Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Dr Ferijer o napadima na novinarke: Mržnja ostavlja dugotrajne psihološke posledice, nikada se ne zaboravlja
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

25. 03. 2019.

Autor: Marija Šajkaš Izvor: Cenzolovka

Dr Ferijer o napadima na novinarke: Mržnja ostavlja dugotrajne psihološke posledice, nikada se ne zaboravlja

Dr Mišel Ferijer, dekanka odseka za novinarstvo FAMU univerziteta u SAD i osnivačica servisa Trolbasters, koji pomaže napadnutim novinarkama, za Cenzolovku govori o tome kakve sve posledice na novinarke ostavljaju pretnje na društvenim mrežama, ali i na slobodno i objektivno informisanje

Dr Mišel Ferijer (foto: Cenzolovka)

Dr Mišel Ferijer, dekanka Odseka za novinarstvo i pisanu komunikaciju FAMU univerziteta u Talahasiju na Floridi, u Sjedinjenim Američkim Državama, američkoj javnosti je najpoznatija kao osnivačica onlajn servisa TrollBusters.com, koji novinarima pruža momentalnu podršku u borbi protiv napada na društvenim mrežama.

Ona je ekspert za digitalno novinarstvo, sa više od 30 godina iskustva u poslovima vezanim za nove tehnologije i medijsko preduzetništvo. Dobitnica većeg broja nagrada, dr Ferijer je bivša predsednica organizacije Journalism That Matters i autorka serije startapa fokusiranih na medijske inovacije u marginalizovanim zajednicama, koje u medijima nisu dovoljno zastupljene.

Dr Ferijer je glavna istraživačica projekta Media Deserts Project koji koristi nove tehnologije pri utvrđivanju delova SAD u kojima nema dovoljno novih vesti i informacija.

Uznemiravanje dovodi u pitanje mogućnost medija da izveštavaju objektivno i zaista slobodno. Ovi incidenti, kako u digitalnom tako i u fizičkom svetu, ostavljaju posledice i na ličnost novinarki. Gotovo jedna trećina ispitanica prijavila je da su nakon uznemiravanja iskusile fizičku, mentalnu ili emotivnu traumu

Cenzolovka: Trolbasters je u američkoj javnosti poznat kao servis koji pruža usluge „Onlajn deratizacije za novinare“. U pitanju je jedinstvena inicijativa sa veoma važnom misijom. Možete li nam nešto više reći o tome šta joj je prethodilo? Ako se ne varam, napravili ste Trolbastere inspirisani ličnim iskustvom?

Ferijer: Da, u pravu ste. Svojevremeno sam radila u novinama na Floridi gde sam bila prva afroamerička kolumnistkinja. Dobijala sam preteće poruke i putem pisama i na mreži, koje su se ticale mog pola i rase. Neprijatnosti tipa „Kako skinuti crnčugu sa drveta? Iseci konopac“.

U to vreme pisma sam otvarala sa gumenim rukavicama na rukama i daleko od kolega iz redakcije da ih ne bih izložila potencijalnim otrovima i da bih sačuvala eventualne otiske prstiju i drugi dokazni materijal. Nakon nekoliko takvih pisama, obratila sam se policiji, profesionalnim udruženjima, FBI-ju, i drugim sličnim organizacijama, sa molbom da mi pomognu. Po pravilu sam dobijala – sleganje ramenima.

Najčešći odgovor bio je da oni ne mogu ništa da urade jer se pretnje iz pisama nisu ostvarile. Govorili su mi da su to samo pretnje. Nije bilo moguće započeti istragu jer se – ništa nije dogodilo.

Napadi su me promenili. Postala sam nepoverljiva. Ranije sam verovala da bih pre umrla nego nekoga ubila. Kako su se pisma nizala, sve više sam se ljutila. Naučila sam da koristim pušku. Spremala sam se da fizički i mentalno odbranim svoju porodicu. Menjala sam put kojim sam išla od kuće do posla, u nadi da ću nadmudriti ludilo.

Mržnja koju sam iskusila tokom ovih napada ostavlja dugotrajne psihološke posledice. To je nešto što se nikada ne zaboravlja.

Kada su u avgustu 2014. započeli organizovani napadi na novinarke, kasnije nazvani „gamergate“, odmah sam se setila svojih iskustava. Javila se i potreba da nešto uradim da bih pomogla novinarkama da izdrže i nastave sa radom na mreži.

U tom trenutku, trolovi su se organizovali na društvenim mrežama i „potapali“ su profile i tekstove novinarki objavljene na internetu, napadali su njihove onlajn profile i digitalnu reputaciju, kao i njihovu mogućnost da rade i zarade.

To su glavni razlozi zbog kojih sam u januaru 2015. osnovala Trolbasters kao servis koji u jako kratkom roku reaguje i pomaže novinarkama. Mi postavljamo „zaštitnu mrežu“ oko novinarke koja je napadnuta, pomažući joj tako da istraje na mreži. Namera nam je da pružimo podršku novinarkama da nastave da objavljuju vesti, a ne da one same postanu vest.

Cenzolovka: Na koje sve načine pružate pomoć? Da li je servis moguće koristi i van Amerike?

Gotovo jedna trećina ispitanica razmišljala je da potpuno napusti profesiju usled uznemiravanja. Dva puta je veća verovatnoća da će novinarke čija je karijera na početku razmišljati da promene  posao

Ferijer: Na našem sajtu možete pronaći šemu koja daje odgovore na većinu pitanja, uključujući i koja vrsta pomoći postoji za novinarke širom Amerike. Na primer, tu ćete pronaći protokol šta uraditi ako vam neko preti na Tviteru. Preporuke uključuju da uvek zapišete datum i vrstu napada, broj ljudi koji su uključeni, kao i koliko je napad ozbiljan.

Dalje, tu su informacije o tome kako promeniti način na koji je profil setovan, da biste filtrirali tačno ono što želite.

Tviter ima i filtere koji omogućavaju da ne vidite postove određenih ljudi, postove ljudi sa kojima inače niste često u interakciji, kao i postove koji sadrže određene ključne reči. Na kraju, možete izabrati da blokirate određene naloge. Šemu, koja je do sada prevedena na španski, turski, hindi i neke druge jezike, možete pronaći na ovom linku: https://yoursosteam.files.wordpress.com/2017/04/trollbusters_tabloidedit3_01_dm.jpg.

Klijentima nudimo i „jedan na jedan koučing“ i pomažemo im da identifikuju organizacije koje im mogu pomoći, preko našeg Global Safety Resource Hub.

Na kraju, imamo partnerske odnose sa organizacijama širom sveta preko kojih pružamo momentalnu zaštitu onima koji su fizički ugroženi. Radimo i sa organizacijama koje našim klijentima mogu dati pravovremeni pravni savet. Držimo i kurseve na engleskom na temu digitalne sigurnosti, kao i direktne konsultacije namenjene medijskim kompanijama koje su zainteresovane da poboljšaju svoja pravila i procedure.

Cenzolovka: Novinarke u Srbiji su vrlo često žrtve napada zbog onoga o čemu izveštavaju, ali i na polnoj osnovi. Dok su kolege muškarci pri napadima često označeni kao „špijuni“ ili „strani plaćenici“, dakle suštinski kao osobe od uticaja, koleginice su po pravilu „kurve“, „matore“, „odvratne kučke“, koje treba da budu „silovane dok ne crknu“. Da li vam se čini da je u pitanju univerzalna pojava? Kakvi napadi se najčešće prijavljuju Trolbasterima?

Kako su se pisma nizala, sve više sam se ljutila. Naučila sam da koristim pušku. Spremala sam se da fizički i mentalno odbranim svoju porodicu. Menjala sam put kojim sam išla od kuće do posla, u nadi da ću nadmudriti ludilo

Ferijer: Istraživanje koje smo sproveli skupa sa International Women’s Media Foundation i objavili prošlog oktobra pokazalo je da je od blizu 600 novinarki, gotovo dve trećine njih iskusilo neku vrstu uznemiravanja, dok ih je više od polovine odgovorilo da su tokom prošle godine bile napadnute.

Istraživanje pod nazivom „Napadi i uznemiravanje – uticaj na novinarke i njihovo izveštavanje“ pokazalo je da je gotovo jedna trećina ispitanica razmišljala da potpuno napusti profesiju usled uznemiravanja, kao i to da je dva puta veća verovatnoća da će novinarke čija je karijera tek na početku razmišljati da promene posao kojim se bave.

Istraživanje je takođe pokazalo da je više od trećine koleginica izbegavalo određene teme usled uznemiravanja kome su bile izložene dok su o tome prvobitno izveštavale.

Ovo, dakle, dovodi u pitanje mogućnost medija da izveštavaju objektivno i zaista slobodno. Nažalost, incidenti uznemiravanja, kako u digitalnom tako i u fizičkom svetu, ostavljaju posledice i na ličnost novinarki. Gotovo jedna trećina ispitanica prijavila je da su nakon uznemiravanja iskusile fizičku, mentalnu ili emotivnu traumu.

Na kraju, istraživanje je pokazalo da se napadi na mreži najčešće nalaze u komentarima ispod samih članaka na Tviteru i da su distribuirani putem mejla. Napadači često presreću mejlove, kradu informacije, šire viruse, hakuju naloge, te objavljuju i šeruju privatne podatke.

Cenzolovka: Vaš posao podrazumeva istrebljivanje trolova. Da bi metafora ostala dosledna, možete li nam nešto više reći o ovim štetočinama? Ko ili šta je tipičan trol?

Mi postavljamo „zaštitnu mrežu“ oko novinarke koja je napadnuta, pomažući joj tako da istraje na mreži. Namera nam je da pružimo podršku novinarkama da nastave da objavljuju vesti, a ne da one same postanu vest

Ferijer: Treba napraviti razliku, jer trolovi kao i osobe koje uznemiravaju novinare i novinarke imaju različite motive i taktike. Novinarke mogu biti napadnute zbog svog pola, zbog uloge koju su na sebe preuzele a koja tradicionalno pripada muškarcima.

U svojoj praksi sam videla organizovane napade čiji je cilj bio da se novinarka diskredituje, da se kreira neprijateljski naboj tako što su novinari nazivani „neprijateljima države“, pokušaje da se određeni mediji diskredituju kao takvi, kao i napade iz drugih razloga. Ovo sve utiče, i kratkoročno i dugoročno, i na novinare i na medije za koje izveštavaju.

Cenzolovka: Koji su efikasni načini zaštite novinara na internetu?

Ferijer: Svojim studentima sugerišem da odvoje lične od profesionalnih onlajn identiteta, kao i da, ako je potrebno, koriste pseudonim ili nadimak koji maskira polne i druge lične odrednice.

Cenzolovka: Koji su najbolji načini za prijavljivanje uznemiravanja na društvenim mrežama? Da li novinari koji su žrtve napada treba da direktno kontaktiraju sa Tviterom ili Fejsbukom i koliko je direktan kontakt efikasan?

Ferijer: Tviter ima nekoliko kanala za prijavljivanje uznemiravanja i napada. Isto važi i za Fejsbuk. Prvi način je da se uspostavi direktan kontakt sa platformom. Obično, ovo nije efikasno jer je to ulaz koji koriste i svi drugi korisnici platforme. Bolje je ostvariti direktan kontakt sa kompanijom i njihovim menadžerima zaduženima za ove vrste napada. U svakom slučaju, u pitanju je, najčešće, vrlo dugačak proces.

Cenzolovka: Srbija, kao i države našeg regiona, tek treba da usvoji kvalitetne zakone kad je u pitanju zaštita novinara na mreži. Da li imate neke preporuke u tom smislu?

Ferijer: Upravo radim na strategiji, ovde u Americi, koja bi obezbedila bazičnu zaštitu privatnosti novinara. Mi još uvek nemamo zakone koji se odnose na zaštitu osnovnih podataka pojedinaca, tako da su, na primer, adrese novinara ili podaci o tome kako su oni glasali dostupni javnosti. A to su informacije koje potencijalno predstavljaju rizik po fizičku bezbednost novinara.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten