Naslovna  |  Info  |  Vesti  |  Pravosužna presuda tek u svakom desetom prijavljenom slučaju napada na novinare
Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Vesti

23. 02. 2021.

Autor: Beta

Pravosužna presuda tek u svakom desetom prijavljenom slučaju napada na novinare

Tek svaki deseti prijavljeni slučaj pretnji i napada na novinare završava se pravnosnažnom sudskom presudom, pokazalo je istraživanje Slavko Ćuruvija Fondacije (SĆF) i Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) koje je danas objavljeno.

Istovremeno, medijski sporovi u slučajevima govora mržnje, zaštite maloletnih lica, obezbeđivanja dostojanstva žrtava nasilja i zaštite časti i ugleda u proseku traju oko dve godine, i pored hitnosti predviđene Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Predsednica CEPRIS Vida Petrović Škero izjavila je da je u parničnim postupcima koji se odnose na sporove sa medijima, u periodu za tri godine primljeno 2.930 predmeta, a da se najveći broj tužbi odnosi na tabloide.

Petrović Škero je tokom onlajn predstvljanja analize „Zaštita slobode govora u pravosudnom sistemu Srbije“ izjavila da je analiza preko 300 pravnosnažnih presuda za period od 2017. do 2019. godine pokazala da je prosečna dužina trajanja postupka dve godine, a da punomoćnici tuženih medija često zloupotrebljavaju odlaganje ročišta.

Ona je rekla da se na osnovu rezultata žalbenih postupaka zaključuje da mediji mnogo više ulažu žalbe, ali da je od 294 predmeta u kojima je podneta žalba samo u četiri u ucelosti prihvaćena, dok je u 224 delimično usvojena.

Prema njenim rečima, u 2017. godini je najniža dosuđena kazna u parničnom postupku protiv medija iznosila 40.000 dinara a najviša 360.000, sa prosečnom kaznom te godine od 85.000 dinara, kolika je bila prosečna kazna u parničnim postupcima protiv medija i 2018. godine, dok je 2019. godine prosečna dosuđena kazna medijima bila 88.000 dinara.

Petrović Škero je rekla da su tabloidi najčešće tuženi za naknadu zbog povrede ličnosti i privatnosti, kao i da je u posmatranom periodu priliv predmeta bio veliki, s obzirom da je za takve predmete nadležan samo jedan sud u Srbiji – Viši sud u Beogradu, ali i da se procesi nepotrebno odugovlače zato što „punomoćnici tuženih medija često zloupotrebljavaju odlaganje ročišta“.

Tužilaštva gotovo uopšte ne postupaju po službenoj dužnosti

Predstavnica Slavko Ćuruvija Fondacije Nataša Jovanović je povodom krivično-pravne zaštite novinara, odnosno toga „šta radi tužilaštvo kada su u pitanju pretnje i napadi na novinare“, izjavila da je u periodu o 2017. do 2020. godine krivičnih postupaka i presuda znatno manje nego što je slučaj sa parničnim postupcima.

„Za razliku od parničnih postupaka za koje je nadležan samo Viši sud u Beogradu, za krivična dela postupaju svi sudovi i tužilaštva na teritoriji Srbije. Za četiri godine sva tužilaštva u Srbiji formirala su ukupno 204 predmeta, što su uglavnom slučajevi koji su prijavljeni tužilaštvu, a gotovo uopšte tužilaštva ne postupaju po službenoj dužnosti“, kazala je Jovanović.

Ona je rekla da se „gotovo polovina ovih predmeta smatra konačno rešenim“ a da su po strukturi krivičnih dela 76 odsto aktivnih slučajeva odnosi na ugrožavanje sigurnosti, a 24 odsto na sva ostala krivična dela.

„Najveći broj slučajeva aktivan je pred Posebnim tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, više od 60 odsto slučajeva, što govori o načinu izvršenja krivičnih dela – najveći broj krivični dela izvršen je putem interneta i društvenih mreža“, rekla je Jovanović, dodajući da su u polovini aktivnih slučajeva počinioci nepoznati.

Prema njenim rečima „svaki deseti slučaj dođe do suda i dobije neki sudski epilog u smislu oslobađajuće ili osuđujuće presude“, kao i da je u posmatranom periodu doneto ukupno 20 pravnosnažno okončanih presuda.

Izrečena samo jedna kazna zatvora

Predstavnica Slavko Ćuruvija Fondacije Kruna Savović je kazala da je od 20 pravnosnažno okončanih sudskih postupaka njih 13 bilo zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti, po dva zbog izazivanja opšte opasnosti, zatim proganjanje, kao i nasilničko ponašanje, i jedan zbog izazivanja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti.

Prema njenim rečima, u posmatranom periodu izrečena je samo jedna kazna zatvora zbog ugrožavanja novinara, u trajanju od šest meseci.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten