NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html AOM: Saopštenje za javnost http://nuns.rs/info/news/30494/aom-saopstenje-za-javnost.html Asocijacija onlajn medija izražava duboku zabrinutost zbog slučaja praćenja i snimanja urednika portala „Južne vesti“ Predraga Blagojevića, koji se dogodio u Nišu u utorak, 21. marta uveče. ]]> Po svedočenju Blagojevića, nepoznata osoba snimala ga je video kamerom iz automobila parkiranog u centru grada, a kada je Blagojević pokušao da fotografiše automobil, vozač je dao gas i pobegao.

Koristeći nedavno uspostavljeni mehanizam saradnje sa kontakt-tačkama u policiji i tužilaštvu, Asocijacija onlajn medija je odmah prijavila slučaj Policijskoj upravi u Nišu. Inspektori su iste večeri obavili razgovor sa Blagojevićem, nudeći i dodatnu policijsku zaštitu.

Asocijacija onlajn medija pozdravlja brzu reakciju policije i izražava očekivanje da će nadležni organi u najkraćem roku rasvetliti sve okolnosti ovog slučaja i o njima izvestiti javnost.

Podsećamo da ovo nije izolovan slučaj, već deo rastućeg i veoma opasnog trenda u Srbiji. U junu prošle godine, novinarka Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) Maja Živanović prijavila je da je prate dvojica nepoznatih muškaraca. U avgustu, Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) obratila se Zaštitniku građana zbog sumnje da njihove novinare prati i prisluškuje BIA. U novembru, četiri novinarke Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) primetile su da ih nepoznata lica prate i fotografišu.

Samo hitnom i efikasnom reakcijom policije i tužilaštva biće poslata nedvosmislena poruka svima onima koji bi pokušali da ugroze bezbednost novinara, a novinarima će se pružiti osećaj sigurnosti i poverenja u institucije koje su dužne da ih štite dok obavljaju veoma odgovoran posao informisanja javnosti.

Asocijacija onlajn medija nastaviće da obaveštava javnost o ovom i svim drugim slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara. Pozivamo građane da nas podrže u nameri da obezbedimo svojim kolegama bezbedne uslove za rad. Bez toga, potonućemo još dublje u medijski mrak u kome se danas nalazimo.


U Nišu, 23. marta 2017. godine


Asocijacija onlajn medija

]]>
Sun, 26 Mar 2017 13:02:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30494/aom-saopstenje-za-javnost.html
Slaviša Lekić izabran za novog predsednika NUNS-a http://nuns.rs/info/news/30492/slavisa-lekic-izabran-za-novog-predsednika-nuns-a-.html Skupština Nezavisnog udruženja novinara Srbije izrabrala je danas poznatog novinara Slavišu Lekića za predsednika Udruženja. Novi predsednik NUNS-a će tu funkciju obavljati do Izborne Skupštine NUNS-a koja će se održati u maju 2018. godine. ]]> Slaviša Lekić je postao predsednik NUNS-a posle Vukašina Obradovića, koji je posle sedam godina rukovođenja NUNS-om nedavno podneo ostavku, godinu dana pre zvaničnog isteka njegovog drugog mandata.

Na današnjoj Skupštini NUNS-a za Slavišu Lekića je glasalo 126 redovnih članova Udruženja. Drugi kandidat Željko Bodrožić dobio je 68 glasova.

U obraćanju Skupštini, novi predsednik Slaviša Lekić je ocenio da je više od časti, ali u isto vreme i obaveza i odgovornost biti na čelu NUNS-a.

Zahvaljujući dosadašnjem predsedniku Vukašinu Obradoviću na uspešnom vođenju Uruženja, Lekić je najavio da će nastaviti sve što je NUNS sa Obradovićem radio poslednjih godina. Članovima Skupštine Lekić je poručio: “Želim da sa vama nastavim njegovu misiju. Neće biti brže, jače, bolje, kao što slušamo ovih dana, ali će biti bučnije i žešće". 

Sekretarijat NUNS-a

U Beogradu 25.03.2017.

]]>
Sun, 26 Mar 2017 12:49:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30492/slavisa-lekic-izabran-za-novog-predsednika-nuns-a-.html
Satiranje novinarstva: Najveći proizvođači medijskog smeća proglašavaju se za žrtve http://nuns.rs/info/news/30491/satiranje-novinarstva-najveci-proizvodjaci-medijskog-smeca-proglasavaju-se-za-zrtve.html Organizatori konferencije za novinare morali su da smognu snage i odvažnosti da uzurpatore novinarskog poziva, koji su slobodu izražavanja zloupotrebili za blaćenje i vulgarnosti najniže vrste, upitaju: Po čemu ste vi novinari? ]]> Proglašenje Nataše Jeremić za „vođu narkokartela u Srbiji“ ne može se pojmiti ako se posmatra kao izdvojen slučaj neodmerenih reči, koje su se, kako je požurio da objasni kandidat vladajuće stranke za predsednika, neoprezno omakle njegovom „prijatelju“ iz rukovodstva te iste stranke, naspram masovnih napada na njega i njegovu porodicu sa druge strane.

Ni ova izjava ne može se razumeti osim ako se ne shvati kao aksiom u kojem izgovorene reči imaju u potpunosti obrnuto značenje. Nisu li, naprotiv, upravo opozicioni kandidati za predsednika izloženi masovnim nasrtajima napujdanog tabloidnog čopora i režimskih televizija, koji im – i doslovno – svakodnevno kidaju živo meso.

Nije, prema tome, reč o pojedinačnom slučaju, već o svesno izabranoj strategiji u kojoj će deponijski mediji služiti kao mamac kome je teško odoleti. Šta sve, najzad, nisu kačili na tu udicu – od prikazivanja opozicionih kandidata kao kriminalaca do optužbi za izdaju i ubistva. Jedino još što im nije stavljeno na teret jesu masovni zločini, što ne znači da im se – ma koliko apsurdno – i to neće pripisati.

Kada mete besomučnog medijskog progona progutaju mamac i makar samo jednom stave do znanja da počinioce nepočinstava treba tražiti na drugoj strani i – što je sa stanovišta podaničke štampe još nepodnošljivije – da će istinu potražiti na sudu, pokreću se pipci koji se od oktopoda razlikuju jedino po tome što nemaju glavu.

Da je ima, potpredsednik SNS-a mogao je da smisli nešto što bi potrošačima njegovih laži – ma koliko gnusnih – umesto minhauzenovske priče o narkokartelu bilo makar zamislivo, na primer da Nataša koristi skupe parfeme.

Pa šta je toliko strašno, reći ćete. Nije on jedini političar koji ne govori istinu. Strašno je to što je takav čovek – koji ne poštuje čak ni kodekse mafije kojima se žene i deca izuzimaju od međusobnih sukoba – visoki zvaničnik vladajuće partije te je, prema tome, u položaju da odlučuje o našim životima.

Strašno je to što se ceo slučaj izvrće do neprepoznatljivosti tako što se najveći proizvođači medijskog smeća otkako postoji novinarstvo u Srbiji proglašavaju za žrtve kojima se ne dozvoljava da učestvuju na konferenciji za štampu ličnosti koje mesecima provlače kroz blato.

Domaćinima te konferencije može se zameriti što su uskraćivanje prava osobama koje se predstavljaju kao novinari da prisustvuju konferenciji za štampu neuverljivo obrazložili time da nisu imali akreditacije.

Morali su da smognu snage i odvažnosti da uzurpatore novinarskog poziva, koji su slobodu izražavanja – kao poslednji dripci – zloupotrebili za blaćenje i vulgarnosti najniže vrste i, najzad, satiranje esnafa u celini, upitaju: Po čemu ste vi novinari?

Da im u lice kažu: mogli ste da se predstavite kao propagandisti, kao gnjurci ili kosmonauti. U sve bismo pre poverovali nego u to da ste novinari.

Tako neizbežno dolazimo do epiloga u kojem ne možemo da se oslobodimo već pomenutog aksioma da živimo u zemlji u kojoj je stvarnost dijametralno suprotna od onoga kakvom je prikazuju vladajući zvaničnici i režimski mediji.

U pravu je, možda, Jovanov. Za tu vrstu duhovne akrobatike u kojoj se on i njegovi predstavljaju kao žrtve kojima se uskraćuje sloboda govora, a istina – kao iznošena rukavica – izvrće naopako, nije potrebna glava, potreban je stomak

]]>
Fri, 24 Mar 2017 15:09:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30491/satiranje-novinarstva-najveci-proizvodjaci-medijskog-smeca-proglasavaju-se-za-zrtve.html
Odgovor člana Saveta REM Olivere Zekić na saopštenje NUNS-a http://nuns.rs/info/news/30493/odgovor-clana-saveta-rem-olivere-zekic-na-saopstenje-nuns-a.html Za razliku od ljudi iz NUNS-a koji su vrlo otvoreno saopštili da ih ne zanima „zbog čega je Olivera Zekić ljuta“ i zašto je reagovala na hajku najvećeg kablovskog operatera SBB-a, koju sprovodi SBB-ova televizija N1, mene zaista zanima zašto su ljudi koji tvrde da su nezavisni novinari odlučili da napuste svaki paragraf novinarskog kodeksa, zašto su pogazili i svoje i dostojanstvo cele profesije, zašto su pljunuli na novinarsko ime i zašto su se tako otvoreno stavili u službu kompanije koja ratuje sa jednom ženom, i to zato što se ta žena usudila da traži da se poništi odluka te kompanije kojom se javni servis sklanja sa prvog mesta u logičkoj numeraciji kanala, jer joj je sasvim logično da javni servis, i javni interes, budu ispred bilo kog privatnog, uključujući tu i privatne televizije, pogoto one koje nisu ni registrovane u Srbiji, već u Luksemburgu. Ljudima iz NUNS-a ništa od toga nije smetalo, pogotovo im nisu smetale laži koje su o meni izgovorene na N1, ali jeste to što sam ja, zamislite, reagovala!? ]]> Zato ih, umesto da im odgovaram, pitam – izvinite, da li ste vi nezavisno udruženje novinara Luksemburga? I ako niste, da li ste bar dobili sendvič?

I prijatno vam bilo, meni je sve jedno, ionako mi je od vas muka.

 

Olivera Zekić

Član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije

]]>
Fri, 24 Mar 2017 12:57:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30493/odgovor-clana-saveta-rem-olivere-zekic-na-saopstenje-nuns-a.html
Izveštaj Zaštitnika građana: Obustavljanje finansijske podrške vid ugrožavanja TV Apatin http://nuns.rs/info/news/30490/izvestaj-zastitnika-gradjana-obustavljanje-finansijske-podrske-vid-ugrozavanja-tv-apatin.html Pritisci lokalne vlasti sa kojima se od prošle godine suočava TV Apatin, a povodom kojih je Udruženje novinara Srbije (UNS) nekoliko puta reagovalo, zabeleženi su i u Redovnom izveštaju o radu Zaštitnika građana za 2016. godinu. ]]> „Obustavljanje finansijske podrške medijima zbog njihovog izveštavanja koji ne pogoduju političkim strukturama, još jedan je vid pritiska i ugrožavanja medija. Povod za prestanak ugovorenog sufinansiranja između opštine Apatin i TV Apatin bili su vest i snimak o otmici jednog političara, a danas odbornika SO Apatin, koji su emitovani u informativnoj emisiji TV Apatin u maju 2016. godine. Nakon objavljivanja te informacije, odbornik je demantovao otmicu, uprkos snimcima TV Apatin, čija autentičnost do danas nije osporena od strane nijednog organa. Opštinski organ uprave, počev od juna 2016. godine, prestaje da vrši isplate TV Apatin po osnovu važećih ugovora o sufinansiranju, pa ni nakon donetog rešenja Komisije za kontrolu državne pomoći od 04. 10. 2016. godine. Usledili su potom brojni pritisci na članove redakcije TV Apatin, u vidu ličnih zastrašivanja, kao i pretnji članovima njihovih porodica. Nakon toga sa trinaestoricom zaposlenih je, na njihov lični zahtev, raskinut radni odnos, iako im je TV Apatin, uprkos finansijskim teškoćama, sve do momenta raskida ugovora o radu, svima isplaćivala platu u celosti i na vreme“, navodi se u Izveštaju.

Podsetimo, Udruženje novinara Srbije (UNS) pratilo je slučaj i reagovalo na pritiske kojim je TV Apatin izložena jer je došla je na udar u maju prošle godine izabrane lokalne vlasti.

TV Apatin je u vreme pravljenja skupštinske većine emitovala snimak bezbednosnih kamera na kom se vidi da lokalni naprednjaci ispred zgrade Opštine nasilno u kola uvode nosioca lokalne liste Srpske radikalne stranke Miodraga Pavlovića.

Nova vlast nakon toga je suspendovala ranije potpisan ugovor sa TV Apatin prestavši da isplaćuje sredstva koja je komisija na Konkursu za projektno sufinansiranje sadržaja od javnog značaja dodelila ovom mediju.

Lokalne vlasti tražile su od Komisije za kontrolu državne pomoći da proveri sufinansiranje TV Apatin zbog „sumnje da je ova televizija prekoračila iznos de minimis državne pomoći“. Iako je Komisija donela odluku da TV Apatin nije prekoračila dozvoljeni iznos od 23 miliona dinara za tri godine, Opština nije nastavila da uplaćuje novac po projektu.

UNS je u septembru prošle godine istakao da je suspendovanje ugovora, nepoštovanje ugovornih obaveza i kršenje Zakona o javnom informisanju i medijima nedopustivo i da smatra da je prekid sufinansiranja lokalne televizije pritisak na slobodu medija dovođenjem novinara i medijskih radnika do ivice egzistencije.

U delu Godišnjeg izveštaja Zaštitnika „Sloboda izražavanja“, osim slučaja apatinske televizije, navodi se i da se stanje u ovoj oblasti nije promenilo u odnosu na prošlu godinu, kao i da je i Evropska komisija u svom izveštaju za 2016. godinu navela da nije postignut napredak kada je reč o slobodi izražavanja.

Istaknut je i primer nedeljnika NIN koji je zbog teksta „Nebojša Stefanović glavni fantom iz Savamale“ tužio ministar policije Neboša Stefanović, navedeno je da su se velika očekivanja od Medijske strategije i seta zakonskih rešenja u 2016. godini pokazala kao neopravdana, da je privatizacija opravdano uznemirila javnost u pogledu ostvarivanja funkcije javnog informisanja u Srbiji, da su pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara ostali tema koja zabrinjava, ali i da su mediji tokom 2016. godine prekršili novinarski kodeks u čak 5.477 tekstova.

Redovni godišnji izveštaj o radu Zaštitnika građana u celosti pogledajte OVDE.

]]>
Fri, 24 Mar 2017 12:45:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30490/izvestaj-zastitnika-gradjana-obustavljanje-finansijske-podrske-vid-ugrozavanja-tv-apatin.html
Reč nedelje: Seljačino! http://nuns.rs/info/news/30489/rec-nedelje-seljacino.html Vidim da još traju rasprave kome je povređeno pravo prisustva na konferenciji za štampu Nataše Jeremić, supruge Vuka Jeremića. Izdaju se saopštenja i prikupljaju potpisi medija i „medija." ]]> Najviše ima „Pinkovih" kanala i podružnica. Fali samo „Pink sex", ako to ima.

Rasprava je obesmišljena jer nije Nataša, optužena za glavnu dilerku droge, neka državna institucija pa da po svojoj prirodi korisnika budžetskih sredstava bude i u obavezi da svima obezbedi pristup na konferenciji za štampu.

Traju, dakle, nadgornjavanja oko principa, pitaju se i prozivaju i UNS i NUNS, a glavni katalizator te halabuke je glavni urednik „Informera" koji je u dvorištu zgrade gde je održavana konferencija za štampu napravio pravi cirkus pokušavajući na svaki način da uđe tamo gde nije pozvan.

Entuzijazam mu je malo posustao nakon pojave Olje Bećković i polurečenice od koje sam zapamtio samo ono: seljačino!

Neki put su i u nekim prilikama kratke i pamtljive definicije pojava i ljudi, posebno kad su tačne, delotvornije od opširnih rasprava.

]]>
Fri, 24 Mar 2017 12:31:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30489/rec-nedelje-seljacino.html
Udruženja: „Proizvodnja“ medijskih kadrova iz redova službenika lokalnih uprava http://nuns.rs/info/statements/30488/udruzenja-proizvodnja-medijskih-kadrova-iz-redova-sluzbenika-lokalnih-uprava.html Novinarska i medijska udruženja oštro protestuju zbog loše implementacije Zakona o javnom informisanju i medijima od strane pojedinih lokalnih samouprava koje zloupotrebljavaju pravo da imenuju svoje kandidate u komisije za ocenjivanje projekata na konkursima za sufinasiranje proizvodnje medijskih sadržaja. ]]> Prateći proces projektnog sufinansiranja na lokalu uočili smo da se iza termina medijski stručnjak često kriju osobe koje nemaju nikakvog iskustva u radu sa medijima, niti saznanje o osnovnim stručnim i profesionalnim vrednostima, te da se u komisije imenuju opštinski činovnici, šefovi kabineta predsednika opština, načelnici službi koji se nikako ne mogu svrstati u medijske stručnjake.... Najnovije primere takvog tumačenja Zakona o javnom informisanju i medijima prepoznajemo u lokalnim upravama Knjaževac i Nova Varoš.

U komisiju za ocenjivanje projekata na konkursu koji je raspisala Nova Varoš imenovan je, kao predstavnik opštine, zaposleni Odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvoj, dok je u Knjaževcu imenovan šef kabineta predsednika Opštine. Stoga pozivamo lokalne uprave ove dve opštine da isprave svoje propuste.

Upozoravano da ovakva praksa „proizvodnje“ medijskih kadrova, iz redova službenika lokalnih uprava, koji ne prepoznaju osnovne principe medijskog izveštavanja, može dovesti do daljeg urušavanja kvaliteta informisanosti građana.

Ovakvo tumačenje od strane lokalnih uprava u suprotnosti je sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, kao i Pravilnikom o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja. Podsećamo da član 20. Pravilnika jasno kaže da se za člana  komisije imenuje se  lice koje je nezavisni stručnjak za medije  ili je medijski radnik, kao i da predložena lica ne smeju biti u sukobu interesa niti obavljati javnu funkciju, u skladu sa pravilima o borbi protiv korupcije.   

Novinarska i medijska udruženja apeluju na lokalne uprave da, sprovodeći proces projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja, poštuju Zakon o javnom informisanju i medijima i Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.  U suprotnom rizikuju da zbog nepoštovanja propisane procedure protiv njih budu pokrenuti sporovi.  

24.03.2017. godine Kragujevac-Beograd-Novi Sad

 

Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres

Nezavisno udruženje novinara Srbije NUNS

Nezavisno društvo novinara Vojvodine NDNV

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija ANEM

]]>
Fri, 24 Mar 2017 12:03:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/30488/udruzenja-proizvodnja-medijskih-kadrova-iz-redova-sluzbenika-lokalnih-uprava.html
Odgovor člana Saveta REM Olivere Zekić na saopštenje NUNS-a http://nuns.rs/info/news/30487/odgovor-clana-saveta-rem-olivere-zekic-na-saopstenje-nuns-a.html Za razliku od ljudi iz NUNS-a koji su vrlo otvoreno saopštili da ih ne zanima „zbog čega je Olivera Zekić ljuta“ i zašto je reagovala na hajku najvećeg kablovskog operatera SBB-a, koju sprovodi SBB-ova televizija N1, mene zaista zanima... ]]> Za razliku od ljudi iz NUNS-a koji su vrlo otvoreno saopštili da ih ne zanima „zbog čega je Olivera Zekić ljuta“ i zašto je reagovala na hajku najvećeg kablovskog operatera SBB-a, koju sprovodi SBB-ova televizija N1, mene zaista zanima zašto su ljudi koji tvrde da su nezavisni novinari odlučili da napuste svaki paragraf novinarskog kodeksa, zašto su pogazili i svoje i dostojanstvo cele profesije, zašto su pljunuli na novinarsko ime i zašto su se tako otvoreno stavili u službu kompanije koja ratuje sa jednom ženom, i to zato što se ta žena usudila da traži da se poništi odluka te kompanije kojom se javni servis sklanja sa prvog mesta u logičkoj numeraciji kanala, jer joj je sasvim logično da javni servis, i javni interes, budu ispred bilo kog privatnog, uključujući tu i privatne televizije, pogoto one koje nisu ni registrovane u Srbiji, već u Luksemburgu. Ljudima iz NUNS-a ništa od toga nije smetalo, pogotovo im nisu smetale laži koje su o meni izgovorene na N1, ali jeste to što sam ja, zamislite, reagovala!?

Zato ih, umesto da im odgovaram, pitam – izvinite, da li ste vi nezavisno udruženje novinara Luksemburga? I ako niste, da li ste bar dobili sendvič?

I prijatno vam bilo, meni je sve jedno, ionako mi je od vas muka.

 

Olivera Zekić

Član Saveta Regulatornog tela za elektronske medije

]]>
Fri, 24 Mar 2017 11:17:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30487/odgovor-clana-saveta-rem-olivere-zekic-na-saopstenje-nuns-a.html
AOM zabrinut zbog praćenja i snimanja urednika Južnih vesti http://nuns.rs/info/news/30485/aom-zabrinut-zbog-pracenja-i-snimanja-urednika-juznih-vesti.html Asocijacija onlajn medija (AOM) izražava duboku zabrinutost zbog slučaja praćenja i snimanja urednika portala „Južne vesti“ Predraga Blagojevića, koji se dogodio u Nišu u utorak, 21. marta uveče. ]]>  

AOM u saopšenju podseća da je Blagojevića, prema njegovom svedočenju, juče u centru Niša nepoznata osoba snimala video kamerom iz automobila parkiranog preko puta Narodnog pozorišta. Kada je Blagojević pokušao da fotografiše automobil, vozač je dao gas i pobegao.

Koristeći nedavno uspostavljeni mehanizam saradnje sa kontakt-tačkama u policiji i tužilaštvu, Asocijacija onlajn medija ističe da je odmah prijavila slučaj Policijskoj upravi u Nišu. Inspektori su iste večeri obavili razgovor sa Blagojevićem, nudeći i dodatnu policijsku zaštitu.

AOM pozdravlja brzu reakciju policije i izražava očekivanje da će nadležni organi u najkraćem roku rasvetliti sve okolnosti ovog slučaja i o njima izvestiti javnost. U saopštenju se podseća da ovo nije izolovan slučaj, već deo rastućeg i veoma opasnog trenda u Srbiji.

U junu prošle godine, novinarka Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) Maja Živanović prijavila je da je prate dvojica nepoznatih muškaraca.

U avgustu, Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) obratila se Zaštitniku građana zbog sumnje da njihove novinare prati i prisluškuje BIA.

U novembru, četiri novinarke Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) primetile su da ih nepoznata lica prate i fotografišu.

AOM smatra da će samo hitnom i efikasnom reakcijom policije i tužilaštva poslata nedvosmislena poruka svima onima koji bi pokušali da ugroze bezbednost novinara, a novinarima će se pružiti osećaj sigurnosti i poverenja u institucije koje su dužne da ih štite dok obavljaju veoma odgovoran posao informisanja javnosti.

Asocijacija onlajn medija naglašava da će nastaviti da obaveštava javnost o ovom i svim drugim slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara i poziva građane da podrže AOM u nameri da obezbedi svojim kolegama bezbedne uslove za rad.

„Bez toga, potonućemo još dublje u medijski mrak u kome se danas nalazimo“, kaže se u saopštenju AOM-a.

]]>
Fri, 24 Mar 2017 10:53:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30485/aom-zabrinut-zbog-pracenja-i-snimanja-urednika-juznih-vesti.html
Škoro „pobedio“ Novosti, sledi još jedan proces http://nuns.rs/info/news/30484/skoro-pobedio-novosti-sledi-jos-jedan-proces.html Novinar Srđan Škoro dobio je presudu protiv kompanije Novosti i direktora te kuće Ratka Dmitrovića, zbog nezakonite smene sa pozicije šefa deska pre skoro tri godine. Škoro tvrdi da je presuda dokaz cenzure u Novostima, dok je Dmitrović naziva skandaloznom i najavljuje žalbu. ]]> Skoro, foto: N1

„Nije dobro da gradimo društvo u kome se za svaku sitnicu ide kod Aleksnadra Vučića i tu sam karikirao pričajući ako vam treba lična karta vi okrenete telefonom Aleksandra Vučića ili pasoš, pa on zove i rešava“, kaže novinar Srđan Škoro.

Zbog gostovanja na RTS pre skoro tri godine, kada je izgovorio ovu rečenicu, smenjen je sa funkcije šefa deska i prebačen na nižu poziciju, tvrdi Srđan Škoro. Sada je i sud presudio da je ta smena bila nezakonita.

„Suština je da se kod mene i većine građana vrati poverenje u pravdu. Na hiljade ljudi koje me je zvalo čestitajući na tom malom koraku do pravde, pokazuje koliko su ljudi željni dobrih vesti, ali i tog zrnca istinske pravde“, rekao je Škoro.

Druga strana negoduje. Navodeći da je nakon spornog gostovanja podržao izjave Srđana Škora, direktor Novosti Ratko Dmitrović rekao je da sud nema pravo da mu zabranjuje da bira saradnike.

„Po toj logici, ja nijednog svog urednika ne mogu nigde da premestim dok mu ne ukinem radno mesto, pa na primer urednika, kulture, društva, politike, moram najpre to da ukinem, da bih mogao negde da ga premestim, u istom ovom nivou je i mesto šefa deska. Radi se o jednom nonsensu i jednoj presudi koja do sada nije registrovana u srpskom sudstvu. Jednostavno, Srđan Škoro je bio loššef deska i zato je smenjen“, kaže direktor Novosti Ratko Dmitrović.

U NUNS-u ostaju pri uverenju da za smenu Srđana Škora nije bilo profesionalnih razloga.

„Mi time ne osporavamo pravo vlasnika i drugih da postavljaju. Mi niti to možemo niti želimo. Ali niko nama ne može da ospori pravo da se borimo za vrednosti za koje smatramo da su važne, radimo to i sada i zato podržavamo ovakvu odluku suda“, navodi Dragan Janjić iz UNS-a.

Dok čeka pravosnažnu presudu, Srđan Škoro vodi još jedan sudski postupak protiv Novosti – za mobing, a naredno sudsko ročište zakazano je za septembar.


Video prilog televizije N1 pogledajte ovde.

]]>
Fri, 24 Mar 2017 10:46:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30484/skoro-pobedio-novosti-sledi-jos-jedan-proces.html
Ko će na čelo NUNS-a: Duel predsedničkih kandidata Bodrožića i Lekića http://nuns.rs/info/news/30483/ko-ce-na-celo-nuns-a-duel-predsednickih-kandidata-bodrozica-i-lekica.html Novinari Željko Bodrožić i Slaviša Lekić, kandidati za prvog čoveka NUNS-a, za Cenzolovku govore o devastiranim medijima, uticaju politike i novca na njih, o uplašenim i poniženim novinarima koji ćute, ali i o ulozi NUNS-a u rešavanju nagomilanih problema. ]]> Ko će narednih godina voditi jedno od dva najveća i najrelevantnija novinarska udruženja, biće poznato nakon izborne skupštine NUNS-a 25. marta, kada će članovi ovog udruženja birati između dvojice kandidata – Željka Bodrožića i Slaviše Lekića.

Bodrožić je urednik nedeljnika Kikindske i potpredsednik NUNS-a. U novinarstvu je od 1991. godine. Radio je u više lokalnih medija do 1998. godine, kada je sa grupom kolega pokrenuo Kikindske. Zbog kritičkih tekstova, više puta je osuđivan i novčano kažnjavan, a pravdu je tražio i na međunarodnim sudovima. Za sebe kaže da je prvi novinar koji je dobio spor protiv države pred Komitetom UN za ljudska prava i dva spora pred Evropskim sudom u Strazburu. Dobitnik je nagrade za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“, a bio je i jedan od organizatora građanskih protesta 1996/97. i 2000. godine u Kikindi.

Lekić je odnedavno kolumnista lista Danas, a tokom karijere duge 35 godina bio je novinar i urednik u više srpskih i jugoslovenskih medija. Autor je nekoliko knjiga, publikacija, dokumentarnih emisija i televizijskih emisija. Pisao je i kolumne za Newsweek, bio je i glavni i odgovorni urednik i vlasnik magazina Status, kao i glavni i odgovorni urednik nedeljnika Reporter. Bio je saradnik i kolumnista u novinama bivše SFRJ: Borbi, zagrebačkom nedeljniku Danas, Nedeljnoj Dalmaciji, Mladini, Našim danima, Dugi, Vremenu. Bio je i član prvog Saveta za štampu, urednik je, autor i priređivač desetak knjiga. Veoma je aktivan i na Tviteru.

Čime će se dominantno baviti na predsedničkom mestu Lekić i Bodrožić su izložili u svojim programima, a u uporednom intervjuu za Cenzolovku detaljnije elaboriraju za koje promene će se i kako zalagati ukoliko budu izabrani.

Povezane priče


Cenzolovka: Kako ocenjujete privatizaciju medija i stanje u medijima nakon nje? Šta bi NUNS, ukoliko vi postanete predsednik tog udruženja, mogao konkretno da uradi kada je reč o podršci privatizovanim medijima i novinarima koji tamo rade i uticaju na državne institucije da zaustave dalje propadanje medija?

Bodrožić: Nažalost, privatizacija je u ovoj zemlji generalno bila nakaradna i daleko su ređi primeri uspešne nego neuspešne privatizacije, i tu zaposleni u medijima dele sudbinu ostalih obespravljenih radnika u Srbiji, s tim što se za naše muke, logično, češće čuje. Ti problemi nadilaze naš opseg delovanja i zato ubuduće treba da se potrudimo da naše udruženje uspostavi prisniju vezu sa sindikatima. Tu pre svega mislim na UGS „Nezavisnost“ i da tako damo doprinos osnaživanju sindikalnog okupljanja i sindikalne borbe.

Tačno je da su se mnogi mediji svrstali uz režim, kao što su to činili i ranije, s tim da je režim bio drugi. Zato je neophodno da se NUNS osnaži kako bi bolje i delotvornije ispunjavao osnovni zadatak, a to je zaštita nezavisnog, slobodnog i profesionalnog novinarstva. Što smo mi jači kao udruženje, to je više onih koji ne pristaju da budu deo propagande i, samim tim, manje će biti kontrolisanih medija.

Stanje je bilo očajno i pre privatizacije, a nakon nje, neki su mediji ugašeni, a druge su uzjahali kontroverzni biznismeni pod zaštitom vlasti. U mnogim gradovima su javna informativna preduzeća puštena niz vodu. Nije im omogućeno ni da budu predmet prodaje, da bi se potom od privatnih medija napravili javni, u stvari – napravljena je neka vrsta javno-privatnog partnerstva, za koje građani preko budžeta izdvajaju desetine miliona dinara, a zauzvrat dobijaju ogoljenu propagandu. Vlast novcem svih građana plaća sebi reklamu, vlasnici uživaju u luksuzu, dok zaposleni primaju skromne plate, ali redovne, što im je izgleda dovoljan motiv da gaze po profesiji i svesno učestvuju u obmanjivanju sugrađana.

Ako ojačamo naše udruženje, imaćemo veće šanse da utičemo na državu da zaštiti radna i profesionalna prava zaposlenih u medijima od beskrupuloznih vlasnika i istih takvih političara. Sve možemo popraviti ako prvo uložimo napor i popravimo i uspravimo našu organizaciju. Ja ću učiniti sve što je u mojoj moći da aktiviram mnoge naše do sada pasivne članove, da što više njih uključim u rad organizacije, u razne timove koji će se baviti određenim oblastima našeg delovanja, i da onda svi zajedno, tako ojačani i složni, pokušamo da menjamo stvari nabolje.

Lekić: Grafit koji se svojevremeno pojavio u Smederevu i koji glasi „Nema medija – ima zidova“ – najbolji je komentar privatizacije srbijanskih medija, koja je odrađena, najblaže rečeno – traljavo. I to toliko traljavo da je ovog časa srpski medijski sistem slabiji nego ikad ranije. Situacija je takva da su nezadovoljni svi: i autori Medijske strategije i stratezi medijskih zakona, i zagovornici proterivanja države iz medija, i sama javnost, koja sve manje veruje medijima, pa i sama vlast koja, poslovično valjda, kuka na medije.

I slepac vidi da se država jeste (skoro) povukla iz medija, ali i da je svoje mesto ustupila Srpskoj naprednoj stranci, tako da sada imamo jednu paramrežu medija, koju su novopečeni vlasnici formirali novcem iz budžeta: mnogi mediji su naknadno dobijali novac iz gradske kase na ime projektnog finansiranja, koji je često bio veći od sume za koju su kupili taj medij.

Šteta je, definitivno, nenadoknadiva i NUNS u ovoj situaciji malo šta može da uradi. Kako je očigledno da primena reformskih zakona nije ojačala slobodu medija i pravo građana na objektivno i pravovremeno informisanje, moramo se fokusirati na to polje delovanja i ne dozvoliti da se novi strateški dokumenti donose u kabinetima, mimo medijskih radnika.

Lekić: "NUNS treba da edukuje javnost da smelost i kritika nisu samo posao novinara, već svih nas" (foto: Milovan Milenković)

Lekić: „NUNS treba da edukuje javnost da smelost i kritika nisu samo posao novinara, već svih nas“ (foto: Milovan Milenković)

 

Cenzolovka: Tanjug i dalje ima nejasan status, a nepoznato je vlasništvo u Večernjim novostima i Politici – uprkos strateškom opredeljenju države da se povuče iz medija. Kako će se NUNS konkretno zalagati za transparentnost vlasništva i rešavanje statusa Tanjuga?

Bodrožić:  Dodao bih tim medijskim kućama i novosadski Dnevnik, takođe u nedefinisanom statusu, a potpuno u rukama vladajuće partije. Sve te velike državne kuće preživljavaju zahvaljujući novcu iz javnih budžeta i raznim monopolima, i ko zna koliko su građani Srbije proteklih godina izdvojili para da bi se te firmi održale u životu. I evidentno je da za njih ne važe zakoni ove zemlje, dok su mnogi privatni mediji pod stalnim udarom finansijskih i drugih kontrola. Samo ta činjenica da država u sadejstvu sa kontroverznim biznismenima vodi četiri velike medijske kuće, gazeći svoje zakone, trebalo bi da bude dovoljna ovim znamenitim političarima iz Evropske unije da konstatuju da smo mi i dalje eldorado i da smo daleko od bilo kakvih otvaranja poglavlja.

Lekić: Nema adekvatnijeg simbola kolapsa medijskih reformi od Tanjuga, čija dalja sudbina, suprotno zakonu i preporukama Evropske komisije, zavisi isključivo od volje samo jednog čoveka.

Mada već godinu i po dana nema nikakvog pravnog osnova za postojanje  Tanjuga, ta državna agencija je agilnija nego u najproduktivnijim godinama. Finansirana uglavnom od državnih ustanova, od Agencije za bezbednost saobraćaja (!) do Ministarstva za rad i socijalnu politiku, ona je u 2016. godini „prihodovala“ preko milion evra budžetskih sredstava. Insistiraćemo najpre na tome da se Državna revizorska institucija pozabavi knjigovodstvom Tanjuga, a zatim i da se resorno Ministarstvo kulture i informisanja izjasni o spekulacijama da se u tajnosti razrađuje plan o o(p)stanku Tanjuga u državnom vlasništvu pod imenom Biro za komunikacije Vlade Srbije. A onda ćemo „savet“ potražiti i od Evropske komisije koja je u poslednjem izveštaju o napretku Srbije za 2016. godinu posebno insistirala na razjašnjenju pravne pozicije i načina finansiranja Tanjuga.


Cenzolovka: 
Cenzura i autocenzura su goruće teme u javnom diskursu u Srbiji u poslednje vreme. Kako će NUNS, pod vašim upravljanjem, konkretno uticati na poboljšanje situacije kada je reč o cenzuri i autocenzuri i ohrabrivanju novinara da se profesionalnije bave svojim poslom?

Bodrožić: To se sada tako zove, a u stvari je isto ono što se dešavalo devedesetih. Tada je bilo mnogo medija u državnom vlasništvu i zaposleni u njima bili su puki propagandisti, koji su dobro znali šta se sme, a šta ne sme objavljivati. Danas više nema tih lokalnih javnih preduzeća, ali ima mnogo privatnih medija koji su potpuno u službi propagande vladajuće partije i u njima rade isti oni propagandisti iz devedesetih ili njihovi učenici. Velika većina članova NUNS-a ne spada u tu kategoriju, što ima za posledicu da su bez posla ili da jednostavno nemaju gde časno i profesionalno da rade svoj posao.

Lekić: NUNS mora biti glasan i uporan inicijator i pokretač sveobuhvatne i kontinuirane javne debate (kroz tribine, okrugle stolove, panele, razgovore…) o novinarstvu i novinarima u Srbiji: šta je novinarstvo danas; ko treba da se smatra novinarom; šta (ne) rade urednici, koji imaju ključnu ulogu u odbrani profesionalnog integriteta; šta sami novinari mogu uraditi kako bi zaštitili identitet i integritet svoje profesije; kakve su dugoročne posledice cenzure i autocenzure…

Lično mislim da je lakše izboriti se sa cenzurom nego sa autocenzurom ili letargijom i nihilizmom u redakcijama. Za razliku od borbe sa cenzurom, koja je opasna, često i herojska, ali je javna, borba sa autocenzurom je mučna i netransparentna. Ohrabrivati nećemo saopštenjima, već akcijama i odlaskom na noge novinarima: neće to biti akcija „od vrata do vrata“, već „od redakcije do redakcije“! Moramo kolege ubediti da stanje u medijima ne mogu da menjaju oni koji posmatraju, već oni koji se menjaju ili veruju da ga mogu promeniti.

 

Bodrožić: "Jačanje NUNS je preduslov za jačanje profesije" (foto: Aladin Bakhit)

Bodrožić: „Jačanje NUNS je preduslov za jačanje profesije“ (foto: Aladin Bakhit)

Cenzolovka: U programu ste naveli i da je neophodno unaprediti zakonodavni okvir u kome novinarstvo danas funkcioniše, to jest da NUNS bude više uključen u donošenje i izmenu zakona. Kako to konkretno planirate da postignete i koji su najveći problemi u tim zakonima koje bi trebalo menjati?

Bodrožić: Bili smo mi i do sada aktivno uključeni u predlaganje boljih zakonskih i podzakonskih akata, ali problem je to što vlast ne primenjuje zakone ili dopušta pojedincima da ih krše. Evo, na primer, projektno sufinansiranje medija iz javnih budžeta dobro je zamišljeno i namera je bila da se podstiču inovativni elementi u medijskim sadržajima, pre svega istraživačko novinarstvo, a da stručne komisije nepristrasno vrednuju kvalitet projekata i njihovu finansijsku opravdanost.

Međutim, već prvi konkursi u nekim lokalnim sredinama pokazali su sve manjkavosti zakonskih i podzakonskih akata, odnosno sve rupe koje su političari pronalazili ne bi li novac iz budžeta opet usmerili ka bliskim i odanim medijima. Ta pojava je vremenom uzimala maha, da bi se ove godine u potpunosti ukorenila i skoro da nema lokalne sredine u kojoj je novac na konkursu podeljen na osnovu kvaliteta projekata. Bogato su okićeni mediji bliski vlastima, a oni koji nisu naklonjeni SNS-u beskrupulozno su poniženi. Znači, ovde i najbolja zakonska rešenja mogu da se izvrgnu ruglu i to od onih koji su doneli te zakone i koji bi trebalo da ih sprovode.

Lekić: Usvajanjem seta medijskih zakona, od palete ciljeva, dosledno je – uz dosta kašnjenja – sprovedena samo digitalizacija zemaljske televizije. Drugi važan cilj – povlačenje države iz medija – sproveden je na način koji je mnoge medije doveo do gašenja ili na ivicu egzistencije. Vlasništvo je i dalje netransparentno. Tanjug nije privatizovan, a država nije prodala svoj kapital ni u Politici ni u Večernjim novostima.

Projektno finansiranje ni danas se ne sprovodi svuda, a tamo gde se sprovodi, gotovo po pravilu je rukovođeno partijskim i ličnim interesima. Ciljevi kao što su podsticanje i očuvanje medijskog pluralizma, transparentnost vlasništva i sprečavanje medijske koncentracije, ne samo da nisu ostvareni nego je situacija postala gora nego što je bila. Sve se iznova mora raditi.

Ja bih voleo da se ove stvari mogu popraviti – revolucijom. Ne mogu, nažalost. Ovu situaciju, kao i činjenicu da je u toku proces pristupanja EU, a time i ispunjavanja uslova iz Poglavlja 23 (pa i 24), NUNS može da „iskoristi“ jedino tako što će sa mnogo većom pažnjom da radi na strateškim dokumentima i da prati njihovo sprovođenje.


Cenzolovka: 
Prema Statutu NUNS-a, jedna od obaveza udruženja jeste i ekonomska pomoć ugroženim novinarima. Na koji način to mislite da radite, osim preko fonda za jednokratnu pomoć koji i sada postoji u NUNS-u? Kako ćete konkretno uticati na to da se poboljša ekonomski i radno-pravni status novinara u Srbiji?

Bodrožić: Naš fond je skroman i koliko se moglo izlazilo se prethodnih godina u susret kolegama koji su ostali bez posla i kojima je ugrožena egzistencija. Pokušaćemo u narednom periodu da ojačamo taj fond, a on će biti mnogo puniji od onoga dana kada konačno dobijemo zasluženo pravo da upravljamo  polovinom zgrade Doma novinara u Resavskoj ulici.

Lekić: Jedna od važnih tema koja i te kako ugrožava slobodu medija ali se konstantno prećutkuje jeste pitanje prekarizacije novinarstva. Novinari danas predstavljaju simbol urušavanja društvenog položaja radnika u kreativnim industrijama. Ovo je postala profesija bez granskih i kolektivnih ugovora kod poslodavaca: medijski vlasnici ne žele o tome čak ni da pregovaraju, a ministarstva za kulturu i informisanje i rad nisu zainteresovana za otvaranje debate na ovu temu. Polovina novinara radi na crno ili u nesigurnom statusu, dosta njih se žali na fleksibilnost radnog vremena, što prelazi sve granice, tu je i nesigurnost radnog mesta, neizvesnost zarade, jer gotovo polovina novinara prima zarade neredovno, nekad sa zakašnjenjem i više od godina dana. To su pitanja koja se moraju nametnuti državi.

Najveći je problem, ipak, činjenica da novinari nisu svesni svojih prava i ne bore se za njih. Većina ne raspoznaje ni tipove radnih ugovora i ugovora o privremenom i povremenog angažovanju. Čak i kad je očigledno da njihov status nije regulisan na odgovarajući način, iz straha izbegavaju da se obrate poslodavcu. Kad ste videli poslednji protest novinara zbog ugroženih radnih prava?

NUNS tu ne može preuzeti ulogu ni države ni sindikata, ali može pomoći insistiranjem na edukaciji novinara o njihovoj radno-pravnoj i profesionalnoj zaštiti.


Cenzolovka: 
Koje konkretne poteze planirate da povlačite kako bi NUNS pojačao uticaj na državne institucije, ali i na širu javnost kada je reč o problemima sa kojima se novinari susreću, osim reagovanjem putem saopštenja? Da li imate ideje za neke akcije ili neke druge načine vršenja pritiska na institucije i javnost?

Bodrožić: Zaista ne pamtim da naše udruženje nije reagovalo makar saopštenjem na bilo koju negativnu pojavu u medijima, i to ćemo nastaviti da radimo, a sigurno je da moramo preduzimati i druge vrste pritiska na institucije i druge načine pojavljivanja u javnosti. Ako uspemo da podignemo kapacitete udruženja, da se bolje i kvalitetnije organizujemo, onda će i naše akcije i saopštenja imati više uticaja i na vlast i na javnost.

Lekić: Šta god ko mislio o meni i kako god tumačio moje javne nastupe, jedna stvar mora biti jasna: državu ne doživljavam kao protivnika, već kao partnera u sistemu koji zajedno gradimo, ali i kao ortaka kome u tom poslu moramo nametnuti dijalog. Kontinuirani pritisak, ako treba dnevni, sa više strana, argumentovan, a na našoj strani su argumenti interesa javnosti, jednom mora dati rezultate. Kao što je nekad bilo neophodno boriti se za pravo na obrazovanje, lečenje ili penzije, danas se iznova treba izboriti za prava za koja smo mislili da nam pripadaju – i ponovo osvajati slobodu!

Što se same javnosti tiče, borba protiv loše reputacije novinara za mene je jedan od primarnijih ciljeva NUNS-a. Nama novinarima nije potrebno objašnjavati koliko je situacija u medijima loša. Opet, obični građani danas od novinara traže da budu ono što oni uglavnom nisu: da budu istinoljubivi, hrabri i da zastupaju javni interes. NUNS ima i obavezu i pravo da javnost edukuje da smelost i kritika nisu samo posao novinara, već svih nas.


Cenzolovka: 
Da li mislite da je i NUNS, kao jedno od dva najveća i najrelevantnija novinarska udruženja, delom odgovoran za dugogodišnje loše stanje u medijima? Ako je odgovor ‘da’, u kom delu vidite odgovornost NUNS-a? Šta je to što nije urađeno, a trebalo je da bude, ili šta je to što je rađeno na pogrešan način?

Bodrožić: Naravno da smo i mi u NUNS-u odgovorni, ali naše greške i propusti nisu presudno uticali da stvari pođu u krivom smeru.

Lekić: Mediji su ogledalo društva, glasi otrcana fraza, ali zaista je tako. Odgovornost je na NUNS-u koliko i na svakom od nas, pojedinačno. Odgovornost je i na društvu, preplavljenom tabloidnom kulturom koja promoviše tračeve, glasine, afere i skandale kao svojevrsnu emocionalnu potrebu osoba kojima nije do zrele i odgovorne kritičke svesti.

NUNS ne može biti odgovoran što je Televiziju Kruševac čovek kupio za 14.000 evra, da bi na prvom sledećem konkursu iz budžeta dobio čak 17.000 evra. Imate tri nova medijska mogula za koja niko ranije nije čuo. Pet medija je zaposlenima kapital prenelo putem besplatnih akcija, nekim drugim medijima koji su to hteli rečeno je da zakon ne dozvoljava da vlasnici besplatnih deonica od, recimo, Telekoma, mogu postati i vlasnici akcija nekog od medija. Negde su zakoni primenjivani, negde šizofreno tumačeni.

Ali NUNS jeste odgovoran ako nema napora i akcije, ne samo u udruženju već i šire, da se te negativne stvari promene.


Cenzolovka: 
Koje su najvažnije stvari koje novinari, članovi NUNS-a, prema vašem iskustvu, očekuju od ovog udruženja u budućnosti? Drugim rečima, šta najviše zameraju udruženju i na čemu treba više da se radi?

Bodrožić: Očekuju da ih vođstvo udruženja češće okuplja i ohrabruje, naročito oni izvan Beograda, da ih još bolje štiti od vlasnika i političara, i da im omogućimo više povoljnih primarnih usluga koje dobijaju plaćanjem članarine.

Lekić: Ako sam dobro skenirao situaciju, najviše nam zameraju dve stvari. Prvo, kanali interne komunikacije između članstva i organa NUNS-a su zakrčeni; i drugo, izostanak konkretnih akcija, jer nije se zaboravilo da je NUNS, koliko onomad, bio na čelu jednog važnog talasa promena. U društvima tranzicije, kakvo je naše, evidentan je nizak stepen svake, pa i medijske kulture, manifestovan kroz oštre konfrontacije pojedinaca i grupa na svim nivoima.

Ovo što se dešava u Srbiji, međutim, više nije stvar dobrog ukusa, ovo čak nije ni stvar ukusa, uopšte. Vreme je za povlačenje granice između demokratije i provalije, vreme je za zaštitu profesionalnog i građanskog dostojanstva, vreme je da se srčanije ustane u odbranu profesije, bez obzira na to nasrće li na nju premijer ili kolega. Mislim da ne samo kolege već i dobar deo javnosti očekuju od NUNS-a da pokrene te aktivnosti. Verujem da možemo odgovoriti tom zahtevu.

Novinarke i novinari, medijski radnici, aktivisti civilnog društva i svi kojima je stalo do demokratskih institucija, a novinarstvo jeste jedna od njih, u ovoj borbi ne mogu biti pasivni promatrači. Samo snažan i sinhronizovan nastup može za rezultat imati medije kakvi Srbiji nedostaju da bi bila demokratska zemlja, medije koji poštuju dostojanstvo profesije, ali i dostojanstvo svojih građana.

Poslednji je čas da na scenu stupi neki novi aktivizam i neka nova energija. Moći ćemo, samo ako mislimo da možemo. Vreme je da se NUNS restartuje, jer samo menjanjem sebe, iznutra, možemo menjati sve oko sebe.

 

 

 

]]>
Thu, 23 Mar 2017 23:52:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30483/ko-ce-na-celo-nuns-a-duel-predsednickih-kandidata-bodrozica-i-lekica.html
Stevićeva: Kada novinar postavlja pitanje, predstavnik vlasti treba da se trese, a ne obrnuto http://nuns.rs/info/news/30482/steviceva-kada-novinar-postavlja-pitanje-predstavnik-vlasti-treba-da-se-trese-a-ne-obrnuto.html „U normalnoj zemlji predstavnik vlasti je taj koji se trese kada novinar postavlja pitanje, a ne obrnuto“ jedna je od poruka novinarke i dnevne urednice portala Insajder.net Irene Stević.Povodom početka nove sezone Insajdera bez ograničenja Irena Stević govorila je za televiziju N1 o predstojećim emisijama, uređivačkoj politici u predizbrnoj kampanji, pristupu temama na dnevnom nivou ali i ulozi novinarstva u Srbiji. ]]>

Kako ističe, ukoliko želimo normalno i uređeno društvo uloga novinarstva je svakako vrlo ozbiljna.

„Novinarstvo je korektivni faktor svake vlasti, mi smo dužni da kritikujemo svaku vlast i dužni smo da postavljamo pitanja i ukazujemo na greške“ navodi Stević.

Ona međutim dodaje da većina novinara na neki način zaboravlja da je vlast prolazna, a da oni ostaju novinari i kada se vlast promeni.

 

 

]]>
Thu, 23 Mar 2017 16:52:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30482/steviceva-kada-novinar-postavlja-pitanje-predstavnik-vlasti-treba-da-se-trese-a-ne-obrnuto.html
Milošević i Vučić jedini koji su odbili debatu http://nuns.rs/info/news/30481/milosevic-i-vucic-jedini-koji-su-odbili-debatu.html Sagovornici Danasa o izostanku sučeljavanja kandidata na televiziji ]]> Na američkoj televizija Si-Bi-Es (CBS) 26. septembra 1960. godine emitovana je prva predsednička debata. Jedan naspram drugog seli su Džon Kenedi, šarmantni senator iz Masačusetsa i Ričard Nikson koji se već dva mandata nalazio na čelu SAD.

Mnogi analitičari danas su saglasni da je tih par sati televizijskog programa potpuno preokrenulo tok kampanje i donelo pobedu mladom senatoru Kenediju nad iskusnim Niksonom. To objašnjavaju time što su po prvi put Amerikanci mogli da gledaju kandidate dok se suočavaju, umesto da im samo čuju glasove putem radio aparata. Po svemu sudeći, predsedničke debate na predsedničkim izborima 2017. u Srbiji neće biti. Novinar i marketinški stručnjak Cvijetin Milivojević smatra da je to potpuno očekivano, jer je glavni favorit na ovim izborima „čovek monologa“. On podseća da je od početka višepartizma u našoj zemlji, jedini predsednički kandidat pored Vučića koji nije učestvovao u debati bio Slobodan Milošević.

– Mislim da je to bila jedna od tajni njegove dugovečnosti na mestu predsednika. Znate, kada uđete u dijalog vi hteli – ne hteli pokazujete i svoje ranjive strane. Takođe, onaj na drugoj strani ima priliku da pred vama dobro argumentuje tačke po kojima vas najžešće kritikuje – objašnjava Milivojević.

On navodi da se manir javne komunikacije koji koristi premijer Vučić po pravilu ogleda u njegovom monologu i novinaru koji ne sme ništa da ga pita jer se boji, a ukoliko i čuje pitanje koje mu se potpuno ne dopada, počne da preti, da se svađa sa građanima, imaginarnim neprijateljima i optužuje sve da ga mrze.

– Novinari Vučića ne smeju da pitaju ništa ozbiljno i konkretno, čak pristaju da ih ponižava i uopšte ne reaguju na to. Uloga novinara je da pita ono što zanima javnost, a ne ono što odgovara sagovorniku – podseća Milivojević.

„Izostankom debate šalje se poruka da su ovi izbori nešto što nije važno i da ih treba samo rutinski odraditi“, kaže za Danas politički analitičar Đorđe Vukadinović. Pored toga, dodaje on, stalno se potenciraju razni rezultati istraživanja javnog mnjenja kojima se stvara utisak da je pobednik unapred poznat.

– Sve je to u funkciji smanjivanja izlaznosti, jer bi eventualni drugi krug značio i mnogo veću izlaznost – što ne odgovara kandidatu vlasti. Zbog toga, što je vrlo neobično, pred ove izbore neće biti predsedničke debate – ističe Vukadinović.

Profesor FPN-a Zoran Stojiljković nije saglasan sa prethodnom dvojicom sagovornika da bi eventualna debata predsedničkih kandidata na javnom servisu bitno uticala na izlaznost ili opredeljenje birača.

– Mišljenje građana je već formirano, tako da debata ne bi uticala ni na opredeljenje ni na izlaznost – naveo je Stojiljković.

Francuski primer

Kandidati na predsedničkim izborima u Francuskoj prekjuče su sučelili svoje stavove u televizijskoj debati, a kako su preneli mediji, Fransoa Fijon je faktički priznao pravo građanima Krima da samostalno određuju svoju sudbinu i kritikovao poziciju Zapada prema Krim, uporedivši ga sa Kosovom. Tokom debate, gledaocima se najviše dopalo izlaganje upravo Fijona.

Prema podacima lista Figaro, 37 odsto televizijskih gledalaca smatra da je kandidat republikanaca bio najubedljiviji. Drugo mesto je zauzeo lider pokreta „Napred“ Emanuel Makron, dok su treće mesto podelili liderka Nacionalnog fronta Marin le Pen i lider radikalne levice Žan Luk Melanšon.

]]>
Thu, 23 Mar 2017 16:47:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30481/milosevic-i-vucic-jedini-koji-su-odbili-debatu.html
Krečenje REM-a http://nuns.rs/info/news/30480/krecenje-rem-a.html Igranka sa REM-om podudarna je igranci sa RIK-om ili smenom čitavih redakcija i uspostavljanju kontrole svega i svačega počev od medija ]]> Multifunkcionalna sveznalica zvanično, investitor, lider stranke, premijer, diplomata, koordinator službi bezbednosti a možda i predsednik Republike, nezvanično sve ostalo u državi, nije propuštao...

... ,počev od skupštinske govornice, konferencija za štampu do intervjua televizijskih i novinskih da glasno i jasno citira homofobično skandiranje "Vučiću pederu" i niko ga nije zabranio čak ni upozorio da je to besprimerno. Maja Gojković, na primer, da je htela i smela, mogla je da ga opomene kada je to pominjao u parlamentu. Tek potom, dakle, nakon što je nebrojeno puta to izgovarao u javnosti, stigao je spot u kojem glumi glumca i nehajno odmahuje glavom na, prigušeno uzvikivanje " Vučiću pederu" koje se čuje u pozadini kafane, odnosno mestu gde se ta video poruka snimala. Drugim rečima, opovrgavao on ili ne, belodano je jasno da je on bio inspirator zabranjene video storijice. Tom je zabranom umrtvljeno telo Regulatora za elektronske medije pokazalo znake života, makar na infuziji telefonskog glasanja. Naime, poslednje, redovne i vanredne, sednice ovog tela održane su u januaru i decembru, znatno pre raspisivanja izbora. To piše na zvaničnom sajtu. Zato mi nije mi jasno ko je onda doneo odluku da REM ove godine ne prati predizbornu kampanju, jer takvu odluku može da donese samo Savet. A pošto više od godinu dana Savet nema predsednika, i to piše na sajtu, već tu funkciju obavlja zamenik, Goran Petrović, koji je ujedno i direktor državnih službenika, po novom zakonu, zaposlenih u Agenciji REM-a, mogao je on da naredi. Da li je zloupotrebio položaj i samovoljno promenio dugogodišnju praksu, od osnivanja RRA, odnosno REM-a, ili su ga u tome podržali i ostali članovi Saveta ne znam, ali to svakako zaslužuje raspravu u nadležnim telima, prvenstveno u Skupštini Srbije, čim proradi.

Sve ovo sa zabranjenim spotom, što SNS smatra skandaloznim ali će poštovati odluku, a tako, nadaju se, od skandalmajstora postati žrtva, liči mi na novosadsko krečenje murala, u ovom slučaju krečenje REM -a. Francuskog strit-art, umetnika, Giljerma Remeda i umalo "dokazane" njegove krivice što je šarao po fasadama i nedozvoljenim mestima spašavaju građani, porukama na obeljenom zidu, a pitam se ko će spasiti "sirote male hrčke" koji lepe plakate na nedozvoljenim i pogibeljnim mestima...

Karikaturalno-fantastičan je i zahtev SPS da članovi Saveta zbog spota podnesu ostavku. Ako bi išta bilo pošteno, bilo bi pošteno da se pokrene postupak u Skupštini da budu smenjeni , ne zbog zabrane spota, već zato što ne rade svoj posao i ne primenjuju sopstveni zakon dozvoljavajući, do sada nezabeležen disbalans i favorizovanje predsedničkog kandidata vladajuće koalicije. Dozvoljavajući neskrivenu diskriminaciju i narušavanje dostojanstva ličnosti što je zabranjeno članovima 50 i 51 Zakona o elektronskim medijima. Televiziji PINK je to postao zaštitni znak! Uzgred, poslednju bilo kakvu meru prema "pružaocima medijskih usluga", odnosno prema radio i televizijskim stanicama, Savet je izrekao još u novembru prošle godine, pa se sve savršeno uklapa u "pazl" zvani po meri vlasti.

Na zvaničnom sajtu REM -a, pojavio se i odgovor članice Saveta Olivere Zekić, uglednoj novinarki Tamari Skrozi, koju, između ostalog prekoreva zbog sopstvene biografije. Opet jedno uzgred, jedini član Saveta koji više od godinu dana nije okačio svoju biografiju, što spada u bon ton, da bi ljudi znali ko radi u tom telu, jeste upravo Olivera Zekić. Čitajući ostale biografije novoizabranih i reizabranih članova, prošle i pretprošle godine, sve mi se čini da bi lider SPS Ivica Dačić priču o ostavkama u REM-u, mogao da započne unutar svojih redova. Svi su oni izabrani po meri vladajuće koalicije koja se nije ustručavala da lažira zaključke i liste na kojima su bili nezavisni, po njih nepodobni kandidati, Plavšićka i Antonić. Dosovci su za razliku od njih, poštujući ovlašćene predlagače, birali i članove koji im nisu bili po volji. E to se zove demokratija. Igranka sa REM-om podudarna je igranci sa RIK-om ili smenom čitavih redakcija i uspostavljanju kontrole svega i svačega počev od medija. Prema starom zakonu partije su predlagale dva od devet članova Saveta. Jedini "ostatak" DOS-a u REM-u, o čemu ostrašćenim omalovažavanjem trabunjaju Dačić, Vučić i kompanija, je Slobodan Veljković. NJemu za nešto više od mesec dana ističe mandat. Posle će, valjda, biti zadovoljni ovi na vlasti, okrečenim REM-om, koji gomila prazne bele papire.

- See more at: http://www.danas.rs/kolumnisti/kolumnisti.1175.html?news_id=341742&title=Kre%C4%8Denje+REM-a#sthash.mqz5DQ9E.dpuf

]]>
Thu, 23 Mar 2017 16:45:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30480/krecenje-rem-a.html
Ubrzano krečenje studija u RTV-u pred dolazak Vučića http://nuns.rs/info/news/30479/ubrzano-krecenje-studija-u-rtv-u-pred-dolazak-vucica.html Vučića dočekuju kao Miloševića, praznično, bez nezgodnih pitanja ]]> Uprkos zakonskim i profesionalnim obavezama javnog servisa, Radio-televizija Vojvodine (RTV) u aktuelnoj kampanji i predstavljanju predsedničkih kandidata snishodljivo služi vladajućim strukturama, odnosno vladajućoj partiji i njenom lideru.

Kao i u slučaju vremena koje je u centralnoj informativnoj emisiji u najvećoj meri posvetila kandidatu vladajuće koalicije Aleksandru Vučiću, RTV ostaje dosledna svom propagandističkom maniru i u pojedinačnom predstavljanju predsedničkih kandidata.

I dok su svi kandidati dobili priliku da svoj program predstave u emisiji Pravi ugao, za Vučića je rezervisan termin u emisiji Sučeljavanje koja vremenski traje duplo duže.

U RTV-u, kako to već biva kad se izgubi svaka spona sa profesijom i medijskim standardima, odradili su i specijalne pripreme za dolazak Vučića.

Naravno, to nikako neće biti nezgodna pitanja, ili pitanja koja interesuju građane, kako bi se to očekivalo od medijskog servisa građana.

Umesto pitanja, čelnici RTV-a za Vučića sređuju studio Dunav na Petrovaradinu, u kojem se ovih dana ubrzano krečilo kako bi sve bilo spremno za sutrašnji doček ovog predsedničkog kandidata, i u prazničnoj atmosferi.

Inače, isti taj studio, kako pamte zaposleni u RTV, krečen je poslednji put 90-ih godina, kada je u ovoj medijskoj kući gostovao Slobodan Milošević.

]]>
Thu, 23 Mar 2017 16:40:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30479/ubrzano-krecenje-studija-u-rtv-u-pred-dolazak-vucica.html
Vučić ubedljivo najviše vremena na Pinku i javnim servisima http://nuns.rs/info/news/30478/vucic-ubedljivo-najvise-vremena-na-pinku-i-javnim-servisima.html Predsednički kandidat Aleksandar Vučić, prema rezultatima monitoringa Novosadske novinarske škole, dobio je za svoju predizbornu promociju najviše sekundi na oba javna servisa Srbije, dok je na Televiziji Pink govorio više od 11.000 sekundi. ]]> Podaci o dužini izjava predsedničkih kandidata u Dnevniku 2 Radio-televizije Srbije (RTS), sakupljeni od 9. do 20. marta, pokazali su da je Vučić u toj emisiji govorio 1.438 sekundi, dok je sledeći rangirani Saša Radulović sa 198 sekundi.

Podaci iz istog perioda, koji se odnose na Dnevnik Radio-televizije Vojvodine, Vučića takodje stavljaju u vodeću poziciju sa ukupno 647 sekundi, na toj televiziji drugi je Vojislav Šešelj sa 161 sekundom za svoje predstavljanje, dok je treći Saša Janković sa 125 sekundi predizbornog programa.

Situacija se dramatično menja kod monitoringa programa televizije Pink, gde je Vučić govorio 11.747 sekundi, dok su od ostalih kandidata u programu manje od 100 sekundi dobili još i Šešelj, Janković i Miroslav Parović.

Televizija N1 pokazala je najizbalansiraniji program, ali i u ovom programu Vučić ima vodeću poziciju sa 851 sekundom, dok je odmah iza njega Janković sa 442 sekundi u dužini izjava.

"Da su televizijske sekunde isto što i glasovi na izborima, RTV bi u drugi krug poslala Vučića i Šešelja, RTS Vučića i Radulovića, a televizija N1 Vučića i Jankovića, a na televiziji Pink ne bi bilo drugog kruga, Vučić bi imao 99,17 odsto glasova", objasnili su u Novosadskoj novinarskoj školi.

]]>
Thu, 23 Mar 2017 16:32:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30478/vucic-ubedljivo-najvise-vremena-na-pinku-i-javnim-servisima.html
Ranjen Predrag Ranković Peconi http://nuns.rs/info/news/30476/ranjen-predrag-rankovic-peconi.html Predrag Ranković Peconi ranjen je vatrenim oružjem u sredu uveče u hotelu Prag u Ulici kraljice Natalije u Beogradu. ]]> Ministarstvo unutrašnjih poslova navelo je da je Ranković ranjen u nogu.

Očevici su policiji rekli da je stolu gde je sedeo Predrag Ranković Peconi prišao nepoznati muškarac i seo za sto. Kako N1 saznaje, nakon svađe vise osoba, nepoznati napadač je iz vatrenog oružja ispalio više hitaca i Rankovića pogodio u nogu.

Povređeni Ranković je svojim automobilom prevezen u Urgentni centar.

Napadač je pobegao, a policija je navela da intenzivno traga za njim.

Kako javlja reporter N1 sa lica mesta, veliki broj pripadnika policije nalazi se ispred hotela.

Predrag Ranković Peconi (55) je bio uhapšen u akciji Sablja, ali je pušten.

Za njega se u „Beloj knjizi“ o organizovanom kriminalu MUP-a Srbije iz vremena Vlade Zorana Đinđića, navodi da je prvi million stekao tokom devedesetih na švercu nafte i cigareta.

Kompanija Invej je pokupovala brojna državna preduzeća, među kojima su tvornica duvana Monus, Milan Blagojević iz Smedereva, Rubin iz Kruševca, Vital iz Vrbasa, Albus iz Novog Sada, Pekarska industrija Pančevo, a suvlasnik je i fabrike ulja Sunce iz Sombora.

Ranković je vlasnik i Televizije Happy.

Protiv njega je 2004. godine podignuta optužnica zbog utaje poreza, ali je 2012. godine odbačena zbog zastarelosti.


Video prilog televizije N1 pogledajte ovde.

]]>
Thu, 23 Mar 2017 16:28:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30476/ranjen-predrag-rankovic-peconi.html
Moram da kažem – Stevan Dojčinović http://nuns.rs/info/news/30475/moram-da-kazem--stevan-dojcinovic.html Emisija je bazirana na primerima koje nude radio, tv programi, štampa i društvene mreže, a koje biraju i komentarišu gosti. ]]>

Ideja je proistekla iz činjenice da svakodnevno analiziranje naše medijske stvarnosti počinje rečima MORAM DA KAŽEM pa je platforma za to kazivanje obezbeđena u Mrežinom novom programu.

Planirano je da 40 izabranih sagovornika krajem svake nedelje odabere događaje koje će ocenjivati.

Ovaj program je sastavni deo projekta Medijske slobode kao ljudsko pravo podržanog od EU delegacije. Emisija će se emitovati na sajtu PG Mreže, a ponuđena je i nekim TV kanalima.

Program MORAM DA KAŽEM uređuje Olja Bećković.

baner-vektorEmisija je realizovana u okviru projekta PG Mreže „Medijske slobode kao ljudsko pravo“ koji finansira Evropska unija. Stavovi izneti u ovom serijalu su isključivo odgovornost PG Mreže i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenje Evropske unije.

]]>
Thu, 23 Mar 2017 16:24:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30475/moram-da-kazem--stevan-dojcinovic.html
Novinar pozvan da dostavi dokaze dan nakon što je postavljao pitanja Vučiću http://nuns.rs/info/news/30474/novinar-pozvan-da-dostavi-dokaze-dan-nakon-sto-je-postavljao-pitanja-vucicu.html Policija odjednom postala efikasna ]]> Dan nakon konferencije za novinare u Vladi Srbije, na kojoj je novinar Stefan Cvetković postavljao pitanja premijeru Aleksandru Vučiću koja su se odnosila na moguću krađu izbora, po njega je došla policija da mu uruči poziv kako bi kao građanin dostavio informacije o dokazima o kojima je govorio na pres konferenciji.

Cvetković je Autonomiji pokazao poziv u kojem piše da treba da se odazove policiji, “radi prikupljanja obaveštenja u vezi sa članovima 154 do 162 Krivičnog zakonika Srbije”.

Reč je o članovima zakona kojima se sankcioniše zloupotreba prava glasanja na izborima.

Cvetković je dodao da se odazvao tom pozivu. Reč je o novinaru koji je nedavno prvostepeno osuđen na dve godine i tri meseca zatvora i na 2,15 miliona dinara novčane kazne po privatnim tužbama trojice funkcionera Srpske napredne stranke (SNS).

On je u utorak na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da postoje tri snimka, na kojima se jasno čuje da se trojica ljudi iz SNS-a pozivaju na Vučićevog brata Andreja i da “traže reket i ozbiljan novac”.

“Dobio sam to od vas, prosledili su mi. Hajde, molim vas, da idemo, krivična prijava i odmah u tužilaštvo. Hajde, ko boga vas molim. Ja znam da vi dobro znate da je moj brat pošten baš kao i ja. Ja nikad nisam čuo za ta lica. Na mene se, inače, samo da vam kažem, svakog dana poziva bar stotine njih, koji me nikada nisu videli u životu. Svako ko vam ponudi bilo šta, odmah meni javite u kancelariju. I sam ću to da istražim i naši nadležni državni organi”, odgovorio je Vučić na to pitanje.

Stefan Cvetković je zatim rekao da visoki funkcioner SNS-a Jovan Daja iz Bele Crkve “ovih dana tvrdi da vi pripremate krađu izbora i da su vaši instrumenti ucene, prisila i pretnje”.

“Pre bih se ubio pre nego što bih ukrao bilo šta, a kamoli jedan glas. I nemojte da izmišljate! Za mene nema veće sramote nego da neko pomisli na to. Pre bih se sam ubio, a nisam samoubica, nego da bilo kad pomislim nešto slično. To je laž iz štaba dosovskih kandidata, jer znaju da gube izbore, znaju da im narod ne veruje ništa. Zna narod da su ih opljačkali, da su im sve oteli. A vas molim da sa svim što ste rekli odete u tužilaštvo, sve prijavite i siguran sam da ćete dobiti odgovor od njih, po svim pitanjima, jer sva ta lica moraju da budu privedena i odgovor mora da se pruži. A pretpostavljam da ćete i vi neke odgovore morati da date”, poručio je Vučić.

On je Cvetkovića potom optužio za “uličarsko ponašanje”. “Pošto ste politički aktivista, pošto ste iznosili različite laži, pošto ste već učestvovali u mitinzima političkih protivnika, ja sam i vama dozvolio da ovde govorite šta hoćete. Sve ste izmišljali, kao što ste i ovo izmislili. Jedva čekam da nadležnim organima pokažete to što imate. Sram vas bilo. To je način na koji vi funkcionišete”, kazao je Vučić.

Stefan Cvetković je prošlog petka rekao da će podneti krivičnu prijavu protiv sebe, ali i protiv Aleksandra Vučića.

On je na konferenciji za novinare rekao da će podneti krivičnu prijavu kojom će tražiti kaznu za sebe, ako se dokažu navodi zamenika predsednika opštine Bela Crkva Jovana Daje da je on “strani plaćenik, samozvani novinar i lažni magistar” i da se finansira iz fondova Džordža Šoroša, a da će, ako se to ne dokaže, tražiti da Daja bude kažnjen.

Cvetković je rekao i da će podneti krivičnu prijavu protiv Vučića, kao “organizatora kriminalne grupe” koja, prema Dajinim navodima, sprema krađu izbora, reketira neistomišljenike i vrši pritiske.

On je upitao Vučića da li mu je poznato da je jedan visoki funkcioner SNS-a uzeo novac od tajkuna, da li će taj funkcioner kojeg nije imenovao i njegov otac govoriti na mitingu SNS-a u Kragujevcu i da li će, ako je tačno da je uzimao novac od tajkuna, podneti ostavku na premijersko mesto i povući se iz predsedničke trke.


]]>
Thu, 23 Mar 2017 16:20:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30474/novinar-pozvan-da-dostavi-dokaze-dan-nakon-sto-je-postavljao-pitanja-vucicu.html
SNS tvrdi da Jeremić vrši politički pritisak na slobodu medija u Srbiji http://nuns.rs/info/news/30473/sns-tvrdi-da-jeremic-vrsi-politicki-pritisak-na-slobodu-medija-u-srbiji.html Srpska napredna stranka (SNS) osudila je danas to što urednik lista "Informer" Dragan Vučićević nije pušten u izborni štab predsedničkog kandidata Vuka Jeremića i to ocenila kao najbrutalniji politički pritisak na slobodu medija, govora i izveštavanja u Srbiji. ]]> Vučićević, zbog toga što nije bio akreditovan, juče nije pušten u izborni štab Vuka Jeremića na konferenciju supruge predsedničkog kandidata Nataše Jeremić, koju je održala jer je potpredsednik SNS Milenko Jovanov tvrdio da je ona šef narko kartela.

"Vuk Jeremić i njegov izborni štab dozvolili su sebi neverovatnu stvar - da procenjuju i određuju ko je u Srbiji novinar, a ko, po njihovom mišljenju, nije, samo zato što im se ne dopada uredjivačka politika redakcije iz koje dolazi", navodi se u saopštenju SNS.

SNS je ocenio i da je sramotno što se zbog ovog slučaja nisu oglasila novinarska udruženja.

]]>
Thu, 23 Mar 2017 16:15:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30473/sns-tvrdi-da-jeremic-vrsi-politicki-pritisak-na-slobodu-medija-u-srbiji.html