunarodna federacija novinara (IFJ) podneti Genaralnoj skupštini Ujedinjenih nacija, u kom se predlaže formiranje grupe međunarodnih i nezavisnih eksperata koji će istraživati nerešena ubistva novinara”.

Kako je UNS-u potvrdio generalni sekretar EFJ-a Rikardo Gutjerez, ova federacija tekst Rezolucije poslala je šefici Euleksa Aleksandri Papadopulu, šefu UNMIK-a Zahiru Taninu, predsednici Specijalnog suda na Kosovu Ekaterini Trandafilovoj, specijalnom tužiocu Kosova Džeku Smitu, ombudsmanu Specijalizovanih veća Kosova Pietru Speri, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, predsedniku Kosova Hašimu Tačiju, šefici stalne delegacije Skupštine Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Aleksandri  Đurović, ambasadoru Kosova u Francuskoj Mihamedinu Kulašiju i predstavniku OEBS-a za slobodu medija Harlemu Desiru.

Gutjerez je dodao i da je specijalni tužilac Džek Smit obećao da će „zvanično odgovoriti na poslatu informaciju“, a Kris Benet iz kancelarije specijalnog tužioca naveo „da će obaveštavati EFJ o razvoju događaja u vezi sa ovom Rezolucijom“.

PROCES POMIRENJA

Šef Misije OEBS na Kosovu Jan Bratu posetio je  Udruženje novinara Srbije (UNS). Bratu se, kako je preneo UNS, u razgovoru sa generalnim sekretarom UNS-a Ninom Brajovićem i novinarkom „Vesti“ i članicom Uprave UNS-a Jelenom Petković, interesovao o „Dosijeu 14“, istraživanju UNS-a o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu i Metohiji u periodu od 1998. do 2015. godine.

On je ocenio da UNS- ovo istraživanje sprovedeno po najvišim profesionalnim standardima, osim što je značajno za novinarsku profesiju, doprinosi i procesu pomirenja na Kosovu.

Bratu je naglasio da smatra velikim uspehom novinarske zajednice to što je Evropska federacija novinara (EFJ) usvojila Rezoluciju o istragama ubistava novinara na Kosovu.

On je rekao da će ova Rezolucija biti od značaja za rad OEBS-a na Kosovu i izrazio želju da se sretne sa predstavnicima EFJ-a kako bi sa njima razgovarao o ovoj temi, ali i uopšte o bezbednosti novinara na Kosovu.

Predstavnici UNS-a istakli su značaj formiranja Komisije za istrage ubistava novinara i izrazili nadu da će ovakvo telo biti formirano na Kosovu.

Jan Bratu upoznao je predstavnike UNS-a sa kampanjom OEBS-a „Zaštitite novinare, zaštitite slobodu govora“ koju ova Misija sprovodi na Kosovu i istakao poseban značaj jačanja svesti u kosovskom društvu o ugroženosti novinara i medija.

I Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) podržalo je borbu protiv nekažnjivosti ubistava novinara i svaki napor u rasvetljavanju i sankcionisanju ubistava na svim područjima na kojima su se događali ratovi devedesetih, pa tako i odluku Vlade Srbije da proširi polje delovanja Komsije za istragu ubistava novinara ali sumnja da će srpska državna Komisija uspeti da uradi ono što već nije ili, jednostavno, neće – pravosuđe.

“Nesporna je činjenica da već dugo ne samo da nema apsolutno nikakvih novih detaljavezanih za ubijene novinare u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu već nema ni ozbiljnijih pomaka u suradnji tužilaštava ili policija tih bivših jugoslovenskih republika i pokrajine”, kaže Slaviša Lekić, predsednik NUNS-a I upozorava da postoji opravdan strah da se ova odluka srbijanskih vlasti shvati kao pokušaj uzurpacije jurisdikcije od strane Srbije i predmet eventualnog novog sporenja na relaciji Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Kosova.

Veran Matić, medjutim, smatra da “prodornost i rezultati rada Komisije u Srbiji potvrđeni su i na domaćem i međunarodnom nivou – od strane OEBS, UNESCO, UN, Komiteta za zaštitu novinara, Reportera bez granica”.

Matić je ukazao da i pored činjenice da postoje međunarodni dogovori o istragama vezanim za ubijene i nestale, nije bilo pomaka kada je reč o otkrivanju činjenica vezanih za ubijene i nestale novinare i medijske radnike u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i AP Kosovo i Metohija.

“Nije bilo ni ozbiljnijih pomaka u saradnji tužilaštava, policija. Posebno, nije bilo fokusa na slučajeve ubijenih i kidnapovanih novinara, dodao je on. Zbog toga odluka da se u rad Komisije uključe i predstavnici Tužilaštva za ratne zločine i Službe za ratne zločine MUP predstavlja pomak ka konstruktivnom učešću u rasvetljavanju ubistava i kidnapovanjima novinara”, zaključuje Veran Matić.

AJK: SARADNJA KOSOVA I SRBIJE U RASVETLJAVANJU UBISTAVA

Asocijacija novinara Kosova (AJK) u svojim aktivnostima ostaje posvećena istraživanju ubistva novinara koja su se desila tokom 1998 – 2005. godine na teritoriji Kosova. Takvi slučajevi treba da budu istraženi i preocesuirani od strane kosovskog pravosuđa, tako da oni koji su učestvovali u zločinu budu izvedeni pred lice pravde i dobiju zasluženu kaznu, ističe se u saopštenju Asocijacija novinara Kosova (AJK).

AJK je kontinuirano iznosila ovo pitanje na sastancima sa državnim institucijama Republike Ko.sovo, posebno onim koje su nadležne za bezbednost i pravdu, zahtevajući da ubistva 14 novinara budu prioritet krivične istrage, navodi se u saopštenju.

Asocijacija novinara Kosova podržava i poštuje principe pozitivnog prava koje se sprovodi u skladu sa integritetom, teritorijalnošću i jurisdikcijom pravosudnih organa Republike Kosovo u području koje je utvrđeno Ustavom i zakonima koji su na snazi.

Institucije Republike Kosovo imaju jurisdikciju nad celom svojom teritorijom i obavezane su da da moraju da istraže i procesuiraju sve zločine koji su se desili na toj teritoriji. Stoga, jedina adresa od koje AJK zajedno sa drugim regionalnim partnerima može očekivati efikasnost jeste Državno tužilaštvo i Sudsko veće Kosova, ističe Asocijacija novinara Kosova.

AJK podstiče institucije Kosova i Srbije da međusobno sarađuju kako bi bila rasvetljena ubistva novinara koja su se dogodila tokom 1998 – 2005., zaključuje su u saopštenju Asocijacija novinara Kosova (AJK).

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten