NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html Izbeglice i migranti laka meta jer ne mogu da se odbrane od desničarskih napada i širenja laži o njima http://nuns.rs/info/news/53004/izbeglice-i-migranti-laka-meta-jer-ne-mogu-da-se-odbrane-od-desnicarskih-napada-i-sirenja-lazi-o-njima.html U napadima na izbeglice i migrante ističu se desničarske stranke i organizacije, ali i građani na društvenim mrežama sa svojim rasističkim i šovinističkim izlivima i širenjem mržnje, teorija zavere, dezinformacija i pozivanja na progon, što podstiču i tabloidi. ]]> Jedan od poslednjih slučajeva recikliranja starih lažnih vesti dogodio se pre nekoliko dana, nakon što je Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) još u septembru 2020. objavio tekst u kojem raskrinkava lažnu vest o navodnom iseljavanju Šiđana usled migrantske krize u tom gradu, koju je u periodu od tri godine prenelo više portala.

I posle teksta koji demantuje ove navode, portal Istinalaži preneo je identičnu lažnu vest – i to dva puta, ali sa drugačijim naslovom. Analiza VOICE-a pokazala je da se u poslednjem tekstu ovog portala, objavljenom krajem februara, navodi da je masovno iseljavanje Šiđana posledica eskaliranja migrantske krize. Istog dana je ova vest objavljena u tri antimigrantske Fejsbuk grupe koje zajedno imaju više od 26.000 članova.

Posledice pandemije laži

Sa izbijanjem epidemije koronavirusa migranti su neretko u tabloidima bili predstavljeni kao grupa ljudi koja širi zarazu, da bi nakon odluke države da ograniči kretanje građanima, u proleće prošle godine pandemija nakratko preuzela glavnu ulogu u svim medijima, ali nedugo nakon toga, uoči izbora u junu, ponovo se aktuelizuje situacija sa migrantima.

Takvu situaciju su zloupotrebljavale desničarske stranke, poput Dveri i Dosta je bilo, koje su iznosile nepotkrepljene tvrdnje o masovnom naseljavanju migranata.

Poplava dezinformacija, ksenofobije, neutemeljenog straha od nametanja islamskih običaja i mržnje u Srbiji se širila društvenim mrežama brže od koronavirusa. To je svakako ostavilo posledice na naše društvo, kao i na migrantsku populaciju. Kao što znamo, sto puta napisana laž ne može se poništiti jednom raskrinkanom vešću istraživačkih novinara. Uvek će biti više lažnih vesti nego novinara koji će uspeti da sve te informacije razotkriju i dokažu.

Fejsbuk stranica „STOP naseljavanju migranata“ pokrenuta je krajem marta 2020. godine i danas broji više od 320.000 članova, što je značajno uticalo i na formiranje takozvanih narodnih patrola i grupa građana koje, naročito u mađarskim selima u Vojvodini, uzimaju pravdu u svoje ruke i odlučuju o tome ko može da uđe u selo, a ko ne može.

Tako su sredinom oktobra 2020. u nekoliko navrata samoorganizovani građani u Martonošu i Bačkim Vinogradima zaustavili taksiste koji su prevozili migrante i pretili im metalnim šipkama, psovali ih i rekli im da napuste mesto.

DOPUNITI KODEKS I ZA NOVINARE KOJI IZVEŠTAVAJU O MIGRANTIMA

Manipulacije, klikbejt naslovi i sadržaji dovode do toga da građani potpuno izgube ionako već odavno poljuljano poverenje u medije. Veliki broj medijski nepismenih građana, koji jednostavno nisu u stanju da prosude da li je u pitanju vest ili lažna informacija, niti umeju da ih razlikuju, i koji nisu skloni da proveravaju tačnost pročitanih informacija iz više izvora, doprinosi širenju dezinformacija i nepoverenja u medije.

Zbog toga je neophodno uvođenje medijske pismenosti od najranijeg uzrasta, opismenjavanje građana kroz obrazovni sistem, odgovorne medije, kroz razne radionice, zatim objavljivanjem edukativnih sadržaja koji podstiču empatiju, kritičko razmišljanje i otpor prema govoru mržnje i dezinformacijama.

Takođe je neophodno nakon šest godina širenja lažnih informacija o izbeglicama i migrantima konačno urediti medijski prostor tako što ćemo se založiti za to da se unesu pojedine dopune u Kodeks novinara Srbije koje bi se ticale profesionalnih i etičkih normi kojih bi novinari morali da se pridržavaju tokom izveštavanja o migrantima.

Mediji i novinari koji krše Kodeks treba i da odgovaraju za to, i da sadržaje koji šire antimigrantske dezinformacije sankcionišu i osude novinarska udruženja i organizacije koje se bave zaštitom prava migranata, ali i država, što se u praksi ne dešava.

Osim što su meštani u mađarskim selima izloženi tabloidnim manipulacijama koje se šire po Srbiji, izloženi su i rasističkim izjavama koje dolaze iz susedne Mađarske, od nacionalističke vlade premijera Viktora Orbana i vladajuće partije Fides.

U tome im bezrezervnu podršku pruža i sestrinska stranka Savez vojvođanskih Mađara (SVM) sa sedištem u Subotici i mediji bliski ovoj partiji, poput RTV Panon, lista Mađar so i drugih.

Dezinformacije kojima su izloženi utiču na kreiranje njihovih stavova, kao i generalno na formiranje javnog mnjenja u ovom pograničnom području, gde pretežno živi mađarsko stanovništvo. U isto vreme oni gotovo svakodnevno viđaju migrante koji se vraćaju sa granice pretučeni od strane mađarske granične policije i neretko su u veoma lošem stanju.

Takav prizor, naravno, izaziva negodovanje i strah kod građana, dok se, sa druge strane, ne osećaju zaštićeno od strane policije, što ukazuju na jedan ignorantski odnos države prema ovom kompleksnom društvenom problemu.

Migranti krivi za sve

Deo građana, zahvaljujući besposledičnoj mržnji u tabloidima i na društvenim mrežama, veruje da su migranti, za koje smatraju da su sumnjivog izgleda, kriminalci, pljačkaši, silovatelji žena, džihadisti i da žele da nasele Srbiju i nametnu svoju kulturu.

Oni se često optužuju i za krivična dela za koja u datom momentu nije utvrđen počinilac, čime se krši princip pretpostavke nevinosti i zloupotrebljava se njihova verska, rasna i nacionalna pripadnost, što zabranjuje i Kodeks novinara Srbije.

Dezinformacije o migrantima češće se objavljuju u lokalnim medijima i na marginalnim desničarskim portalima. Ti portali najčešće nemaju impresum, a imena novinara često nisu navedena ispod objavljenih članaka. Zatim se ti sadržaji umnožavaju tako što ih preuzimaju drugi tabloidi i tako što se dele na društvenim mrežama.

Prema mišljenju civilnih aktivista, nužno je da država konačno počne da reaguje i da zaustavi hajku protiv ovih ljudi tako što će sankcionisati govor mržnje, tako što će se urediti medijski prostor, dok je istovremeno neophodno i ukidanje grupa na društvenim mrežama koje podstiču ksenofobiju i tolerišu nasilje prema migrantima.

ISTRAŽIVANjE NDNV: BAJATE VESTI ZA ŠIRENjE STRAHA

Kako bi se podstaklo suzbijanje medijskog neprofesionalizma i ksenofobije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) objavilo je krajem februara publikaciju pod nazivom „Izveštavanje o migrantima – Između manipulacije i etike“, u okviru koje su novinari VOICE-a tokom četiri meseca 2020. godine analizirali medijske sadržaje koji sadrže lažne informacije o migrantima. Publikacija sadrži i smernice za novinare, urednike, regulatorna tela i državne institucije u vezi sa načinom informisanja o migrantskim pitanjima, kao i predlog dopune Kodeksa novinara Srbije na kom je radio Sud časti NDNV-a.

Istraživanje je pokazalo da tabloidi najčešće objavljuju vesti stare i nekoliko godina, da šire strah i neutemeljene tvrdnje da je reč o lopovima, kriminalcima, silovateljima žena.

Portali koji se bave utvrđivanjem tačnosti informacija i nastoje da dekonstruišu dezinformacije o ovoj temi su IstinomerVOICEFake News tragač i Raskrikavanje.

Autorka teksta je novinarka portala Magločistač iz Subotice i koautorka publikacije „Izveštavanje o migrantima – Između manipulacije i etike“

]]>
Fri, 5 Mar 2021 13:03:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/53004/izbeglice-i-migranti-laka-meta-jer-ne-mogu-da-se-odbrane-od-desnicarskih-napada-i-sirenja-lazi-o-njima.html
Prijavljeno prvo ugrožavanje bezbednosti novinara http://nuns.rs/info/news/53002/prijavljeno-prvo-ugrozavanje-bezbednosti-novinara.html Od pokretanja telefonske linije za pomoć medijskim radnicima koji trpe napade ili pretnje obavljajući svoj posao, advokatima koji na SOS telefonu odgovaraju na pitanja, javljaju se najviše znatiželjni novinari, koje interesuje da li i kako linija radi, dok je juče prijavljen i prvi slučaj ugrožavanja bezbednosti. ]]>

– Od 1. marta, od kada je SOS linija uspostavljena, javljali su se novinari i drugi medijski radnici više iz znatiželje, da pitaju kako kol centar funkcioniše, kakvu pomoć mogu da dobiju i da li broj uopšte radi. Juče je prijavljen prvi slučaj, konkretni događaj, koji bi mogao da predstavlja krivično delo izvršeno na štetu novinara. Desio se što verbalni, što fizički napad na novinara u jednoj lokalnoj sredini, objašnjava za Danas advokat Veljko Milić, koji je ispred Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) jedan od advokata na raspolaganju medijskim uposlenicima koji se nađu u problemu i pozovu broj 0800 100 115.

Za pitanje da li će novinari imati poverenja da se javljaju kontakt centru SOS telefona, Milić smatra da je važno i kakva će se poruka o toj akciji poslati javnosti.

– Ako novinari budu imali poverenja i ako se budu javljali kol centru, mislim da će im to biti više nego korisno, jer na pozive odgovaraju zaista vrhunski profesionalci. Kol centar je uspostavljen kako bi novinarima, ukoliko su im već povređena prava, olakšali da ih zaštite, ocenjuje Milić.

Kako objašnjava, na telefonu koji radi 24 sata, svaki dan dežura drugi advokat, a trenutno rade njih trojica, koji imaju velikog iskustva u radu sa novinarima.

– Uskoro bi trebalo da nam se priključe i advokati koji sarađuju sa ostalim novinarskim udruženjima. Radim u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara od kada je formirana, 2017. Upoznat sam sa problemima sa kojima se novinari suočavaju prilikom prijavljivanja krivičnih dela koja su izvršena na njihovu štetu. Ono što je najveći problem za njih je zapravo to što ne znaju tačno kome treba da se obrate. Formiranjem te Stalne radne grupe je uspostavljen jedan sistem prijavljivanja krivičnih dela putem kontakt tačaka, koje postoje u udruženjima ali i u tužilaštvu i policiji, navodi advokat Milić.

Cilj SOS linije je da novinar ispriča šta mu se desilo i na osnovu toga, na jednom mestu, dobije sve osnovne informacije: da li je to što mu se dogodilo krivično delo ili možda treba da se goni u parnici ili ne predstavlja nikakvo kažnjivo delo, ili je slučaj, na primer koji se odnosi na radno pravo, koji opet nema direktne veze sa bezbednošću.

– Takođe, dobija informaciju kome konkretno treba da se obrati kako bi to prijavio. Ako je član nekog udruženja, dobije telefon osobe koja je kontakt tačka, koja to dalje prosleđuje tužilaštvu i policiji, navodi Milić.

Nažalost, pojašnjava naš sagovornik, kol centar neće doprineti da se broj pritisaka i pretnji na novinare smanji.

– Jer se on aktivira tek u onom momentu kada je nečije pravo ugroženo, to je tek reakcija na prava ugroženih novinara. Radna grupa se zato ne zaustavlja na ovom projektu, brojne aktivnosti dolaze nakon formiranja SOS broja, koje bi trebalo da idu u tom pravcu, da smanje same događaje koji ugrožavaju novinare, najavljuje Milić.

Jedna od tih aktivnosti, koja sledi u ovom mesecu, je analiza slučajeva koji predstavljaju pritisak na novinare a koji dolaze od strane političara, bez obzira da li su oni nosioci vlasti, predstavnici nekih izvršnih ili zakonodavnih organa, ili su u opoziciji.

– Bavićemo se različitim pritiscima koji dolaze iz sfere politike a koji novinarima crtaju metu na čelu. Nakon te analize ide se u javnu kampanju u kojoj bi trebalo da učestvuju upravo predstavnici tih političara, koji vrše pritisak na novinare i koji bi trebalo javno da osude takvo ponašanje. Verujem da bi se na taj način poslala poruka javnosti da nije dozvoljeno da svaki čovek koji ima pristup internetu ili telefonu i svaki političar koji ima pristup medijima, preti novinarima i vrši pritisak na njih, zaključuje Milić.

Navodeći primere takve retorike u Narodnoj skupštini, usmerene protiv novinara a iz usta poslanika vladajuće većine, Milić kaže da to ne može preko noći da se isključi na dugme, već o tome mora da se priča.

– Neophodna je javna kampanja u kojoj bi pored novinara bili i političari, koji bi svojim primerom i osudom dali do znanja tim svojim kolegama koji sede i u skupštinskim klupama, u istim strankama, da jednostavno određena ponašanja nisu dopustiva, ocenjuje Milić.

UNS osuđuje pretnje smrću Draganu J. Vučićeviću

Udruženje novinara Srbije oštro je juče osudilo pretnje smrću koje su Draganu J. Vučićeviću upućene na sajtu dnevnog lista „Informer“. UNS poziva policiju i tužilaštvo da hitno istraže ko stoji iza naloga „Orlovi iz Njujorka“ sa koga je upućen poziv na ubistvo Vučićevića, a kolege da osude svaki vid nasilne retorike koja kreira atmosferu za direktne pretnje smrću kakva je poslednja – glavnom i odgovornom uredniku „Informera“. D. D.

]]>
Fri, 5 Mar 2021 12:15:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/53002/prijavljeno-prvo-ugrozavanje-bezbednosti-novinara.html
I drugi uzbunjivač iz zatvora u Šapcu dobio sudsku zaštitu http://nuns.rs/info/news/53001/i-drugi-uzbunjivac-iz-zatvora-u-sapcu-dobio-sudsku-zastitu.html Još jedan uzbunjivač iz Kazneno-popravnog zavoda u Šapcu koga zastupaju advokati Pištaljke dobio je privremenu sudsku zaštitu. ]]> Goran Koprić radi u šabačkom zatvoru kao rukovalac centralnog grejanja, a anonimno je početkom prošle godine prijavio upravnika tog zatvora Dušana Đukića da koristi zatvorska sredstva za izgradnju svoje vikendice na Savi i da nema potrebne kvalifikacije za funkciju. Par meseci kasnije, istu prijavu je i potpisao i poslao najvišim državnim funkcionerima, kao i nadležnom tužilaštvu.

Koprićev rad je nakon prijave ocenjen lošijom ocenom – „potrebno poboljšanje“, što se smatra štetnom radnjom uperenom protiv uzbunjivača. On je podneo sudu predlog za određivanje privremene mere kojom bi se odložilo dejstvo ovakve ocene koja bi mogla da dovede do otkaza ugovora o radu.

Viši sud u Šapcu ga je najpre odbio, ali je posle žalbe i odluke Apelacionog suda u Novom Sadu predmet vraćen na odlučivanje Višem sudu u Šapcu, o čemu je Pištaljka pisala početkom februara ove godine. Viši sud je relativno brzo, u roku od mesec dana od prijema odluke novosadske apelacije, uvažio Koprićev zahtev i odredio privremenu meru.

To znači da će Goran Koprić nastaviti da radi kao da nije dobio lošu ocenu, sve dok Upravni sud ne odluči o njegovom zahtevu za poništaj takve ocene.

Prethodno je krajem prošle godine i Koprićeva koleginica Jelena Marković Milošević, rukovodilac obuke i zapošljavanja zatvorenika, dobila privremenu zaštitu Višeg suda u Šapcu pošto je nakon istog uzbunjivanja bila poslata na rad u KPZ Sremska Mitrovica. Posle odluke suda u Šapcu vraćena je na svoje radno mesto u Šabac.

Upravnik zatvora Dušan Đukić trenutno je pod istragom Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu. Đukić je u januaru zloupotrebio podatke MUP-a o registrovanim vozilima i pretio porodici jednog od advokata Pištaljke koji je vozio novinara Pištaljke na teren radi provere informacija uzbunjivača o upravnikovoj vikendici na Savi. Automobil kojim je ekipa Pištaljke došla na lice mesta bio je parkiran stotinak metara od sporne vikendice.

Dok je novinar Pištaljke fotografisao vikendicu, dve nepoznate osobe slikale su automobil, a samo par sati kasnije upravnik šabačkog zatvora je telefonom jednom od članova porodice našeg advokata pretio krivičnim progonom.

Jelena Marković Milošević dobila zaštitu Upravnog suda

Neposredno pre objavljivanja ovog teksta, Upravni sud (odeljenje u Novom Sadu) uvažio je tužbu Jelene Marković Milošević i poništio odluku kojom je bila privremeno poslata na rad u KPZ Sremska Mitrovica. Poništaj je izvršen zbog proceduralnih razloga, a predmet vraćen Upravi za izvršenje krivičnih sankcija na novo odlučivanje. Iako sam nije rešio ovaj predmet, Upravni sud je napomenuo da poslodavac mora da ispita navode o učinjenom uzbunjivanju.

Uprava za izvršenje krivičnih sankcija inače pobija navod da je premeštaj posledica izvršenog uzbunjivanja. Advokati Savetovališta za uzbunjivače portala Pištaljka, koji zastupaju gospođu Marković Milošević, insistiraju da je premeštaj štetna radnja i posledica izvršenog uzbunjivanja.

 

]]>
Fri, 5 Mar 2021 10:39:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/53001/i-drugi-uzbunjivac-iz-zatvora-u-sapcu-dobio-sudsku-zastitu.html
RTS prećutao ključne delove izveštaja Fridom Hausa koji ukazuju na uticaj SNS-a http://nuns.rs/info/news/52998/rts-precutao-kljucne-delove-izvestaja-fridom-hausa-koji-ukazuju-na-uticaj-sns-a.html Tek je jedan deo medija preneo jučerašnji izveštaj Fridom Hausa koji konstatuje da je Srbija nazadovala u slobodama i demokratičnosti tokom 2020. godine, i to pre svega zahvaljujući vlasti SNS-a koja je urušila politička prava i građanske slobode i koji vrši pritisak na medije, opoziciju i civilni sektor. ]]> Prorežimski mediji su izveštaj uglavnom prećutali, ali se pokoja reč kritike vlasti iz izveštaja našla čak i na sajtu Tanjuga odakle ga je preuzeo i pokrajinski javni servis RTV. Ipak, državni javni servis RTS je u izveštaju uspešno izbegao da spomene i SNS i brojne druge stvari na koje izveštaj podseća, poput sumnjivih poslova ministara Nenada Popovića, Siniše Malog, kao i veze Zlatibora Lončara sa organizovanim kriminalom.

Izvorni članak je objavljen 04.03.2021. (RTS)

Na samom početku izveštaj Fridom Hausa navodi:

„Srbija je parlamentarna demokratija sa konkurentnim višestranačkim izborima, ali poslednjih godina je vladajuća SNS veoma urušila politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, opoziciju i organizacije civilnog društva“, piše ova međunarodna organizacija u sažetku svog istraživanja o Srbiji.

RTS je iz toga izbacio deo koji se odnosi na SNS pa je ostalo samo:

„Fridom haus Srbiju u izveštaju opisuje kao demokratiju u kojoj se u uslovima konkurencije održavaju višepartijski izbori“.

Tu nije kraj izbacivanjima onih delova izveštaja koji su „nepovoljni“ za vlast.

Urednik sajta RTS-a Zoran Stanojević za Raskrikavanje je odbio da ovo komentariše i objasni zašto nisu spomenuti „problematični“ delovi gde se kritikuje vlast SNS-a.

„Ja ne bih ulazio u tu vrstu rasprave sa bilo kim. Vi radite šta god hoćete, ali ne vidim nikakav smisao ulaženja u takve stvari. Ne bih komentarisao, hvala i doviđenja“, rekao je Stanojević za Raskrikavanje.

Šta je sve prećutano?

Fridom Haus ističe da je policija odgovorila nasiljem tokom protesta u julu 2020. godine protiv ljudi koji su protestovali protiv najave policijskog časa, „drugih vladinih politika i ponašanjem Aleksandra Vučića na funkciji“.

RTS to uglavnom prenosi, ali bez spominjanja Aleksandra Vučića. Nisu spomenuli ni detaljnije pojašnjenje Fridom Hausa u nastavku tog pasusa da je policija primećena kako napada demonstrante, posmatrače i novinare.

U sledećem pasusu iz izveštaja koji RTS prenosi navodi se da su zvaničnici na pandemiju odgovorili netransparentno i da su uskraćivane informacije o smrtima povezanim s pandemijom u institucijama socijalne zaštite. Medicinski radnici, navodi se u istom pasusu, koji su kritikovali način na koji se vlada nosi sa pandemijom, suočavali su se sa odmazdom i otkazom, a potpisnici otvorenog pisma u julu sa disciplinskim postupcima.

RTS to prenosi ovako:

„Konstatuje se i da je reakcija zvaničnika na pandemiju koronavirusa bila je netransparentna i da su uskraćivane informacije povezane sa pandemijom“, piše RTS i tu završava rečenicu.

Dalje šturo spominju još par stvari: da je REM kritikovan zbog nedostatka nezavisnosti i da su se novinari suočavali sa fizičkim napadima, kampanjama blaćenja i drugim oblicima pritiska.

I dok RTS tu završava nezgodnu priču o medijima, izveštaj daje dosta detaljan pregled situacije, koji javni servis ne spominje:

„SNS je proširio svoj uticaj na medije što kroz državne kompanije, što kroz niz privatnih medija koji zavise od finansija iz države, a taj uticaj je iskoristio da ojača političku poziciju i diskredituje rivale, smanjujući konkurentnost opozicionih stranaka.(…) Mnoge privatne medije „drže“ oni koji podržavaju SNS. Neki privatni mediji sa nacionalnom frekvencijom i popularni tabloidi redovno učestvuju u prljavim kampanjama protiv političara iz opozicije i drugih koji se percepiraju kao protivnici vlade“, kaže se u izveštaju ove organizacije.

Dug je niz drugih stvari koje RTS nije spomenuo, a koje se tiču kritika izbornog procesa, uticaja na birače da glasaju za SNS, gušenje i marginalizaciju opozicije kako u medijima tako i u parlamentu.

Ne spominje se ni dominacija Vučića u političkom životu uprkos ograničenim ustavnim ovlašćenjima predsednika, kao ni sve učestalije kampanje i nasilje protiv političara opozicije, ali i novinara i kritičara vlasti.

Takođe, RTS je prećutao i da Fridom Haus podseća na slučajeve koji nisu dobili svoj epilog, uključujući sumnjive poslove Nenada Popovića i Siniše Malog, kao i veze Zlatibora Lončara sa organizovanim kriminalom. Spominju se u izveštaju ove organizacije, ali ne i RTS-a, i plagijati doktorskih radova ljudi iz vrha vlasti, Siniše Malog, Nebojše Stefanovića i Jorgovanke Tabaković.

Ni konstataciju da je vlada netransparentna u pogledu projekata, tendera i informacija, ali i da izostaju presude za korupciju, RTS ne prenosi.

Ne spominje se ni to da je, po oceni Fridom Hausa, okruženje sve više neprijateljsko za one koji bi da vode otvorenu debatu i iznesu mišljenje, zbog toga što se na svaku kritiku vlasti odgovara kampanjom u tabloidima, krivičnim prijavama i drugim vidovima odmazde.

Javnom servisu nije bilo od značaja ni to što međunarodna organizacija tvrdi da je nezavisnost pravosuđa u Srbiji ugrožena uticajem politike na imenovanje sudija, kao i to što političari redovno komentarišu pravosudna pitanja i istrage.

Ni to da su Romi veoma diskriminisani pri zapošljavanju, stanovanju i obrazovanju, i da su pripadnici LGBT zajednice izloženi nasilju, nije našlo svoje mesto u tekstu RTS-a, kao ni tvrdnja Fridom Hausa da „relativno visoke stope nezaposlenosti doprinose eksploataciji radne snage u nekim industrijama, uključujući niske zarade, neplaćeni prekovremeni rad i opasno radno okruženje“.

Prema podacima Ministarstva rada, piše Fridom Haus, 53 radnika su stradala na radnom mestu 2018. godine, a sličan broj je prijavljen i 2019. godine.

RTV: Loše nama, ali mnogo gore drugima

Nije mnogo detaljniji bio ni pokrajinski javni servis koji prenosi tekst Tanjuga. Ipak, u njihovom tekstu se našla konstatacija o SNS-u:

„U kratkom pregledu izveštaja koji se odnosi na Srbiju piše da je Srbija parlamentarna demokratija sa konkurentnim višepartijskim izborima, ali da poslednjih godina vladajuća Srpska napredna stranka vrši pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva“, piše RTV.

Zanimljivo je da je u tekstu više mesta posvećeno situaciji u okolnim zemljama i u svetu, a naslov je „Pad demokratije u celom svetu, Srbija nazadovala dva, SAD 11 poena“.

Iako je istina da izveštaj konstatuje da je demokratija u celom svetu ugrožena i da mnoge zemlje beleže pad, RTV se malo „zaneo“ u dokazivanju toga da Srbiji i nije toliko loše.

„Srbija je u oblasti političkih prava i građanskih sloboda tokom poslednje decenije nazadovala za 14 poena, a u toj grupi zemalja nalazi se sa Sjedinjenim Američkim Državama, Turskom, Madjarskom i Poljskom“.

Ovo nije tačno. Srbija je sa 64 poena (u odnosu na 66 prošle godine, što je bolji plasman nego ove godine) proglašena „delimično slobodnom zemljom“.

SAD sa druge strane imaju ocenu 83 i smatraju se „slobodnom zemljom“, kao i Poljska koja ima 82 „poena“.

]]>
Fri, 5 Mar 2021 10:37:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52998/rts-precutao-kljucne-delove-izvestaja-fridom-hausa-koji-ukazuju-na-uticaj-sns-a.html
Država i dalje ignoriše suštinske izborne probleme http://nuns.rs/info/news/52986/drzava-i-dalje-ignorise-sustinske-izborne-probleme.html Mišljenje Radne grupe Vlade Srbije za saradnju sa OEBS/ODIHR o merama koje treba preduzeti radi unapređenja izbornog procesa, predstavljeno na sastanku 1. marta koji je Crta pratila u svojstvu posmatrača, neće doprineti otklanjanju ključnih problema izbora u Srbiji. ]]>

Na osnovu analize mišljenja, Crta, kao organizacija koja se bavi izbornim procesom, zaključuje da, iako se predlažu i neke dobre mere, država ponovo propušta priliku da prepozna suštinske probleme i radi na rešenjima koja bi doprinela unapređenju kvaliteta izbornog procesa

Mišljenjem su u potpunosti zanemareni zloupotreba javnih resursa i javne funkcije, problemi u finansiranju kampanje, pritisci na birače, kao i neravnopravna medijska zastupljenost izbornih aktera koje su i ODIHR i domaći posmatrači označili kao najproblematičnije i prioritetne oblasti za rešavanje nakon izbora 2020. godine. Umesto da se pristupi ponovnoj analizi i prepoznavanju problema kada se radi o zloupotrebi javnih resursa, finansiranju kampanje i pritiscima na birače, Radna grupa navodi samo zakonske izmene usvojene 2019. godine i ne ostavlja prostor za dalja unapređenja. Kada se radi o medijima, Crta smatra da mišljenje sadrži mere koje neće suštinski rešiti problem medijske neravnopravnosti, već da mogu izazvati dodatne nejasnoće u postupanju i tumačenju nadležnosti između Regulatornog tela za elektronske medije i Nadzornog odbora Skupštine Srbije. Takođe, rešenja koja se odnose na upotrebu pravnih lekova predstavljaju korak unazad i mogu dovesti do sužavanja prava na izjavljivanje prigovora od strane birača. Zabrinjava i činjenica da Radna grupa ne prepoznaje i neophodnost sprovođenja verifikacije biračkog spiska, kako bi se utvrdilo njegovo stanje. 

Kao dobre predloge Crta ocenjuje mere poput kazni za elektronske medije koji krše propise o izveštavanju u izbornoj kampanji za čiju je primenu nadležan REM, kao i pripremu novog pravilnika REM-a koji će se odnositi i na komercijalne pružaoce medijskih usluga što je inače važilo do 2020. godine. Pozitivne mere su i unapređenje objavljivanja zapisnika sa biračkih mesta kao i planirana zakonska regulacija pojedinih pitanja koja su do sada bila predmet podzakonskih akata, poput položaja posmatrača, čime će njihova primena biti zagarantovana u svakim narednim izborima. 

Da podsetimo, OEBS/ODHIR je 2020. godine zvanično uradio procenu ispunjenosti svojih 56 preporuka koje uključuju i one koje su ponavljane iz prethodnih ciklusa. Evaluacija pokazuje da, od parlamentarnih i predsedničkih izbora 2012. godine, nijedna preporuka nije u potpunosti ispunjena, da je tek 6 preporuka „delimično ispunjeno“, a samo dve su „uglavnom ispunjene“. Ostalih 48 preporuka imaju status neispunjenih, što Srbiju stavlja u rang država u regionu koje imaju najniži nivo usklađenosti kvaliteta izbornog procesa sa OEBS/ODHIR standardima.

Crta je poslala Radnoj grupi svoju analizu i komentare na “Mišljene o merama koje treba preduzeti radi unapređenje izbornog procesa”. Detaljna analiza i komentari nalaze se ovde.


]]>
Thu, 4 Mar 2021 14:48:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52986/drzava-i-dalje-ignorise-sustinske-izborne-probleme.html
Građani koji su postali novinari preko Fejsbuka http://nuns.rs/info/news/52977/gradjani-koji-su-postali-novinari-preko-fejsbuka.html “Fejsbuk ima najviše udela u mobilizaciji ljudi, on stvara zajednicu, povezanost. To je prostor u kojem ljudi komuniciraju i najbrže dolaze do informacija. Snaga pokreta, ipak, nije tolika kolika se čini u virtuelnom svetu. Naša grupa ima 8.000 članova, a na proteste ne dođe ni njih 1.000. Naravno, ima i onih koji u grupu ulaze da bi botovali, trolovali, sabotirali. Dakle, postoji rizik od samoobmane kada je u pitanju broj ljudi koji je spreman da praktično podrži ciljeve i ideje. Ali, to je proces u buđenju građanske svesti i praktičnog aktivizma.“ ]]> Ekološki pokreti u Srbiji funkcionišu u velikoj meri zahvaljujući prednostima društvenih mreža i sajtova, pa se već sada može govoriti o nekoj novoj vrsti - budimo slobodni - novinarskog izražavanja. Ali i, makluanovski rečeno, novih “čovekovih produžetaka” koji u velikoj meri ugrožavaju monopol vlasti nad informacijama i istinom.

Zainteresovani građani čiji su životi ugroženi postali su “novinari”; plasiraju i razmenjuju informacije do kojih, često potpuno neopravdano, nije stalo mejnstrim medijima. U neku ruku, možemo govoriti i o malim medijskim koncernima, budući da kretori plasiraju pisane dokumente, video i audio zapise, različite priče nalik reportažama.

Najraširenija Fejsbuk grupa Odbranimo reke Stare planine otvorena je početkom 2018, sa ciljem da obaveštava građane na kojim rekama investitori planiraju da grade male hidroelektrane (MHE), objavljivljuje sumnje u zakonitost postupanja investitora i predstavlja argumente zbog kojih se izgradnja tih postrojenja u Srbiji pretvorila u uništavanje reka i životne sredine.

Tri godine kasnije, grupa ima 128.000 članova, održani su brojni protesti i akcije – od sela na jugu Srbije do Beograda, a aktivisti pokreta Odbranimo reke Stare planine (ORSP) uspeli su da pitanje izgradnje malih hidroelektrana pozicioniraju na sam vrh medijske agende. Ali, da nije bilo Fejsbuka, ne bi bilo ni pokreta Odbranimo reke Stare planine – reči su kojima Aleksandar Jovanović Ćuta opisuje značaj te društvene mreže, odnosno mogućnost da se njome šire informacije. Koreni ovog aktivizma potiču od odbrane Toplodolske reke na jugu Srbije, a ORSP je danas inspiracija drugim ekološkim aktivistima i građanima, bilo da brane parkić, šumu, ili se bore protiv otvaranja rudnika i zagađenja vazduha.

“Počelo je stihijski, niko nas nije učio kako se brane reke i kakvi su zakoni. U početku smo bili nas trojica, i niko nije pretpostavljao da će ovoliko da naraste zaintresovanost za problem MHE. Grupi na Fejsbuku i pokretu je počela da se priključuje ’i struka i motika’, i ljudi su postepeno preuzimali poslove na sebe“, kaže Jovanović za Dosije. Vremenom je rastao broj objava u grupi, čiji je domet prerastao Staru planinu, a teme ubrzo nisu bile samo male hidroelektrane, već i drugi ekološki problemi i incidenti. O lokalnim problemima, u grupi pišu ljudi širom Srbije, ali i iz celog regiona.

U CENTRU INTERESOVANJA

“Fejsbuk nam je osnovni medij od početka i biće ubuduće, bez obzira na to što sada imamo dobru poziciju u medijima. Ako smo nešto uspeli, to je da ovu temu stavimo u centar interesovanja. Kad kažeš male hidroelektrane, od deset ljudi osam zna za problem. Pored toga, sada na sve strane čujemo poruke ’ne damo ovo’, ’odbranimo ovo’, ’zaštitimo ono’. Od parkića i cvetića, pa sve do Smedereva i Bora“, ističe naš sagovornik. Nakon Fejsbuk grupe pokrenut je i sajt Nova Stara planina, na kojem građani i stručna javnost mogu da vide čime se pokret ORSP bavi, koji su im ciljevi i misija. Osim objavljivanja vesti, saopštenja i snimaka akcija i protesta, taj sajt promoviše i obnovu Stare planine, poziva građane da se vrate u ove predele, obnove kuće, škole i domove kulture. Ipak, i dalje glavni izvor informacija kada su u pitanju ekološke teme ostaje Fejsbuk grupa Odbranimo reke stare planine.

Dve godine unazad, ova grupa je novinarima relevantan izvor informacija, kako za korišćenje dokumenata koja objavljuju aktivisti, tako i za najave protesta i akcija, ali i za ukazivanje na potencijalne zloupotrebe i kršenje zakona.

MOBILIZACIJA GRAĐANA

U Beogradu je prvi veliki protest protiv izgradnje malih hidroelektrana održan početkom 2019, a od tada do danas samo su se ređali razlozi za nezadovoljstvo – od zagađenosti vazduha, preko lošeg kvaliteta pijaće vode, izbacivanja nepročišćenog industrijskog otpada i kanalizacije u reke, do seče šuma. Na talasu energije pokreta Odbranimo reke Stare planine nastale su i manje Fejsbuk grupe u kojima su građani pozivali na odbranu reka u svojim me- stima, kao i drugi pokreti, poput Odbranimo šume Fruške gore.

Aktivistkinja iz tog pokreta Dragana Arsić kaže za Dosije o medijima da je ORSP bio pokretač i za nju i za druge ekološke aktiviste širom zemlje. “Vrednost im je u tome što su osvestili ljude da imaju pravo da se pitaju o životnoj sredini, da učestvuju u donošenju odluka i koriste pravnu pomoć, ukoliko im se ograničava pravo na dostupnost informacija“, ocenjuje Dragana Arsić.

Ona je jedna od inicijatora i administratora grupe i stranice Odbranimo šume Fruške gore na Fejsbuku, i ističe značaj te društvene mreže,

“Fejsbuk ima najviše udela u mobilizaciji ljudi, on stvara zajednicu, povezanost. To je prostor u kojem ljudi komuniciraju i najbrže dolaze do informacija. Snaga pokreta, ipak, nije tolika kolika se čini u virtuelnom svetu. Naša grupa ima 8.000 članova, a na proteste ne dođe ni njih 1.000. Naravno, ima i onih koji u grupu ulaze da bi botovali, trolovali, sabotirali. Dakle, postoji rizik od samoobmane kada je u pitanju broj ljudi koji je spreman da praktično podrži ciljeve i ideje. Ali, to je proces u buđenju građanske svesti i praktičnog aktivizma“, ističe sagovornica Dosijea.

FEJSBUK ALARM

Fejsbuk za njen pokret, pojašnjava, predstavlja oglasnu tablu gde se objavljuje prepiska s institucijama, dokumenta, prijave podnete inspekciji, pozivi na proteste. Kako kaže, nema iskustva s drugim društvenim mrežama, poput Tvitera i Instagrama, jer su aktivisti zaključili da “tamo ekološke teme ne prolaze“.

Ključni značaj Fejbuka za nastanak i razvoj ekoloških pokreta u Srbiji ne pokazuje samo važnost društvenih mreža za informisanje, već i to da do pre tri godine ovdašnji mejnstrim mediji takvim temama nisu davali dovoljno vremena i prostora. Odgovori na pitanje zašto nisu kreću se od jednostavne neupućenosti, do svesnog izbegavanja i izvrtanja činjenica, kada je reč o prorežimskim medijima, jer svaka kritika, pa makar i ona koja se tiče toga kakvu vodu pijemo – tumači se kao napad na vlast. Tako su reakcije medija na objave i aktivizam, konstatuje Dragana Arsić, različite.

 “Onog trenutka kada smo postali vidljivi na Fejsbuku, mediji su se sami zainteresovali. N1 i NovaS, novinske agencije, kao i lokalni mediji prate naš rad i akcije, korektno izveštavaju. S druge strane, prorežimski mediji suštinski ne prenose naše delovanje, već od njih dolaze samo napadi i diskreditacija. Bez obzira na te napade, problemi zaštite životne sredine se ne mogu zanemariti, jer postaju alarmantni”, ističe ona.

U KOALICIJI S PRIRODOM

“Jako je bitno umrežavanje i solidarnost ekoloških pokreta i međusobna pomoć u svim lokalnim zajednicama, da svako brani svoje šume, reke i vazduh. Neophodno je i deljenje iskustva. Pomažemo se međusobno, i onako kako je ORSP nama bio inspiracija, sada smo i mi inspiracija ljudima u Vojvodini da se organizuju oko odbrane šuma“, jasna je Dragana Arsić.

Aleksandar Jovanović Ćuta ocenjuje da se u Srbiji dešava “čista ekokalipsa“, ali da su ekološka pitanja tačka okupljanja u kojima nema podela na pripadnost stranci, veri, nacionalnosti ili seksualnoj orijentaciji.

“To je ogromna energija koja ima tendenciju da se samo uvećava. Kod nas je zabranjena bilo kakva stranačka aktivnost. Nikada nije bila opcija ujedinjenje s bilo kojom strankom. Ekologija svakako jeste deo politike, ali ne na način da idemo u skupštine, pravimo liste i koalicije. Mi smo u koaliciji s prirodom. Srbija se nalazi pred ekološkim ustankom, jer postoje stotine jezivih mesta gde je ljudima ugroženo pravo na zdravu životnu sredinu, a samim tim i na zdravlje. Jasno je da to mora da se rešava – ili u institucijama, ili na ulici, pored reka, i u šumi“, zaključuje Jovanović.

U vreme Građanskih protesta 1996/97 nastao je grafit “Nema novina - ima zidova!”. Građanski aktivisti, ali i svi drugi interesno okupljeni građani, čiji problemi ne nalaze mesta u tradicionalnim medijima - imaju nešto savremenije medije na raspolaganju. Zidovi su poslužili, ostaje da vidimo snagu Fejsbuka.

]]>
Thu, 4 Mar 2021 11:53:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52977/gradjani-koji-su-postali-novinari-preko-fejsbuka.html
SOS telefon za novinare, iz udruženja kažu – dobro, ali nedovoljno za zaštitu http://nuns.rs/info/news/52976/sos-telefon-za-novinare-iz-udruzenja-kazu--dobro-ali-nedovoljno-za-zastitu.html Od 1. marta novinari u Srbiji kojima je bezbednost ugrožena mogu napad ili pritisak da prijave na besplatu SOS liniju, koja će biti otvorena 24-sata. ]]> Iako u regionu i Evropi to nije uobičajna praksa, Vlada i predstavnici Vladine Radne grupe za bezbednost novinara smatraju da je to prvi korak u ohrabrivanju novinara da nasilje i pritiske prijave. Ipak i dalje je veliki broj nerešenih slučajeva napada na novinare, a verbalni napadi i pristici na novinare nižu se i na gotovo svakom zasedanju Skupštine Srbije i to od poslanika vladajuće većine. Zato, novinari čiji su životi bili ugroženi kažu da je SOS telefon samo "bacanje prašine u oči".

SOS linija je 0800 100 115 na koju svi novinari koji smatraju da im je ugrožena bezbednost mogu da se jave, da pretnju, pritisak ili nasilje prijave i od pravnika dobiju pravni savet šta bi dalje trebalo da preduzmu. Ideja je da se – pre svega – prijavljivanje napada pojednostavi.

„Ako je reč o krivičnim delima, mi imamo već razrađen sistem kontakt tačaka u Tužilaštvima i Ministarstvu unutrašnjih poslova, to je više od 90 kontakt tačaka u Tužilaštvu i više od 70 u Ministarstvu unutrašnjih poslova, pa ako je neko iz Niša – dobiće kontakte osoba kojima treba da se javi u Tužilaštvu i MUP-u. Onda može da dobije određenu vrstu saveta na koji način se pravi određena vrsta prijave“, kaže Veran Matić iz Radne grupe za bezbednost novinara.

A sve kako bi se smanjio i broj slučajeva u kojima su, kaže Matić, prijave neadekvatne i na kraju odbačene. Za N1 objašnjava da ANEM vodi projekat, da je državni Telekom obezbedio opremu, a Vladina Radna grupa za bezbednost novinara sve podržala.

„SOS linija bi – prema dosadašnjem broju napada na novinare – mogla da bude zatrpana. U 2020. godini je prema evidenciji NUNS-a bilo 189 napada na novinare, 32 fizička napada, 14 napada na imovinu, prijavljenih pritisaka – 92, a verbalnih pretnji 50, a jedna je bila pretnja imovini“, saopšteno je.

Iz novinarskih udruženja kažu: dobar, ali ne i dovoljan korak u zaštiti novinara. Ključno je, dodaju, da institucije reaguju.

„Mi smo se izborili sada pre 12 godina da se uvede član Krivičnog zakonika 138 koji kaže da ko ugrozi pretnjom sigurnost osobe koja radi posao od javnog značaja i informisanjem – biće zaprećena kazna zatvora od 6 meseci do 5 godina. Nije se ni jednom desilo da Tužilaštvo pretnju oceni dovoljno kvalifikovanom da bi izreklo kaznu po ovim članu Krivičnog zakonika – tu vidim najveći problem“, navodi Nino Brajović iz UNS-a.

„Generalno, novinari i medijski profesionalci nemaju poverenja u institucije i ne prijavljuju svaku pretnju i svaki napad, pa će možda na ovaj način možda prijavljivati više slučajeva, ali to je samo prvi korak. Ono što moramo da insistiramo dalje jeste postupanje tužilaštva i policija, a kasnije i suda, ako taj slučaj stigne do suda – da efikasnije postupaju“, izjavila je Marija Babić iz NUNS-a.

Samo od početka 2021. prijavljen je 21 napad na novinare, neki od tih slučajeva nisu još uvek ni otvoreni pred nadležnim institucijama.

„Ja sam isticao slučaj Jelene Zorić kao jedan veoma uznemirujući slučaj na koji treba obratiti pažnju i tek je pre dva dana dobijen drugi iskaz, snimatelja, upravo zbog bolesti, nije moglo ranije, ali ja se nadam da će Tužilaštvo od ovog trenutka krenuti sa rešavanjem tog slučaja mnogo intenzivnije, nego što je to do sada bio slučaj“, naglasio je Matić.

Prvostepena presuda u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića i kazna zatvora za nalogodavca Dragoljuba Simonovića – redak je primer da je napad na novinara dobio epilog.

A upravo Milan Jovanović za SOS liniju kaže: „To je bacanje prašine u oči javnosti. Novinari su daleko od bezbednosti i sigurnosti“.

]]>
Thu, 4 Mar 2021 11:06:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52976/sos-telefon-za-novinare-iz-udruzenja-kazu--dobro-ali-nedovoljno-za-zastitu.html
Gojković se sastala sa predstavnicima novinskih udruženja http://nuns.rs/info/news/52973/gojkovic-se-sastala-sa-predstavnicima-novinskih-udruzenja.html Potpredsednica vlade i ministar kulture i informisanja Maja Gojković održala je danas sastanak sa predstavnicima novinskih udruženja Prouns, Komnet, Društvo novinara Srbije, Asocijacija radio televizija Srbije, Društva novinara Vojvodine i Udruženja medija i medijskih radnika, saopšteno je iz Ministarstva. ]]> Predstavnici medijskih udruženja istakli su da na osnovu brojnosti članstva, predstavljaju značajnu medijsku snagu, ali da i pored toga nisu dovoljno zastupljeni u izradi medijskih dokumenata koji regulišu medijsku scenu i od kojih zavisi sudbina svih novinara i medijskih radnika.

Oni su ukazali ministarki kulture i informisanja da nisu zastupljeni u Radnoj grupi za bezbednost i zaštitu novinara, kao ni u Radnoj grupi za primenu Akcionog plana za sprovođenje Medijske strategije 2020-2025. godine i da bi njihovo učešće u radu, zahvaljujući njihovom iskustvu i kredibilitetu, značajno doprinelo poboljšanju uslova na medijskom tržištu.

Gojković je rekla da će razmotriti način da i ova udruženja, koja čine novinari i medijski radnici iz različitih delova Srbije, u narednom periodu budu zastupljena na adekvatan način, zaključuje se u saopštenju.

 

]]>
Thu, 4 Mar 2021 11:00:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52973/gojkovic-se-sastala-sa-predstavnicima-novinskih-udruzenja.html
Za sufinansiranje medija u Borskom okrugu 25,5 miliona dinara http://nuns.rs/info/news/52971/za-sufinansiranje-medija-u-borskom-okrugu-255-miliona-dinara.html U sve četiri lokalne samouprave Borskog okruga raspisani su ovogodišnji konkursi za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja za ovu godinu. ]]> Najviše sredstava za ove namene opredeljeno je u Negotinu – 9,5 miliona dinara, u Boru je to šest, a u Kladovu i Majdanpeku po pet miliona dinara.

Najmanji odobreni iznos po projektu je 100 hiljada dinara, a najviši iznosi se razliku od opštine do opštine.

U Kladovu i Majdanpeku je to milion dinara, 1,5 milion dinara u Boru i tri miliona u Negotinu.

Konkurs u Boru je završen, 4. marta ističe u Kladovu, 11. u Negotinu, a u Majdanpeku 12. marta.

Projekti štampanih medija, radio stanica, internet portala i novinskih agencija mogu biti finansirani do 80 odsto vrednosti, a projekti televizija sufinansiraju se do 50 procenata.

]]>
Thu, 4 Mar 2021 10:53:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52971/za-sufinansiranje-medija-u-borskom-okrugu-255-miliona-dinara.html
Još jednom odloženo suđenje za ubistvo Ćuruvije zbog bolesti advokatice optuženih http://nuns.rs/info/news/52969/jos-jednom-odlozeno-sudjenje-za-ubistvo-curuvije-zbog-bolesti-advokatice-optuzenih.html Suđenje optuženima za ubistvo novinara i izdavača Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije i danas je odloženo iz istog razloga kao i pre dva dana - zbog bolesti Zore Dobričanin Nikodinović, advokatice Milana Radonjića i Ratka Romića. ]]> Ona je preko svog pripravnika poručila sudskom veću da i dalje – desetak dana posle vakcinacije – oseća njene posledice i da, kako tvrdi, ima upalu pluća.

Pre dva dana je poručila da se njeno stanje pogoršalo preko vikenda i da zbog toga u ponedeljak nije stigla da obezbedi zamenu na ovom suđenju. Tada je zamolila i da se današnje ročište ne odloži, izrazivši nadu da će se u međuvremenu oporaviti.

Pripravnik danas nije sudu objasnio zašto advokaticu Dobričanin neko iz njene kancelarije nije zamenio. Predsednica sudskog veća Snežana Jovanović ipak je rekla da nedolazak smatra opravdanim. Posle toga je zatražila da advokatica u roku od tri dana „dostavi bilo kakav dokaz medicinskog karaktera“. 

„Ja ne sumnjam u to, ali po zakonu mora da postoji dokumentacija zbog koje se odlaže glavni pretres“, rekla je sudija Jovanović. 

Sudsko veće je informaciju o bolesti advokatice dobilo jutros, neposredno pred početak suđenja, tako da su učesnici postupka došli u sudnicu samo da od predsednice sudskog veća čuju da suđenja neće biti i da je veće dodalo još dva ročišta ovog meseca. Pored ranije zakazanih 22. i 23, ročišta bi trebalo da se održe i 24. i 25. marta – ako se ponovo neko ne razboli.

Cenzolovka je pitanja u vezi sa odlaganjem suđenja poslala portparolki Višeg suda Tatjani Tešić, od koje smo, do trenutka objavljivanja ovog teksta, dobili informaciju da ih je „prosledila postupajućem sudiji“.

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu u ponovljenom postupku sudi bivšim pripadnicima Resora državne bezbednosti Radomiru Markoviću, Milanu Radonjiću, Miroslavu Kuraku (u bekstvu) i Ratku Romiću. 

Prvostepenu presudu iz aprila 2019. godine Apelacioni sud je ukinuo zbog prekoračenja optužnice.

U oktobru prošle godine počeo je novi postupak, ali je do sada, zbog bolesti članova sudskog veća, održano samo pet ročišta.

]]>
Thu, 4 Mar 2021 10:52:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52969/jos-jednom-odlozeno-sudjenje-za-ubistvo-curuvije-zbog-bolesti-advokatice-optuzenih.html
Gostiljac: Advokatura i novinarstvo dve najugroženije profesije u Srbiji http://nuns.rs/info/news/52966/gostiljac-advokatura-i-novinarstvo-dve-najugrozenije-profesije-u-srbiji.html Predsednik Advokatske komore Srbije (AKS) Viktor Gostiljac izjavio je da „danas u Srbiji advokatura uz novinarstvo, predstavlja najugroženiju profesiju, podaci to jasno govore“. ]]> „Novinarstvo, kada je čisto, uvek radi u javnom interesu, a advokatura, kada je čista, uvek radi u interesu građanina kojeg zastupa, i možda to i jeste objašnjenje situacije u kojoj smo se našli. To su dva stuba slobode u svakom društvu i odnos prema njima definiše o kakvom društvu je reč“, rekao je Gostiljac za novi broj Nedeljnika.

On je rekao i da ne postoji niti jedna odluka Upravnog odbora (UO) AKS koja je doneta kao rezultat spoljnog uticaja, niti je prepoznao nameru države da to čini.

„Mislim da i država zna da bi svaki takav pokušaj bio obnarodovan a naravno i odbijen. Primetio sam, doduše, da je sa političkih pozicija pokušavano da se izvrši uticaj na pojedine odluke UO, ali tu se radi o političarima iz vlasti koji su advokati, pa to smatram našim unutrašnjim pitanjima“, naglasio ja Gostiljac.

On je rekao i da nezavisna advokatura nema svoju punu svrhu ukoliko ne postoji nezavisno sudstvo.

„Mi ne možemo efikasno ostvarivati prava građana, naših klijenata, ukoliko o tim pravima ne raspravlja nepristrastan organ. Nama je to prirodno razmišljanje, i tu nema kompromisa. I ne razumem kada se nezavisnost sudstva pokušava stepenovati pa se kaže kako smo ‘ove godine napredovali u odnosu na prošlu’ i tome slično“, rekao je Gostiljac.

]]>
Thu, 4 Mar 2021 10:51:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52966/gostiljac-advokatura-i-novinarstvo-dve-najugrozenije-profesije-u-srbiji.html
Na prvi konkurs za sufinansiranje za 9 miliona dinara u Kragujevcu stiglo 35 projekata http://nuns.rs/info/news/52965/na-prvi-konkurs-za-sufinansiranje-za-9-miliona-dinara-u-kragujevcu-stiglo-35-projekata.html Na konkurs Grada Kragujevca za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja prijavljeno je 35 projekata koje će ocenjivati tročlana komisija, rečeno je agenciji Beta u Gradskoj upravi. ]]>

To je prvi konkurs koji je raspisan u Kragujevcu prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, pošto je prethodnih šest godina Grad Kragujevac izbegavao tu zakonsku obavezu.

Kako je objavljeno na zvaničnom sajtu Gradske uprave, posle sprovedenog postupka danas je doneto rešenje o imenovanju članova Komisije za ocenu projekata u oblasti javnog informisanja.

Za članove Komisije imenovani su član Društva novinara Niša Aleksandar Stanojević, nezavisni stručnjak za medije iz Niša Miodrag Miljković, i član Udruženja novinara Srbije Ljubiša Obradović iz Kragujevca.

Komisija ima rok da pristigle predloge razmotri do 60 dana od dana isteka konkursa.

Za sufinansiranje proizvodnje medijskih sadržaja iz gradske kase je opredeljeno devet miliona dinara, a 500.000 dinara za organizovanje i učešće na stručnim i naučnim skupovima, unapređenje profesionalnih i etičkih standarda u oblasti javnog informisanja.

Najmanji iznos sredstava koji se može odobriti je 100.000 dinara po projektu, a najviši četiri miliona dinara.

Prema istraživanju „Kragujevačkih“, kao četvrti grad po veličini u Srbiji, Kragujevac je sa devet miliona dinara za medije više od devet puta „tanji“ od prvog Beograda (85 miliona), šest i po puta od Niša (69 miliona) i skoro četiri puta od Novog Sada (32.6 miliona).

Među 23 grada (od ukupno 28 sa tim statusom) koji su raspisali konkurse, samo su četiri za informisanje namenili manje para od Kragujevca, a to su Valjevo, Jagodina, Požarevac i Bor, ali oni su od dva i po, do pet puta manji od centra Šumadije.

Među drugim gradovima koji su višestruko izdašniji prema medijima nego Kragujevac su Novi Pazar (55 miliona), Pančevo (40 miliona), Subotica (33 miliona), Šabac (30 miliona), Pirot (29 miliona), Kraljevo (23 miliona).

Više para za sufinansiranje medija predvidela su i neka mesta sa manje od 30.000 stanovnika, kao što su opštine Kovačica (28 miliona), Stara Pazova i Raška sa po 20 miliona dinara, Bačka Topola, Gornji Milanovac i Ćuprija (sa po 15 miliona), Dimitrovgrad (12,5), Bačka Palanka (13,2), Smederevska Palanka (12), Tutin (deset miliona dinara).

]]>
Thu, 4 Mar 2021 10:50:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52965/na-prvi-konkurs-za-sufinansiranje-za-9-miliona-dinara-u-kragujevcu-stiglo-35-projekata.html
ARD: Nezavisno novinarstvo u Srbiji pod pritiskom http://nuns.rs/info/news/52960/ard-nezavisno-novinarstvo-u-srbiji-pod-pritiskom.html "Sloboda štampe u Srbiji još nije sasvim ugušena. Možeš da pišeš šta hoćeš, ali ne postoji garancija da ćeš to preživeti", izjavio je Milan Jovanović, novinar portala Žig Info. ARD (zajednička organizacija nemačkih regionalnih javnih radiodifuznih servisa) ocenjuje da je nezavisno novinarstvo u Srbiji pod pritiskom i dodaje da je TV N1 poznata po svom politički nezavisnom izveštavanju, a da su njeni zaposleni trenutno zabrinuti zbog jednog planiranog posla na srpskom tržištu kablovske mreže. ]]> ARD podseća da to što je Milan Jovanović još živ može da zahvali svojoj ženi Jeli koja je u noći sa 12. na 13. decembar 2018. „osetila neslućenu snagu i odvukla svog muža iz plamena u sigurnost“.

Usred noći jedan čovek baca Molotovljev koktel kroz garažu, povezanu sa kućom Jovanovića. Vatra zahvata automobil, plamen se brzinom munje širi i za kratko vreme je jednospratna kuća u Vrčinu u opštini Grocka u plamenu, u nekim trenucima temperatura iznosi do 1300 stepeni, navodi ARD.

U trenutku kada je napad izvršen Milan Jovanović spava u prizemlju priključen na svoj aparat za disanje. Pod uticajem otrovnog dima gubi svest. Nakon što ga je žena spasila stiže u bolnicu, vatrogasci gase požar a policija započinje sa istragom. Jovanovići su spasili samo goli život, nakon požara nemaju više ništa. Kuhinja, kreveti, kupatilo, ćebad, odeća – sve je izgorelo, zidovi i nameštaj su crni kao noć.

„Ovo je bio treći pokušaj ubistva“, kaže Milan Jovanović. Čovek u sredini 60-tih, koji deluje smireno, piše za portal Žig Info, koji je osnovan 2015. i bavi se istraživačkim novinarstvom, ističe ARD.

Nakon požara je uhapšen Dragoljub Simonović. Do marta 2019. bio je predsednik opštine Grocka u blizini Beograda i uticajan lokalni političar. Beogradski sud ga je 23. februara 2021. osudio u prvom stepenu – presuda nije pravosnažna – zbog podsticanja na podmetanje požara na četiri godine i tri meseca zatvora. Takođe optuženi policajac je dobio četiri godine zatvora, prema sudu on je bio posrednik između navodnog podmetača požara i još jednog lica. Podmetač požara je u bekstvu i osuđen je u odsustvu na četiri godine i tri meseca.

Simonović smatra da je proces bio politički motivisan, a njegov advokat je nakon presude najavio žalbu.

„Ovde je očigledno reč o konstruisanom procesu od strane policijskih struktura i tužilaštva…“, izjavio je Simonović.

Tužilaštvo je tražilo osam godina, ono će takođe uložiti žalbu.

Nezavisni mediji u Srbiji sa pažnjom prate ovaj slučaj. Dragoljub Simonović je bio i visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) srpskog predsednika Aleksandra Vučića. U međuvremenu je bivši predsednik opštine dao ostavku na svoje partijske funkcije.

Šef stranke Vučić je doduše pozdravio hapšenje lokalnog političara, međutim, i on neprikriveno i stalno vrši pritisak na nezavisne medije i novinarke i novinare. Tome treba dodati i ekonomsku zavisnost – između ostalog putem dodele državnih oglasa – i pretnje u vladi bliskim medijima, navodi ARD.

„U ime Žig Info sam sarađivao sa nekim medijima u Beogradu, dao sam im dokumentaciju mog istraživačkog rada. Neki od njih su u međuvremenu kupljeni od strane vladajuće stranke, neću sada reći koji. Postali su portparoli SNS“, kaže Jovanović.

Milan Jovanović se od podmetanja požara nalazi pod 24-časovnom zaštitom policije. U gradovima kao što su Beograd i Novi Sad nezavisno novinarstvo je riskantan posao, istraživački posao je, međutim, u malim opštinama kao što je Grocka neuporedivo teži. Za vreme istraživanja u vezi sa Dragoljubom Simonovićem isti je lično ugrožavao Milana Jovanovića i ometao ga u istraživačkom radu, direktno i indirektno, navodi ARD.

Glavni urednik Žig Info Željko Matorčević takođe je nekih dva meseca pre paljenja kuće Jovanovića prebijen. U njegovom slučaju je istraga propala u živom pesku. Jovanović je ranije bio policajac u Beogradu, 2000. godine je otišao u penziju. Nakon toga se okrenuo istraživačkom radu.

„Dok sam kao policajac istraživao krivična dela bilo mi je mnogo lakše. Istraživačko novinarstvo je mnogo teže. Niko ne čuva leđa istraživačkim novinarima“, ocenjuje Milan Jovanović.

Bavimo se političarima kojima su građani na izborima dali poverenje, dodaje Jovanović. Poverenje koje se gazi nogama nakon što političari javne pare trpaju u svoje džepove, piše ARD. Prema Žig Info, i Dragoljub Simonović se za nekoliko godina strašno obogatio pomoću netransparentne mreže firmi i firmi koje su dobijale sve poslove od opštine Grocka.

Između ostalog i lukrativnu izgradnju gasovoda u opštini, ističe ARD i dodaje da su Jovanović i njegove kolege tu proneveru u iznosu od nekoliko miliona evra iznele na videlo dana.

„Podneli smo između ostalog i prijavu za proneveru u visini od 24 miliona evra, kao i za proneveru 29.360.000 evra. Uz prijave smo priložili i dokaze. Očekivali smo sudski postupak, do dana današnjeg se, međutim, ništa se nije dogodilo“, kaže Jovanović.

U međuvremenu je i opština Grocka proverila i potvrdila istragu Žig Info. Umesto toga su se istražioci suočili sa poteškoćama. Milanu Jovanoviću je priključak za vodu i kanalizaciju isključen, 37 puta je dolazila građevinska inspekcija sa namerom da mu sruši kuću.

Dragoljub Simonović je direktno ometao Milana Jovanovića u istraživačkom radu koji je bio povezan sa njim, ističe ARD.

„Kada me je video (napomena Simonovića) uzeo je veliku drvenu motku i hteo iz zaleta da me udari u glavu. Srećom se njegova žena isprečila i sprečila ga svojom rukom. Rekao je da će mi razbiti glavu da vidi da li imam mozak i onde me pitao ko mi je dao pravo da pišem o njemu“, priča Jovanović o događaju iz 2015.

Svojevremeno je Jovanović sedeo na svojoj terasi kada mu je prišao neki mladić. Rekao mu je da je predsednik opštine naručio njegovo ubistvo. Nakon njega je Matorčević na redu.

“Odmah smo otišli u policiju i sve prijavili. Do dana današnjeg nas niko nije obavestio šta je bilo sa tom prijavom. Šef policije u Grockoj je lični prijatelj Dragoljuba Simonovića“, ispričao je Jovanović za ARD povodom tog slučaja i procenjuje ga kao pokušaj ubistva.

Jovanović je siguran da je tim požarom trebala da bude uništena dokumentacija. Kaže „nije im pošlo za rukom, skoro 90 odsto je još tu“. Sedi za stolom u dnevnom boravku i lista gomilu akata svog istraživanja. Delimično ih je plamen ugljenisao, ipak su igrom slučaja preživela požar. Dokazi – dokazi, piše na plavoj fascikli, koju Jovanović vadi iz malog ormana.

Reč je o papirima koji imaju šta da kažu, navodi ARD. Na primer spisak imena koja su davala donacije vladajućoj naprednoj stranci SNS. Iza svakog imena stoji isti iznos, 40.000 srpskih dinara (preračunato oko 340 evra). To budi sumnju da li su te donacije bile dobrovoljne.

Žig Info je, dodaje ARD, iscrpno istraživao i falsifikovane diplome. Rezultat: u Srbiji postoji navodno bar 26.000 neispravnih diploma. Jedan fakultet se navodno čak formalno nalazio u opštini Grocka. Mnoge od diploma su izdate na memorandumu Univerziteta iz Prištine (sa sedištem u severnoj Mitrovici). Pozadinu falsifikovanih diploma nisu dalje istraživali.

N1 poznata po nezavisnom izveštavanju, brige za budućnost zbog posla Telekoma i Telenora

Na novinare kao Milana Jovanovića se vrši direktan pritisak i preti im se smrću. Nezavisnost medija se, međutim, može narušavati i preko struktura. U ovom trenutku se televizijska kuća N1 brine za svoju budućnost. N1 je poznata po svom politički nezavisnom izveštavanju, naglašava ARD.

Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kaže za ARD da je to u Srbiji redak slučaj.

„Već godinama vidimo da se većina medija bavi najgorom propagandom u korist Aleksandra Vučića i režima. N1 i u najnovije vreme i Nova se trude da građanima prikažu ono što se u realnosti događa u meri u kojoj su u stanju na kvalitetan i profesionalan način“, ističe Bodrožić.

ARD ocenjuje da je nezavisno izveštavanje u Srbiji teško i dodaje da se i zaposleni na N1 žale da su od početka emitovanja diskreditovani, ometani i ugrožavani. Trenutno su zaposleni na N1 zabrinuti zbog jednog planiranog posla na srpskom tržištu kablovske mreže. Boje se da na taj način treba da budu istisnuti sa tržišta. Igor Božić, izvršni producent N1, to formuliše na sledeći način: „tržište treba da posluži kao izgovor za politiku“.

Važan učesnik u nameravanom poslu: državni Telekom je najveći ponuđač telekomunikacionih usluga u zemlji, on je vlasnik i dela kablovske mreže. Telekom sada hoće da se spoji na srpskom kablovskom tržištu sa preduzećem Telenor češkog milijardera Petra Kelnera.

Interni papir srpskog Telekoma je izašao u javnost. Tamo se između ostalog formuliše i jedan cilj planiranog posla koji nam je skrenuo pažnju: „ultimativno razaranje“ konkurenta SBB – operatera kablovske mreže preko koje se mogu gledati nezavisne stanice Nova i N1. Plan bi mogao da uspe, pribojava se Božić.

„Ako neko koristi apsolutno sva sredstva jedne države sa namerom da uništi odeređene medije mi nećemo moći da budemo normalni i ravnopravni konkurenti na tržištu“, ocenio je Božić.

Formulaciju iz internog papira državni Telekom nije demantovao. Ostaju pri tome da je planirano spajanje čisto ekonomske prirode i da čak treba da ojača konkurenciju na tržištu. Slično se izjasnilo i preduzeće Telenor.

Profesor ekonomije Petar Đukić bio je do 2010. član srpske Komisije za zaštitu konkurencije – dakle srpska služba za borbu protiv kartela. Sa njegove tačke gledišta je činjenično stanje jasno: „Tu nema šta više da se dokazuje ili analizira. Postoji dokument sa potpisom. Da li je autentičan? Da. U njemu piše da je cilj posla razaranje nekog trećeg – on treba da bude potisnut i da u Srbiji nikada više ne funkcioniše. To je sa tačke gledišta čuvara konkurencije potpuno dovoljno za jedno ‘stop’ po službenoj dužnosti“.

Da li će srpska služba za borbu protiv kartela taj posao zaustaviti otvoreno je pitanje. Željko Bodrožić žali zbog toga. Predsednik NUNS-a kaže da u Srbiji na papiru doduše postoji nešto što se zove medijska raznolikost. Međutim, u praksi su sve stanice sa velikim dometom pod direktnom ili indirektnom kontrolom vladajuće SNS predsednika Aleksandra Vučića ili poslovnih ljudi dobro povezanih sa vladom. Nezavisne stanice kao što je N1 bi tu samo smetale.

„Tendencija koju slede je potpuna vlast nad medijskim područjem. Očigledno je da je država u Telenoru pronašla partnera koji je spreman da – a to vidimo u Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj – sarađuje sa moćnicima i stvori iluziju demokratije i medijskog pluralizma“, smatra Bodrožić.

Srbija je od 2012. kandidat za članstvo u EU i redovno dobija iz Brisela loše ocene u vezi sa slobodom štampe i medija. Iz Komisije EU se sada čuje da se planirano spajanje državnog Telekoma i preduzeća Telenor sa tačke gledišta slobode štampe u Srbiji pažljivo posmatra.

Organizacija Reporteri bez granica je takođe zabrinuta. Međutim, opomene i upozorenja bi se mogli pokazati kao nedovoljni, toga se mnogi u Srbiji pribojavaju – to važi i za Bodrožića.

„Naša briga: Ako Orban može tako nešto da radi u EU – šta tek mi možemo da očekujemo, mi koji se nalazimo tek na pragu EU“, kaže Bodrožić.

Organizacija Reporteri bez granica stavlja Srbiju na rang listi slobode štampe na 93 mesto od ukupno 180 država (poređenja radi: Nemačka: mesto 11, Norveška: mesto 1, Bosna i Hercegovina: mesto 58, Hrvatska mesto: 59, Mađarska: mesto 89, Bugarska: mesto 111). Ono što organizacija zamera je da su novinarke i novinari u Srbiji ugroženi i da ih između ostalog predstavnici vlade kleveću, a da pri tome nisu ni bezbedni niti mogu da računaju na zaštitu od strane države. Osim toga postoji veoma snažna koncentracija na medijskom tržištu, a država vrši kao najveći finansijer i reklamna mušterija veliki uticaj na izveštavanje.

]]>
Thu, 4 Mar 2021 10:48:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52960/ard-nezavisno-novinarstvo-u-srbiji-pod-pritiskom.html
Fridom Haus o medijima u Srbiji: Pritisci, politička kontrola i uticaj SNS-a http://nuns.rs/info/news/52963/fridom-haus-o-medijima-u-srbiji-pritisci-politicka-kontrola-i-uticaj-sns-a.html Srbija je pala za dva mesta na globalnoj listi sloboda i demokratije međunarodne organizacije Fridom Haus tokom 2020. godine u odnosu na godinu pre toga, te je i ovog puta ocenjena kao „delimično slobodna zemlja“. ]]> Takvi su i mediji u Srbiji, koji su se i u prethodnom periodu, prema oceni ove organizacije, suočavali sa pritiscima i političkom kontrolom, a novinari sa fizičkim napadima i kampanjama. Jedan od ključnih događaja u godini za nama, zahvaljujući kome je između ostalog Srbija i „pala“ za dva mesta, bili su prošlogodišnji protesti zbog najava ponovnog policijskog časa, kada se policija preteranom upotrebom sile - pendrecima i suzavcem - obračunavala sa demonstrantima, posmatračima i novinarima.

Iz Fridom Hausa podsećaju da je najmanje desetoro novinara bilo napadnuto od strane policije, ali i demonstranata, tokom julskih protesta prošle godine.

Osim ovih incidenata, prethodnu godinu je, prema njihovoj oceni, obeležila i kriza usled koronavirusa kada je vlast pokušala da ograniči protok informacija tako da samo krizni štab može da iznosi podatke o zaraženima, umrlima i situaciji u bolnicama.

U izveštaju se posebno ističe i uticaj koji na medije ima država, ali i najveća vladajuća partija.

„SNS je proširio svoj uticaj na medije što kroz državne kompanije, što kroz niz privatnih medija koji zavise od finansija iz države, a taj uticaj je iskoristio da ojača političku poziciju i diskredituje rivale, smanjujući konkurentnost opozicionih stranaka.(...) Mnoge privatne medije „drže“ oni koji podržavaju SNS. Neki privatni mediji sa nacionalnom frekvencijom i popularni tabloidi redovno učestvuju u prljavim kampanjama protiv političara iz opozicije i drugih koji se percepiraju kao protivnici vlade“, kaže se u izveštaju ove organizacije.

Mnoge druge stvari su ostale uglavnom nepromenjene u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, poput netransparentnosti medijskog vlasništva, ali i pritisaka od strane političara ili vlasnika koji su povezani s političarima. Novinarima se i dalje preti tužbama, krivičnim prijavama i slično, a sve to dovodi i do autocenzure. Ipak, tu se lista pritisaka ne završava:

„Novinari su se suočavali sa fizičkim napadima, prljavim kampanjama, poreskim inspekcijama i drugim vrstama pritiska“, navode i podsećaju na podatke NUNS-a prema kojima je tokom prvih osam meseci 2020. godine zabeleženo 28 fizičkih napada i 33 slučajeva zastrašivanja novinara.

Podseća se i da su se 2020. godine u zemlji održali parlamentarni izbori, a tokom kampanje se mediji nisu „proslavili“, jer su uglavnom, prema oceni Fridom Hausa, bili pristrasni.

U izveštaju se spominje i nedostatak nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije, a navodi se i da je Rusija optuživana za pokušaje da utiče na politiku u Srbiji kroz državne medije i niz malih proruskih stranaka, novinskih redakcija i civilnih udruženja u Srbiji.

Ni u ostalim segmentima Srbija ne stoji bolje, pa su tako kao ogromni problemi u izveštaju identifikovani i politički pritisci na pravosuđe, odsustvo borbe protiv korupcije, kao i povezanost vlasti i kriminala.

O svemu tome čitajte detaljnije na sajtu KRIK-a.

]]>
Thu, 4 Mar 2021 10:48:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52963/fridom-haus-o-medijima-u-srbiji-pritisci-politicka-kontrola-i-uticaj-sns-a.html
Novinar Nenad Živković u borbi za pristojnu javnu komunikaciju http://nuns.rs/info/news/52957/novinar-nenad-zivkovic-u-borbi-za-pristojnu-javnu-komunikaciju.html „Važno je da se taj domen pristojnosti sačuva. Nažalost, svedoci smo da svakog dana mediji, pogotovo tabloidi, i te kako narušavaju civilizovanost javnog komuniciranja. Ne etiketiraju politički protivnici, već se često zadire u privatnost i intimu, podatke iz suđenja i medicinske kartone“ ]]> Novinar Nenad Živković i dalje vodi bitke pred domaćim sudovima, međutim, u sredu se na zakazanom ročištu nije pojavio Aleksandar Čupić, odgovorno lice portala ePančevo, medija kog je Živković tužio zbog povrede ugleda i časti. Čupić je, kako je objašnjeno, u izolaciji zbog korona virusa, te je ročište odloženo za 18. maj.

„Već više od dve godine je prošlo otkako su TV Pančevo i portal ePančevo započeli i vodili jednu neprincipijalnu, duboku uvredljivu i diskreditujuću kampanju protiv mene, nakon što sam 22. februara 2019. govorio na skupu '1 od 5 miliona' u Pančevu“, istakao je za NUNS Živković.

On objašnjava, pošto je takođe tužio i TV Pančevo, da su svi ti slučajevi povezani, jer su ta dva medija funkcionisala zajednički.

„EPančevo je prenosilo ono što TV Pančevo objavi, samo, naravno, bez video-priloga. Zbog toga sam odlučio da ih tužim, jer takva vrsta komunikacije je neprimerena i neprihvatljiva u Srbiji. Jako minira nivo javne komunikacije. Umesto razmene argumenata i činjenica, čitavu javnu raspravu spušta na jedan nepristojan i necivilizovan nivo“, rekao je naš sagovornik.

Živković se nada da postoji svest u sudstvu šta je nivo pristojne komunikacije.

„Važno je da se taj domen pristojnosti sačuva. Nažalost, svedoci smo da svakog dana mediji, pogotovo tabloidi, i te kako narušavaju civilizovanost javnog komuniciranja. Ne etiketiraju politički protivnici, već se često zadire u privatnost i intimu, podatke iz suđenja i medicinske kartone“, izričit je Živković.

Pored tog, sudski proces se vodi i protiv TV Pančevo zbog emitovanih priloga u kojima je Živković označen kao „plaćeni projekat" i „politički aktivista", koji podržava „"proustaške medije", i da je deo projekta unutrašnje destabilizacije Srbije. Zbog ovih priloga, REM je Radio-televiziji Pančevo izrekao meru upozorenja, a glavni i odgovorni urednik Miroslav Milakov smenjen je sa te funkcije.

]]>
Wed, 3 Mar 2021 19:20:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52957/novinar-nenad-zivkovic-u-borbi-za-pristojnu-javnu-komunikaciju.html
Dijana Hrkalović tužila medije zbog kršenja pretpostavke nevinosti http://nuns.rs/info/news/52954/dijana-hrkalovic-tuzila-medije-zbog-krsenja-pretpostavke-nevinosti.html Bivša državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović, iako formalno nije osumnjičena ili optužena ni za jedno krivično delo, javno je osuđena. ]]> Više dnevnih listova u jučerašnjim izdanjima prenelo je informaciju da je ona onemogućila poligrafsko ispitivanje u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a „nakljukavši“ se lekovima. Iako je opštepoznato da nalazi poligrafa, zbog svoje nepouzdanosti, nisu zakonski prihvatljiv dokaz u sudu, za javnost ono predstavlja ključni dokaz.

Prema rečima Nenada Tasića, advokata koji zastupa bivšu državnu sekretarku i koji je bio prisutan u SBPOK-u prilikom njenog saslušanja, napisi o odbijanju poligrafa predstavljaju nastavak medijske golgote kojoj je Dijana Hrkalović izložena mesecima unazad.

– Apsolutno je netačno da se ona, kako su pisali mediji, nakljukala lekovima da ne bi mogla da bude ispitana. Ona lekove pije već godinama, a taj dan nije ni znala da će biti ispitana, pošto ona nije dobila poziv unapred, već su po nju došli policijski službenici, navodi Tasić.

On ističe da je Dijana Hrkalović ispitivana na okolnosti da li je imala ikakva saznanja o ugroženosti predsednika Srbije, a tokom razgovora je prihvatila da bude podvrgnuta poligrafskom testiranju.

– Kada smo sišli dole u prostoriju gde se vrše ta ispitivanja, policijski službenik zadužen za sprovođenje ispitivanja postavio je niz rutinskih pitanja koja prethode samom ispitivanju. Kada je na jedno od tih pitanja moja klijentkinja rekla da pije lekove, sam policijski službenik je naveo da sa ispitivanjem ne može da se nastavi. Dakle, on je obustavio ispitivanje, navodi Tasić, dodajući da je ona saslušana u svojstvu građanina i da nije osumnjičena ili optužena ni za jedno krivično delo.

Advokat Tasić ističe da su mediji nekoliko meseci unazad gotovo svakodnevno iznosili neistine o Dijani Hrkalović, povređujući njeno pravo na pretpostavku nevinosti.

– Ona je zbog toga u prethodnih nekoliko nedelja podnela desetak tužbi protiv više medija po Zakonu o javnom informisanju i medijima, ističe Tasić. On napominje da nijedan od tih parničnih postupaka još uvek nije počeo, jer procedura nalaže da se nakon podnošenja tužbe tuženoj strani ostavi rok od 30 dana da na istu odgovori.

Podsetimo, Dijana Hrkalović je u kratkom vremenskom periodu bila dva puta saslušana u SBPOK-u. Prvi put u sklopu istrage neovlašćenog prisluškivanja predsednika Srbije, a drugi put u okviru istrage kriminalnih aktivnosti grupe Veljka Belivuka. Ceo taj period mediji, mahom oni koji o njoj nisu pisali ništa dok je bila u ministarstvu, spekulisali su o njenoj odgovornosti za prisluškivanje i saradnji sa Belivukovom grupom. Dijana Hrkalović je bila jedna od najbližih saradnica bivšeg ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, a MUP je iznenada napustila 2019. godine navodeći lične razloge. Protiv nje su tokom pet godina koliko je provela u ministarstvu podnete dve krivične prijave. Jednu je podnelo Nezavisno udruženje novinara Srbije zbog nezakonitog prisluškivanja novinara, a drugu policijski službenici Milan Dumanović i Mladen Trbović, koji su tvrdili da je bivša državna sekretarka organizovala ilegalne akcije policije. Nijedna od ovih prijava nije dobila sudski epilog.

Kokezu poznaje pola grada

Saslušanju bivše državne sekretarka MUP-a Dijane Hrkalović prethodilo je saslušanje predsednika Fudbalskog saveza Srbije Slaviše Kokeze. Nenad Tasić, advokat Dijane Hrkalović, napominje da se nekoliko pitanja u SBPOK-u odnosilo na to da li ona poznaje Kokezu. „Međutim, to nije krivično delo. On je funkcioner fudbalskog saveza, njega poznaje pola grada“, naveo je Tasić.V. Jeremić

]]>
Wed, 3 Mar 2021 12:04:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52954/dijana-hrkalovic-tuzila-medije-zbog-krsenja-pretpostavke-nevinosti.html
Preminuo novinar Slobodan Cuparić http://nuns.rs/info/news/52953/preminuo-novinar-slobodan-cuparic.html NUNS je izgubio uvaženog člana koji je od prvog dana u udruženju, sjajnog novinara i kolegu, te upućujemo izjavu saučešća njegovoj porodici i kolegama iz Kragujevačkih. ]]> Posle duže bolesti juče je u 75. godini preminuo poznati kragujevački novinar Slobodan Cuparić. Radio je u kragujevačkom nedeljniku „Svetlost”, potom u „Nezavisnoj Svetlosti” i u „Kragujevačkim novinama”, odakle je otišao u penziju.

Najveći deo profesionalne karijere proveo je kao novinar u političkoj rubrici a najposvećeniji je bio intervjuima. Uradio ih je na desetine sa visokim dršavnim i partijskim funkcionerima, kao i a uglednim javnim ličnostima iz nekadašnje Jugoslavije, potom iz Srbije i Crne Gore. Istovremeno je pratio politička dešavanja, među njima i ona najturbulentnija devedesetih godina, kada je „Svetlost” bila antiratni i antimiloševićevski list.

Posle petooktobarskih događaja nastavio je da radi kao nezavisni novinar, pišući kritičke tekstove i o novoj vlasti.

Cuparić je rođen u Ivanjici 1946. godine, gde je završio osnovnu, a zatim Učiteljsku školu u Užicu. Počeo je da radi kao učitelj u ivanjičkim selima, ali je odmah upisao i Filološko fakultet u Beogradu, grupa srpski jezik i knjiđevnost. Studije je uspešno okončao, a na fakultetu sa iste grupe upoznao je Kragujevčanku Zoricu Jovanović i ta ljubav dovela ga je u Kragujevac. Zorica, posle udaje Cuparić, ceo radni vek provela je kao profesor srpskog jezika u Medicinskoj školi, a Slobodan je ušao u novinarske vode u „Svetlosti”.

Bio je veoma radan i predan poslu i uporan da uvek nađe aktuelnu temu i dođe do dobrog sagovornika za intervju. Kao takav ostavio je svoj trag u kragujevačkom novinarstvu. U trenucima predaha i redakcijskih druženja bio je omiljeni lik među kolegama, duhovit, vrcav, zabavan.

Nažalost, Slobodan je otišao samo mesec dana posle prebrze smrti supruge Zorice, koju je „pokosila” korona.

Iza njih su ostali kćerka Jelena, takođe profesor srpskog jezika i sin Ivan – lekar.     

]]>
Wed, 3 Mar 2021 11:10:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52953/preminuo-novinar-slobodan-cuparic.html
Princ osumnjičen za zločin protiv čovečnosti http://nuns.rs/info/news/52952/princ-osumnjicen-za-zlocin-protiv-covecnosti.html Saudijski princ Mohamed bin Salman i još četvorica visokih saudijskih zvaničnika optuženi su za krivično delo zločin protiv čovečnosti, stoji u krivičnoj prijavi koju su protiv njih podneli Reporteri bez granica, prenosi Gardijan. ]]> Kako se navodi, tužba od 500 stranica koja je podneta državnom tužilaštvu u Nemačkoj pri saveznom sudu u gradu Karlsrue, usredsređena je na „široko rasprostranjeni i sistematski“ progon novinara u Saudijskoj Arabiji, uključujući i neosnovano pritvaranje 34 novinara te ubistvo Džamala Kašogija, kolumniste Vašington posta.

„Ovi novinari su žrtve nezakonitih ubistava, mučenja, seksualnog nasilja, prinude i prisilnog nestanka“, istakao je juče Kristof Delor, generalni sekretar Reportera bez granica, na konferenciji za novinare.

Kako je obrazložio, tužbu su podneli u sudu u Nemačkoj jer nemački sudovi imaju jurisdikciju nad međunarodnim zločinima počinjenim u inostranstvu, pa i onda kada nemaju veze sa Nemačkom.

Delor se nada da će njihova žalba, koja se odnosi prvenstveno na princa Mohameda i četvoricu visokih zvaničnika, navesti nemačkog tužioca da otvori ono što je poznato kao „analiza situacije“, što bi, konačno, moglo dovesti do formalne istrage tužioca o tome da li su saudijski zvaničnici počinili zločini protiv čovečnosti uperen protiv novinara.

„Zvanično otvaranje krivične istrage u Nemačkoj zbog zločina protiv čovečnosti u Saudijskoj Arabiji bio bi prvi takav slučaj na svetu“, ukazao je Kristijan Mir, izvršni direktor ove organizacije iz Nemačke.

„Tražimo od glavnog tužioca da otvori analizu situacije s ciljem formalnog pokretanja istrage i izdavanja naloga za hapšenje“, dodao je Mir.

Reporteri bez granica navode da su novinari koji se nalaze u pritvoru žrtve višestrukih oblika zločina protiv čovečnosti, uključujući namerno ubijanje, mučenje, seksualno nasilje i prinudu, prinudni nestanak, nezakonito lišavanje slobode i progon. Fokusirajući se na desetine slučajeva novinara koji su u pritvoru otkriveno je, ukazuju iz Organizacije, „da su svi saudijski novinari, posebno oni koji govore protiv vlade, bili pod pretnjom“.

„Istina je otkrivena, ali to nije dovoljno“, kazala je Kašogijeva verenica Hatidža Džengiz, navodeći da će svedočiti u okviru svake istrage. „Ubici se ne može dozvoliti da se izvuče, inače će se to ponoviti“, navela je.

Tužba je usledila nekoliko dana pošto su Sjedinjene Države objavile neklasifikovani obaveštajni izveštaj o ubistvu Kašogija iz 2018. u saudijskom konzulatu u Turskoj, u kojem stoji da je ubistvo Kašogija lično naredio tridesetpetogodišnji saudijski princ.

Pokušaj Reportera bez granica da „privole“ nemačke tužioce da pokrenu postupak protiv saudijskog prestolonaslednika usledio je nakon nedavne presude u Nemačkoj protiv bivšeg sirijskog pripadnika tajne policije zbog „pomaganja i podržavanja zločina protiv čovečnosti“ i njegove uloge u mučenju demonstranata pre jedne decenije. Ejad Al-Garib (44), bivši niži oficir u sirijskoj obaveštajnoj službi, izvršavao je naređenja u jednom od zatvora sirijskog predsednika Bašara al Asada.

U slučaju Saudijske Arabije osumnjičeni su: prestolonaslednik poznat kao „MBS“, njegov bliski savetnik Saud al-Katani, Ahmad Asiri, koji je pod sankcijama SAD i za kojeg se tvrdi da je nadgledao Kašogijevo ubistvo, Mohamad al-Otaibi, generalni konzul u Istanbulu u vreme ubistva i Maher Mutreb, obaveštajni zvaničnik koji je optužen za sprovođenje mučenja.

Administracija Džozefa Bajdena kritikovana je zbog odluke da ne preduzima dalje akcije protiv princa Mohameda, čak iako je priznala da on stoji iza ubistva Kašogija. Saudijska vlada negira da je planirala atentat na kolumnistu Vašington posta tvrdeći da je „ubistvo bila nevaljala operacija saudijskih agenata“.

I. Š. M.

]]>
Wed, 3 Mar 2021 11:07:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52952/princ-osumnjicen-za-zlocin-protiv-covecnosti.html
Jubilej za poštovanje, Jutarnji program RTS-a slavi 35 godina http://nuns.rs/info/news/52951/jubilej-za-postovanje-jutarnji-program-rts-a-slavi-35-godina.html Jutarnji program RTS-a obeležava 35 godina od početka emitovanja i spada u red najgledanijih emisija. Bio je peti u Evropi i prvi na Balkanu. Danas ga ima skoro svaka televizija, ali je Jutarnji program RTS-a ostao najpopularnija i najgledanija emisija koja se prati uz prvu jutarnju kafu. Pre punih 35 godina, dobro jutro je poželela Spomenka Jović, a legendarni Bane Vukašinović je rekao: "Gledajte očima publike, pravite ono što bi običan gledalac želeo da vidi ili čuje, i nećete pogrešiti. Napravićete odličnu emisiju". ]]> Kontinuitet je ono što se obeležava i ono što je za respekt jer nema puno televizija koje  postoje toliko dugo, rekao je za RT profesor Fakulteta političkih nauka Veselin Kljajić.

Profesor Kljajić kaže da je jutarnji program jedann od retkih koji je postao sve važniji i koji je uz razvoj produkcije rastao.

„Jutarnji programi se po konceptu ne razlikuju mnogo jedni od drugih već više po produkciji, koliko možete da izdvojite za nju, obezbedite više uključenja“, rekao je Kljajić.

Profesor spada u publiku koja gleda jutarnji program počev od svih servisnih informacija, prognoze, najave događaja dana.

„Očekujem neku malu analizu, zanimljivost i verujem da većina očekuje isto. Jedino što ne sme je da bude dosadno, da bude praznonog hoda već da bude zanimljivo i sadržajno“, ističe profesor FPN.

Kako se televizija menjala tako su se menjali i jutarnji programi. Američke televizije imaju potpuno drugačiji koncept od evropskih ali su i jedne i druge sve više okrenute zabavi.

„Kod ozbiljnih evropskih televizija to nije slučaj, britanska, nemačka pa i francuske zadržale su serioznost, posebno kada je reč o javnim servisima. Privatne televizije mogu da užute sadržaj, da budu tabloidne ali ne i javni servisi“, ističe Kljajić.

Interesovanje publike se menja godinama, mladi žive na društvenim mrežama i mnogi su napustili klasične medije. Oni očekuju da televizija bude u toj meri digitalna da nalikuje društvenim mrežama, prilozi su sve brži, produkcija bolja.

Jedna svetska agencija sprovela je istraživanje o ulozi medija i rezultati su za mnoge bili iznenađenje.

U 2020-oj više se verovalo tradicionalnim medijima – radiju i televiziji. U eri interneta i društvenih mreža, glavni argument ispitanika bio je da se informacije proveravaju, da se ne objavljuju tzv. fejk vesti.

„Ja već dve godine učim studente da je najveće poverenje u štampu, televiziju, radio dok su društvene mreže imale minus upravo zbog lažnih vesti. Onda je došla korona i tada je došlo do renesanse tradicionalnih medija, pre svega televizije i štampe. Upravo zbog nepoznanica koje je donela korona. Publika se okreće medijima kojima veruju“, objašnjava Kljajić.

Profesor kaže da je na početku epidemije bilo malo ne snlaženja ali da su se televizije vrlo brzo prilagodile uz pomoć platformi kao što je zoom i na taj način prevazišle pitanje gostovanja.

Za svoje studente kaže kaže da oni više prate portale televizija i kanale koje imaju na društvenim mrežama.

„Važno je da umeju da razumeju i da prepoznaju šta je važno a šta ne. Novinarstvo je i danas ostalo dovoljno zanimljiva profesija što pokazuje i broj studenata na prijemnom. Promenila su se interesovanja i usmerenja ali se ponovo predaju neke stvari za koje sam verovao da je nešto što se podrazumeva, poput profesionalizma, proveravanja činjenica i slično“, objašnjava Kljajić.

Kako kaže „digitalni cunami“ je doneo i 10 novih predmeta koji se bave digitalnim medijima.

]]>
Wed, 3 Mar 2021 11:06:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52951/jubilej-za-postovanje-jutarnji-program-rts-a-slavi-35-godina.html
REM bira nove članove Upravnih odbora javnih servisa http://nuns.rs/info/news/52949/rem-bira-nove-clanove-upravnih-odbora-javnih-servisa.html Regulatorno telo za elektronske medije (REM) u martu bi trebalo da izabere po šest novih članova Upravnih odbora Radio-televizije Srbije (RTS) i Radio-televizije Vojvodine (RTV), koji će u narednih pet godina upravljati javnim medijskim servisima, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS). ]]> U trci za članove oba Upravna odbora ukupno je 62 kandidata, a na članovima Saveta REM-a je da izaberu njih 12. Nezavisno regulatorno telo u septembru prošle godine raspisalo je konkurs, a u novembru objavilo konačan spisak predloženih sa njihovim opširnim biografija. Među njima, izdvajaju se članovi Upravnih odbora kojima mandat u aprilu ističe, a koji su ponovo kandidovani.

REM je, inače, kritikovan i 2016. godine zbog izbora članova Upravnih odbora javnih servisa, uz sumnju da su članovi Saveta Regulatora podlegli političkom pritisku. Na članovima Saveta REM-a, ipak, ostaje odluka da li će članovi Upravnih odbora RTS-a i RTV-a za naredni, petogodišnji mandat biti stara-nova imena za koje se kaže i da su bliska vladajućoj stranci.

„O novom članu dogovoreno“

Slobodan Cvejić, koji je krajem prošle godine podneo ostavku na mesto člana Saveta Regulatora, redovni profesor Filozofskog fakulteta, tada je upozorio da je u REM-u na prečac, „dogovoreno“ da se glasa o 29-godišnjem pravniku Šćepanu Praščeviću za novog člana UO RTS-a.

Izborom Praščevića, Upravni odbor radio je u punom sastavu dok se u februaru 2021. godine odlučivalo o generalnom direktoru nacionalnog javnog servisa, a kada je na čelo RTS-a, po drugi put izabran Dragan Bujošević.

Sada, međutim, ističe mandat po šest članova Upravnih odbora RTS-a i RTV-a. U trci za nove članove UO RTS-a bilo je prvobitno 48 imena, ali tim predlozima sada treba oduzeti novoizabranog člana UO RTS-a Šćepana Praščevića i dr Maju Radonić koja je krajem novembra prošle godine odustala od svoje kandidature.

Za još jedan mandat

Među 46 predloženih su i Vladimir Vuletić, Zorica Šujica, Branko Radun, Miroslav M. Nikolić, Simona Mitrović Dunjić i Ljiljana Đurđevac, koji su stupili na dužnost u UO RTS-a aprila 2016. godine. Odluka članova Saveta Regulatora koji su se pre pet godina odlučili baš za njih, izazvala je oštru kritiku iz NUNS-a i NDNV-a, koji su izrazili sumnju u kriterijume po kojima su birani.

Ova dva novinarska udruženja javno su pitala kako su se u Upravnom odboru RTS-a našli Ljiljana Đurđevac, stalno zaposlenu u REM-u, te politički analitičar Branko Radun, za kojeg su naveli da je blizak SNS-u i Zorica Šujica, nekadašnja učesnica rijaliti programa „Veliki brat“. Ova imena, međutim, opet se nalaze među predlozima za članove UO RTS-a, a regularno je i da jedan član Upravnog odbora bude u dva mandata izabran.

Pedagoškinja Simona Mitrović Dunjić ponovo predložena je za člana UO RTS-a, a i njoj ističe mandat u tom telu. Ona je u Generalnom sekretarijatu predsednika države Aleksandra Vučića saradnica u grupi za pripremu i realizaciju manifestacija od 2017. godine, a u istom sekretarijatu je bila i od 2012. do 2017, ali na mestu više stručne saradnice za saradnju sa medijima.

Na listi i novinari

Na predlog UNS-a za člana UO RTS-a kandidat je ugledni novinar, književnik i književni prevodilac Muharem Bazdulj, a njegove kolumne nedavno su počele da se objavljuju i na sajtu javnog servisa, koji je nedavno pokrenut, RTS Oko. Jedan je od retkih koji savršeno dobro poznaje našu kulturnu scenu.

Kao novinar istraživač, Bazdulj je uspeo da u bavarskoj državnoj biblioteci u Minhenu pronađe fotografiju snimljenu 20. aprila 1944. godine na 52. rođendan Adolfa Hitlera na kojoj je firer kojem uručuju rođendanski poklon – ploču na kojoj je ćirilicom ispisano „Na ovom istorijskom mjestu Gavrilo Princip navijesti slobodu na Vidovdan 15. (28.) juna 1914“. Izuzetan novinarski istraživački uspeh je i Bazduljevo otkriće plagijata književnih prevoda koji su se poslednjih godina pojavili u srpskom izdavaštvu.

Vukašin Obradović je na listi za člana i to na predlog NUNS-a, Lokal presa i Asocijacije onlajn medija, koji je dva puta bio na čelu NUNS-a i Lokal presa. U javnim nastupima, ali i na Tviteru neretko je kritičar aktuelne vlasti. Bio je vlasnik i urednik ugašenog lokalnog nedeljnika „Vranjske“, a od skora njegovi tekstovi su u nedeljniku „Vreme“.

Na spisku su i imena novinara, poput Milada Popović, Miloš Čolić i Aleksandar Avramović. Milada Popović je glavna i odgovorna urednica Prvog programa radija RTV-a. Miloš Čolić, trenutno kolumnista Blica, od 2008. do 2012. godine bio je specijalni savetnik za odnose s javnošću potpredsednika Vlade Srbije, a na to mesto došao je iz „Politikine kuće“ u kojoj je bio od 1984. godine, navodi se u biografiji.

Novinar u penziji Aleksandar Avramović, takođe je kandidat, a najveći deo radnog veka proveo je u Radio televiziji Beograd i RTS-u, a u biografiji piše da je od 2004. do 2006. godine bio v.d. direktora Televizije Beograd.

Na listi je i Mirko Krlić, bivši, predsednik skupštinskog Odbora za kulturu i javno informisanje do prošle godine. On je u novembru 2020. godine bio u žiži javnosti kada je Apelacioni sud potvrdio presudu po kojoj je novčano kažnjen jer je zrenjaninskog novinara Dalibora Bubnjevića vređao i napao na javnom događaju u Zrenjaninu 2018. godine.

Slobodan Prvanović naučni savetnik Instituta za fiziku i inicijator zahteva za promenu uređivačke politike RTS-a među kolegama iz akademske zajednice, svoju kandidaturu najavio je u medijima. U javnosti je poznat kao oštar kritičar nacionalnog javnog servisa, koji smatra da je RTS „srozan na partijsko glasilo vladajuće stranke“.

Iz sveta sporta predložen je Božidar Maljković, košarkaški trener, predsednik Olimpijskog komiteta Srbije od 2017. godine, a motiv ove kandidature, piše u predlogu je da u „oblasti medija doprinese unapređenju i dostupnosti sporta i sportskih sadržaja najširem auditorijumu“.

Stari predlozi i za RTV

Od 16 kandidata za Upravni odbor pokrajinskog javnog servisa prijavljeni su i Jova Radić, Marko Ćalić, Borislav Pupovac, Ištvan Terenji i Aleksandar Komnenović, kojima ističe mandat u UO RTV-a. Odluku da Ištvan Terenji bude član Upravnog odbora, takođe su NUNS i NDNV zamerili REM-u 2016. godine koji su pitali šta je preporučilo referenta prodaje u građevinskoj firmi da bude u tom telu.

Kandidat za UO RTV-a je i Siniša Isakov, koji je od 2011. do 2013. godine bio generalni direktor RTV-a, a pre toga pomoćnik pokrajinskog sekretara Vlade AP Vojvodine za privredu. Dalibor Bubnjević, generalni direktor NIP Zrenjanin a.d. i glavni odgovorni urednik lista „Zrenjanin“, takođe se nalazi na listi, a koji je imao pažnju zbog incidenta sa Mirkom Krlićem 2018. godine.

Predlog UNS-a za člana UO RTV-a je Valentin Mik, dugogodišnji novinar, kao i urednik u višejezičnim i manjinskim medijima. Izuzetan je poznavalac medijske scene manjinskih zajednica u Vojvodini i drugim delovima Srbije. Osim što je od svoje 19. godine novinar, ali i urednik u višejezičnim i manjinskim medijima Mik je i istraživač i hroničar prilika u ovim glasilima.

„Zahvaljujući njemu svetski istraživači nacionalnih manjina pronašli su i istraživali retke manjinske zajednice u Srbiji“, piše u predlogu UNS-a. Zahvaljujući objavljivanju zanimljivih sadržaja na portalu „Komšijske novosti“ koje uređuje, poznati japanski slavista Motoki Nomaći došao u Ivanovo kod Pančeva da proučava malu zajednicu Bugara Palčena.

Savet Regulatora, inače, za članove upravnih odbora javnih medijski servisa treba da imenuje iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova ustanova javnih medijskih servisa (stručnjaci iz oblasti medija, kulture, menadžmenta, prava i finansije). Odluka se donosi dvotrećinskom većinom ukupnog broja članova Saveta.

Spisak u celosti, sa biografijama, možete pročitati ovde.

]]>
Wed, 3 Mar 2021 11:05:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/52949/rem-bira-nove-clanove-upravnih-odbora-javnih-servisa.html