NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html NUNS: Direktor BIA da objasni diskriminaciju novinara http://nuns.rs/info/statements/32497/nuns-direktor-bia-da-objasni-diskriminaciju-novinara.html Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije protestuje zbog neobjašnjive diskriminacije novinara na današnjem svečanom obeležavanju dana Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Upravo mesto i povod tog događaja nikako nisu smeli da budu razlog da se pojedinim novinarima zabrani prisustvo i izveštavanje. ]]>

NUNS zato pozdravlja odluku Aleksandra Vučića da ne prisustvuje svečanosti “zbog toga što nekoliko novinara iz različitih redakcija nije dobilo odobrenje da prisustvuje svečanosti”, kako je  saopšteno iz kabineta predsednika Republike.

Raduje nas i ocena predsednika Vučića da “predstavnici državnih organa ne smeju da se ponašaju bahato i neodgovorno” i da “transparentnost i otvorenost u radu moraju da budu osnovni način delovanja i funkcionisanja javne vlasti”.

Zbog svega toga očekujemo da direktor BIA Bratislav Gašić javno objasni “bahatost” odluke da se pojedinim novinarima danas uskrati pravo da izveštavaju sa veoma značajnog skupa čiji je on domaćin.

Novinarka Vesna Radojević objavila je na svom tviter nalogu da joj je rečeno da nema "bezbednosnih uslova" da izveštava sa događaja kome su prisustvovali najviši državni funkcioneri. Kasnije je i novinar Dušan Telesković objavio da mu nije dozvoljeno da prisustvuje prijemu.

Vesna Radojević, novinarka Krika, u izjavi za NUNS kaže da se zajedno sa još jednom koleginicom sinoć putem meila uredno akreditovala za izveštavanje sa prijema, a da su danas samo njoj zabranili pristup.

- Koleginicu sa kojom sam se akreditovala uredno su pustili, kao i druge novinare, a meni kratko rekli da nisam prošla bezbednosne uslove. Pitala sam šta to znači na šta mi je rečeno da sačekam. Naknadno mi je druga osoba rekla da joj je žao što nisam na spisku. Tražila sam objašnjenje a neka službenica je rekla da će mi to poslati meilom – navela je koleginica Radojević.

 

Sekretarijat NUNS-a

U Beogradu 17.10.2017.

]]>
Tue, 17 Oct 2017 16:10:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/32497/nuns-direktor-bia-da-objasni-diskriminaciju-novinara.html
BIA da objasni zbog čega je novinarki KRIK-a zabranjen ulaz u agenciju http://nuns.rs/info/news/32495/bia-da-objasni-zbog-cega-je-novinarki-krik-a-zabranjen-ulaz-u-agenciju.html Redakcija KRIK-a zahteva od Bezbednosno-informativne agencije (BIA) objašnjenje zbog čega je našoj novinarki Vesni Radojević danas zabranjeno da prisustvuje obeležavanju dana BIA-e. ]]> Novinarke KRIK-a Milica Vojinović i Vesna Radojević sinoć su se akreditovale za prisustvovanje ovom događaju. Zahtevi za akreditacije poslati su zajedno sa zvaničnog mejla redakcije.

Milica Vojinović je ušla na događaj, međutim, Vesni Radojević saopšteno je da ne može da mu prisustvuje jer ne „postoje bezbednosni uslovi“.

Na insistiranje novinarke da joj objasne šta to znači, osoba zadužena za izdavanje akreditacija koja nije želela da se predstavi ju je pozvala da se udalji.

Radojević je rečeno i da će dobiti pismeno obrazloženje ove odluke na mejl, ali ono nije stiglo.

Vesna Radojević, dugogodišnja novinarka Istinomera, pridružila se redakciji KRIK-a početkom ovog meseca. Prethodno je bila angažovana i u PG „Mreža“ i jedna je od dobitnica nagrade za istraživačko novinarstvo koju dodeljuju američka ambasada u Beogradu i NUNS.

]]>
Tue, 17 Oct 2017 15:33:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32495/bia-da-objasni-zbog-cega-je-novinarki-krik-a-zabranjen-ulaz-u-agenciju.html
Vučić otkazao učešće na obeležavanju Dana BIA jer neki novinari nisu mogli da prisustvuju http://nuns.rs/info/news/32494/vucic-otkazao-ucesce-na-obelezavanju-dana-bia-jer-neki-novinari-nisu-mogli-da-prisustvuju.html Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otkazao je učešće na današnjoj manifestaciji povodom obeležavanja dana Bezbednosno informativne agencije, zbog toga što nekoliko novinara iz različitih redakcija nije dobilo odobrenje da prisustvuje svečanosti. ]]> Kako je saopšteno, "predsednik Srbije Aleksandar Vučić smatra da pravo na izveštavanje i slobodu informisanja nikome ne može da bude uskraćeno i zahteva od državnih organa Srbije da slobode i prava svih gradjana, bez obzira na njihovu političku orijentaciju, poštuju i garantuju". 

"Predstavnici državnih organa ne smeju da se ponašaju bahato i neodgovorno poput mnogih političkih lidera koji ne dozvoljavaju ulazak drugačije mislećih novinara na svoje dogadjaje, ili im, pak, uskraćuju odgovor na postavljena pitanja", saopšteno je iz službe predsednika.

Kako se navodi, transparentnost i otvorenost u radu moraju da budu osnovni način delovanja i funkcionisanja javne vlasti.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao je svim pripadnicima BIA na izvrsnim rezultatima koje su postigli u očuvanju bezbednosti zemlje, sigurnosti svih njenih gradjana, borbi protiv korupcije i kriminala.

"Čestitam vam na predanom radu, ogromnom trudu i energiji, a zbog složenosti prilika u svetu i našem okruženju, očekujem od vas još veću požrtvovanost i borbu za interese gradjana Srbije i naše otadžbine", navedeno je u saopštenju.

]]>
Tue, 17 Oct 2017 15:10:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32494/vucic-otkazao-ucesce-na-obelezavanju-dana-bia-jer-neki-novinari-nisu-mogli-da-prisustvuju.html
Još jedna ostavka u radnoj grupi za Medijsku strategiju http://nuns.rs/info/news/32490/jos-jedna-ostavka-u-radnoj-grupi-za-medijsku-strategiju.html Upravni odbor Asocijacije medija povukao je svoju predstavnicu Dalilu Ljubičić iz radne grupe za izradu Medijske strategije i ovlastio je da podnese ostavku na članstvo podnese ministru Vladanu Vukosavljeviću. ]]> Upravni odbor Asocijacije medija usvojio je izveštaj svoje predstavnice o radu Radne grupe u kojem se konstatuje da Radna grupa, do isteka roka za izradu Radne verzije Strategije, nije završila ni analizu stanja javnog informisanja u Srbiji, navodi se u saopštenju.

"U međuvremenu su nastupile okolnosti koje su uticale na urušavanje kredibiliteta Radne grupe", ocenio je Upravni odbor Asocijacije  medija, koji smatra da je imenovanjem novog državnog sekretara za informisanje, usred rada Radne grupe, doveden u pitanje i njen legitimitet.

Prema stavu Upravnog odbora, metodologija je od početka bila pogrešna, a dosadašnji način izrade ovako važnog dokumenta neefikasan, na šta je Asocijacija medija više puta ukazivala.

Asocijacija medija predlaže ministru Vukosavljeviću da raspusti Radnu grupu, imenuje novu i promeni metodologiju, kako bi ovaj zahtevan posao mogao da bude završen u razumnom roku.

Asocijacija medija navela je i da je i dalje spremna da maksimalno doprinese izradi nove Strategije sistema javnog informisanja.

Prošle nedelje, novinarka Ljiljana Smajlović podnela je ostavku na mesto člana radne grupe Ministarstva kulture i informisanja za izradu nove medijske strategije. Ona je navela da ostavku podnosi zbog odluke Vlade da urednika "Ilustrovane politike" Aleksandra Gajovića imenuje za državnog sekretara za informisanje uprkos tome što, kako smatra, propagira "šovinističke predrasude prema ženama".

]]>
Tue, 17 Oct 2017 13:55:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32490/jos-jedna-ostavka-u-radnoj-grupi-za-medijsku-strategiju.html
„Njujork tajms“ od novinara traži da na društvenim medijima ne zauzimaju političke stavove http://nuns.rs/info/news/32488/njujork-tajms-od-novinara-trazi-da-na-drustvenim-medijima-ne-zauzimaju-politicke-stavove.html List „Njujork tajms“ objavio je prošireni i ažuriran pravilnik ponašanja novinara ovog lista na društvenim medijima. ]]> Izvršni urednik „Njujork tajmsa“ Din Bake u pismu upućenom redakciji naveo je da je „Njujork Tajms“ na društvenim medijima godinama dominantan, da ima desetine miliona pratilaca, kao i da su mnogi novinari ovog lista uticajni na Tviteru, Fejsbuku, Instagramu i drugim platformama.

„Da bismo opstali kao jedan od najboljih svetskih medija moramo ostati na društvenim medijima, ali isto tako moramo da osiguramo da se na njima odgovorno ponašamo, u skladu sa vrednostima našeg lista“, napisao je Bake u pismu.

U najnovijim smernicama navodi se da novinari u objavama na društvenim medijima ne smeju da iskazuju naklonost strankama, promovišu političke stavove, podržavaju kandidate, uvredljivo komentarišu ili rade bilo šta drugo što može da ugrozi reputaciju "Njujork tajmsa".

„Naši novinari treba da budu posebno obazrivi da se ne stekne utisak da zauzimaju stranu u pitanjima o kojima ’Tajms’ želi objektivno da izveštava“, piše u smernicama za koje je naglašeno da se primjenjuju na sve i u svakom delu redakcije, uključujući i one novinare koji ne izveštavaju o politici.

„Iako možda mislite da su vaša Fejsbuk stranica, Tviter, Instagram, Snepčet ili drugi društveni medij privatna zona odvojena od vaše uloge u ’Tajmsu’, sve što objavljujemo ili ’volimo’ na mreži je u nekoj meri javno“, navodi se u smernicama i dodaje da redakcija snažno obeshrabruje novinare da se na društvenim medijima žale na korisničke usluge.

„Iako verujete da na to imate pravo, najverovatnije će Vas posebno tretirati zato što ste novinar ili urednik u ’Tajmsu’“, piše u smernicama. 

Novinari "Tajmsa" treba da izbegavaju da se pridružuju privatnim, odnosno zatvorenim grupama na Fejsbuku i drugim onlajn platformama koji su partijski orjentisane, da ne potvrđuju da će prisustvovati na partijskim događajima, a ako se pridružuju tim grupama kako bi izveštavali, da paze šta objavljuju.

U smernicama upućenim novinarima stoji i podsećanje da će sve ono što objavljuju na društvenim medijima verovatno biti povezano sa "Tajmsom".

Novim smernicama za ponašanje novinara na društvenim medijima „Njujork tajms“ novinarima sugeriše i:

- Uvek tretirajte druge sa poštovanjem na društvenim medijima. Ako čitalac postavlja pitanja ili kritikuje Vaš rad ili objavu na društvenom mediju i Vi želite da odgovorite, budite pažljivi. Ne podrazumevajte da osoba nije pažljivo pročitala Vaš rad.

- Ako su kritike izrazito agresivne ili nesigurne, verovatno je najbolje je da se uzdržite od odgovora. Takođe, podržavamo pravo naših novinara da isključe ili blokiraju ljude u društvenim medijima koji im prete ili ih zlostavljaju (izbegavajte isključivanje ili blokiranje ljudi samo zbog kritike o Vama ili Vašem izveštavanju). 

- Ako se od strane nekoga na društvenim medijima osećate ugroženim odmah obavestite nadzorne. "Tajms" ima smernice za zaštitu sigurnosti naših novinara.

- Verujemo u značaj društvenih medija kad je reč o izveštavanju „uživo“ i uključivanju „uživo“, ali postoje slučajevi kada više volimo da se naši novinari fokusiraju prvenstveno na naše digitalne platforme.

- Želimo da ekskluzive prvo objavite na našim vlastitim platformama, a ne na društvenim medijima, ali možda će biti slučajeva kada ima više smisla da prvo objavite na društvenim medijima. Obratite se nadređenima za uputstva.

- Budite transparentni. Ako ste tvitovali nešto pogrešno ili neprikladno i želite da izbrišete tvit, obavezno potvrdite da ste obrisali u narednom tvitu. Obratite pažnju na našu politiku ispravljanja na društvenim medijima.

- Ako linkujete druge izvore, trudite se da prikažete različita gledišta. Deljenje vesti, mišljenja ili satira od drugih je prikladno. Ali stalno linkovanje ka samo jednoj strani može ostaviti utisak da i vi takođe zauzimate stranu.

- Budite oprezni kada delite vesti pre svih ili ekskluzivne priče iz drugih organizacija koje "Tajms" još nije potvrdio. U nekim slučajevima, tvitovati priče drugih kao novinar "Tajmsa" može biti interpretirano kao da "Tajms" potvrđuje priču, a to zapravo nije slučaj.

- Želimo da naši novinari osećaju da mogu da koriste društvene medije da eksperimentišu sa načinima izveštavanja - naročito kada takvi eksperimenti dovedu do novih vrsti izveštavanja na platformama "Tajmsa".

- Naravno, još jednom treba naglasiti da samo zato što naši novinari mogu da isprobaju nove stvari na društvenim medijima "Tajmsa", to ne znači da imaju dozvolu da objavljuju lične stavove, kao u uvodnicima ili komentarima.

Novinarima „Tajmsa“ u smernicama su navedena i pitanja koja sebi treba da postave ukoliko nisu sigurni da li im je objava na društvenim medijima u skladu sa standardima ovog lista:  

1. Da li biste izrazili slične stavove u članku na „Tajmsovim“ platformama?

2. Da li neko ko čita Vašu objavu ima osnove da veruje da ste pristrasni za određeno pitanje?

3. Ako čitaoci vide Vašu objavu i primete da ste novinar „Tajmsa“, da li bi to uticalo na njihov stav o novinskom izveštavanju „Tajmsa“ kao poštenom i nepristrasnom?

4. Da li Vaša objava može da oteža vašim kolegama da efikasno rade svoj posao?

5. Ako neko pogleda sve Vaše objave na društvenim medijima, uključujući linkove i retvitove, da li bi imali sumnje u Vašu sposobnost da izveštavate o događajima na fer i nepristrasan način?

]]>
Tue, 17 Oct 2017 12:40:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32488/njujork-tajms-od-novinara-trazi-da-na-drustvenim-medijima-ne-zauzimaju-politicke-stavove.html
Novinarska i medijska udruženja osudila prljavu kampanju TV Most i TV Pink protiv Olivera Ivanovića http://nuns.rs/info/statements/32486/novinarska-i-medijska-udruzenja-osudila-prljavu-kampanju-tv-most-i-tv-pink-protiv-olivera-ivanovica.html Pet novinarskih i medijskih udruženja (NUNS, NDNV, ANEM, LP i AOM) najoštrije osuđuju emitovanje reklamnog spota na Televiziji Most i TV Pink kojim se vodi jeziva kampanja protiv Olivera Ivanovića, predsednika Građanske inicijative “Srbija, demokratija, pravda" i njegovih kolega Dragiše Malovića i Dragana Jablanovića. ]]> Postupak pomenutih medija predstavlja teško kršenje novinarskih standarda ali i izbornih pravila na šta je Oliver Ivanović juče upozorio Nezavisnu komisiju za medije Kosova uloživši “prigovor na rad TV Most iz Zvečana”. Ivanović ukazuje na kršenje kosovskog Zakona o izborima u kontekstu njegove kandidature za gradonačelnika Severne Mitrovice, odnosno kandidatura Malovića i Jablanovića za gradonačelnike Zvečana i Leposavića na izborima koji će se održati u nedelju 22. oktobra.

Udruženja podsećaju da јe TV Most u sastavu Javnog preduzeća Mreža Most sa sedištem u Beogradu, koje se finansira iz budžeta Republike Srbije, te da time kampanja koju taj medij vodi protiv Olivera Ivanovića dobija posebnu političku težinu. Ivanović u prigovoru navodi da je pomenuti reklamni spot platila “Srpska lista” koju, kao što je javno poznato, zdušno podržava koaliciona vlast u Srbiji predvođena Srpskom naprednom strankom.  

Upravo iz tog razloga, udruženja ne očekuju da će REM u Srbiji bilo šta preduzeti protiv TV Pink koja se danas uključila u prljavu predizbornu kampanju na Kosovu.

 

Nezavisno udruženje novinara Srbije - NUNS

Nezavisno društvo novinara Vojvodine - NDNV

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija – ANEM

Asocijacija lokalnih nezavisnih medija Lokal pres – LP

Asocijacija onlajn medija - AOM

 

Beograd-Novi Sad-Kragujevac-Niš 17.10.2017.

]]>
Tue, 17 Oct 2017 12:19:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/32486/novinarska-i-medijska-udruzenja-osudila-prljavu-kampanju-tv-most-i-tv-pink-protiv-olivera-ivanovica.html
Bodrožić: Vučićevi rafali uvreda i histerija sve drastičniji http://nuns.rs/info/news/32485/bodrozic-vucicevi-rafali-uvreda-i-histerija-sve-drasticniji.html Urednik Kikindskih novina i potpredsednik NUNS Željko Bodrožić kaže da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić neprimereno izražava za funkciju koju nosi. Smatra da je nebeska pravda što je rešavanje pitanja Kosova zapalo ovoj vlasti. Veruje u mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora. ]]> Gostujući u Novom danu, Bodrožić se osvrnuo na predsednika Aleksandra Vučića. On je vikao i histerisao i juče na konferenciji za novinare, neprimereno se izražao za predsednika države, kaže Bodrožić. "Kad čovek gleda našeg predsednika ili će ustati da se potuče, ako ga podržava, ili će se uplašiti".

Ne znam predsednika neke države u Evropi da se tako ponaša, histeriše, raspravlja s ljudima koji nisu tu, dodaje. "Emocije nek ostavi kod kuće, nek se ponaša u skladu sa funkcijom", istakao je.

Juče je bio takav rafal uvreda i histerija, čovek ne može sve da zapamti, i eskalira i iz godine u godinu je sve drastičnije, rekao je, podsećajući na to da predsednik Srbije ume da oceni da su građani Srbije neradnici.

Kosovo i nebeska pravda za radikale

Dnevni list Danas saznaje da Srbija briše iz Ustava autonomiju Kosova. U javnosti se spekuliše da bi novi Ustav mogao biti donet u martu.

Bodrožić, komentarišući to u Prelistavanju štampe, kaže da je za ozbiljnu promenu Ustava potrebna ozbiljna rasprava i ozbiljan dijalog. Međutim, dodaje da nema naznaka da predsednik (Aleksandar Vučić), "koji je glava svega, ima nameru sa bilo kim da razgovara. Kaže da će se nešto možda promeniti u tom smislu, ali da se, za sada, "dijalog forsira samo kao odrednica".

Ono što piše u našem Ustavu da je Kosovo neotuđivi deo Srbije, to nije tačno, a mi ne znamo ni šta stoji u Briselskom sporazumu, dodaje. Preambula je bila višak i onda, i ovaj Ustav je donet na neregularan način - sve partije su se ujedinile i lažirale rezultate referenduma, navodi Bodrožić. Donet je neregularno, a na početku piše nešto što nije istina, dodaje.

Rešavanje ovog pitanja je zapalo aktuelnoj vlasti, a Bodrožić smatra da je to nebeska pravda. Ovo je zaslužena kazna ljudima koji su nas uveli u nacionalističko ludilo koje traje do danas, i koje je dovelo do krize i do toga da je Srbija sve manja i manja, i da ima sve manje prijatelja, a da u susedstvu i nema iskrenog prijatelja, navodi.

Nebeska je pravda da radikali to moraju da ozvaniče, ono što su i zamesili nekada, navodi.

Međutim, navodi da je od dešavanja 1999. godine i povlačenja našeg s Kosova, stanje tamo zakucano i da smo tamo nemoćni. "Trebalo je raditi za te ljude tamo, da im se omogući da se bezbedno osećaju u svojim domovima, da im se obezbedi konstitutivnost u nekom Ustavu buduće ili sadašnje već države Kosovo, ali se izbegavalo da se realno sagleda stanje... Mi uvek kasnimo, i ovo je poprilično kasno", navodi.

Očigledno da je pred žestokim pritiskom naš predsednik (da to reši), dodao je.

Na Kosovu se 22. oktobra održavaju lokalni izbori. U Leposaviću je bačen molotovljev koktel na bilbord Srpske liste. Nezvanično, govori se sukobu dve srpske liste.

Žalosna je sudbina nas koji živimo u vremenu nacionalstičkih strasti, koje traje poslednje dve tri decenije, kaže Bodrožić, dodajući da se to i danas prelama na Kosovu.

Ocenjuje da tamo ima malo više ljudi nego u Kikindi, i "da se i oni pujdaju da se podele".

"Ja se nadam da tamo postoji još ljudi koji mogu da se suprotstave toj naređenoj politici iz Beograda, jer oni najbolje znaju tamo šta im je činiti", navodi.

Vlada Republike Srbije usvojila je Odluku o obrazovanju Radne grupe za pružanje podrške vođenju unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji.  Marko Đurić prostavljen je za predsednika tog tela.

Ne verujem dijalogu koji vodi Marko Đurić, jer do sada nije pokazao želju da vodi dijalog sa ljudima koji drugačije misle na Kosovu, počev od (Olivera) Ivanovića pa do drugih ljudi koji se ne slažu s politikom Aleksandra Vučića, kaže na to Bodrožić, podsećajući da je neistomišljenike umeo da optužuje na konferencijama za novinare.

U dijalog treba da budu uključene sve relevantne partije s Kosova, dodaje Bodrožić, ali uz ocenu da ne postoji iskrena želja za pravim dijalogom.

O beogradskim izborima i "mogućim vanrednim parlamentarnim"

Sve ono što se dešava oko Beograda, sve to uverava da SNS i Aleksandar Vučić ne mogu da idu samo na te izbore, već moraju da idu na nešto što bi povuklo i druge odbore, kaže gost Novog dana komentarišući mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora.

Kaže da su se SNS i Vučić dokazali kako se izbori organizuju i raspisuju, a kako se i podmićuje. "Toga smo svi bili svedoci".

Na pitanje da šta misli o tome da Dragan Šutanovac bude kandidat DS na beogradskim izborima, kaže: "Ako pogleda istraživanja i sve ono što mu se zasluženo i nezasluženo stavlja na teret, ja mislim da će Predsedništvo DS oceniti da nije najbolji potez da predsednika potrošite tako lako".

Đilas i Šutanovac su iz istog šinjela izašli, imali su svetlih trenutaka i promašaja, oni treba da sednu i poprave ono što su uradili u svojoj stranci, naveo je. Podsetio je i da su sve viđenije demokrate prethodnih godina provučene kroz blato i da i zobg grešaka, ali i zato, loše stoje.

Incijativa "Ne davimo Beograd" ne želi da politički sarađuje s Draganom Šutanovcem i Demokratskom strankom, iako su mediji pisali o toj saradnji.

Ti mladi ljudi iz Inicijative s pravom prave otklon od političara koji su bili na vlasti, ali s druge strane imate pomirljiv odnos DS od kad je Šutanovac tu za saradnje i pokušaje da isprave greške, navodi Bodrožić.

Kaže da opozicioni blok može da pronađe zajedničkog imenitelja, i da postigne dobre rezultate i kad bi išli u više kolona. "Ako se zajednički nastupi u traženju regularnih uslova za izbore, normalne medijske prezentacije učesnika u izborima i u sprečavanju onoga čega smo bili svedoci - da se ljudi dovoze na biračka mesta na dan izbora", navodi Bodrožić govoreći o onome oko čega bi opozicija trebalo da bude saglasna.

"Amfilohiju bi više odgovaralo da bude neka seoska pandurčina"

"Srpkinje su veće ubice od Hitlera. One u svojim utrobama pobiju za jednu godinu više dece nego što su pobili Musolini, Hilter, Broz i ovi koji su na Kosovu" - ovo su su reči episkopa Srpske pravoslavne crkve, mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija, koje prenosi Blic.

Amfilohiju bi više odgovaralo da bude neki udbaš ili pandurčina seoska koja će tući što muške što ženske, on je kamen međaš za mnoge loše stvari u ovom društvu, navodi Bodrožić, osvrćući se na ovu izjavu. Čovek već decenijama unazad proizvodi skadale, naše društvo unazađuje, umesto da radi ono za šta se školovao, da popagira mir, dodaje.

Ocenjuje da se SPC neće ograditi od ove izjave, kao što se, kako kaže, nije ogradila ni od pedofilskih afera.

"Kulminacija urušavanja slobode govora"

Da mogu novinari da se slože, ovakvi ljudi ne bi imali prostora u medijima, rekao je.

Danas baviti se novinarstvom znači očaj i svakodnevnz glavobolju zbog svih drugih sporednih stvari koje idu uz to, kaže Bodrožić osvrćući se na položaj medija, naročito onih pisanih, i na lokalu.

Došlo je do kuliminacije urušavanja demokratije i slobode govora, prostor za slobodne medije su suzio do krajnih granica, naveo je.

Dobro je u mraku da se nešto pomerilo, nakon slučaja sa Vranjskim, i što je došlo do solidarnosti, da bismo sačuvali malo medija gde još vlast nema zadnju reč, rekao je Bodrožić o pokretu i proglasu "Za slobodu medija".

]]>
Tue, 17 Oct 2017 10:09:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32485/bodrozic-vucicevi-rafali-uvreda-i-histerija-sve-drasticniji.html
Na Malti ubijena novinarka koja je razotkrila nejveću svetsku aferu o korupciji http://nuns.rs/info/news/32482/na-malti-ubijena-novinarka-koja-je-razotkrila-nejvecu-svetsku-aferu-o-korupciji-.html Novinarka Dafne Karuana Galicia (53), koja je povela istragu "Panama papira" kojom je otkrivena korupcija na Malti, ali i korupcijski skandali širom sveta i umešanost političara i visokih zvaničnika u ofšor poslovanja, ubijena je juče u eksploziji bombe postavljene na njen automobil, piše britanski Gardijan ]]> Blogerka čije je objave pratilo više ljudi nego lokalne medije, svojevremeno je dobila nadimak "jedna žena Vikiliks", pa se navodi da je blog smetao i vlastima i osobama iz podzemlja najmanje države Evrope.

 Najnovija otkrića Dafne Karuana Galicia skrenula su pažnju na premijera Malte Džozefa Muskata, kao i dvojicu njegovih najbližih saradnika. Prema navodima, svi su povezani sa ofšor kompanijama i prodajom pasoša Malte, kao i uplatama vlade Azerbejdžana.

 Još niko nije preuzeo odgovornost za eksploziju bombe u kojoj je Galicia stradala.

 - U ovim momentima, dok je zemlja u šoku zbog tako užasnog napada, pozivam sve da obrate pažnju na svoje reči, da ne prebacuju osude i da pokažu solidarnost - rekla je predsednica Malte Mari Luiz Koleiro Preka, dodajući da se obratila bezbednosnim službama za pomoć identifikacije počinilaca: "Svi znaju da je Galacia bila moj oštar kritičar, koliko politički toliko i lično, ali niko ne može da opravda ovakav varvarski čin na bilo koji način"

 

 Nakon izbora koji su održani ovog leta, politički komentatori su se plašili povratka političkog nasilja koje je pogađalo Maltu tokom osamdesetih godina

 Pojedini političari su naveli da je nesumnjivo ubistvo povezano za izveštajima Galacie, a prema izveštajima lokalnih medija, ona je pre 15 dana prijavila policiji da dobija pretnje smrću.

 Novinarka je objavila poslednju objavu u blogu u 14.35 časova danas, a eksplozija koja se dogodila u blizini njene kuće, prijavljena je neposredno nakon 15 časova. Iz policije je saopšteno da još nije identifikovano telo, a prema pojedinim izvorima eksploziju je čuo i jedan od trojice njenih sinova koji je bio kući, pa je istrčao na lice mesta.

 Galacia, koja je tvrdila da nema političke veze, imala je više tema o kojima je želela da piše, od banaka koje omogućavaju pranje novca, do povezanosti onlajn gejming industrije Malte sa mafijom. Tokom proteklih dve godine, njeni izveštaji su mahom bili usmereni na otkrivanje "Panama papira", dokumenata koji su objavljeni iz interne baze četvrte najveće ofšor pravne firme na svetu Mosak Fonseka. Informacije je dobio nemački novinar lista "Zidojče cajtung", pa ih je podelio sa medijskim partnerima širom planete, među kojima je i "Gardijan", kroz Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ). Inače, Galacijin sin Metju Karuana Galacija, takođe je novinar i programer koji radi za ICIJ.

 Ranije ove godine, dok je Malta predsedavala Evropskom unijom, radovi Galacije su izazvali velike brige Briselu. Članovi Evropskog parlamenta su otvoreno pozivali na ostavku premijera Malte Džozefa Muskata nakon velikog skandala u koji je bila upletena njegova žena, fiktivna kompanija Paname i isplate ćerke predsednika Azerbejdžana. Muskat je demantovao optužbe i obećavao da će se povući ukoliko neko dokaže navode Galacije.

 Saznavši za pogibiju Galacije, nemački član Evropskog parlamenta, Sven Gigold, vodeća osoba u istrazi EU vezanoj za "Panama papire", je rekao da je "šokiran i tužan".

 - Previše je rano da znamo šta je izazvalo eksploziju, ali očekujemo da to otkrije istraga. Takvi incidenti podsećaju na Putinovu Rusiju, ne Evropsku uniju. Ne može da postoji apsolutno uopšte tolerancije prema nasilju usmerenom na novinare i prekršaje slobode izražavanja u EU - rekao je.

 Političari opozicije tvrde da je došlo do pada vladavine prava Malte od kako je Miskat 2013. osnažio i vratio laburističku partiju na vlast nakon dugog perioda. Četiri policijska komesara su dala ostavke pod njegovom vladavinom, a peti Lorens Kutahar je preuzeo posao u avgustu 2016. godine.

 Bilo je nekoliko eksplozija automobila-bombi na Malti tokom proteklih godine, a iako počinioci nisu identifikovani, postoji mišljenje da je nasilje povezano sa raspravama između kriminalnih grupa i retko ko je pomišljao da bi moglo da bude politički motivisano, navodi Gardijan.

]]>
Tue, 17 Oct 2017 09:46:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32482/na-malti-ubijena-novinarka-koja-je-razotkrila-nejvecu-svetsku-aferu-o-korupciji-.html
Suđenje za ubistvo Ćuruvije: Konfuzno svedočenje sekretarice Milana Radonjića http://nuns.rs/info/news/32479/sudjenje-za-ubistvo-curuvije-konfuzno-svedocenje-sekretarice-milana-radonjica.html Svedočenje Ljiljane Zarubice, dugogodišnje sekretarice okrivljenog Milana Radonjića, na nekoliko mesta delovalo je zbunjujuće, pa je čak i Radonjić izjavio da je „ovaj svedok pomešao određene događaje“ ]]> U nastavku suđenja za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, Ljiljana Zarubica, koja je od 1994. godine radila kao sekretarica Milana Radonjića, pozvana je, i oslobođenja čuvanja državne tajne, da svedoči isključivo o primopredaji belog golfa. Prema optužnici, beli golf 3 koristio je četvrtookrivljeni Ratko Romić, ali posle svedočenja Zarubice ostalo je nejasno o kom automobilu ona govori.

Bivša Radonjićeva sekretarica je pred tročlanim sudskim većem rekla da je koverat sa ključevima od golfa lično primila od Radonjića u kancelariji Štaba Resora državne bezbednosti (RDB) 1, 2. ili 3. aprila 1999, što je unelo dodatnu konfuziju u datume kada je inkriminisani golf preuzet (odnosno vraćen), gde i od koga. Nekoliko ranijih radnika RDB-a, govoreći o primopredaji tog golfa, navelo je da se to dogodilo nekoliko dana kasnije.

Zarubica se setila golfa iz beležaka

U neometanom delu izlaganja, ona je izjavila da je „na zahtev centrale“ beli golf Druge uprave dat na korišćenje i da je odmah istog ili najkasnije sledećeg dana vraćen.

Podsetimo, sam Romić je rekao da je golf preuzeo 7. aprila, dok su ostali svedoci pominjali da je primopredaja izvršena 9. aprila 1999. godine.

„Došao je i predao kovertu u kojoj su bili ključevi, kolska knjižica i nalog. Bilo je to negde 1, 2. ili 3. aprila, u svakom slučaju – bilo je to pre ubistva Ćuruvije“, rekla je Zarubica.

Ona je insistirala na tome da takvo pozajmljivanje automobila nije bila nikakva neuobičajena pojava. Na pitanje sudije Snežane Jovanović da li je još neki automobil u to vreme tako pozajmljivan, rekla je da je to bio jedini auto pozajmljen početkom aprila. Rekla je, takođe, da je koverat sa ključevima, kolskom knjižicom i nalogom predala Milanu Radonjiću.

S druge strane, Ratko Romić je najpre u svojoj odbrani početkom jula 2015. godine tvrdio da „nije imao nikakvu potrebu da mu Radonjić nabavlja auto“.

„Otkad sam u Službi, od 1997. godine, imao sam na raspolaganju 24 sata, 365 dana u godini službeni auto, te mi Radonjić nije morao nabavljati automobil”, rekao je Romić.

Kasnije, međutim, šef smene Devetog odeljenja, koja je pratila Slavka Ćuruviju, Dragan Pavić svedočio je kako je beli golf 3 predat Ratku Romiću 9. aprila 1999. uveče. Tokom ispitivanja svedoka koji su davali iskaz o primopredaji belog golfa 3 Romić je potvrdio da je vozilo preuzeo na način kako ga je Pavić opisao.

Zamenik tužioca Milenko Mandić i punomoćnik dece ubijenog Slavka Ćuruvije Slobodan Ružić tokom unakrsnog ispitivanja ovog svedoka odbrane tražili su odgovor na pitanja kako se tako jasno seća baš te primopredaje ključeva sa Romićem.

„Vodila sam u to vreme beleške, onako više za sebe, zbog posla. Kasnije, kad su me kontaktirali radnici kriminalističke policije, pogledala sam i prisetila se”, rekla je Ljiljana Zarubica.

Ona je tvrdila da je beleške uništavala na poslu, da ih nije nosila kući.  Tokom unakrsnog ispitivanja, izjavila je da je Službu napustila 2002. godine, a da je kriminalistička policija s njom kontaktirala posle tog perioda. Zato je ostalo nejasno iz kojih se svezaka podsećala – ukoliko su bile uništavane.

„Pa prisetila sam se tog događaja ovako, iz razmišljanja. Bio je to karakterističan period, bio je rat, pa se zato sećam“, odgovorila je Zarubica.

Na pitanje sudije Snežane Jovanović svedokinja nije mogla da se seti kako je izgledao koverat koji je primila od Romića, da li je bio otvoren ili zatvoren. Nije mogla da potvrdi da li je automobil zaista i vraćen, jer ga nije videla. Mandić je zaključio da „verovatno nije reč o istom golfu“ i u primedbama na iskaz ove svedokinje naveo je da „činjenice koje je ona iznela nisu tačne“.

I okrivljeni Milan Radonjić je, iznoseći primedbe na njeno svedočenje, rekao da je „ovaj svedok pomešao određene događaje“.

Nikolaš: Slišković živi u svom filmu

Na suđenju je svedočila i Aleksandra Kovačević Nikolaš iz Pančeva.

Nju je na ročištu u julu doušnik RDB-a Dejan Slišković spomenuo rekavši da je to žena koja je bila njegova poznanica i prijateljica Kurakove žene Ane Vignjević i da je, navodno, ona njemu rekla da joj se Vignjevićeva poverila da joj je Kurak rekao da ima džak pun para (300.000 kiparskih funti) i da je – kada ga je žena pitala odakle toliki novac – rekao: „Misliš li da ja ubijam za džabe?!“

Aleksandra Nikolaš je sve ovo demantovala.

„Upoznali smo se ’95, ’96. godine, kada sam ja kao srednjoškolka radila u kafiću u Pančevu. Nakon toga sam otišla na Kipar 2002. godine, radila sam tamo u restoranima nekoliko godina. Moja sestra je tada radila u Pančevu u kafiću, i on je tu dolazio. Sreli smo se nekoliko puta kada bih ja došla do sestre da popijem kafu i popričali kao poznanici, gde sam, šta radim, kako sam u životu. Ništa više od toga“, kaže ona.

Nekom prilikom ju je, kaže, pitao „za Anu i Mikija“, s obzirom na to da se na Kipru družila sa Vignjevićevom, a toga se setila nakon što je, kako tvrdi, u novinama 2014. godine prvi put pročitala šta je Slišković govorio za nju.

„Poslednji put sam ga videla 2009. godine. Nemamo nikakvu komunikaciju. Nije tačno da sam rekla da mi je Ana rekla da Miki ne ubija za džabe, da sam videla džak para i da sam radila kod Kuraka u restoranu na Kipru. Ne znam zašto je Slišković to rekao“, tvrdi Kovačević Nikolaš. Ona je demantovala i Sliškovićevu tvrdnju da je s njom bio u vezi, rekavši da nisu bili ni prijatelji, već samo poznanici.

Ona je navela da se Slišković u Pančevu predstavljao kao pripadnik BIA, ali da se raspitivala kod svojih poznanika iz SUP-a da li je to tačno i da to nikom nije bilo poznato.

„Znam da je radio u Petrohemiji, ali se izdavao za pripadnika BIA. To je čovek koji živi u svom filmu, odlazio je na košarkaške utakmice u panciru, tvrdeći da neko hoće da ga ubije. Hteo je da se dokazuje, da ispadne faca“, rekla je ona.

Zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić smatra da svedokinja nije govorila istinu. Dodao je i da za to ima razumevanja, pošto je sada udata i ima porodicu.

Na sutrašnjem ročištu bi trebalo da svedoči pripadnik obezbeđenja Slavka Ćuruvije Darko Popivoda, dok su Igor i Nenad Kokot, koji su takođe radili u njegovom obezbeđenju, pozvani, ali im poziv nije uručen. Moguće je da će, u zavisnosti od toga da li će se pojaviti i ostali svedoci, početi druga faza postupka – analiza pisane dokumentacije.

Kako je objasnio advokat Slobodan Ružić, pisana dokumentacija je sve što postoji u predmetu: telefonska komunikacija, analiza baznih stanica, izveštaji sa uviđaja i obdukcije…

RUŽIĆ: ZARUBICA NIJE GOVORILA ISTINU

Advokat Jelene i Radeta Ćuruvije, Slobodan Ružić, navodi da Radonjićeva sekretarica očito nije govorila istinu „jer se pozivala na nekakve svoje beleške“.

„Možete misliti da ona od pre 18 godina zna da je bilo neko vozilo, ko je zadužio, ko je razdužio. Zato sam je namerno pitao gde su te beleške, i one su, naravno, uništene. Ili ih je iznela pošto su stajale u Službi, ili beleški nije ni bilo, a ja mislim da je baš to u pitanju.“

Što se tiče druge svedokinje, prema Ružićevom mišljenju, ona „nije oborila iskaz svedoka Slišković“.

„Naprotiv, pokušavala je da minimizira kontakt sa svedokom Sliškovićem, ali u onim najbitnijim detaljima mislim da iskaz Sliškovića nije oboren.“

]]>
Mon, 16 Oct 2017 22:41:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32479/sudjenje-za-ubistvo-curuvije-konfuzno-svedocenje-sekretarice-milana-radonjica.html
Miša Gleni: Zabrinjava medijska situacija u Srbiji http://nuns.rs/info/news/32477/misa-gleni-zabrinjava-medijska-situacija-u-srbiji.html * Vučić je ostavio veoma pozitivan utisak i u Evropi i nedavno u Sjedinjenim Državama * Tradicionalne mafije će postati manje važne u budućnosti, iako svi u Srbiji znaju da su one i dalje "žive i zdrave" Zapadni Balkan se i dalje suočava sa velikim izazovima, bilo da je reč o slomu Agrokora ili ako uzmemo u obzir disfunkcionalnost politike u određenim državama poput Bosne. ]]> Ali, postoje, takođe, mali koraci ka poboljšanju - situacija u Makedoniji se umnogome smirila u proteklih nekoliko meseci, što predstavlja olakšanje za sve. Korupcija potresa sve teritorije u različitim stepenima, a situacija u Hrvatskoj pokazuje da iako EU nije lek koji će rešiti sve navedene probleme, ona, zaista, snabdeva vlade nekim važnim instrumentima da se uhvate ukoštac s takvim problemom, navodi u razgovoru za Danas čuveni britanski novinar, stručnjak za Balkan i publicista, govoreći o aktuelnoj situaciji u regionu. Najnovija Glenijeva knjiga "Nemezis - bitka za Rio" predstavljena je pre nekoliko dana u Beogradu, a izdavač je "Samizdat B92".

* Kako ocenjujete aktuelne prilike u Srbiji?

- Nije tajna da je opozicija Vučiću i njegovoj stranci slaba i podeljena. Moguće je da će lokalni izbori u Beogradu koji će biti održani do marta pružiti šansu opoziciji da malo bolje "zbije redove", ali ne bih se mnogo kladio na to. Vučić je ostavio veoma pozitivan utisak i u Evropi i nedavno u Sjedinjenim Državama. Takođe, uvažavaju ga u Moskvi. Ne verujem da bi bilo praktično ili poželjno kada bi Srbija trebalo da "bira" između Zapada i Moskve. Očigledno, članstvo u EU je veoma poželjan krajnji cilj za vladu u Beogradu. Svi na Balkanu shvataju da je Rusija najvažnija kada je reč o snabdevanju energijom, uključujući države poput Hrvatske koje prirodno ne naginju Moskvi. Što se mene tiče, nikada nisam smatrao da se Rusija otvoreno protivi težnji Srbije da postane članica EU. Uprkos svemu, potrebno je pažljivo upravljati međunarodnim odnosima. Pitanje koje uistinu zabrinjava mnoge, a ja delim njihovu zabrinutost, jeste kontrola i sloboda medija. Garantovanje nezavisnosti medijima je od suštinske važnosti za uspostavljanje stabilnosti i prosperiteta u Srbiji. To je pitanje koje niko unutar ili van Srbije ne bi trebalo da ignoriše. Mislim da je značajno naglasiti i jednu stvar u vezi sa Srbijom - njena industrija visoke tehnologije počinje da se razvija u veoma pozitivnom smeru. Potencijal vaše zemlje za inovaciju u ovom sektoru je značajan i od velike važnosti za njenu ekonomsku budućnost.

* Možete li nam reći nešto o svojoj novoj knjizi?

- Brazil je "uspavani džin" sveta. To je država sa nebrojenim prirodnim resursima i ogromnim ljudskim kapitalom. Ali, ona ostaje uspavana i glavni razlog za to je nejednakost. U Brazilu žive neki od najbogatijih i najsiromašnijih ljudi sveta, a bogati su uvek bili suviše lenji ili nezainteresovani da preraspodele "kolebajuće" bogatstvo države na ujednačeniji način. Odlučio sam da napišem priču o čoveku koji je vodio najveću favelu u Riju, Rosinju, gde se nalazio na čelu lokalne trgovine kokaina. Privukla me je njegova pripovest jer se uključio u trgovinu drogom samo da bi mogao da priušti lek potreban za lečenje njegove desetomesečne kćerke od potencijalno smrtonosne bolesti. A kada je postao šef Rosinje, počeo je da primenjuje mere da smanji nasilje koje su obično dovodi u vezu sa biznisom kokaina u Riju. Ispostavilo se da je to podjednako triler koliko i istinita životna priča.

* Aktivnosti globalne mafije i narko-bosova česte su teme Vaših knjiga i tekstova, niz godina pratite svetske kriminalne mreže. Kako ocenjujete aktuelnu situaciju u navedenim domenima? Da li ste uočili bilo kakva pozitivna dostignuća u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala širom sveta?

- Postoje dve značajne promene koje već utiču na organizovani kriminal širom sveta i imaju ogromne implikacije za budućnost. Prva je postepena reforma zakona o drogi - vidimo postojanu dekriminalizaciju ili legalizaciju ne samo marihuane već i drugih vrsta droge (kokain je odobren za ličnu upotrebu u Meksiku i Kolumbiji). U Koloradu, gde je marihuana legalizovana za "rekreacionu upotrebu" pre tri godine, poreski prihodi od droge dostigli su 76 miliona dolara prošle godine, što je dvostruko više od poreza prikupljenih prodajom alkohola. Ovaj preokret ka legalizaciji delimično je omogućen uvećanim prihodima lokalne vlade, ali, takođe, odražava način na koji se proizvodnja droge udaljava od Južne Amerike i centralne Azije. Mladi ljudi se preusmeravaju na sintetičke droge, koje se proizvode u laboratorijama u državama uključujući Srbiju, u kojima se konzumiraju ili se konzumiraju u okolnim zemljama. Drugo, većina kriminala se preselila na "onlajn" domen. Sajber kriminal predstavlja suštinski zaokret od tradicionalnog organizovanog kriminala jer ne treba da budete sposobni da koristite nasilje da bi ste se uključili. Tradicionalne mafije će postati manje važne u budućnosti, iako svi u Srbiji znaju da su one i dalje "žive i zdrave". Najvažnije što vlade i civilno društvo mogu da urade da smanje stopu organizovanog kriminala, mimo reforme zakona o drogi jeste borba protiv korupcije, koja je "partner" ozbiljnom organizovanom kriminalu širom sveta.

"Tih, ali stabilan napredak"

* Prošle godine bili ste moderator na forumu u Beogradu na kojem su govorili tadašnji premijer, a sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Albanije Edi Rama. Kako ocenjujete srpsko-albanske odnose, naročito u svetlu nastavka briselskog dijaloga?

- Kako vidim, diskutuje se o nizu pitanja i u Briselu i na bilateralnom nivou, uključujući Kosovo, napreduje se tiho, ali stabilno.

]]>
Mon, 16 Oct 2017 20:53:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32477/misa-gleni-zabrinjava-medijska-situacija-u-srbiji.html
“Večernje novosti” obeležile 64. rođendan http://nuns.rs/info/news/32476/vecernje-novosti-obelezile-64-rodjendan.html Svečanom dodelom godišnjih nagrada i jubilarnih priznanja zaposlenima, “Večernje novosti” danas su obeležile 64. rođendan. ]]> Prvi „večernjak“ iz štampe je izašao u petak, 16. oktobra 1953. godine, koji je bio začetnik i vesnik nove, moderne ere u srpskom žurnalizmu. Danas, 64 godine kasnije, „Novosti“ su dnevni list od poverenja, dobro pozicioniran na tržištu, prepoznatljiv, tražen, uvažavan.

Na današnjoj svečanosti u redakciji „Novosti“ generalni direktor Kompanije „Novosti“ Srđan Muškatirović je precizirao da su „Novosti“ jaka i snažna kompanija, kojoj predstoji bolje vreme.

„Naznaka novog zajedničkog uspeha ne znači i da smo uspeli, već da smo na dobrom putu da svoj cilj i ostvarimo“ - rekao je Muškatirović.  

Milorad Vučelić, glavni i odgovorni urednik Kompanije „Novosti“ je istakao da su „Novosti“ danas srpski brend, da su na magistralnom putu, sa punim potencijalom visokoprofesionalnog tima.

„Ja ću se potruditi da zajedno sa zaposlenima osiguram budućnost „Novosti“ - poručio je Vučelić i dodao da je njegov cilj da napravi još bolji i tiražniji dnevni list. 

Tom prilikom dodeljene su i  tradicionalne godišnje nagrade: za najboljeg honorarnog saradnika izabrana je novinarka Sportske redakcije Miljana Rogač, nagrada za najbolju fotografiju pripala je fotoreporteru Nikoli Fifiću, dok je nagradu za jednogodišnji novinarski rad dobila novinarka rubrike Reportaže Dragana Matović.

Tradicionalnu nagradu za mladog i talentovanog novinara Fondacije „Mihajlo Rašić“ dobila je dopisnica „Novosti“ iz Subotice Jelena Lemajić, za eksluzivni intervju Radovana Karadžića, koji su „Novosti“, objavile nagrađen je novinar Dragan Vujičić, a urednik nedeljnog izdanja „Novosti“ Vladan Samardžić dobitnik je nagrade za urednički rad.

Dobitnik nagrade u nenovinarskom sektoru je Žarko Bogdanović, koordinator analitike u Sektoru prodaje. Nagradu za životno delo u novinarstvu „Slobodan Glumac“ predanim radom zaslužila je šef Dopisništva „Novosti“u Novom Sadu Jovanka Simić.

Najboljem autoru novinske satire „Novosti“ su dvadesetprvi put dodelile nagradu „Jovan Hadži Kostić“. Ovogodišnji laureat je Dragutin Minić Karlo, satiričar iz Beograda.

Grafičkom preduzeću „Štamparija Borba“ uručena je specijalna zahvalnica za doprinos i podršku u poslovnoj saradnji, koju je primio generalni direktor GP “Štamparija Borba“ Vladimir Gudurić. 

]]>
Mon, 16 Oct 2017 16:37:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32476/vecernje-novosti-obelezile-64-rodjendan.html
Vesić: Žao mi je što nisam mirnije odgovorio novinarki N1 http://nuns.rs/info/news/32473/vesic-zao-mi-je-sto-nisam-mirnije-odgovorio-novinarki-n1.html Gradski menadžer Goran Vesić izjavio je danas da mu je žao što nije mirnije odgovorio na „provokaciju novinarke N1“. On je dodao da je ružno napadati nekoga za nešto sa čime nema nikakve veze, uz ocenu da to „nema veze sa novinarstvom“, prenosi Studio B, ne navodeći gde je Vesić ovo rekao. ]]> Vesić je objasnio da se pojavio „čudan izveštaj“ Saveta za borbu protiv korupcije da je nestalo 500 miliona dinara potraživanja za dve firme i poručio da Grad radi transparentno. Poručio je i da je nemoguće da nestane ni jedan, a ne 500 miliona dinara, i da je rekao da je taj novac 2013. godine „nestao rešenjem Dragana Ðilasa bivšeg gradonačelnika“.

Vesić je rekao da ga je predsednik Srbije i Srpske napredne stranke  Aleksandar Vučić pozvao i da su pričali o razgovoru sa novinarkom N1, jer vodi računa o tome da predstavnici SNS-a imaju dobru komunikaciju sa medijima.

„Meni je žao što se to desilo, zbog novinarke, ljudi koji su prisustvovali, tona koji je bio neprimeren, ali sa druge strane to nije bio razgovor koji vodi novinar sa nekim kome postavlja pitanje“, rekao je Vesić.

Podestimo, Vesić je, odgovarajući na pitanja o izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o neopravdanom smanjenju prihoda od naknada za građevinsko zemljište, rekao da to telo nije nadležno, da je njihov izveštaj o prihodima Beograda netačan i paušalan, a na potpitanje novinarke N1 poručio joj da se učlani u stranku i kandiduje ako želi da se raspravlja sa njim.

Rekao je novinarki i da ga “ne prekida” jer na to “nema pravo”.

“Ako hoćete da se raspravljate učlanite se u stranku i onda se kandidujte!”. A kad mu je novinarka na to odgovorila: “Nećemo da se vređamo”, gradski menadžer je rekao: “Ne, hoćemo! Jer vi mene vređate. Ne možete tako da se ponašate!”, iako je novinarka samo postavila pitanje.

Juče je predsednik Aleksandar Vučić rekao da je uveren da će se gradski menadžer Goran Vesić izviniti novinarki N1 zbog verbalnog duela.

Na Vesićevu izjavu reagovao je i Savet za borbu protiv korupcije, saopštivši da Izveštaj o raspolaganju nepokretnostima Grada Beograda rađen na osnovu dokumentacije dobijene od Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Grada Beograda, Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove Beograda, JP Gradsko stambeno i Info stana.

„Verodostojnost dobijenih podataka Savet ne može da proveri, što je u Izvešaju i navedeno, tako da je izjava o ‘paušalnim podacima Saveta’ gospodina Vesića netačna i neprimerena“, navedeno je u saopštenju.


Izvor: Studio B

]]>
Mon, 16 Oct 2017 16:34:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32473/vesic-zao-mi-je-sto-nisam-mirnije-odgovorio-novinarki-n1.html
Drugi napad na novinare portala Insajderi.com http://nuns.rs/info/statements/32472/drugi-napad-na-novinare-portala-insajdericom.html Beograd, 16.10.2017. – Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje slobode medija i bezbednosti novinara koja zastupa više od 7.800 članova najoštrije osuđuje fizički napad na glavnog urednika i istraživačkog novinara portala Insajderi.com Vehbija Kajtazija, koji se dogodio u petak popodne 13. okrobra 2017. godine. ]]> Vehbi Kajtazi je fizički napadnut dok je izlazio iz “Lounge” kafea u centru Prištine. On je zadobio nekoliko udaraca koji su izazvali lakše povrede i ogrebotine. Nepoznata osoba je neposredno pre napada, po sećanju Kajtazija, primećena u istom kafeu sa političarima i ljudima koji su tesno povezani sa temom istraživanja portala Insajedri.com.

 

U nedelju 15. oktobra 2017. godine, Fitim Thaqi se u prisustvu svog advokata predao policiji u Prištini I tom prilikom ju je određen pritvor od 30 dana.

“Ovo je drugi napad na zaposlene u Insajederi.com u poslednja tri meseca, ako se prisetimo da su u avgustu ove godine napadnuti direktor ovog portala Parim Oljuri i njegova verenica dok su ulazili u svoj stan u Pristini. Ovo je više nego zabrinjavajuće za celu medijsku zajednicu na Kosovu” rekao je predsednik Asocijacije novinara Kosova Shkelqim Hysenaj.

Regionalna Platforma će poslati pisma zabrinutosti svim nadležnim organima na Kosovu zahtevajući od njih da spreče bilo koji oblik nasilja nad novinarima, da hitno i temeljno istraže sve činjenice o ovom i drugim slučajevima nasilja. Na taj način oni će poslati snažnu poruku javnosti da takvo ponašanje nije prihvatljivo. Takođe, Regionalna platforma će prijaviti slučaj Mapping media freedom platformi za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara.

Regionalna platforma snažno podržava Asocijaciju novinara Kosova u naporima da zaštiti novinare i slobodu govora. Takođe, Platforma poziva međunarodne organizacije koje se bave zaštitom slobode štampe i pravima novinara da podstaknu nadležne institucije da istraže ovaj i druge slučajeve napad ana novinare.

 Napad na novinare je direktan napad na slobodu izražavanja i prava građana da budu informisani. Asocijacija novinara Kosova u 2017. godini zabeležila je 11 slučajeva napada na novinare.

 

Skoplje – Beograd – Podgorica – Priština – Sarajevo – Zagreb

Udruženje/udruga BiH novinari
Sindikat medija Crne Gore
Hrvatsko novinarsko društvo
Udruženje novinara Kosova
Društvo novinara Makedonije

Nezavisno udruženje novinara Srbije

 

]]>
Mon, 16 Oct 2017 16:23:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/32472/drugi-napad-na-novinare-portala-insajdericom.html
Novinari u digitalnim medijima: Ne baš tako mladi i edukovani http://nuns.rs/info/news/32471/novinari-u-digitalnim-medijima-ne-bas-tako-mladi-i-edukovani.html Digitalne redakcije dva puta uspješnije dolaze do raznih izvora financiranja kao što su donacije i crowdfounding, ali pred novinarima u digitalnim medijima i dalje je mnogo drugih izazova. ]]> Novinari koji rade u digitalnim redakcijama nisu znatno mlađi od kolega u tradicionalnim medijima, ne dobivaju treninge koje žele i ne koriste sve mogućnosti medija u kojima rade pokazala je globalna studija Međunarodnog centra za novinare, koja je nedavno predstavljena i na Konferenciji o online medijima u Washingtonu.
Iako se obično vjeruje da u digitalnim redakcijama rade mlađi ljudi u odnosu na tradicionalne medije, studija je pokazala malo razlike među redakcijama. Najveći broj uposlenika digitalnih redakcija ima od 25 do 29 godina, dok u hibridnim modelima i tradicionalnim medijima radi najveći broj uposlenika koji imaju od 30 do 35 godina. U digitalnim redakcijama čak će se češće naći i starije kolege koje imaju od 50 do 55 godina.
 
Istraživanje je pokazalo da se redakcije oslanjaju na ograničen set digitalnih vještina. Od 23 vještine koje su istraživane, u velikom broju slučajeva, redakcije koriste samo pet vještina. Manje od jedne trećine redakcija koristi napredne digitalne vještine, pa se tako samo 32 posto redakcija bavi data novinarstvom, 32 posto njih koristi livestream, a samo 12 posto redakcija koristi virtual reality/360-degree video.
Treninzi koji se nude novinarima u oblasti digitalnih medija nisu usaglašeni sa njihovim stvarnim željama, pokazala je studija. Dok su novinari izjavili kako bi željeli da se edukuju u poljima kao što su data novinarstvo, cyber sigurnost i web kodiranje i programiranje, menadžmenti medijskih kuća novinarima nude nešto sasvim drugo: izvještavanje uživo (live tvitanje), produciranje priča na različitim platformama ili mobilno novinarstvo.
 
Sigurna komunikacija, također, nije jača strana redakcijama – samo 52 posto redakcija širom svijeta koristi tehnike za osiguravanje svoje komunikacije, a to čini i 54 posto novinara. Kao najpopularnija metoda zaštite izdvojila se enkripcija mejlova.
]]>
Mon, 16 Oct 2017 16:03:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32471/novinari-u-digitalnim-medijima-ne-bas-tako-mladi-i-edukovani.html
Najava događaja: Modeli i transparentnost državnog finansiranja medija – predlozi za novu medijsku strategiju http://nuns.rs/info/activities/32459/najava-dogadjaja-modeli-i-transparentnost-drzavnog-finansiranja-medija--predlozi-za-novu-medijsku-strategiju.html Pozivamo vas da učestvujete na debati, na kojoj će medijske i novinarske organizacije predstaviti svoja rešenja za buduću medijsku strategiju ]]>  

Datum: 20. oktobar 2017; Vreme: 11-13:00h
Mesto: Velika sala Medija centra II sprat, Terazije 3

Poseban akcenat stavljen je na pitanje transparentnosti potrošnje državnog novca u medijskom sektoru i praćenja tokova novca, ova rešenja u formi preporuka su predata Ministarstvu kulture i informisanja.

Državno finansiranje medija jedna je od najvažnijih i najkontraverznijih tema, imajući u vidu obim i efekte državnih davanja na republičkom i lokalnom nivou.

Medijske i novinarske organizacije zbog toga se zalažu da ono bude tretirano kao posebna tema u okviru medijske strategije, koja bi obuhvatila sve modalitete finansiranja javnim novcem i omogućila da se sagleda ukupna državna intervencija u medijskom sektoru.

Govornici:

  • Slaviša Lekić, predsednik NUNS
  • Nedim Sejdinović, predsednik NDNV
  • Milorad Tadić, predsednik ANEM
  • Dalila Ljubičić, izvršna direktorka Asocijacije medija
  • Miloš Stojković, pravni konsultant na projektu „Javni novac za javni interes“

Moderator: Slobodan Georgiev, BIRN

Ova debata organizovana je u sklopu projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovodi konzorcijum organizacija BIRN Srbija, NUNS i fondacija „Slavko Ćuruvija“, a finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji.

Share Button
]]>
Mon, 16 Oct 2017 12:59:00 +0100 Aktivnosti http://nuns.rs/info/activities/32459/najava-dogadjaja-modeli-i-transparentnost-drzavnog-finansiranja-medija--predlozi-za-novu-medijsku-strategiju.html
Vulin ne dozvoljava direktoru VBA da odgovara novinarima http://nuns.rs/info/news/32458/vulin-ne-dozvoljava-direktoru-vba-da-odgovara-novinarima.html Ministar odbrane Aleksandar Vulin nije dozvolio direktoru Vojnobezbednosne agencije Petru Cvetkoviću da odgovori na pitanje novinara da li pripadnici VBA prate pripadnike Vojnog sindikata Srbije, kako ih oni optužuju. ]]> "Ne može gospodin Cvetković da odgovori, zato što se ovde zna red. Ovo je vojska, ministar određuje ko od članova kolegijuma može da odgovara i šta može da odgovara, tako da general Cvetković neće sada odgovarati", kazao je Vulin.

Ministar je dodao i da je Cvetković predstavnik VBA, odnosno "nije baš neko ko treba mnogo da razgovara sa novinarima".

"Ja ću vam odgovoriti u njegovo ime", kazao je Vulin.

Umesto Cvetkovića, ministar Vulin je odgovorio da pripadnici VBA ne prate pripadnike vojnog sindikata.

Podsetimo, 2015. zbog izveštaja tadašnjeg zaštitnika građana u kojem je navedeno da postoji sumnja da pripadnici VBA prate predstavnike sindikata, opozicione partije i sudije, te godine reagovale su i UN tokom skupa u Ženevi.

]]>
Mon, 16 Oct 2017 12:37:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32458/vulin-ne-dozvoljava-direktoru-vba-da-odgovara-novinarima.html
Dan sećanja na Dragana Nikitovića u četvrtak u Medija centru http://nuns.rs/info/news/32457/dan-secanja-na-dragana-nikitovica-u-cetvrtak-u-medija-centru.html Dođite da se zajedno prisetimo Nikite, ali i vremena kad se nekoliko desetina novinara hrabro oduprlo kontroli režima nad medijima i bez ustezanja usprotivilo nameri vlasti da profesionalno novinarstvo pretvori u svoju propagandnu mašineriju ]]> Ove nedelje navršava se 20 godina kako je preminuo Dragan Nikitović, doajen jugoslovenskog sportskog novinarstva, čovek koji je prenoseći boks, košarku ili fudbal zapravo prenosio građansku pristojnost i veru u lepotu susretanja.

Nedosegnuti ideal svih kasnijih sportskih komentatora, odmeren i objektivan novinar, koji će ostati upamćen po kvalitetu prenosa, dikciji i lepoti rečenice, Nikita, kako su ga mnogi od milja zvali, bio je i prvi predsednik NUNS-a od 1994 – 1995. godine, kada je trebalo imati kuraži da postanete čak i član novoosnovanog udruženja.

U četvrtak, 19. oktobra, na dan njegove smrti, u Medija centru (Velika sala, I sprat) sa početkom u 12 sati, evociraćemo uspomene na jednu nezaboravnu karijeru i ličnost koja ni danas nikog od nas ne ostavlja ravnodušnim.

Pozivamo Vas da se pridružite članovima porodice Dragana Nikitovića i njegovim kolegama i prijateljima - Hariju Štajneru, Lazaru Laliću, Mihajlu Eriću, Milošu Vasiću, Mihajlu Kovaču, Milojku Pantiću, Milanu Vlajčiću…

Dođite da se zajedno prisetimo Nikite, ali i vremena kad se nekoliko desetina novinara hrabro oduprlo kontroli režima nad medijima i bez ustezanja usprotivilo nameri vlasti da profesionalno novinarstvo pretvori u svoju propagandnu mašineriju.

 

Za Nezavisno udruženje novinara Srbije

Slaviša Lekić, predsednik

]]>
Mon, 16 Oct 2017 11:35:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32457/dan-secanja-na-dragana-nikitovica-u-cetvrtak-u-medija-centru.html
Bjeregard: Srbija najgori primer kršenja medijskih sloboda na Balkanu http://nuns.rs/info/news/32454/bjeregard-srbija-najgori-primer-krsenja-medijskih-sloboda-na-balkanu.html Predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bliher Bjeregard (Blicher Bjerregard) ocenjuje u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) da je Srbija trenutno najgori primer kršenja medijskih sloboda na Balkanu. ]]> Bjeregard ističe da je na konstantne pritiske vlasti na medije sa područja Zapadnog Balkana više puta skrenuo pažnju komesaru za susedsku politiku i proširenje Evropske unije (EU) Johanesu Hanu (Johannes Hahn). Naredna prilika za to će biti, kako kaže, novembarska konferencija Evropske unije o medijima koja se održava u Tirani, gde će tražiti od EU da odlučnije reaguje.

"Novinari u Srbiji su na meti mnogobrojnih pritisaka. Zato je potrebno usmeriti celokupnu pažnju na to i naći načine kako bismo vlasti izložili kontrapritisku da bi se rešili ti problemi. Jer to zaista mora biti učinjeno. Ako bacite letimičan pogled na platformu Saveta Evrope posvećene medijima videćete da je tamo evidentirano dvanaest napada na novinare u Srbiji", kaže naš sagovornik, te dodaje:

"Spadaju tu uznemiravanje/maltretiranje nedeljnika Vranjske, napad na novinarku Lidiju Valtner tokom polaganje zakletve predsednika Srbije, dok je Stefan Cvetkovićbio osuđen na zatvorsku po optužbi za navodno neovlašćeno objavljivanje informacija. Novinarima koji se bave istraživačkim radom se preti putem društvenih mreža. Novinarstvo i mediji postaju sve slabiji i treba im bolja zaštita."

RSE: Šta se konkretno može preduzeti kako bi se to sprečilo ili uticalo na intenzitet pritisaka?

Bjeregard: Prva stvar je potpuna promena stava i odnosa struktura vlasti. Da konačno prime k znanju da se ovde radi o napadima na slobodu medija i novinare koje mora da zaštiti pravosuđe. Najpotrebnije je da se što pre preduzmu takve radnje. Treba pažljivo proučiti platformu Saveta Evrope i primeniti je u potpunosti na odgovarajući način. Medijima se mora obezbediti prostor da rade svoj posao. Ni na koji način se ne mešati, držati se podalje od redakcija i nikako ne uticati na njihov način izveštavanja.

RSE: Na šta ćete tačno ukazati Johanesu Hanu kada se budete susreli u novembru koji je, deluje, nesvestan problema koje mediji u Srbiji imaju u širem smislu jer nisu deo glavnog talasa, već spadaju u korpus nezavisnih ili lokalnih?

Bjeregard: Bio sam sa njim u kontaktu nekoliko puta. Razgovarali smo o tome i znam da je svestan situacije na Balkanu. Ističem da bi trebalo da bude mnogo posvećeniji i čvršći u porukama vlastima u Srbiji. Govorimo o državi koja je kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji. Da biste uopšte došli u taj status neophodan uslov su neupitna sloboda medija, govora i izražavanja stavova. Kristalno je jasno da takav čvrst zahtev vlastima Srbije treba da uputi Evropska unija, da unaprede stanje u tim sverama u čitavoj zemlji.

RSE: Može li se govoriti o nedovoljnoj spremnosti/volji briselskih zvaničnika da reaguju povodom sve težeg stanja u medijima u Srbiji, ali i drugim državama u kojima je na vlasti slična politička opcija?

Bjeregard: Tražimo od njih da čine više! Jedan od rezultata naših diskusija sa Evropskom komisijom upravo jeste novembarska medijska konferencija u Tirani o medijima koju organizuje Evropska unija. Ja ću biti tamo, isto to važi za Hana. Ubeđen sam da će to biti jako važan trenutak da se nešto učini i da se Evropskoj uniji ukaže da u vezi sa pitanjem medija mora čvršće da nastupi.

Važno nam je da međunarodne institucije budu kristalno jasne kada je reč o porukama koje šalju javnosti. Mora se prekinuti bahat odnos vlasti prema medijima. To se stanje mora preokrenuti i mediji se moraju tumačiti kao najznačajnija osnova demokratskog uređenja. Trenutno nam je fokus na Balkanu i to nam je sada zaista potrebno tamo jer Srbija postaje jedna od najugroženijih država u tom smislu.

RSE: Koji su mogući vidovi saradnje i pomoći Evropske federacije novinara medijima i novinarima u Srbiji?

Bjeregard: U bliskim smo kontaktima sa medijima i medijskim udruženjima u Srbiji i Nezavisno udruženje novinara nas je nedavno izvestilo o svemu što se dešava. Razmotrili smo sve i odlučili da pošaljemo svoju misiju, ali ćemo istovremeno pružiti ruke i pozvati druge da nam se pridruže jer ćemo samo tako biti delotvorniji. Govorim ovde o našim iskustvima iz drugih sličnih misija koje smo imali po svetu. Trenutno sa našim saradnicima razrađujemo dolazak misije u Srbiju i to što je pre moguće.

RSE: Fizička eliminacija – ubistva novinara, kao i njihovo zastrašivanje u Srbiji su poznata činjenica već više od dvadeset godina. Zašto je svima koji su do sada bili na vlasti – od Slobodana Miloševića naovamo toliko teško da odbace autokratske principe kontrole medija?

Bjeregard: To apsolutno ne bi smelo tako da bude. Previše smo se puta do sada nagledali situacija u kojima vlast teži da kontroliše medije. To, naravno, nije nikakva novost. Od vajkada je tako. Ali u XXI veku to tako više ne bi smelo. U današnje vreme postoje međunarodne institucije poput Saveta Evrope (SE), Evropske unije ili Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Potrebno je da glavne političke institucije, poput EU koja je vremenom izrasla u tako nešto, čvršće reaguju i pritisnu vlasti.

RSE: Ali vlasti sa druge strane tvrde da su u Srbiji sloboda govora i medija široko rasprostranjene?! Obično nudeći argumente poput napredne medijske strategije ili medijske legislative usklađene sa standardima EU. Može li to biti sjajan način za prikrivanje istine, odnosno slanje potpuno pogrešne slike u javnost?

Bjeregard: To ne odgovara činjenicama iz stvarnog života. A one su: fizički napadi, pretnje. Trenutno mi pada napamet ovogodišnjih 27 registrovanih napada na novinare. Svega deset ih je rešeno na neki način, ali bez konkretnijih rezultata. Sedamnaest je ostalo u potpunosti neistraženo. Znači podaci sa terena su potpuno drugačiji. Napadi su evidenti, a život novinara izrazito težak. Samo preživeti baveći se tim poslom je izuzetno teško. Plate nisu redovne, iznosi su mali, što opet otežava kvalitetno istraživačko novinarstvo, pa onda i pretnje. To je realnost koju je potrebno promeniti.

RSE: Imate li utisak da vlasti Srbije nastoje da izgrade imidž otvorene i demokratične političke elite, dok je sa druge strane istina potpuno suprotna?

Bjeregard: Činjenice su da se ljudi – novinari suočavaju sa napadima. Tako da ako vlasti upućuju poruke da je sve u redu – onda su takve tvrdnje dezinformisanje, pošto su netačne.

RSE: Šta su glavne posledice manjka medija koji ili nisu pod kontrolom države ili ih pak ne kontrolišu vlasnici koji su u sprezi sa predstavnicima vlasti?

Bjeregard: Nema slobodnih medija. Demokratija pati – u najvećoj meri jer to otežava učešće građana u javnoj debati, odlučivanju i opštem razvitku. To se dešava u društvu u kome nema pluralizma i raznolikih izvora informacija. Ako se na to svakog dana ne možete osloniti poredak čiji je osnosvni princip sloboda je urušen. Rizikuje se život u okruženju koje je nedemokratsko.

Pre nekoliko godina jedno visoko telo Evropske unije se bavilo upravo tim pitanjem i istaklo značaj postojanja slobode medija u jednom okruženju. I koliko je važno da država, vlasti i političari budu lišeni uticaja na medije i redakcije. Pa čak i ukoliko postoje javni/državni servisi, koje finansira država, ne biste smeli da imate bilo kakvog uticaja na sadržaj, kadrovsku politiku, izbor prioriteta u radu. U tome je suština. Takođe, mora se poštovati način na koji oni koji su za to odgovorni vode takve medije. To se mora istaći i kada se govori o Srbiji.

RSE: Iz koje oblasti dolazi više pritisaka na medije na području Zapadnog Balkana i Evrope... Politike ili ekonomije?

Bjeregard: Iskustvo nam govori iz politike. Kada to kažem, mislim na iskustva kroz koja prolaze medijske grupe. U Srbiji nam je u tom smislu prišla Adria medija koja nas je zamolila da ih saslušamo. Oni su nam preneli da su u teškoj situaciji jer su vlasti protiv njih, kako navode, upotrebili poresku administraciju. Načini napada na medije su raznovrsni i to treba zaustaviti.

RSE: Veliki broj novinara i medija nedavno je u Srbiji potpisao "Povelju za slobodu medija". Ukazali su na svoj ugroženi položaj i zatražili da pritisci prestanu. Koliko je značajna solidarnost novinara u uslovima ugroženih medijskih prava i sloboda?

Bjeregard: Izuzetno je značajna i to je ključ našeg odnosa prema medijima sa kojima sarađujemo i pomažemo im. Međutim, osim solidarnosti sa novinarima u državama u kojima su ugrožena osnovna medijska prava i slobode, značajna su i dela. Zato nam je važan novembarski medijski samit kako bismo razmotrili mehanizme pritiska na vlasti.

RSE: Uoči novembarskog samita, zamolio bih vas da uporedite stanje u medijima u Srbiji i drugim državama Zapadnog Balkana poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Albanije i naravno država koje imaju duže iskustvo kao članice EU.

Bjeregard: Srbija je trenutno najgori slučaj koji smo do sada videli na Balkanu. U Makedoniji i Crnoj Gori takođe je bilo zabrinjavajućih slučajeva. Osam ukupno. Tu i tamo dobijamo izveštaje da se stvari popravljaju. Ali vraćam se na to da je u Srbiji situacija mnogo ozbiljnija.

Ako uzmemo u obzir ostatak Evrope, u lošem svetlu ističu se Poljska i Mađarska – iako su članice EU. Tamo je bilo pokušaja pritiska na vlasti da se stanje popravi, ali bez nekog merljivog uspeha. Novi medijski zakoni su trenutno na čekanju u Poljskoj, a postojeći je ugrožen.

RSE: Kako su međutim, neke od njih, ipak stigle do višeg stepena slobode medija i izražavanja? Zavisi li to isključivo od politike koju sprovode vlasti ili možda ima veze sa nivoom obrazovanja ili sistemom vrednosti jednog društva?

Bjeregard: Mešavina je to svega toga. Državna kontrola je naravno tu najznačajnija. Međutim, u tesnoj je vezi sa demokratskim tekovinama jednog društva, načinom obrazovanja, ali i donošenjem, primenom i poštovanjem zakona. Značajan aspekt je i otpornost društva na korupciju. Mnogo je značajnih faktora, ali su pokušaji države da kontroliše medije i njeno mešanje u tom smislu, ovde najznačajniji.

RSE: Kako gledate na ulogu sveprisutne komercijalizacije medija u urušavanju slobodne reči i izražavanja?

Bjeregard: Komercijalizacija sama po sebi nije toliko problematična. Ona to postaje kada ne poštuje ili direktno urušava suštinu slobodu govora i onoga što su mediji i novinarstvo uopšte. To je vrlo složena tema. Ukoliko okruženje ne pogoduje slobodi govora i ako je sve podređeno isključivo zaradi, a ne ideji da mediji rade u korist demokratije – u tom slučaju komercijalizacija može imati pogubno dejstvo. Ali je važno i postojanje dobrih poslovnih modela. Međutim, ako je sve podređeno profitu, imamo lošu situaciju.

RSE: Vidite li neki izlaz i raširene tabloidizacije medijske sfere i da li ste optimista po tom pitanju?

Bjeregard: Nisam optimista i mislim da u budućnosti moramo naći rešenje za medije. Ne može se reći da nema načina. Prvo vlasti moraju stvoriti i omogućiti primenu propisa koji štite slobodne, otvorene i odgovorne medije. Ako se to ne učini otvara se polje za svakakve zloupotrebe, pa i ekstreme tabloidizacije i komercijalizacije.

Druga stvar je obezbediti socijalni dijalog novinara i izdavača/vlasnika. Koji će osigurati da novinari imaju pristojne uslove za rad. Bez toga niste pouzdana osoba za rad, jer niste u stanju da proizvedete tekstove kojima se može verovati. Oni koji treba da obezbede ključne uslove za taj socijalni dijalog su političari.

Još jedna dimenzija o kojima se trenutno raspravlja pri EU su autorska prava. Ne radi se ovde o ekonomskim pravima već o moralu. Prava i obaveze idu ruku pod ruku. Ako je novinarima obezbeđena zaštita autorskih prava i fer ugovori – to je još jedan od mehanizama koji obezbeđuje slobodu medija i izražavanja. Sve to zajedno stvara povoljno okruženje. Ako nema toga, odoše i snovi o evropskoj demokratiji društvu pluralizma, različitosti mišljenja.

Mediji u celini imaju veoma značajnu ulogu. Početak su pristojni uslovi za rad, njihova potpuna bezbednost. Ne smeju se bojati maltretiranja, napada, rigidnih propisa. Slobodni mediji su prvi preduslov demokratskog društva i zbog toga jedino preostaje da od pojedinih vlada zatražim da promene stavove i bore se za medijske slobode, da preduzmu mere protiv onih koji napadaju te vrednosti.

]]>
Mon, 16 Oct 2017 10:19:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32454/bjeregard-srbija-najgori-primer-krsenja-medijskih-sloboda-na-balkanu.html
Grad nezakonito pokriva dugove RTK? http://nuns.rs/info/news/32453/grad-nezakonito-pokriva-dugove-rtk.html - Uprkos kritikama odbornika iz opozicionih stranaka Zajedno za Šumadiju (ZZŠ) i Šumadijska regija da je gradska uprava, do sada, nenamenski i nezakonito potrošila više od 70 miliona dinara za pokriće dugova bivšeg vlasnika. ]]> Takođe i  za redovno isplaćivanje zarada zaposlenima u toj medijskoj kući, Skupština grada je, uoči minulog vikenda, usvojila Statut Privrednog društva Radio-televizija Kragujevac (RTK).

Odbornik ZZŠ i prethodni gradonačelnik Veroljub Stevanović upitao je aktuelnu lokalnu vlast kojom je uredbom Gradskom veću i aktuelnom gradonačelniku Radomiru Nikoliću omogućeno da RTK pripoje gradu i postane javni servis.

 

- Dobro ja znam koja je to uredba, ali smatram da je iskarikirana. Neverovatno je kako se tome pristupilo, a neverovatna je i činjenica da su posle raskida privatizacije i vraćanja gradu, za RTK nenamenski korišćena ogromna sredstva, bez stavke u budžetu za to ili rebalansa - istakao je Stevanović, koji je od gradske vlasti zatražio da precizira rok u kojem RTK treba ponovo da bude privatizovan.

Šef odborničke grupe Šumadijska regija - Pokret slobodnih građana Bojan Stojadinović ocenio je da RTK ne postoji "ni u pravnom, niti u budžetskom sistemu". Posle raskida privatizacije RTK, građani Kragujevca platili su, prema njegovim rečima, više od 70 miliona dinara za pokriće dugova koje je ostavio nekadašnji vlasnik Radojica Milosavljević, kao i za zarade zaposlenima u tom mediju koje im se "isplaćuju bez ikakve budžetske osnove", a do kraja godine će biti izdvojeno i svih 100 miliona dinara.

Opozicioni odbornici ocenili su da je RTK potreban gradu, ali smatraju da je ta medijska kuća stranački, odnosno "SNS obojena" od kada je u ponovnom vlasništvu grada. Upozoravaju, pritom, na odsustvo aktivnosti opozicije u informativnom programu RTK

]]>
Mon, 16 Oct 2017 09:59:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32453/grad-nezakonito-pokriva-dugove-rtk.html
Pripadnici Ćuruvijinog obezbeđenja svedoci odbrane http://nuns.rs/info/news/32450/pripadnici-curuvijinog-obezbedjenja-svedoci-odbrane.html Advokati odbrane pozvali su obezbeđenje ubijenog vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije, Radonjićevu sekretaricu, prijateljicu Kurakove supruge i pripadnika Pratećeg odeljenja Službe ]]> U ponedeljak posle podne, pred tročlanim većem Posebnog odeljenja za organizovani kriminal, kojim predsedava sudija Snežana Jovanović, u procesu za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije trebalo bi da svedoče Aleksandra Kovačević Nikolas, Ljiljana Zarubica i Bogdan Tomaž.

Za sledeći dan predviđena su svedočenja Darka Popivode, te Igora i Nenada Kokota, koji su radili kao obezbeđenje vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina. Za treće oktobarsko ročište (sreda, 18. 10) stranama u procesu još nije stigla lista odobrenih svedoka.

Protić: Šta je rekla Kurakova žena?

Aleksandra Kovačević Nikolas je žena koju je u svom iskazu ranije spomenuo svedok Tužilaštva za organizovani kriminal Dejan Slišković. Na svedočenju 5. jula ove godine Slišković je naveo da mu je Aleksandra Kovačević (njegova poznanica, a prijateljica Kurakove žene Ane Vignjević) rekla da joj se Vignjevićeva poverila da joj je Kurak rekao da ima džak pun para (300.000 kiparskih funti). Kad ga je upitala odakle toliki novac, on je rekao: „Misliš li da ja ubijam za džabe?!“

„Pozvao sam svedoka da se izjasni da li joj je i šta navodno rekla Kurakova žena u vezi s tom izjavom“, kaže advokat Stevan Protić, branilac trećeokrivljenog Miroslava Kuraka.

Aleksandra Kovačević je, prema Sliškovićevom svedočenju, radila u Kurakovom restoranu na Kipru. Razgovor sa Anom Vignjević navodno se desio na Kipru, a Kovačevićeva ga je kasnije prepričala Sliškoviću.

Inače, Dejan Slišković, nekadašnji doušnik pančevačkog Resora državne bezbednosti, sada je zaštićeni haški svedok. Bio je jedan od retkih svedoka koji su poznavali okrivljenog Miroslava Kuraka. U vreme kad ga je upoznao imao je 20 godina. Kurak mu je bio instruktor obuke iz pucanja u trening-centru na surčinskom aerodromu i idol.

Miroslav Kurak je u bekstvu i sudi mu se u odsustvu. On je trećeoptuženi u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije. Prvooptuženi Radomir Marković, bivši načelnik RDB, služi kaznu od 40 godina zatvora zbog zločina na Ibarskoj magistrali i ubistva Ivana Stambolića. Milan Radonjić, bivši načelnik CRDB Beograd, i Ratko Romić, bivši glavni inspektor Druge uprave CRDB Beograd, drugooptuženi i četvrtooptuženi, odnedavno su u kućnom pritvoru pod elektronskim nadzorom. Marković i Radonjić su optuženi kao organizatori, a Romić kao pomagač u ubistvu Ćuruvije.

Kuraku se na teret stavlja da je 11. aprila 1999. godine, u haustoru zgrade u Svetogorskoj ulici broj 35 u Beogradu ubio Slavka Ćuruviju, novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, ispalivši mu 17 metaka u leđa i glavu.

Dobričanin Nikodinović: Obezbeđenje treba saslušati

Što se ostalih svedoka u ovom oktobarskom ročištu tiče, njih je predložila Zora Dobričanin Nikodinović, branilac okrivljenih Milana Radonjića i Ratka Romića.

U ponedeljak bi trebalo da svedoči Ljiljana Zarubica, nekadašnja sekretarica Milana Radonjića, kao i Bogdan Tomaž, pripadnik Devetog, pratećeg odeljenja CRDB Beograd. Sekretaricu Milana Radonjića (ne poimence već kao „jednu od dve“) u svom svedočenju pominjao je Zoran Stijović, bivši pomoćnik načelnika beogradskog centra RDB, tvrdeći da je „iz izjava Radonjićevih sekretarica dobio indicije da su dokazi o ubistvu Ćuruvije sakrivani”.

Zora Dobričanin Nikodinović kaže da je ove svedoke, kao i svedoke koji će iskaz dati sledećeg dana (Popivodu i braću Kokot, pripadnike obezbeđenja Slavka Ćuruvije), predložila jer smatra da ih treba saslušati.

„Pripadnici Ćuruvijinog obezbeđenja, na primer, tokom svih ovih godina nisu saslušani. Njihovih izjava nema. Smatram da je potrebno da se čuje šta imaju da kažu i da budu saslušani“, kaže Zora Dobričanin Nikodinović.

Suđenje za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije ušlo je u fazu kada iskaze daju svedoci odbrane. Koliko će tačno svedoka odbrane biti saslušano nije poznato. O tome odlučuje sudsko veće, koje sukcesivno saopštava koje je svedoke prihvatilo.

Očekuje se da sudija Snežana Jovanović u ponedeljak saopšti da li će i treći zakazani radni dan u oktobru biti iskorišćen ili je iz nekog razloga taj termin otkazan.

]]>
Sun, 15 Oct 2017 17:34:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/32450/pripadnici-curuvijinog-obezbedjenja-svedoci-odbrane.html