Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Kako su banke zastupljene u medijima u Srbiji?
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

20. 05. 2019.

Izvor: Danas

Kako su banke zastupljene u medijima u Srbiji?

U sve dinamičnijem poslovnom okruženju, banke na različite načine pokušavaju da zadrže postojeće i dobiju nove korisnike.

Da bi obezbedile konkurentnost na tržištu, banke teže da se njihove usluge razlikuju u odnosu na konkurenciju, plasirajući ih na najbolji način kroz različite kanale komunikacije – tradicionalne, društvene medije, newslettere, flajere, bilborde itd.

Rezultati medijskog istraživanja usluga bankarskog sektora agencije „Kliping“ za 2018. godinu pokazali su da su se u tradicionalnim medijima (štampa, TV, radio i internet portali) najčešće plasirale ponude različitih vrsta kredita.

Komercijalna banka, AIK banka, Sberbank, Banca Intesa i Vojvođanska banka imale su najraznovrsnije ponude usluga o kojima su mediji izveštavali. Istraživanje je pokazalo da su osim različitih vrsta kredita, banke svoje usluge plasirale i kroz ponude kartica, štednje, internet bankarstva i tekućih računa.

Posmatrano po vrstama kredita, medijska ponuda banaka u najvećoj meri je obuhvatila keš, poljoprivredne, stambene, auto i kredite za penzionere.

U okviru keš kredita, mediji su najčešće izveštavali o ponudama Sberbanke, koja je tokom prošle godine promovisala nekoliko vrsta „SUPER“ kredita, a tokom trajanja akcije banka nije naplaćivala troškove obrade kredita.

Poljoprivrednici su najčešće mogli da se informišu o ponudama Komercijalne bankekoja je u 2018. odobravala poljoprivredne kredite u dinarima bez valutne klauzule sa subvencionisanjem dela kamatne stope od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Ova banka prva je po broju objava za stambene kredite, a mediji su pravovremeno izveštavali o snižavanju kamate na ove vrste kredita.

Preuzeto sa danas.rs

Tokom trajanja Sajma automobila u srpskim medijima se izveštavalo o ponudama auto kredita, i to najčešće da Credit Agricole banka odobrava auto kredite indeksirane u evrima sa nominalnom kamatnom stopom 2,99 odsto godišnje za kredite sa rokom otplate do sedam godina.

„Visa Infinite debitna kartica“, „Banca Intesa Visa Infinite kartica u rukama Teodosića“, plaćanje Dina karticom preko interneta – samo su neke od ponuda Banca Intesa u segmentu platnih kartica.

Na drugom mestu su tekstovi o ponudama platnih kartica Komercijalne banke i to Overdraft i Visa Business kartica bez naknade, DinaCard kartice i Dina kartica za mlade. U septembru je kompanija Visa organizovala nagradnu igru za sve korisnike beskontaktnih kartica, u kojoj su učestvovali i korisnici  kartica Komercijalne banke – Visa Electron payWave i digitalne Visa kartica KOMePAY.

Trećeplasirana banka, sa gotovo duplo manje tekstova o ponudama platnih kartica bila je Vojvođanska banka, koja se najčešće pominjala u kontekstu saradnje sa Olimpijskim komitetom Srbije i ponude VISA Gold olimpijske kartice.

Ponuda štednje našla na trećem mestu po broju medijskih objava o bankarskim uslugama. Tako AIK banka ima dominantno najviše tekstova o različitim ponudama štednje (39 odsto u odnosu na ukupan broj tekstova o ovim ponudama).

Najveći broj tekstova je posvećen Nedelji štednje, kada je AIK banka omogućila štedišama da oroče svoj novac na period od 12, 25 ili 36 meseci, uz veoma atraktivne nominalne kamatne stope.

Mediji su prenosili i da je devizna štednja jedna od retkih bankarskih usluga u Srbiji koja je tokom protekle dve godine zabeležile rast od preko 50 odsto, a da su veliki podsticaj ovom trendu pružili novi modeli štednje, naročito Flex štednja ProCredit banke uz atraktivnu kamatnu stopu od jedan odsto i veliku fleksibilnost.

„SUPER“ štednja Sberbanke obuhvatila je i specijalnu ponudu oročene štednje u evrima uz, kako su mediji preneli, „najbolje kamatne stope na tržištu“.

Istraživanje je pokazalo da se 14 odsto ukupnog broja objava o bankarskim uslugama odnosi na izveštavanje specijalizovanih ekonomskih medija, dok su u 86 odsto u pitanju ostali.

Izvor: Kliping

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten