Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Sud zabranio mešanje u uređivačku politiku Glasa Amerike
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

24. 11. 2020.

Autor: Džesika Džeret Izvor: Glas Amerike

Sud zabranio mešanje u uređivačku politiku Glasa Amerike

Federalni sud u Vašingtonu izdao je preliminarnu odluku kojom se zvaničnicima američke Agencije za globalne medije (USAGM) i njenom šefu Majklu Peku zabranjuje mešanje u uređivačku nezavisnost i prava novinara Glasa Amerike i drugih mreža koje agencija nadžire, a koja su im garantovana Prvim amandmanom američkog Ustava.

Presudom, koju je donela glavna sudija Beril Hauel, delimično je odobren zahtev grupe podnosilaca tužbe protiv agencije. To je privremena mera kako bi se zaustavili dalji potezi od strane agencije, na koje se žalba odnosi, dok se ne održi suđenje.

Žalbu je podnelo petoro zvaničnika Agencije za globalne medije koji su u avgustu poslati na prinudni odmor, i programska direktorka Glasa Amerike Kelu Čao. Svi oni tvrde da su potezi koje je preduzeo novi šef USAGM bili nezakoniti i prekršili Prvi amandman kao i zakonski princip kojim se mediji unutar agencije štite od spoljnih uticaja.

Presuda sudije Hauel je veliki udarac za Peka, bivšeg konzervativnog producenta dokumentarnih filmova, koga je predsednik Donald Tramp izabrao da bude na čelu Agencije za globalne medije. Od kada je, krajem juna, Senat potvrdio Pekovo imenovanje, rukovodioci Glasa Amerike i drugih mreža su ili podneli ostavke ili smenjeni, budžet je zamrznut, kao i mogućnost novog zapošljavanja, a Pek je zaustavio obnavljanje viza stranim novinarima agencije.

Uz to, Pekovi politički postavljenici sprovodili su interne istrage novinara i urednika za koje su sumnjali da proizvode izveštaje nepovoljne po Trampa i administraciju, što je - prema tužbi - delovalo kao zastrašivanje i uticalo na rad urednika i novinara.

Prema sudskoj naredbi, zvaničnicima USAGM, uključujući i samog Peka, zabranjeno je da se "mešaju u kadrovske odluke" koje se odnose na uredničko osoblje u Glasu Amerike i sestrinskim organizacijama, da direktno komuniciraju sa urednicima i novinarima, sa izuzetkom direktora tih mreža ili uz njihovu dozvolu, kao i da sprovode istrage sadržaja, novinara i navodnog kršenja etičkih pravila u medijima pod nadležnošću agencije.

Koji su zahtevi odbačeni

Sud je odbacio zahteve da izda preliminarne zabrane koje bi se odnosile na Pekovo navodno kršenje Zakona o međunarodnom emitovanju, Zakona o administrativnoj proceduri i njegovih dužnosti, i kao i na aktivnosti kojima je, navodno, prekršio svoja ovlašćenja.

Američka agencija za globalne medije nije odgovorila na upit Glasa Amerike za komentar sudske odluke.

“Uređivačka nezavisnost i novinarski integritet oslobođeni od političkog mešanja su osnovni element na kome počiva Glas Amerike i oni nas čine glasom Amerike", izjavio je vršilac dužnosti direktora Glasa Amerike Elez Biberaj.

"83 odsto publike Glasa Amerike smatra da je naše novinarstvo kredibilno. Ima malo medijskih organizacija, ako ih ima uopšte, koje mogu da kažu da uživaju toliko poverenje", dodao je Biberaj.

Advokati Sekretarijata za pravosuđe u dokumentu koji su podneli sudu prošle nedelje tvrdili su da se Prvi amandman ne odnosi na novinare Glasa Amerike zato što su oni radnici federalne vlade, ali se Hauel sa tim nimalo nije složila.

Izjavila je da će podnosioci tužbe verovatno uspeti da dokažu da su Pek i njegovi saradnici "kršili i nastavljaju da krše" prava novinara Glasa Amerike garantovana Prvim amandmanom, "zato što su, između ostalih neustavnih posledica, ti potezi doveli do autocenzure".

Hauel se pozvala na istragu protiv novinara Glasa Amerike Stiva Hermana, koji prati dešavanja u Beloj kući, navodeći da je ona "nametnula neustavna ograničenja ne samo na Hermanovo izražavanje nego i slobodu govora Kelu Čao i drugih urednika i novinara u Glasu Amerike i drugim mrežama".

Sud će kasnije doneti presudu o punoj tužbi podnetoj protiv USAGM.

Li Krejn, advokat podnosilaca žalbe, izjavio je da je "sud potvrdio da Prvi amandman zabranjuje Peku i njegovom timu da pokušaju da preuzmu kontrolu nad tim medijima, istražuju njihove novinare zbog navodne 'pristrasnosti' i pokušaju da utiču ili kontrolišu sadržaj njihovog izveštavanja".

Krejn je u petak saopštio da je sudska odluka pokazala novinarima Glasa Amerike i ostalih mreža da "mogu da budu sigurni da ih Prvi amandman štiti od vladinih pokušaja da kontrolišu uređivačku politiku i njihov rad. Imaju slobodu da rade tačno ono što je bila namera Kongresa - da izvoze nezavisno novinarstvo u duhu Prvog amandmana u ostale delove sveta".

Globalna publika

Glas Amerike i druge mreže unutar agencije dobile su još veći broj gledalaca i čitalaca tokom protekle godine, u vreme pandemije koronavirusa i spornih američkih predsedničkih izbora. U fiskalnoj 2020. godini, program pet mreža USAGM ukupno je pratilo 354 miliona ljudi nedeljno, na 62 jezika. To je povećanje od 4 miliona u odnosu na prošlogodišnju publiku tih medija, koja je takođe bila najveća od nastanka, prema podacima USAGM.

U dokumentu na 76 stranica, sudija Hauel je navela da Glas Amerike i druge mreže izvoze "osnovne američke vrednosti slobode govora, slobode štampe i otvorene debate u neke mračne krajeve sveta, gde je nezavisno i objektivno praćenje aktuelnih dešavanja inače nedostupno".

“Ti mediji nisu stvoreni da bi nekritički promovisali politička gledišta i aspiracije bilo kog pojedinačnog američkog zvaničnika, čak i ako je u pitanju predsednik Sjedinjenih Država", napisala je Hauel.

Pek je "navodno preduzeo niz koraka od svoje potvrde 4. juna 2020. godine da bi potkopao tu misiju".

Advokati koji su zastupali USAGM na pretresu 5. novembra tvrdili su da Pek koristi veća ovlašćenja koja je direktoru Agencije za globalne medije dao Kongres, zakonom čiji je cilj bio da se poboljšaju upravljanje i efikasnost agencije.

En Kuper, profesorka profesionalne prakse i međunarodnog novinarstva u Školi za novinarstvo Univerziteta Kolumbija u Njujorku, kaže da je uloga Glasa Amerike kao nezavisne mreže ključna za njegovu publiku.

Regulativa da se zaštiti uređivačka nezavisnost Glasa Amerike je "izuzetno važna", kaže Kuper koja je kao iskusni dopisnik putovala u neke od svetskih zemalja u kojima vlada najveća represija.

“Ako uklonite tu zakonsku zaštitu i dozvolite liderima da počnu da diktiraju način izveštavanja, naravno da ćete da izgubite kredibilitet. Glas Amerike emituje program u zemlje gde ljudi već mogu da vide kako izgleda kada su mediji samo megafon za stavove vlade. To nije razlog zašto prate Glas Amerike".

Produžetak novinarskih viza

Sud je zabranio mešanje u uredničke i kadrovske odluke - sa izuzetkom izdavanja J-1 viza - kojima se reguliše boravak u zemlji za strane novinare sa posebnim znanjima i veštinama.

U junu, Pek je razmotrio da će "slučaj po slučaj" razmotriti obnavljanje tih viza, pozivajući se na pitanja nacionalne bezbednosti i zaključke izveštaja kadrovske službe za federalne radnike u kojem je agencija kritikovana zato što, ponekad više godina, nije proveravala podatke iz biografije nekih zaposlenih.

Od juna, Glas Amerike zna za samo jednu odluku donetu u slučaju viza. Pekova kancelarija je prošlog meseca potpisala dokument kojim se odbija zahtev jednog novinara indonežanske redakcije Glasa Amerike za obnavljanje vize i sponzorstvo u dobijanju zelene karte.

Druge vize su istekle, a da nije doneta nikakva odluka kojom bi se prihvatio ili odbio zahtev za obnavljanjem.

Sudija Hauel je napisala da je Pekova odluka da podrobnije razmotri zahteve za obnavljanjem viza J-1 spada u dužnosti Agencije za globalne medije, i pozvala se na argument odbrane da se strano osoblje zapošljava samo u slučaju da nema dovoljno kvalifikovanih kandidata iz Sjedinjenih Država.

Novinari Glas Amerike su prethodno isticali da kolege koje dolaze sa J-1 vizama donose dragocena iskustva i veštine mimo običnog znanja jezika. Novinari kojima su vize istekle izjavili su da smatraju da potez uprave predstavlja diskriminaciju i izrazili sumnju da su njihovi zahtevi uopšte bili razmotreni.

Jedan od njih, Serdar Cebe, voditelj dve emisije uključujući i zaštitni znak turske redakcije "Studio VOA" u nedelju treba da se vrati u Istanbul, pošto mu viza nije obnovljena. Cebe je znao da su druge kolege u Glasu Amerike ostale bez viza J-1, ali kaže da nije brinuo do kraja avgusta, kada je šef redakcije upozorio novinara da se spremi za loše vesti.

“Bio sam šokiran, jer nisam to očekivao. Mislio sam da su SAD zaštitnik slobode medija u svetu i da se nikada neću naći u situaciji da sam izbačen iz Glasa Amerike zbog svoje vize", naveo je turski novinar.

Grejs Ojenubi, nigerijska novinarka koja je radila za servis Glasa Amerike na Hausa jeziku, takođe vidi predrasude kao razlog za odbijanje da se produže vize.

“Prosto mislim da je to diskriminacija", kaže, dodajući da je prošla "rigoroznu" proveru biografije pre nego što je počela da radi za Glas Amerike. 

Gubitak vize imao je posledice po porodicu Ojenubi. Njen suprug, čija je viza vezana uz njenu, morao je da napusti svoj posao i možda će biti primorani da se vrate u Nigeriju sa 7-godišnjim sinom, koji je išao u školu samo u Americi.

Senator Džef Merkli, demokrata iz Oregona, u septembru je podneo predlog zakona da se privremeno produže vize novinarima pogođenim odlaganjima produžetka vize J-1. Merklijev portparol rekao je za Glas Amerike da senator nastavlja da podstiče svoje republikanske kolege da "ustanu i podrže slobodno, pošteno i nezavisno novinarstvo u USAGM."

Portparol je dodao: "Senator Merkli se nada da će januar biti početak novog poglavlja za USAGM, novinare o koje se agencija ogrešila i za slobodu štampe širom sveta, i nastaviće da radi sve što može da podrži te napore iz Senata".

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten