Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Poreska kontrolisala Južne vesti, ali ne i televizije povezane sa Gašićem
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

14. 03. 2019.

Autor: Vladimir Kostić Izvor: CINS

Poreska kontrolisala Južne vesti, ali ne i televizije povezane sa Gašićem

Dok su Južne vesti u proteklih pet godina bile često na udaru poreskih inspektora, u niškim televizijama koje se povezuju sa sinom Bratislava Gašića, Vladanom, ovakvih kontrola do 2018. nije bilo. Dokumentacija Poreske uprave koju su dobile Južne vesti, a koju je CINS analizirao, ukazuje da je načinom na koji je poreska inspekcija proveravala ovaj medij – vršen pritisak.

Kada je poreski inspektor došao u Južne vesti u novembru 2017. godine, izgledalo je da će to biti samo još jedna kontrola poslovanja ovog nezavisnog niškog medija. Od 2013. godine do tada poreski inspektori su u tri navrata posećivali Južne vesti proveravajući njihovu poslovnu dokumentaciju i da li su im na računarima instalirani legalni programi. Posete su se uvek završavale istim ishodom – nije bilo utvrđenih nepravilnosti.

Redakcija Južnih vesti, foto: CINS

Ipak, kontrole koje su usledile bile su umnogome drugačije. Provera započeta 2017. nikada nije dobila zvanični epilog, a početkom februara 2018. inspekcija je započela novu kontrolu obračunavanja i plaćanja poreza i doprinosa.

„Inspektor je tražio da se izvuku svi ugovori koje imamo sa međunarodnim organizacijama, poput OEBS-a, Evropske unije i slično i onda je sa tim dokumentima obilazio neke partnere i mahao im predstavljajući nas kao špijune i strane plaćenike“, prepričao je Vitomir Ognjanović, direktor Južnih vesti, susrete sa inspekcijom.

Prema njegovim rečima, poslovni partneri se nisu povukli, iako su neki od njih bili uplašeni.

Aleksandar Stankov, zamenik glavnog urednika Južnih vesti, rekao je da su tokom provera svi u redakciji bili na oprezu.

„Mi smo mlada redakcija i svima nam je prvi put da se susrećemo sa tako nečim ozbiljnim. Iako tebi kao novinaru niko ništa nije rekao, osećaš neki pritisak“, ispričao je Stankov.

Usledile su reakcije novinarskih organizacija, a onda i premijerke Ane Brnabić, koja je izjavila da „ukoliko ne postoje indicije da poresku kontrolu treba dodatno proširiti, ona treba da bude okončana u najkraćem roku“.

U to vreme, inspektori su proveravali devet godina poslovanja Južnih vesti, tačnije njihov rad od osnivanja. Taj period nije obuhvaćen ni u jednom drugom niškom mediju. Šta više, poreska inspekcija je najduže proveravala Nišku televiziju pred privatizaciju, kada su ispitivali poslovanje medija tokom četiri godine.

Nedugo nakon reakcije premijerke, krajem aprila 2018, Poreska uprava je završila sa kontrolom. Južnim vestima je naloženo da plate milion dinara navodnog duga, jer nekadašnji urednik, Predrag Blagojević, nije bio u stalnom radnom odnosu. Kao osnov za naplatu inspektori su se pozvali na Katalog radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru, ali je ostalo nejasno kako taj dokument može da se primeni na privatni medij.

Ministarstvo finansija je na leto 2018. godine izdalo opomenu pred prinudnu naplatu, ali novac do danas nije skinut sa računa Južnih vesti.

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija rekao je za Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) da je provera devet godina poslovanja osnivača Južnih vesti dobra ilustracija neopravdanog otežavanja rada medija. To dodatno potvrđuje činjenica da nisu utvrđene nepravilnosti, izuzev u jednom slučaju, gde je zakon očigledno pogrešno protumačen, smatra Nenadić.

Selektivne poreske kontrole

Iako su predstavnici vlasti negirali da je na ovaj medij vršen pritisak i čitavu kontrolu predstavili kao uobičajenu, zapisnici o izvršenim poreskim kontrolama medija, koje je CINS analizirao, pokazuju suprotno.

U Nišavskom okrugu, koji obuhvata grad Niš i još šest opština, u periodu od januara 2012. do februara 2018. godine, pored Južnih vesti nadzor je rađen u televizijama Belle Amie, K::CN, Niškoj televiziji, nekadašnjoj RTV Zoni i Narodnim novinama. Južne vesti i televizija K::CN su kontrolisane po četiri puta, Belle Amie tri, a Narodne novine su jednom prošle poresku kontrolu.

RTV Zonu je do 2013. godine, kada je prestala da postoji, inspekcija posetila jednom. Njeno mesto je 2014. zauzela televizija Zona plus, u vlasništvu Vladana Gašića, sina Bratislava Gašića, direktora Bezbednosno informativne agencije. Od osnivanja do početka 2018. Zona plus nijednom nije kontrolisana od strane poreskih inspektora.

Slično se desilo i sa Niškom televizijom koja je pre privatizacije dva puta bila predmet kontrole. U privatizaciji je 2015. kupio konzorcijum na čelu sa Slađanom Ostojić, direktorkom i glavnom urednicom Gašićeve Zone plus. Od tog trenutka pa do početka 2018. godine poreski inspektori nisu kontrolisali ni ovu televiziju.

„Svaka situacija u kojoj je primetno da su preduzeća koja se bave istom delatnošću i koja rade na istom području kontrolisana u različitom obimu i u različitoj učestalosti opravdano pobuđuje sumnju da država ne postupa prema svima jednako”, objašnjava Nenadić.

Novinarka Tamara Skrozza smatra da je svako neravnopravno postupanje u stvari pritisak na medije. U slučaju Južnih vesti, zakoni se primenjuju selektivno, a strogoća trenira samo na onima koji nisu po volji aktuelnoj vlasti.Dodaje da se ne radi samo o upornim višemesečnim inspekcijama, već i otvorenim pretnjama poslovnim partnerima medija.

„Baš kao i u slučaju Vranjskih, paralelno s inspekcijama, vrši se istovremeni pritisak s raznih strana, čime se ljudi iscrpljuju, finansijski, mentalno i zdravstveno iscrpljuju – sve dok ne odustanu”, objašnjava Skrozza.

Iz Poreske uprave nisu odgovorili na pitanja novinara CINS-a.

Ceo tekst „Poreska kontrolisala Južne vesti, ali ne i televizije povezane sa Gašićem“ pročitajte na portalu CINS-a.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten