Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Digitalno zastrašivanje kao metod pritiska
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

20. 11. 2019.

Autor: Ljudmila Cvetković Izvor: Radio Slobodna Evropa

Digitalno zastrašivanje kao metod pritiska

Uklanjanje dva videa istraživačkog medija BIRN sa Jutjuba, tehnički napadi na međunarodni portal Arms Wach zbog čega je on bio nedostupan nekoliko dana u Srbiji, te objavljivanje službenih mejlova novinara televizije N1, neki su od primera povreda digitalnih prava.

Fondacija Šer (Share), organizacija za zaštitu digitalnih prava i sloboda, zabeležila je 54 slučaja povreda digitalnih prava u Srbiji od aprila do septembra. U tom periodu najviše povreda digitalnih prava bilo je u kategoriji pritisaka zbog izražavanja i aktivnosti na internetu, što prati prethodne trendove.

Najmasovnija su bila kršenja potkategorija pretećih sadržaja i ugrožavanja sigurnosti i uvreda i neosnovanih optužbi. Mete ovakvih napada bili su uglavnom novinari, ali i aktivisti, javne ličnosti, političari i građani.

Trinest tužbi protiv jednog novinara

"Od 2014. godine, kada smo počeli da radimo monitoring, imamo čak preko 500 različitih povreda od manipulacija, iznošenja neistina o ljudima, uvreda, pretnji, tehničkih napada na sajtove, curenje podataka o ličnosti građana", kaže Bojan Perkov iz Šer fondacije.

On navodi da je bilo i primera blokiranja i filtriranja sadržaja od strane velikih internet platformi kao što su Jutjub i Tviter.

"Recimo, bio je slučaj kada su bila uklonjena dva videa istraživačkog medija BIRN sa Jutjuba koji su se odnosili na visoke državne funkcionere. Ta videa su u komunikaciji sa Jutjubom vraćeni, ali često se dešava da vi kao građanin ili medij nemate načina da odreagujete na takve situacije i da sadržaj ostane blokiran", navodi Perkov.

Navodi se i da je u ovom periodu monitoringa ostavljen značajan trag kada je u pitanju povreda prava većeg broja građana odjednom. Tako je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić objavio na svojoj zvaničnoj Fejsbuk stranici službene mejlove novinara N1.

Od aprila do septembra zabeležena su i dva narušavanja kategorije informacione privatnosti. Tako je u junu portal "Inđija kafe" bio meta tehničkih napada, nakon što je novinarka portala Verica Marinčić bila zastrašivana i na meti uvreda narodnog poslanika vladajuće koalicije, a u septembru je portal Arms Watch nekoliko dana bio nedostupan u Srbiji zbog tehničkih napada, neposredno po objavljivanju teksta o poslovima oca ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojše Stefanovića sa trgovinom oružjem, navodi se u šestomesečnom monitoringu Šer fondacije.

Desilo se i nekoliko pritisaka zbog objavljivanja informacija. Tako je bivši predsednik beogradske opštine Grocka, Dragoljub Simonović, protiv urednika portala Žig.info Željka Matorčevića u avgustu podneo 13. privatnu tužbu kojom je ukupno traženo 4.2 miliona dinara (oko 35.700 evra) za naknadu nematerijalne štete, navodi Šer fondacija.

Matorčević za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da je sve tužbe protiv njega Simonović podneo od kada je izašao iz pritvora, početkom marta meseca, zbog optužbi da je naložio paljenje kuće novinara portala Žig.info Milana Jovanovića.

"On je faktički našao 13 tekstova koji su ga pogodili prethodnih godina i zbog toga je tužio. U novembru, mislim da je 20. novembar, imam jedno ročište sa njim od 9 do 11 sati, pa sledeće u pola 12. Kada ste izgubili dan za to, vi onda nemate više vremena da se bavite novinarstvom, odnosno istraživanjem bilo čega", navodi Matorčević.

Mali broj sudskih epiloga

Petogodišnji presek stanja digitalnih prava, od maja 2014. godine do avgusta 2019, navode u Šer fondaciji, pokazao je da su novinari žrtve najtežih napada, dok su napadači u velikom broju slučajeva nepoznati, ali među njima takođe ima novinara, onlajn medija, građana, državnih funkcionera i drugih političara, kao i javnih ličnosti.

Veljko Milić, advokat i izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) kaže za RSE da su iz njegovog iskustva najčešća ugrožavanja prava na štetu novinara pretnje i uvrede koje dobijaju na društvenim mrežama.

"Nažalost, i pored toga što se sve te pretnje i uvrede prijavljuju, vrlo mali broj dobija sudski epilog, odnosno vrlo mali broj izvršilaca na kraju bude otkriven. Kada izvršioci budu otkriveni vrlo često se sa njima zaključuju sporazumi o priznanju krivičnog dela ili se čak primenjuje institut odlaganja krivičnog gonjenja gde ti ljudi uplate neki novac u humanitarne svrhe, pa se onda odbaci krivična prijava", navodi Milić.

On ocenjuje da je digitalna prava novinara u Srbiji jako teško zaštiti.

"Kada su u pitanju krivična dela izvršena u onlajn okruženju na štetu novinara za to je nadležno Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Međutim, veliki broj krivičnih dela izvršenih na štetu novinara se sada kvalifikuju kao neka krivična dela koja se gone po privatnoj tužbi. To znači da novinar sam mora da vodi istragu a ne tužilaštvo, da novinar mora da sazna ko se nalazi iza lažnog profila sa, na primer na Fejsbuku, preko koga novinaru stižu pretnje što je u praksi neizvodljivo jer novinar nema resurse da sazna ko se nalazi iza lažnih profila lažnih Fejsbuk stranica koje služe samo za targetiranje pojedinih novinara i pojedinih medija", kaže Milić.

Analiza Šer fondacije petogodišnjeg perioda sažeta je u knjigu "Greška 404: Digitalna prava u Srbiji 2014-2019". Pored ličnog svedočenja ljudi koji su bili na meti napada, knjiga sadrži analizu nekih od najznačajnijih slučajeva, kao i trendova u domaćim i međunarodnim okvirima bezbednosti na internetu.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten