NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html Regionalna platforma: Hitno procesuirati onlajn pretnje i verbalno nasilje nad Martinom Mlinarević http://nuns.rs/info/statements/44205/regionalna-platforma-hitno-procesuirati-onlajn-pretnje-i-verbalno-nasilje-nad-martinom-mlinarevic.html Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara, koja zastupa više od 8.000 članova, najoštrije osuđuje verbalno nasilje i pretnje Martini Mlinarević, blogerki i publicistkinji iz Bosne i Hercegovine, te poziva policiju i nadležne pravosudne organe da hitno istraže ovaj slučaj i kazne osobe koje pozivom na nasilje i govorom mržnje ugrožavaju njenu sigurnost. ]]>

Martina Mlinarević je izložena višednevnom, brutalnom nasilju i pretnjama putem društvenih mreža, nakon što je objavila da je naprasno otkazano predstavljanje njenog romana „Huzur“ na tradicionalnom festivalu kulture u zapadnohercegovačkom gradiću Čitluku. Učešće Mlinarević na ovom festivalu je otkazano zbog pritisaka sponzora i osoba bliskih vladajućim strukturama u Hercegovini, koji su od organizatora festivala tražili otkazivanje promocije, iako je ona najavljena  u festivalskom programu i svim materijalima pripremljenim za ovu manifestaciju.

Regionalna platforma smatra da su pretnje blogerki Mlinarević, kao i zabrana promocije njenog romana nedopustiv atak  na slobodu izražavanja, njenu bezbednost i profesionalni integritet,  te predstavljaju posebno brutalan pokušaj sprečavanja Mlinarević da kritički piše o javnim zvaničnicima, pre svih političkim i verskim liderima Hrvata u BiH, ali i o svim drugim političarima koji obavljaju javne funkcije protivno demokratskim vrednostima i interesima  građana BiH.

„Ponavljanje pretnji, govora mržnje i ugrožavanja sigurnosti Martine Mlinarević i njene porodice pokazuju kako policijske strukture i pravosudne institcije u ovoj državi ne rade efikasno na suzbijanju onlajn nasilja. Naprotiv! Izostankom efikasne reakcije, kažnjavanja nasilnika i onih koji šire mržnju, ove institucije ohrabruju i generišu novo nasilje, što predstavlja direktno ugrožavanje i ograničavanje slobode izražavanja u Bosni i Hercegovini“, rekao je Marko Divković, predsednik Udruženja BH novinari. On je posebno naglasio kako se „u ovom slučaju radi i o političkoj cenzuri i uspešnom pokušaju zaustavljanja kritičkih glasova protiv postupaka i odluka javnih zvaničnika u Hercegovini, čime se najozbiljnije dovode u pitanje politička debata i pluralizam mišljenja u celoj BiH“.

Regionalna platforma podržava zahteve Udruženja BH novinari upućene nadležnim policijskim i pravosudnim institucijama u BiH za sprovođenje hitne i profesionalne istrage u ovom slučaju i kažnjavanje osoba koje stoje iza pretnji i poziva na nasilje prema Martini Mlinarević.

Regionalna platforma još jednom naglašava važnost slobode izražavanja i pluralizma informacija za razvoj demokratskog društva i poštovanje prava građana da budu informisani o pitanjima od javnog značaja. U skladu s tim, Platforma će obavestiti sve evropske institucije o ovom incidentu i zatražiti njihovu intervenciju u sferi zaštite slobode govora i mišljenja u regiji Zapadnog Balkana.

 

Skoplje – Beograd – Podgorica – Prishtina – Sarajevo- Zagreb

Udruženje/udruga BiH novinari

Sindikat medija Crne Gore

Hrvatsko novinarsko društvo

Udruženje novinara Kosova

Udruženje novinara Makedonije

Nezavisno udruženje novinara Srbije


Regionalna platforma za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara, Skoplje – Beograd – Podgorica – Priština – Sarajevo – Zagreb, 23/08/2019]]>
Fri, 23 Aug 2019 16:40:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/44205/regionalna-platforma-hitno-procesuirati-onlajn-pretnje-i-verbalno-nasilje-nad-martinom-mlinarevic.html
REM, "uslov svih uslova" za izbore - šta im zameraju opozicija i civilni sektor http://nuns.rs/info/news/44201/rem-uslov-svih-uslova-za-izbore---sta-im-zameraju-opozicija-i-civilni-sektor.html Od svih zahteva opozicije i stručnog tima "1 od 5 miliona", jedan provejava kao najznačajniji - smena članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, bez koje deo opozicije najavljuje siguran bojkot narednih izbora. Zbog čega je REM ključna adresa za sprovođenje fer izbornog procesa i koje su ključne zamerke opozicije i civilnog sektora? ]]> Regulatorno telo za elektronske medije nezavisna je institucija koja štiti i razvija slobodu mišljenja. Tako bi barem trebalo da bude, međutim, po oceni civilnog sektora, REM je miljama daleko od toga, do te mere da više nije pitanje da li ta institucija radi svoj posao, nego da li uopšte postoji.

Od 2012. kada je REM na 78 predstavki građana medijima izrekao 48 mera, do toga da u poslednje dve godine, sa četiri puta više žalbi, nije reagovao nijednom. Činjenica da je pre sedam godina, regulatorno telo za vreme izborne kampanje imalo 23 sednice, dok je prošle godine Savet zasedao svega pet puta, za Rašu Nedeljkova iz CRTE znak je da REM postoji - pro forme.

"Ja mogu da se usudim da kažem da ukoliko se pokaže da će REM i u narednom periodu raditi na način na koji je radio u izbornoj kampanji 2017, 2018, pa i 2016, da to telo u suštini više i ne treba da postoji", kaže Nedeljkov.

Spisak odluka Regulatornog tela koji je išao na vodenicu vladajuće stranke je dug - od toga da neće pratiti izveštavanje medija tokom minule kampanje za predsedničke izbore, preko otvoreno navijačkih nastupa pojedinih članova Saveta, do činjenice da je to telo već tri godine u krnjem sastavu, sa svega šest od predviđenih devet članova. Vlast je spremna da razgovara samo o potonjem.

"Ja mislim da nije dovoljno da se samo tri člana dopune. Ja mislim da je ovaj Savet, posle pune tri godine urušavanja kompletne institucije, u kojoj cela javnost zna da oni ne rade - a u februaru su čak promenili i pravila koja su postojala, koja su njih obavezivala da se ponašaju po zakonu, da bi mogla ova Vučićeva medijska scena da radi šta hoće - taj Savet je sam sebe degradirao", smatra bivša članica Saveta RRA Gordana Suša.

Ono što opozicija, mediji i nevladin sektor ocenjuju suštinskim pitanjima demokratije - a to je odgovornost za reč izgovorenu u javnom prostoru, vlast vidi kao pokušaj pojedinih političara, pre svega Dragana Đilasa, da u, kako kažu, nezavisno telo, instalira svoje poslušnike.

"Zato je njemu iznad svega stalo da se domogne REM i da tu ubaci svoje ljude, i otuda insistiranje na krajnje suludom zahtevu da Skupština mimo zakona smeni kompletan REM i da se na osnovu političkog dogovora, a ne zakona, izaberu novi članovi", rekao je Vladimir Đukanović iz SNS.

Da li je zahtev za smenu članova REM-a protivzakonit? Nije. Za pokretanje rasprave o njihovoj smeni dovoljno je da inicijativu pokrene dvadeset poslanika, što su opozicioni poslanici i učinili još pre dve godine. Njihov zahtev da se rasprava uvrsti u dnevni red, međutim, nikad nije stigao na red.

"To su upravo one rupe u procesu. Kada ne postoji jasna politička volja, nađe se način kako da do toga ne dođe. Zato i kažem - preduslov da bi se uopšte bilo šta uradilo je da mora postojati politička volja. Ono što bih ja kao aktivista za demokratiju očekivao jeste da ta volja proistekne iz motivacije da se sredi stanje, a ne da se odgovori nekakvom političkom zahtevu, s koje god strane on dolazio. Mi moramo da shvatimo da problemi postoje", kaže Raša Nedeljkov.

U opoziciji, po svemu sudeći, gube veru u kompromisno postizanje rešenja u pregovorima s vlastima. Savez za Srbiju već je najavio da će, ukoliko do 15. septembra ne dođe do promena u rukovodstvu REM-a i RTS-a, naredne izbore bojkotovati.

]]>
Fri, 23 Aug 2019 12:15:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44201/rem-uslov-svih-uslova-za-izbore---sta-im-zameraju-opozicija-i-civilni-sektor.html
Šabić: Zakon loš i teško shvatljiv http://nuns.rs/info/news/44199/sabic-zakon-los-i-tesko-shvatljiv.html Institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na čijem je čelu Milan Marinović saopštila je juče da počinje primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. ]]> Uprkos brojnim zahtevima stručne javnosti, pa i samog Marinovića, koji je odmah po dolasku na novu funkciju tražio od Skupštine Srbije da odloži primenu ovog Zakona, do toga nije došlo, jer parlament u međuvremenu nije ni zasedao.

I Marinovićeva institucija juče je još jednom konstatovala „da početak primene zakona nažalost nije odložen, uprkos činjenici da mnogi subjekti na koje se zakon odnosi nisu ili nisu dovoljno spremni za početak primene zakona“.

Poverenik je apelovao na sve kojima Zakon nameće određene obaveze i odgovornosti, a naročito organe vlasti, velika privredna društva, srednja i mala preduzeća i preduzetnike da se, ukoliko to do danas nisu učinili, usklade sa obavezama po novom Zakonu.

O nekim manama novog Zakona, Marinović je nedavno govorio u intervjuu za Danas. On je, između ostalog, naveo da je neophodno da veliki broj obveznika Zakona (najmanje 12.000 organa vlasti, privrednih društava, preduzetnika…) angažuje lice za zaštitu podataka o ličnosti, „a lica koja ispunjavaju sve uslove, posebno u pogledu specifične stručnosti i iskustva u obavljanju te vrste posla, da taj posao obavljaju na zakonom propisan način u Srbiji, nema dovoljno“.

„Posebno treba imati u vidu da navedeni obveznici zakona moraju imati i odgovarajuću informacionu tehnologiju kako bi uspešno primenili zakon a to iziskuje velike materijalne troškove i mnogi od njih još uvek nisu spremni za planirani početak primene zakona“, naglasio je Marinović.

I prethodni poverenik, Rodoljub Šabić, konstantno je naglašavao da novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije dobar i da bi ga trebalo menjati.

– Primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti počela je uprkos brojnim upozorenjima da je reč o lošem zakonu, teško shvatljivom i primenljivom, krajnje problematičnom i sa stanovišta evropskih akata s kojim je usklađivan – (GDPR i Policijska direktiva) i što je najvažnije problematičnog sa stanovišta našeg Ustava. Više puta sam upozoravao na to, ukazivao da bi primena takvog zakona podrazumevala rizike po ljudska prava, to su činili i brojni drugi predstavnici struke, upozorenja su dolazila i iz EU – ističe za Danas Šabić, dodajući da je i on podržao potez novog poverenika Marinovića da se odloži primena ovog Zakona kako bi to vreme bilo iskorišćeno za izmenu ili potpuno nov zakon, „ali sam izrazio sumnju da će vlast prihvatiti taj njegov apel, da je spremna da povuče racionalan i odgovoran potez“.

– I nažalost bio sam u pravu. Upozorenja i argumenti i ovaj put su ignorisani. Dakle, ako bih u jednoj rečenici trebalo da izrazim odnos vlasti prema ovom pitanju bila bi to ona Jovana Skerlića : „Nema ničeg strašnijeg od bahatog neznanja u akciji“ – kaže Šabić za naš list.

Katarina Golubović, izvršna direktorka Komiteta za ljudska prava Jukom, ističe za Danas da je prvi potez poverenika Marinovića u vidu predlaganja odlaganja zakona odgovoran, „jer ulazimo u sistem potpune pravne nesigurnosti“.

– Zahtev da se ispravi tekst sadašnjeg zakona blagovremeno su podneli Poverenik i brojna udruženja. Svi – od Ministarstvo pravde koje je izradilo tekst, Vlade koja je usvojila Predlog zakona i potom Narodne skupštine koja je ovaj zakon usvojila u novembru prošle godine ekspresno sa još 16 drugih, u jednom danu, su se oglušili o zahtev. A zahtev je predstavljao unošenje jedne reči kojom je trebalo da obezbedi da se samo zakonom može urediti prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka“, te da se onemogući uređivanje ove oblasti na osnovu „drugog propisa“. Čini se da ćemo primenom novog Zakona doći u situaciju gde dobra rešenja neće moći da se sprovode, zbog potpune nepripremljenosti svih aktera koji bi trebalo da pruže zaštitu – ukazuje Golubović.

Kako dodaje, loša rešenja koja će umanjiti nivo dostignute zaštite – a to je da samo zakon može da određuje ko i kada može da obrađuje i koristi naše podatke – uticaće da onaj ko ih drži – institucija, preduzeće, banka – ne moraju da prate slovo zakona kada ih nekome prosleđuju.

– Ne treba zaboraviti, ipak, da svi koji od juče primenjuju novi zakon su dužni da poštuju ljudska prava građana, među kojima je i pravo na zaštitu podataka o ličnosti. Na potezu je Ustavni sud koji mora da popravi „rupe u zakonu“ – navodi Golubović.

Janković: Najvažnija puna primena zakona

„Naše kolege iz Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, sagledale su sve aspekte primene ovog zakona i ukazale da je potrebno više vremena da se svi pripreme za punu primenu, zbog čega je traženo odlaganje. Mi upravo smatramo da je puna i neselektivna primena zakona najvažnija a ne donositi zakon, a da ne postoje uslovi za primenu. Takođe, ne treba zaboraviti da ova institucija do skoro nije imala prvog čoveka pa nisu bili u mogućnosti da na sveobuhvatan način sagledaju sve aspekte primene novog zakonskog rešenja. O tome sam razgovarala na nedavnom sastanku sa kolegom Milanom Marinovićem kao i o tome da je zaštita podataka o ličnosti veoma važna i iz ugla zaštite od diskriminacije, jer zloupotreba ličnih podataka može biti osnov diskriminacije“, ističe za Danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.

]]>
Fri, 23 Aug 2019 12:13:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44199/sabic-zakon-los-i-tesko-shvatljiv.html
Bodrožić: Inženjering naprednjaka nemilosrdan i neviđen, obesmišljava izbore http://nuns.rs/info/news/44198/bodrozic-inzenjering-naprednjaka-nemilosrdan-i-nevidjen-obesmisljava-izbore.html Inženjering vladajuće partije je nemilosrdan i neviđen, šta god da kažete sutra će se to preokrenuti i otići u drugom pravcu, kaže predsednik NUNS Željko Bodrožić. "Mi koji radimo u medijima najviše to osećamo na svojoj koži". Govoreći o najavama bojkota, kaže da vlast obesmišljava izbore i da je to, u ovom trenutku, očigledno jedino rešenje. ]]> Govoreći o okruglom stolu, kaže da je sama činjenica da na nekom fakultetu (FPN), u organizaciji NVO, razgovaraju, pregovaraju vlast i opozicija jasno govori da je situacija nenormalna. "Nije normalno za neko društvo da van institucija sakupljate političare i da ih naterate na oni između sebe pričaju o normalnim stvarima, koje se podrazumevaju".

Bodrožić kaže da je predstavnik NUNS bio na prvom delu razgovora, ne bi li još jednom izneo ono što, kako kaže, godinama ponavljaju kao papagaji - šta se sve dešava u medijskoj sferi, šta godinama muči novinare i sprečava ih da rade svoj posao. I u tom kontekstu smo odlučili da idemo, ali sve je to nenormalno, dodaje.

Nenormalno je da predsednik svih građana, kako bi trebalo po Ustavu da bude, većinu medija koji se kritički odnose, koji profesionalno rade, po kodeksu novinara Srbije - on ne želi sa njima razgovara, kaže Bodrožić. "Zauzeli su većinu nacionalnih televizija i novina, tako da očigledno nema potrebu da razgovara i da odgovara na nezgodna pitanja".

Ocenjuje da je društvo u Srbiji duboko podeljeno, a da vlast čini sve da ta provalija bude još dublja.

Na konstataciju da se i pojedini predstavnici opozicije uvrede, takođe, kad im se postavi neugodno pitanje, Bodrožić kaže da je to zato što smo još pretpolitičko društvo. "Još se oni uče svom poslu, a kamoli odnosu prema medijima". 

Bodrožić ocenjuje da sve što se postiglo od 2000, mali i veći koraci u demokratizaciji društva, u odnosu prema medijima i shvatanju uloge medija - da je sve to umnogome poništeno u poslednjih sedam godina. Imamo problem sa političarima da ih naučimo da su oni tu zbog građana, i da dobijaju plate iz budžeta, kaže.

Očigledno da većina naših kolega pristaju da budu protočni bojleri i rade propagandu, odustaju od postulata profesije, gledajući da prežive i opstanu i kao ljudi i kao novinari, snishodljivo se ponašaju prema političarima i to ovi obilato koriste i nije ni čudo da se tako ponašaju prema njima, kaže predsednik NUNS-a. "Ima krivice do njih, zbog njihovog bahatog i brutalnog ponašanja prema novinarima i javnosti, ali ima krivice i do nas... Očigledno prestrašeni i isfrustrirani nakon ovoliko godina rada u nemogućim uslovima, spuštamo kriterijume i gledamo nekako da preživimo ovaj period".

Govoreći o najavama i objavama bojkota izbora iz redova opozicije, Bodrožić kaže da vlast sve čini da obesmisli demokratske procese, a da od vanrednih izbora 2014, imamo izbore koji su poništili ono sve što je stvoreno nakon 2000 godine - "da su barem izbori koliko toliko bili slobodni, da su u predizbornim kampanjama svi imali koliko toliko ravnopravne uslove".

Mi od 2014. gledamo taj inženjering naprednjaka koji se samo razvija i koji obesmišljava učešće na izborima i ne samo to već i učešće u javnom prostoru, u političkom životu, dodaje. "Mi u malim mestima to još bolje vidimo kako se sprovode izbori, kako se dele paketi". Bodrožić, koji je iz Kikinde, prenosi da je na prvim višestranačkim izborima 1990. bio u biračkom odboru, i konstatuje da ono što se tada dešavalo - da je bolje nego ovo što se sada dešava.

"Sada vidite ispred svakog biračkog mesta po dva čoveka u kolima sa spiskovima koji su kopije biračkih, i tu već imamo posla za policiju i tužilaštvo, koje bi trebalo već u toku tog dana da reaguje... Imamo besomučnu predizbornu kampanju koju sprovodi vlast, nemate ravnopravne uslove, imate na hiljade ucenjenih ljudi koji rade u javnom sektoru..." Imate preplašene ljude, imate "zatupljene", da upotrebim tu grubu reč, ali zaista se sve čini da se ljudi pretvore u one koji ne razmišljaju svojom glavom, naveo je, dodajući da su to nemogući uslovi za normalnu kampanju i normalne izbore.

"Imam razumevanja za sve koji kažu da je sve prešlo granice i da zaista nema smisla glumiti glinene golubove na tim izborima i biti kulisa još jedne "veličanstvene", "istorijske" pobede SNS i Aleksandra Vučića", kaže gost N1.

Kaže da smo videli da su lideri opozicije prisatali na "nazovi dijalog" na FPN, ne bi li pokazali spremnost da se smanje tenzije u društvu, ali očigledno da to nije dalo rezultate. Saglasan je sa liderom DS Zoranom Lutovcem da je bojkot krajnje rešenje, dodajući da je on u ovom trenutku očigledno jedino rešenje.

Ipak, amasadori pojedinih zemalja izneli su stav da bi opozicija trebalo da izađe na izbore.

Ljudi dolaze iz zemalja gde je ovo nezamislivo 70 godina, ovakva izborna kampanja, i da aktivisti stranke Angele Merkel kontrolišu ispred biračkog mesta i traže od građana da mobilnim telefonom pokažu da li su glasali za njihovu stranku, kaže Bodrožić. Ovim insistiranjem da opozicija izađe na izbore žele da daju doprinos nekom normalnom razvoju našeg društva, a primarno je da se region primiri, naročito zbog Kosova, dodaje. "A očigledno da Vučić ima toliko prostora da se toliko bahati na unutrašnjem planu, jer se od njega očekuje ono što je verovatno obećao 2012, da se reši taj gorući problem, i to je očigledno motiv zašto ambasadori velikih  zemalja pokušavaju da obezbede izbornu utakmicu sa svim akterima".

Šta god da odluči opozicija, siguran je, kako kaže, da će kampanja vlasti biti beskrupulozna.

Kod nas se došlo do toga da Aleksandar Vučić ne želi ništa manje nego 50 odsto (podrške na izborima), i ne samo to nego i 100 posto kontrole nad svim medijima, resursima, svim segmentima društva i sve je to dovelo do ove nenormalne situacije u društvu, koja ne vodi ka dobrom, rekao je gost Novog dana.

Bodrožić kaže da ne razume ovakvo ponašanje ljudi na vlasti koji tvrdoglavo i brutalno brane svoje pozicije ne želeći da odvoje vreme da razgovaraju sa svojim oponentima koji su im komšije, sunarodnici, koji su legitimni predstavnici nekih građana... Dužnost opozicije jeste da kritikuje, nekad i da pretera u kritici, da bude cinična, podvlači.

"Imali ste naprednjake u opoziciji, oni su se ponašali 10 puta gore, od 2008. do 2012, iako su tada imali blagonaklon stav tadašenjg predsednika Borisa Tadića i DS... Zaista su se oni trudili da primire političku situaciju i da naprave ambijent s dve velike partije, koje su obe za priključenje EU", kaže Bodrožić, podsećajući da su tada i Vučić i (Tomislav) Nikolić koristili grube reči, štrajkovali, što je, dodaje, takođe legitimno.

Inženjering vladajuće partije je nemilosrdan i neviđen, šta god da kažete sutra će se to preokrenuti i otići u drugom pravcu, naglašava gost N1. Živeli smo u vremenu devedesetih kada je propaganda isto bila jaka i na mnogo načina su oponenti Miloševićevom režimu bili vređani, targetirani, proglašavani stranim plaćenicima, izdajnicima, podseća. "Ali ovo danas što vidimo, ovo do sada nije bilo i ne znam na šta će izaći, to mi koji radimo u medijima najviše osećamo na svojoj koži, jer su zaista uslovi za naš rad postali neizdrživi. Skidam kapu svakome ko u ovakvom ambijentu, društvu želi da se bavi novinarstvom - slobodnim, nezavisnim, kako nalaže kodeks, moral, kultura čoveka".

"Miloš Veliki" - kao da je Vučić dobio nasledstvo, pa uložio

Osvrćući se na otvaranje autoputa "Miloš Veliki", i na to kako su mediji izveštavali o petosatnoj ceremoniji, Bodrožić kaže da novinari ne žele da postavljaju pitanja koja bi sebi, na primer, postavili da kupe kauč u kući - koliko je to koštalo, koliko košta kilometar, koliko ćemo otplaćivati, koliko je vredan kredit, zašto nije bilo tendera... Niko ne kaže da ne treba da dobijemo nove puteve, insfrastrukutu, ali treba da znamo koliko će to da košta, jer građani to plaćaju, dodao je. To su elementara pitanja za one koji žele da izveste svoje gledaoce, osim tog svečarskog dela, ističe.

Na osnovu onog što je on video, kaže da šta bi pomislio kao građanin: "Pomislio bih da je Aleksandar Vučić dobio nasledstvo iz Bugojna, i uložio svoje pare, dodao malo Babić, dr Stefanović, uložili pare, platili folklor..." Ispostavlja se kao da je to privatna inicijativa i da smo dobili 60 km puta, a ne javni novac, dodaje. Kaže da možemo napraviti paralelu sa izgradnjom Mosta na Adi, dodajući da ne treba nikom zameriti što je bio tada zajedljiv i previše napadan kad je insistirao na ceni, jer tako treba.

O napadu na Srbe u Kninu

Bodrožić, osvrćući se na jučerašnji napad kod Knina građana koji su gledali utakmicu Zvezde u kafiću, kaže da se 30 godina taloži mržnja, a da nema smirivanja ni zbog unutrašnjih prilika, političkih poena, jer je uvek lako naći protivnika sa one strane granice i optužiti ga da je za sve kriv. To se ponavlja u ciklusima, ovo ne iznenađuje i čudim se, zbog toliko mržnje koja se izliva sa stranica tabloida, da nema i više ekscesa, s obzirom na to da je mnogo veći broj ljudi koji tamo putuju na letovanje, dodao je. Pogrešne emocije se non stop podižu i političari koji su danas na vlasti uglavnom su iz partija koje su vodile ratove i ne mogu od svog korena dalje da odmaknu, a te sve maske koje gledamo i ovde i u Hrvatskoj, kod HDZ i drugih desničara, brzo padnu nakon takvih događaja, kaže Bodrožić.

]]>
Fri, 23 Aug 2019 12:10:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44198/bodrozic-inzenjering-naprednjaka-nemilosrdan-i-nevidjen-obesmisljava-izbore.html
Poverenik: Srbija nije spremna za primenu Zakona o zaštiti podataka koji je počeo da se primenjuje http://nuns.rs/info/news/44195/poverenik-srbija-nije-spremna-za-primenu-zakona-o-zastiti-podataka-koji-je-poceo-da-se-primenjuje.html Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je danas da mnogi koji treba da obavljaju obradu podataka o ličnosti još uvek nisu spremni za primenu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je stupio na snagu. ]]> Marinović je za Radio-televiziju Srbije (RTS) rekao je da je oko 12.000 subjekata koji vrše obradu a da mnogi nisu spremni zbog dobijanja novih odgovornosti i nadležnosti.

On je naveo da je "rok od devet meseci prekratak".

"Veliki pripreme treba da budu urađene", kazao je Marinović za RTS, dodajući da i pored ranije najave da će tražiti od Skupštine Srbije odlaganje primene tog zakona, nije uspeo jer parlament tokom letnje pauze nije radio.

Marinović je kazao da bi Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti mogao da počne da podiže optužne akte zbog neprimenjivanja, ali da to nije svrha zakona već da se zaštite podaci o ličnosti.

On je naveo da će ta institucija početi preventivno da deluje,  kao i da će najpre upozoravati.

]]>
Fri, 23 Aug 2019 11:10:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44195/poverenik-srbija-nije-spremna-za-primenu-zakona-o-zastiti-podataka-koji-je-poceo-da-se-primenjuje.html
Željko Mitrović izgubio na sudu od Dragana Đilasa http://nuns.rs/info/news/44193/zeljko-mitrovic-izgubio-na-sudu-od-dragana-djilasa.html Prvi osnovni sud u Beogradu presudio je da je Željko Mitrović, vlasnik TV Pink, kriv za laži i uvrede koje je, u jednom od svojih brojnih „otvorenih pisama“, izneo na račun Dragana Đilasa, lidera Stranke slobode i pravde. ]]> Kako se navodi u saopštenju Stranke slobode i pravde, Mitrović je u oktobru 2017. godine u otvorenom pismu  naslovljenom sa „Dragi Điki“, izneo niz laži, tvrdeći da je Đilas „pljačkao grad i državu, svaku familiju i pojedinca ponaosob, nameštao tendere i krao građane na izgradnji mostova“, i to emitovao puna tri dana u raznim terminima na svojoj televiziji. Sud je ove navode, kao i navode da je Đilas „hapsio lekare“, ocenio kao netačne i uvredljive i presudio Mitroviću da plati 200.000 dinara.

Predsednik SSP Dragan Đilas izjavio je da je ovo već treći sudski postupak protiv Željka Mitrovića koji je dobio, ali da to nije sprečilo vlasnika TV Pink da nastavi sa iznošenjem neistina i uvreda.

„On plati hiljadu-dve evra i nastavi da i dalje o meni laže milione građana. Podnosiću i ubuduće tužbe, ali javno postavljam pitanje da li su kazne koje sud određuje adekvatne kad se vidi da nemaju nikakav uticaj i da se iste stvari ponavljaju. Ista je situacija i sa lažima koje izgovaraju Vučići, Vesići, Informeri i Srpski telegrafi… Svi plate ove, za njih simbolične iznose, i nastave sa lažima. Pitanje je dokle”, istakao je Đilas.

Novac od odštete Đilas će, kako je saopštila njegova stranka, uplatiti u humanitarne svrhe.

]]>
Fri, 23 Aug 2019 11:06:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44193/zeljko-mitrovic-izgubio-na-sudu-od-dragana-djilasa.html
In memoriam - preminula Helena Korpaš novinarka RTV-a http://nuns.rs/info/news/44192/in-memoriam---preminula-helena-korpas-novinarka-rtv-a.html Posle teške bolesti, danas je umrla naša koleginica Helena Korpaš. ]]> Rođena je 23. septembra 1962. godine u Đurđevu, a u Radio-televiziji Vojvodine je radila od 3. januara 1990. godine.

U svojoj karijeri novinara i urednika pratila je gotovo sve oblasti, a najviše ekonomiju, što joj je bio i fah. U tom domenu dugo je bila angažovana i u oblasti poljoprivrede.

Dosta svog profesionalnog interesovanja je posvećivala i verskim temama.

Helena Korpaš će biti zapamćena kao urednica emisija za decu koje je pripremala sa posebnom ljubavlju i profesionalnošću. Ni ostale teme iz novinarske profesije joj nisu bile strane.

Na našu Helenu smo uvek mogli računati i kao na kolegu i prijatelja, uvek dobrog raspoloženja, blage naravi, osobu sa kojom je bilo lepo raditi i družiti se.

Helena Korpaš će biti sahranjena u petak u 11 sati u Đurđevu, a komemoracija je sutra u Radio-televiziji Vojvodine, takođe u 11 sati.

]]>
Fri, 23 Aug 2019 11:01:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44192/in-memoriam---preminula-helena-korpas-novinarka-rtv-a.html
Viši sud ponovo kaznio NIN po tužbi Nebojše Stefanovića http://nuns.rs/info/news/44189/visi-sud-ponovo-kaznio-nin-po-tuzbi-nebojse-stefanovica.html “U ime naroda”, kako je navedeno u presudi donetoj još 6. juna 2019, Viši sud u Beogradu ustanovio je da privatno lice Nebojša Stefanović, koji se mimo suda predstavlja kao ministar policije, nije “Glavni fantom iz Savamale”. I da je samim tim, zbog njegove fotografije objavljene na naslovnoj strani NIN-a 16. juna 2016. i pratećeg teksta “Nebojša Stefanović, glavni fatom iz Savamale” pretrpeo duševni bol, koji je procenjen na 300.000 dinara, uvećan za zatezne kamate i sudske troškove. ]]> Tri godine nakon što MUP nije utvrdio ko je rušio u Savamali i dve godine nakon što je, posle žalbe NIN-a, Apelacioni sud presudio da najstariji nedeljnik nije kriv, sve je odlukom Kasacionog suda vraćeno na početak. I opet je isti sudija Višeg suda, Slobodan Keranović, doneo istu odluku, po kojoj Stefanovićeva duševna bol vredi tačno onoliko koliko je u tužbi i tražio.

Jedina je razlika u odnosu na prvobitnu presudu, donetu krajem 2016, posle samo jednog ročišta, što je ovog puta amnestirao glavnog i odgovornog urednika NIN-a Milana Ćulibrka.

Čak je naložio Stefanoviću da mu isplati 60.000 dinara na ime troškova parničenja.

Istovremeno, novinarka Sandra Petrušić, autorka teksta i NIN DOO dužni su, po novoj presudi, da solidarne isplate nadoknadu tužiocu. Konkretno, sudija Keranović je tek iz drugog pokušaja primetio ono što mu je predočeno i u prvom – da u trenutku objavljivanja teksta Ćulibrk nije bio odgovorni, već samo glavni urednik NIN-a.

NIN će, kao i posle prve nepravosnažne presude, iskoristiti pravo na žalbu Apelacionom sudu, posebno imajući u vidu obrazloženje koje je ovaj sud dao kada je predmet vratio na prvostepeni postupak – da se ustanovi kako je ministar policije, koji je na čelu resornog Ministarstva, delao od rušenja u Savamali do objavljivanja spornog teksta u NIN-u. I kada se i koliko puta tim povodom obratio građanima u “situaciji kada je javnost uznemirena tim događajem”.

U presudi Višeg suda u Beogradu je navedeno da je sudu dostavljen pres-kliping iz kog se vidi da se Stefanović obraćao javnosti u periodu od rušenja u Hercegovačkoj do objavljivanja teksta, ali se ne vidi kojim rečima i da li je to činio na “umirujući način”. NIN se nada da će Apelacioni sud na osnovu iskaza ministra Stefanovića (da nije preslušao snimke telefonskih razgovora između uznemirenih građana i operaterke u MUP-u i da mu “nije jasno odakle toliko interesovanje javnosti zbog rušenja ‘nekoliko bespravnih objekata’ i da su se u srušenim objektima u Savamali ‘odvijale i neke kriminalne radnje u sprezi s tajkunima”) proceniti da li ga je NIN bez ikakvog povoda prozivao, ukazujući da će se ministar policije smatrati “glavnim fantomom iz Savamale” sve dok policija ne otkrije ko je pre 40 meseci sa fantomkama na glavama bespravno rušio u centru grada.

]]>
Fri, 23 Aug 2019 10:59:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44189/visi-sud-ponovo-kaznio-nin-po-tuzbi-nebojse-stefanovica.html
Počinje primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti http://nuns.rs/info/news/44188/pocinje-primena-novog-zakona-o-zastiti-podataka-o-licnosti.html Institucija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštila je da 22. avgusta počinje primena novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. ]]> Poverenik je podsetio sve kojima Zakon nameće određene obaveze i odgovornosti, a naročito organe vlasti, velika privredna društva, srednja i mala preduzeća i preduzetnike da se, ukoliko to do danas nisu učinili, usklade sa obavezama po novom Zakonu.

U saopštenju se još jednom konstatuje „da početak primene zakona nažalost nije odložen, uprkos činjenici da mnogi subjekti na koje se zakon odnosi nisu ili nisu dovoljno spremni za početak primene zakona“.

Poverenik je nedavno od predsednice Skupštine Srbije zatražio jednogodišnje odlaganje primene tog zakona, jer brojni organi vlasti i kompanije nemaju dovoljno kapaciteta da odgovore obavezama koje nameće zakon, ali zbog letnje pauze Skupština nije zasedala.

]]>
Thu, 22 Aug 2019 14:29:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44188/pocinje-primena-novog-zakona-o-zastiti-podataka-o-licnosti.html
Maja Pavlović štrajk glađu nastavlja ispred Predsedništva http://nuns.rs/info/news/44184/maja-pavlovic-strajk-gladju-nastavlja-ispred-predsednistva.html Direktorka novosadskog Kanala 9 Maja Pavlović predala je na pisarnici Predsedništva molbu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić primi i najavila da će štrajk glađu nastaviti ispred Predsedništva. ]]> Pavlović je izrazila očekivanje da će je Vučić primiti u petak ujutru i podsetila da je, kada je dolazio na tu funkciju, najavio da će primati građane od 5.00 do 8.00.

Ona je istakla da će štrajk nastaviti do ispunjenje zahteva.

Pavlović, koja treći put štrajkuje glađu, rekla je ranije da tri meseca posle njenog sastanka sa premijerkom Anom Brnabić, kada je prekinula tronedeljni štrajk, nijedan od njenih preostalih zahteva nije ispunjen.

"I dalje smo šikanirani na konkursima na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou. Ove godine smo podržani sa tri puta manje sredstva nego prethodnih", rekla je Pavlović i dodala da nijedno javno preduzeće u Novom Sadu koje je Kanalu 9 otkazalo ugovor, neće da ga obnovi.

Maja Pavlović štrajkovala je glađu u maju prošle i ove godine.

]]>
Thu, 22 Aug 2019 13:09:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44184/maja-pavlovic-strajk-gladju-nastavlja-ispred-predsednistva.html
Poverenik: Telekom da KRIK-u dostavi ugovor o kupovini Kopernikusa http://nuns.rs/info/news/44183/poverenik-telekom-da-krik-u-dostavi-ugovor-o-kupovini-kopernikusa.html Poverenik za informacije od javnog značaja naložio je državnom preduzeću Telekom Srbija da dostavi KRIK-u Glavni ugovor o kupovini kablovskog operatera „Kopernikus technology“. ]]> Glavni ugovor između državnog Telekoma i dve ofšor firme registrovane na Kipru o kupovini kablovskog operatera „Kopernikus technology“ nije objavljen ni deset meseci nakon potpisivanja. Iako je novinarka KRIK-a više puta zatražila od Telekoma taj dokument, iz ovog državnog preduzeća nikada nije stigao odgovor.

Zbog toga je služba Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naložila Telekomu da u roku od pet dana odgovori na zahtev i dostavi Glavni ugovor ukoliko ga poseduje. Podsetimo, iako ključni ugovor o prodaji kablovskog operatera Kopernikus državnom Telekomu nije objavljen, iz dokumentacije do koje su došli novinari Raskrikavanja može se zaključiti da je u pitanju 195 miliona evra.

Naime, propratna dokumentacija sastavljena istog dana kada i Glavni ugovor otkriva cenu.

Prema Ugovoru o prenosu udela, Telekom je „Kopernikus technology“ kupio od dve ofšor firme registrovane na Kipru - „Kopernikus Corporation (Cyprus) Ltd“ i „KPNK CY Holdings Limited“. 

Iza prve stoji Srđan Milovanović, novi vlasnik televizija PRVA i 02 i brat poverenika Srpske napredne stranke, a iza druge je poljski investicioni fond Abris.

Vlasnici „Kopernikus technology“, da bi prodali firmu Telekomu, morali su prvo da ponude jedan drugom deo vlasništva - kako bi ispunili pravo preče kupovine. Sastavili su dokumentaciju u kojoj formalno nude jedan drugom vlasništvo u firmi i odbijaju ponudu.

Tako se navodi da je „KPNK CY Holdings“ odbio da kupi udeo „Kopernikus Corporation ltd“ za 105 miliona evra, dok je „Kopernikus Corporation ltd“ odbio da kupi udeo drugog vlasnika za 90 miliona evra. Odlučili su da pod istim uslovima svoje udele prodaju Telekomu Srbija, što u zbiru iznosi 195 miliona evra, kako piše u dokumentaciji do koje su došli novinari Raskrikavanja. 

„Shodno navedenom, saglasni smo da Vaš udeo, a koji će predstavljati udeo od 49% osnovnog kapitala Društva, prodate pod istim uslovima pod kojima ste nama učinili ponudu, privrednom društvu Preduzeću za telekomunikacije Telekom Srbija“, navodi su u jednom od obaveštenja o odricanju od prava preče kupovine potpisan 1. novembra 2018.

Istog dana potpisan je i glavni ugovor sa Telekomom kada i ova dokumentacija - 1. novembra 2018.

Telekom je nakon kupovine kompanije „Kopernikus technology“ kupio još nekoliko manjih kablovskih operatera čiji su ugovori takođe tajni.

]]>
Thu, 22 Aug 2019 11:16:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44183/poverenik-telekom-da-krik-u-dostavi-ugovor-o-kupovini-kopernikusa.html
Maja Pavlović odgovorila UDS-u: Kanal 9 izmiruje obaveze u skladu sa Zakonom http://nuns.rs/info/news/44180/maja-pavlovic-odgovorila-uds-u-kanal-9-izmiruje-obaveze-u-skladu-sa-zakonom.html Vlasnica Kanala 9 Maja Pavlović, koja po treći put štrajkuje glađu, navela je, reagujući na saopštenje Unije diskografa Srbije (UDS), da njena televizija naknade izmiruje u skladu sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima, po staroj tarifi, sve dok o tome traje sudski spor. ]]> "Minimalna naknada koju treba da plaća TV Kanal 9, po novoj spornoj tarifi, je 60.000 dinara mesečno. Po osnovmoj tarifi mi treba da plaćamo je 1,3 odsto od prihoda od emitovanja. 60.000 je 1,3 odsto od 4.615.384,61 dinar. To znači da država smatra da jedna lokalna televizija ima minimalne prihode od preko 4,5 miliona dinara mesečno. Kamo sreće", navodi Maja Pavlović.

Maksimalni prihodi lokalnih televizija, kako dodaje, nisu preko 20 miliona dinara godišnje, odnosno oko 1,5 miliona dinara mesečno.
"Upravo zato Veran Matić ispravno smatra da su iznosi minimalnih naknada nerealni i da ih treba korigovati. Mogu biti najniži u regionu, oni ne odgovaraju stvarnosti u Srbiji, i stanju u lokalnim i regionalnim medijima", upozorava Pavlović.

Ističe i da TV stanice plaćaju četiri puta veću naknadu od radio stanica, iako se, kako kaže, situacija u Srbiji promenila i lokalne i regionalne radio stanice imaju veće, a u najboljem slučaju iste prihode kao i TV stanice.

Pavlović je demantovala navode UDS-a da Kanal 9 godinama izbegava da plaća naknadu, i ističe da redovno izmiruje svoje obaveze po prethodnoj tarifi, u skladu Zakonom o autorskim i srodnim pravima.

"Odnosno, sve dok traje spor oko tarife, Zakon kaže da treba da plaćamo iznos utvrđen prethodnom, nespornom tarifom", objašnjava vlasnica Kanala 9, precizirajući da je iznos od oko tri miliona dinara koji OFPS navodi kao na dug njene televizije, zapravo razlika naknade između stare i nove tarife.

Maja Pavlović je optužila UDS da svojim saopštenjem upravo vrši politizaciju njenog štrajka glađu,"pogotovo stavljajući reči 'štrajk glađu' pod navodnike".

"Zakon ne krši TV Kanal 9, već OFPS i u tome ima punu podršku sudova u Srbiji", zaključuje Maja Pavlović.

Podsetimo, UDS je saopštenjem pozvala predsednika ANEM Verana Matića da apeluje na Maju Pavlović da prekine štrajk glađu i da se organizjuje zajednički sastanak sa predstavnicima organizacija Sokoj, OFPS i PI, kao i predstavnicima udruženja novinara UNS.

UDS je naveo da Pavlović godinama unazad izbegava ispunjavanje zakonske obaveze i plaćanje naknade za emitovanje i da je štrajk glađu njena reakcija na pravosnažne sudske presude.

]]>
Thu, 22 Aug 2019 11:14:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44180/maja-pavlovic-odgovorila-uds-u-kanal-9-izmiruje-obaveze-u-skladu-sa-zakonom.html
Maja Pavlović najavljuje radikalizaciju štrajka http://nuns.rs/info/news/44177/maja-pavlovic-najavljuje-radikalizaciju-strajka.html Maja Pavlović će danas objaviti na koji način će radikalizovati štrajk glađu. Podrška stiže i od strane doskorašnje glavne urednice TV Leskovac, Nataše Đorđević, koja kaže da bi medijska zajednica trebalo da se udruži i traži regulisanje naknada koje država naplaćuje lokalnim televizijama. ]]> Jedanaesti dan štrajka glađu direktorka Kanala 9 Maja Pavlović počinje najavom da će, i pored toga što se oseća iscrpljeno, radikalizovati svoj štrajk ispred zgrade Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i porukom da će sve objasniti na konferenciji za novinare koju će organizovati u 11.55 časova ispred zgrade Predsedništva.

Razlog svemu je to što ni posle toliko vremena nije dobila odgovor da li će biti primljena na razgovor sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, kao ni to što sudski sporovi koje je pokrenula nisu rešeni.

Tokom jučerašnjeg dana oglasili su se članica Saveta REM-a Olivera Zekić, koja poručuje da ovo regulatorno telo nema više veze sa štrajkom direktorke Kanala 9, dok u Uniji diskografa Srbije pozivaju Maju Pavlović na sastanak, apelujući da prekine štrajk. Oni su podsetili da je Asocijacija nezavisnih onlajn medija (ANEM) 2014. godine potpisala sporazum o tarifi sa OFPS, kao i protokol oko naknade za emitere sa SOKOJ-em. Dodali su i kako „Maja Pavlović godinama unazad izbegava ispunjavanje zakonske obaveze“, za šta direktorka Kanala 9 kaže da je laž, dodajući da saopštenje Unije smatra sramotnim.

„Ako REM nema nikakve veze više sa Kanalom 9, onda se ja pitam kako to da je Olivera Zekić, da bi me ubedila da prekinem štrajk glađu ranije ove godine, obećala da će Kanalu 9 biti vraćeno 400.000 dinara koje nam je OFPS skinuo sa računa i da će pokrenuti inicijativu za izmenu tarifa REM-a. To se nije dogodilo, a ja sam bila prekinula štrajk glađu. Još jednom ponavljam da nije tačno da Kanal 9 ne plaća svoje obaveze prema organizacijama, plaćamo po onoj tarifi koja nije sporna, jer to omogućava član 187 Zakona o autorskim i srodnim pravima“, navodi Pavlović za Cenzolovku.

Minimalna naknada koju bi Kanal 9 trebalo da plaća OFPS-u iznosi 60.000 dinara, dok je po nespornoj tarifi morao da plaća 1,3 odsto od prihoda od emitovanja. Kada se ovo sabere, dobija se da 60.000 predstavlja 1,3 odsto od više od 4,6 miliona dinara. Po rečima Maje Pavlović, država smatra da jedna lokalna televizija ima minimalne prihode veće od 4,6 miliona, što je daleko od istine. 

Stižu i nove potvrde iz raznih krajeva Srbije da se lokalni emiteri suočavaju sa istim ili sličnim problemima, kao i novosadski Kanal 9. Nakon što je direktorka Televizije Forum iz Prijepolja Mileva Mališić za Cenzolovku ispričala svoje iskustvo sa sudskim borbama zbog tarifa SOKOJ-a i OFPS-a, opisujući ove organizacije kao monopolističke, nova potvrda da problem postoji stiže iz Leskovca.

Doskorašnja glavna urednica i zamenica direktora Televizije Leskovac Nataša Đorđević kaže za Cenzolovku da je očekivala tišinu institucija kada je u pitanju slučaj Kanala 9, jer se radi o problemima koji se tiču lokalnih medija u svim sredinama. Ona smatra da ne postoji volja da se čitava stvar pomeri sa mrtve tačke.

„Mislim da je način obračuna ovih naknada protivzakonit, nemaju neko debelo uporište u zakonu. Sve je po principu – kadija tuži i da ti kadija sudi, sami određuju visinu naknade. Dok sam radila u Televiziji Leskovac imali smo problema ne samo sa OFPS, SOKOJ-em, REM-om, već i sa kablovskim operaterima, koji su ovde na jugu monopolisti. Preživljavali smo uz tešku muku, reprograme, suočeni sa pretnjama oduzimanja dozvole, svodilo se na moljakanje i to da sam tri-četiri puta mesečno morala u Beograd na razgovore. U suštini, nikada ništa nismo uspeli da rešimo, bez obzira na to što se čini da u rukama imamo medije kao najjače oružje, to ovde ne važi“, kaže Đorđević.

I ona daje podršku Maji Pavlović u njenoj borbi za ostvarenje cilja, iako joj je žao što je došlo do štrajka glađu. Smatra da bi rešenje problema bilo to da televizije plaćaju naknadu procentualno na osnovu prihoda.

„Ali tu postoji jedan problem. Mnogo puta sam potezalu tu temu i sve vraća na isti odgovor da se ne može ići ispod minimuma, a oni su ti koji ga određuju. To za šta oni kažu da je najniža tarfifa jednostavno nije realno. Postavlja se pitanje da li bi medijska zajednica trebalo da se udruži oko ovog pitanja i traži regulisanje naknada, ali ja se pitam koja medijska zajednica? Zna se u čije ruke je prešao veliki broj medija i koliko će još njih preći u te iste ruke do kraja godine“, zaključuje Đorđević za Cenzolovku.

A da je potrebno redefisanje tarifa za naknade organizacijama za zaštitu autorskih prava, poručio je i predsednik ANEM-a Veran Matić, koji je naveo kako naknade za emitovanje fonograma uopšte nisu male i da bi ih valjalo korigovati. Kako je uočio, ključni problem tarife je to što su previsoko postavljeni pragovi minimalnih naknada, pa većina medija ne plaća u procentu od prihoda, nego minimalnu naknadu koja u većim sredinama uopšte nije mala. Zbog toga bi te pragove, smatra Matić, trebalo korigovati tako da većina medija plaća naknade u procentu o prihoda, što sada nije slučaj.

Pitanje naknade i osporavanje tarifa jeste predmet višegodišnjih sudskih procesa koje vode Maja Pavlović i Kanal 9. Kako konačne presude ne dobija pred pravosudnih organima u Srbiji, ona će zadovoljenje pravde, kako je ranije navela za Cenzolovku, potražiti na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

]]>
Thu, 22 Aug 2019 11:12:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44177/maja-pavlovic-najavljuje-radikalizaciju-strajka.html
Gradski čelnici doslovno beže od škakljivih tema i novinara nezavisnih medija http://nuns.rs/info/news/44185/gradski-celnici-doslovno-beze-od-skakljivih-tema-i-novinara-nezavisnih-medija.html Prema svedočenju novinara kritičkih medija u Pančevu, političari se trude da im što više otežaju dolazak do informacija čije je objavljivanje u interesu Pančevaca, dok u gradskoj PR službi kažu kako je ovaj grad primer dobre prakse. U Nemačkoj, s druge strane, političari koji kriju informacije i ne žele da komuniciraju sa medijima bili bi politički mrtvi. ]]> Na svega nekoliko desetina metara od kuće u kojoj žive, u subotu, 2. marta, buknula je vatra koja je gutala sve pred sobom. Ipak, stanovnike baraka smeštenih preko puta Železničke stanice Varoš Pančevo, tik uz baru Peskana, ovaj požar nije iznenadio. Samo od januara do marta ove godine taj prostor je goreo čak u 11 navrata.

Ovoga puta vatra je bila na samo 10 metara od pruge, kojom se kreću i cisterne Naftne industrije Srbije. Bez obzira na potencijalno ogromnu opasnost za stanovnike Pančeva, oni za tu informaciju nisu ni znali, jer nije objavljena u lokalnim medijima.

Evo i zašto.

Kada je nešto škakljivo, a njima su i sitnice takve, ne možeš da uhvatiš sagovornika ni sudskim putem. Zato nam neke dobre priče propadaju (Dragan Vukašinović)

Na društvenim mrežama su nakon požara počele da se pojavljuju fotografije izgorele Peskane, ali zvaničnih vesti o tome nije bilo. Već 4. marta novinarka lokalnog informativnog portala Panpress pozvala je Vatrogasno-spasilačku brigadu Pančevo, gde joj je rečeno da za detalje o požaru mora da se obrati Birou za saradnju sa medijima Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije radi dobijanja saglasnosti za razgovor sa načelnikom Vatrogasne brigade.

Istog dana poslat je mejl Birou, na koji niko nije odgovorio nekoliko dana. Nakon poziva kako bi videla da li će i kada biti dostavljena saglasnost, novinarki je rečeno da će odgovor stići do kraja sedmice.

To se nije desilo, pa je novinarka ponovo pozvala Biro…

Tako je tek 14. marta, gotovo dve nedelje posle požara, kada ta informacija za građane nije bila toliko važna kao što bi bila važna da je objavljena istog dana kada je požar izbio, dobila kakav-takav odgovor i objavila jedini tekst o toj temi u lokalnim medijima.

Beg od novinara

Slično se dogodilo i Draganu Vukašinoviću, dopisniku Radio-televizije Vojvodina iz Pančeva. Zbog nedostupnosti za izjave nadležnih iz gradskih službi i zaposlenih u Kancelariji za odnose s javnošću Gradske uprave Pančevo, priča o devojčici koju je u aprilu ove godine izujedao pas – ostala je neispričana.

Vukašinović ocenjuje da se u svakodnevnom radu teško dolazi do sagovornika.

„Oni što imaju ime i prezime ne ustručavaju se da govore, jer su se valjda izborili za neki status. Ostali uglavnom na sve načine beže od novinara. Kada je nešto škakljivo, a njima su i sitnice takve, ne možeš da uhvatiš sagovornika ni sudskim putem. Zato nam neke dobre priče propadaju. I tako ukrug“, zaključuje dopisnik RTV-a za Cenzolovku.

Za dopisnicu Politike iz Pančeva Olgu Janković, koja se novinarstvom bavi 25 godina, problematično je dobijanje informacija, ali i način njihovog plasiranja. Dok su nekada lični kontakti bili put do dobijanja izjava, a razgovori se obavljali oči u oči, danas su procedure prepreka za dobru komunikaciju između predstavnika vlasti i novinara i novinarki.

Ne razumem potrebu da se neki posao ili stav obavije velom tajne, da se mistifikuje i da narod u to nema uvid, jer puna su usta transparentnosti, otvorenosti, napretka i rezultata (Aleksandar Stojković)

Sa gotovo istim problemima suočavaju se i novinari i novinarke lokalnog portala 013info. Aleksandar Stojković, urednik informative na tom portalu, izostanak odgovora, sa kojima se povremeno susreće, ne oseća kao pritisak, već kao „podmetanje klipova pod točkove“.

„Neka pitanja jednostavno ostanu bez odgovora, što i objavimo i na taj način obavestimo narod da smo pokušali da dobijemo informaciju. Uvek imamo o čemu da pišemo, a to što oni neće da se oglase, samo govori o njihovom odnosu prema građanima. Mi imamo oko 650.000 pregleda mesečno, najčitaniji smo u Pančevu, i ako ne žele da se njihov glas čuje u tom mediju, onda ne žele da građani znaju šta oni misle. Šta kriju, ja ne znam“, kaže Stojković.

Dom zdravlja Pančevo im, recimo, 10 meseci nije odgovorio na pitanje o broju pedijatara u toj zdravstvenoj ustanovi. U međuvremenu je, kako kaže Stojković, direktor prestao da se njihovoj  saradnici javlja na telefonske pozive.

Čekanje na odgovore otežava im rad, ocenjuje Stojković. Ipak, ima i dobrih primera.

„Mi smo brz medij i treba nam kratka, jasna, objektivna i precizna informacija. Ja sam zahvalan tim ljudima koji komuniciraju sa nama jer oni zadovoljavaju potrebu građana da znaju šta ljudi na funkcijama misle i šta imaju nameru da rade. Ne razumem potrebu da se neki posao ili stav obavije velom tajne, da se mistifikuje i da narod nema uvid u to, jer puna su usta transparentnosti, otvorenosti, napretka i rezultata“, ističe Stojković.

NEMAČKI MODEL: DISCIPLINSKA TUŽBA ZBOG ĆUTANJA POLITIČARA

I dok u Srbiji novinari i novinarke moraju da se izbore za svaku informaciju, nešto zapadnije one im se sveže serviraju, jer „svaka vlada mora novinarima da daje informacije“.

Filip Rihter (Philipp Richter) je iz Ravenzburga. Novinar je i urednik u dnevnom listu Schvabische Zeitung, koji izdaje regionalna medijska kompanija Schvabisch Media.

Ravenzburg je gradić sa oko 50.000 stanovnika u južnoj Nemačkoj, blizu švajcarske i austrijske granice. Region je jedan od ekonomski najuspešnijih u Nemačkoj. Stopa nezaposlenosti je dva-tri odsto.

U takvim uslovima, novinari nesmetano rade i nemaju problema. Filip Rihter za Cenzolovku objašnjava kako izgleda komunikacija između predstavnika vlasti i novinara:

„Skoro svaki dan sam u kontaktu sa čelnicima sela, gradskih i područnih uprava jer su nam potrebne informacije za proizvodnju vesti. U Nemačkoj postoji zakon o slobodi informisanja. Dakle, svaka vlada mora novinarima da daje informacije. Ako to ne uradi, novinari mogu pokrenuti takozvanu disciplinsku tužbu. Ali nikada nisam bio u takvoj situaciji. Ponekad gradonačelnici ne žele da vam sve kažu, pa morate izvršiti pritisak, objasniti im svoja prava i tada će oni odgovoriti. Ako mi ne odgovore, i dalje mogu da objavim informacije koje imam i napišem u članku da mi nisu dali informacije koje sam tražio. Ali ovo je za političara najgori scenario. Generalno, uvek dobijem informacije koje želim. Zadovoljan sam situacijom. Nemam na šta da se žalim. Osećam se slobodno i dobro sam tretiran kao novinar. Ali, naravno, uvek postoje izuzeci.“

Razgovore uglavnom obavlja telefonski, ali gradskim funkcionerima nije nikakav problem ni da sednu i razgovaraju sa novinarima, kaže Rihter.

Na škakljive teme nemački predstavnici vlasti ponekad odgovaraju, ali je nekad potrebno izvršiti pritisak.

„Ponekad je potrebno i da počnete sa objavljivanjem svojih istraživanja kako biste stvorili pritisak. Ili morate pitati poslanike gradskih parlamenata i oni će vam davati informacije. Ali treba da imaju puno poverenja u novinara. To je težak posao. Ali ako vam ljudi veruju, to vas čini pouzdanijim. Ako pokažete političkim predstavnicima da znate mnogo, oni će vam odgovoriti više. I, naravno, to zavisi od osobe koja je na vlasti. Ista situacija može biti potpuno različita od osobe do osobe“, ocenjuje naš sagovornik.

Rihter kaže da bi predstavnici vlasti koji ne žele da razgovaraju sa novinarima bili politički mrtvi i morali bi da podnesu ostavku, ali dodaj da on nije imao takvo iskustvo.

Od poteškoća sa kojima se suočava u dobijanju informacija izdvaja kašnjenje odgovora, pa je nekad potrebno da dva, tri puta postavi pitanje da bi dobio informacije koje traži.

PR služba: Pančevo primer dobre prakse

Novinari pančevačkog dopisništva RTS-a i nedeljnika Pančevac kažu da uglavnom nemaju takvih problema.

Siniša Trajković, novinar nedeljnika Pančevac, saradnju ocenjuje osmicom.

„S obzirom na to da postoji zatvoren sistem unutar lokalne vlasti koji funkcioniše po vertikalnoj liniji, sve se svodi na to da li ciljani sagovornik sme da iznese svoje stavove ili podeli informacije s novinarima ili mora da se ’konsultuje’ s nekim ko je na hijerarhijski višem položaju u stranci“, ističe Trajković.

Dodaje da nikakvih problema oko dobijanja informacija nemaju, osim eventualno oko dogovaranja termina sastanka, što ponekad ume da potraje.

Šef dopisništva RTS-a u Pančevu Goran Jovičić kaže da oni u većini slučajeva dolaze do informacija bez poteškoća.

„Mada kada je neka škakljiva tema u pitanju, odugovlači se i traži izgovor zašto se nešto ne može, pa se izmišljaju službena putovanja i sastanci, ali upornost se na kraju isplati. Neki su shvatili da je uvek bolje dati izjavu za RTS, jer mi ćemo napraviti priču i bez njih, a onda su u još većem problem“, smatra Jovičić.

Sa procedurama se susreću jedino kada su u pitanju centralizovane institucije, poput Pošte, Zatvora, EPS-a, kada je potrebno mejlom uputiti zahtev za snimanje.

Saradnju sa medijima, Jasmina Radovanović, savetnica za odnose s javnošću u Gradskoj upravi Pančevo, ocenjuje kao dobru, sa prostorom za unapređenje.

„Na osnovu svakodnevne prakse možemo reći da su otežavajući faktori i za nas i za novinare – rokovi. Vrlo dobro razumemo neophodnost brzine protoka informacija, ali iako se trudimo da na sve odgovorimo maksimalno brzo, ne možemo uvek garantovati da će to biti u skladu sa redakcijskim rokovima. U najvećem broju slučajeva od nas se očekuje da sve završimo istog dana ili eventualno narednog”, ističe Jasmina Radovanović.

To, kako kaže, nije uvek moguće, iz objektivnih razloga, koji se odnose „na prethodne obaveze i aktivnosti potencijalnih sagovornika, ili je potrebno više vremena da se prikupe neophodne informacije, ili nisu zaokružene sve aktivnosti po nekom pitanju da bi mogla da se da celovita i jasna informacija za javnost u datom trenutku“.

Kada je reč o procedurama, Jasmina Radovanović napominje da svaka ozbiljna organizacija ima svoje komunikacione procedure, koje nisu komplikovane, već su precizne i tu su da bi pomogle i uredile komunikacijske tokove u cilju pravovremenog i tačnog informisanja i organizacije rada u ovoj oblasti, što je u interesu svih učesnika u tom procesu, a pre svega u interesu javnosti.

„Grad Pančevo odavno ima svoje pisane politike koje uređuju ovu oblast u saradnji sa medijima, po čemu smo prepoznati kao primer dobre prakse u Srbiji, ali i šire, od strane međunarodnih institucija i organizacija“, navodi Jasmina Radovanović i dodaje da je i Transparentnost Srbija, na osnovu otvorenosti i dostupnosti informacija javnosti proglasila Grad Pančevo za najtransparentniju lokalnu samoupravu za 2017. godinu (među 15 opština, prim. nov.).

]]>
Wed, 21 Aug 2019 13:21:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44185/gradski-celnici-doslovno-beze-od-skakljivih-tema-i-novinara-nezavisnih-medija.html
10. dan štrajka Maje Pavlović: Mediji moraju da se udruže i traže promenu tarifa http://nuns.rs/info/news/44172/10-dan-strajka-maje-pavlovic-mediji-moraju-da-se-udruze-i-traze-promenu-tarifa.html Maji Pavlović treba pružiti podršku jer istrajava u tome da se nešto što je sporno reguliše. Ovo je zaista veliki problem lokalnih medija koji su digitalizacijom i ne svojom voljom postali regionalni, kaže Mileva Mališić, direktorka TV Forum iz Prijepolja. ]]>

Direktorka novosadske televizije Kanal 9 Maja Pavlović počela je 10. dan štrajka glađu ispred zgrade Regulatornog tela za elektronske medije u Beogradu. Nijedan predstavnik vlasti se javno nije ni osvrnuo na taj slučaj – 10 dana ćute o štrajku glađu koji se dešava ispred institucije koju je osnovala država i čije predstavnike bira parlament.

Posle 10 dana štrajka glađu, Maja Pavlović nije dobila nikakav odgovor na pitanje kada će biti primljena na razgovor kod predsednika. Kako kaže za Cenzolovku, niko ni iz REM-a, ispred kojeg štrajkuje, nije sišao barem da je pozdravi. Pa ipak, glasovi o tome da su naknade koje spori Maja Pavlović previsoke počinju da pristižu sa sve više strana. 

„Sa jedne, medijske strane, priča se širi, ali sa druge, institucionalne, ništa se ne događa. Juče nam je u poseti bio sekretar (Aleksandar) Gajović i rekao da bi trebalo danas u Vladi da ima sastanak i da će pokušati da dobije neku informaciju o mom slučaju, pa će me obavestiti. Naravno, on i dalje insistira da prekinem štrajk glađu zbog sopstvenog zdravlja“, poručuje Pavlović za Cenzolovku.

Da su naknade Organizacije muzičkih autora Srbije (SOKOJ) i Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS) zaista previsoke i da ne odgovaraju poslovanju i situaciji u kojoj se nalaze mediji u Srbiji, za Cenzolovku potvrđuje i Mileva Mališić, direktorka Televizije Forum iz Prijepolja.

Ovaj medij civilnog sektora takođe je vodio sudske sporove zbog naknada za zaštitu autorskih prava, a uspeh je bio polovičan.

„Sporovi su vođeni sa OFPS-om i SOKOJ-em, to su monopolističke organizacije koje su dobile od Vlade da se bave čime se bave i nije dozvoljeno nikome drugome da štiti nečija prava. To dovodi do toga da se oni ponašaju kako se ponašaju. Ta minimalna naknada koju mi SOKOJ-u plaćamo za mene je maksimalna, oni ne prihvataju da se plaća procentualno prema našim prihodima. Mediji moraju da se udruže i da traže da se ta tarifa promeni”, ukazuje Mališić za Cenzolovku.

Kako objašnjava, osim SOKOJ-a, minimalnu naknadu propisao im je i OFPS, ali je oni nisu plaćali, zbog čega su bili tuženi. Međutim, sud je presudio u korist prijepoljskog medija, a oni su u svojoj odbrani rekli da bi trebalo da budu tretirani kao mediji civilnog sektora, što i jesu, te je sud naložio da plaćaju naknadu procentualno u odnosu na svoje mesečne prihode, što sada čine. 

Kada je reč o slučaju Maje Pavlović i toga da je vlast ignoriše, Mališić kaže da je ćutanje nedopustivo, ali da nije ni očekivala da će se oglasiti povodom Kanala 9. 

„Iskreno mi je žao što je Maja Pavlović počela štrajk glađu i zato što urušava svoje zdravlje, jer se u normalnim državama sedne za sto i razgovara, ali to u Srbiji izgleda da nije slučaj. Svakako, njoj treba pružiti podršku jer istrajava u tome da se nešto što je sporno reguliše. Ovo je zaista veliki problem lokalnih medija, medija civilnog sektora, medija koji su digitalizacijom i ne svojom voljom postali regionalni. Ja uopšte nemam pretenziju da budem regionalni mediji, nemam kapacitete za to, pokrenula sam medij civilnog sektora za lokalnu sredinu, a kad je digitalizacija nastupila onda smo preko noći postali regionalni i imamo obaveze kao takav medij“, zaključuje naša sagovornica.

Tokom jučerašnjeg dana ponovo su se oglasili Reporteri bez granica koji su pozvali ovdašnju vlast da uradi sve što može kako bi se situacija popravila, navodeći da „ništa ne može da opravda to što je novinarka prinuđena da ugroži sopstveni život kako bi osigurala preživljavanje lokalnog medija“. 

O slučaju spornih tarifa i naknada izjasnio se i predsednik upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić. On je za Udruženje novinara Srbije rekao kako minimalna naknada za emitovanje fonograma i na njima zabeleženim interpretacijima koju su obavezi da plaćaju emiteri, a koju Maja Pavlović osporava, „uopšte nije mala“ i da bi je „valjalo korigovati“.

]]>
Wed, 21 Aug 2019 11:11:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44172/10-dan-strajka-maje-pavlovic-mediji-moraju-da-se-udruze-i-traze-promenu-tarifa.html
Danas se navršava 21 godina od otmice Đura Slavuja i Ranka Perenića http://nuns.rs/info/news/44169/danas-se-navrsava-21-godina-od-otmice-djura-slavuja-i-ranka-perenica.html Udruženje novinara Srbije (UNS) i UNS na Kosovu podsećaju da se danas, 21. avgusta navršava 21 godina od otmice novinarske ekipe Radio Prištine Đura Slavuja i Ranka Perenića na putu Velika Hoča–Zočište, u opštini Orahovac. Predstavnici UNS-a i UNS-a na Kosovu danas će obeležiti godišnjicu na mestu gde su Slavuj i Perenić poslednji put viđeni. ]]>

Na mestu otmice UNS i UNS na Kosovu postavili su obeležje, koje je do sada rušeno sedam puta, na kome na srpskom i albanskom jeziku, piše: "Ovde su 21. avgusta 1998. nestali novinari. Tražimo ih".

UNS i UNS na Kosovu traže od EULEKS-a, UNMIK-a, Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije i Suda za ratne zločine na Kosovu i Metohiji (KiM) da obnove i pokrenu istrage o ubistvima i kidnapovanjima novinara i medijskih radnika na KiM.

UNS i UNS na Kosovu zahtevaju da ove institucije i organizacije javnom kampanjom i kroz program zaštite svedoka podstaknu pojedince da progovore o zločinima nad novinarima.

Slavuj i Perenić su 21. avgusta 1998. godine krenuli ka manastiru Sveti Vrači u Zočište da urade prilog o povratku otetih monaha. Viđeni su u Velikoj Hoči, u prepodnevnim satima, odakle su greškom krenuli ka Orahovcu, koji je u to vreme bio pod kontrolom Oslobodilačke vojske Kosova.

Do danas porodice Perenić i Slavuj nemaju zvanične informacije o njihovoj sudbini. 

UNS i UNS na Kosovu podsećaju da nisu rasvetljene i druge otmice i ubistva novinara na KiM.

Šaban Hoti, profesor ruskog jezika, prevodilac i medijski radnik zarobljen je, a potom ubijen, kao deo ekipe Ruske državne televizije koja je jula 1998. godine pokušala da napravi intervju sa pripadnicima OVK u selu Lapušnik.

Ljubomir Knežević, novinar prištinskog "Jedinstva" i dopisnik "Politike" otet je 6. maja 1999. godine kod Vučitrna u podnožju planine Čičavica.

Aleksandar Simović, novinar i prevodilac, nestao je 21. avgusta 1999. godine u Prištini. Deo posmrtnih ostataka Simovića pronađen je u selu Obrinje kod Glogovca.

Momir Stokuća, fotoreporter, ubijen je 21. septembra 1999. godine u porodičnoj kući u centru Prištine.

Krist Gegaj, urednik u RTV Priština, ubijen je u Istoku septembra 1999. godine, tri meseca po dolasku međunarodnih snaga.

Marjan Melonaši, novinar srpske redakcije Radio Kosova, nestao je 9. septembra 2000. godine u Prištini.

Na Kosovu su u periodu od 1999. do 2005. godine ubijeni novinari listova „Bujku“ Afrim Malići (1998), Informativnog centra Kosova „Informator“ Enver Maljoku (1999), "Rilindja" Šefki Popova (2000) i „Bota sot“ Džemailj Mustafa (2000), Bekim Kastrati (2001) i Bardulj Ajeti(2005).

]]>
Wed, 21 Aug 2019 11:04:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44169/danas-se-navrsava-21-godina-od-otmice-djura-slavuja-i-ranka-perenica.html
Milivojević: Vučić ispunio osnovni zahtev opozicije, sve daje sem Pinka i RTS-a http://nuns.rs/info/news/44168/milivojevic-vucic-ispunio-osnovni-zahtev-opozicije-sve-daje-sem-pinka-i-rts-a.html Treći okrugli sto, na kojem se razgovaralo o medijima završio se neuspešno. Predsednik DS Zoran Lutovac kaže da je sporenje bilo u tome "što oni brane monopol, a mi javni interes". Analitičar Cvijetin Milivojević objašnjava da vlast samo ne da RTS i Pink, dok novinarka NIN-a Dragan Pejović ističe da bez medija mi ne znamo zbog čega su se posvađali. ]]> Govoreći o tome šta je dovelo do toga da neki članovi Saveza za Srbiju napuste jučerašnji okrugli sto, Lutovac je gostujući u Novom danu rekao da je na dva prethodna predloženo da se umesto o tehničkim detaljima govori o sveobuhvatnom sporazumu koji bi vodio ka uslovima za slobodne i poštene izbore. Dodaje da s druge strane nije bilo razumevanja i reakcije.

"Na ovaj način nije moguće doći do onoga što je cilj. Ako vodite razgovore bez cilja, onda je to besmisleno", kaže Lutovac i ističe da je ovaj format razgovora iscrpljen i ne vodi do rezultata do kojeg bi trebalo da vodi.

Politički analitičar Cvijetin Milovojević podseća da je na dan prvog okruglog stola rekao da je opozicija progutala mamac i kaže da je prihvatanjem dijaloga, Aleksandar Vučić ispunio osnovni zahtev opozicije s početka protesta "1 od 5 miliona", a koji je glasio uspostavljanje dijaloga sa ciljem uspostavljana uslova za fer i slobodne izbore. Milivojević kaže da je to bila greška opozicije i nespretno formulisanje ciljeva.

Prema njegovom mišljenju tri su pitanja vezana za okugli sto - zašto ga organizuje baš jedna nevladina organizacija i zašto baš ta, drugo je šta je bio cilj tih razgovora i treće, kako neko ko se bori za slobodu medija proguta udicu i učestvuje u zatvorenim razgvorima.

"Legitimitet tih sazivara je isti kao legitimitet UNS-a, vaše televizije ili moje komercijalne agencije. To nije razgovor s namerom da se postigne rezultat. Zna se šta boli vlast, oni samo ne daju Pink i RTS, sve ostalo može da prođe", ističe Milivojević.

I dok opozicija kao svoje glavne zahteve ističe promene u sastavu REM-a i smene na RTS-u, Milivojević ukazuje da prosečni građanin to ne razume, već vidi samo konkretnu informaciju.

"Građani vide dve televizije, vide da se videla jedna predivna stvar da je otvoren autoput, koja se ne može oponirati. Oni vide informaciju, a šta se okolo dešava oni ne ide, ne vide ni okrugli sto, ni taj REM. Građani donose odluke prvenstveno na osnovu informacija iz drugog Dnevnika RTS i celodnevnog rijalitija na Pinku", objašnjava Milivojević i predlaže da se umesto insistiranja na promenama u REM-u i na RTS-u, opozicija pozabavi "privođenju poznaniju prava" onih medija koji krše zakon, a kroz postojeći zakonski okrvir.

"Alo ljudi, imate zakon o oglašavanju, najbanalniji zakon o medijima, dva člana tog zakona kažu da onaj ko odbije da sopšti ime kreatora, naručioca, emitera spota, da se kažnjava zabranom emitovanja do šest meseci. Imate primer ubistva Olivera Ivanovića i prethodnu hajku na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, imate TV Most koja je rekla ko je naručilac te oglasne kampanje. Šta je opozicija uadila? Ništa? Vi se bavite REM-om", kaže Milivojević.

Pejović: Predlozi NVO o medijima imaju elemente represije

Novinarka NIN-a i predsednica Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije, Dragana Pejović, govoreći o jučerašnjem sastanku vlasti i opozicije na RTS, napominje da se o stanju u medijima ne može razgovarati vaninstitucionalno i van demokratskih procedura.

"UNS sebi nije mogao da dozvoli da svoje kolege isključi iz procesa u kojem se odlučuje o njegovim pravima, objašnjava Pejović odluku ovog medijskog udruženja da ne učestvuje u okruglom stolu.

Za preporuke o sređivanju stanja u medijima, koje su tokom okruglog stola izneli Transparentnost, Cesid i Crta, Pejović kaže da se poklapaju sa preporukamka Stručnog tima protesta "1 od 5 miliona" i napominje da u sebi imaju elemente dalje represije nad medjima.

Osvrćući se na insistiranje opozicije za promenama u REM-u, novinarka NIN-a kaže da je to malo komplikovano izvesti jer to telo radi u krnjem sastavu sa 6 od 9 članova.

"Savet REM-a mora da izglasa da se slažu sa inicijativom Skupštine za smenu. Mi imamo šest članova, to znači da bi pet trebalo da se složi. To je malo komplikovano", kazala je Pejović.

Kada je u pitanju predlog da se formira Nadzorni odbor REM-a, ona kaže da joj se činilo da su se predstavnici SNS Vladimir Orlić i Goran Vesić složili sa tim predlogom.

"Nadzorni odbor ima pet predstavnika koje predlaže vlada, i pet koje predlažu poslaničke grupe. Kada neka partija ima većinu iznad 50 odsto dolazi do devijacije demorkatije. Taj bi Nadzorni odbor onda imao još tri predstavnika SNS i nekoga iz opozicije, što bi mogli da budu radikali", ukazala je Pejović.

]]>
Wed, 21 Aug 2019 10:53:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44168/milivojevic-vucic-ispunio-osnovni-zahtev-opozicije-sve-daje-sem-pinka-i-rts-a.html
Marković: Vlast i opozicija ne govore o realnim problemima medija http://nuns.rs/info/news/44167/markovic-vlast-i-opozicija-ne-govore-o-realnim-problemima-medija.html REM je "rak rana" srpske medijske scene, rekao je Stojan Marković, član Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije za N1. ]]> Marković je bio gost Dana uživo televizije N1 povodom jučerašnjeg okruglog stola vlasti i opozicije na beogradskom Fakultetu političkih nauka.

Podsetio je da je NUNS i ranije upozoravao da je REM "rak rana" srpske medijske scene i da su propušteni svi zakonski rokovi da se ti problemi reše.

"Goran Vesić ne kaže da REM ne funkcioniše u punom sastavu. Ova skupštinska većina propustila je da imenuje ljude da bi mogao da radi u punom kapacitetu… Vlast je pokazala volju da se dopuni Savet REM-a, a opozicija traži da se smene svi. Kako da date ljudima koji odbijaju da rade posao za koji su izabrani? Ne možete ostaviti većinu neradnika sa troje ljudi koji bi radili, ali bi ostajali uvek u manjini", kazao je Marković.

Utisak mu je da su na jučerašnjem sastanku svi ostali ukopani u nekim svojim idejama, zahtevima i kontrazahtevima, a zabrinulo ga je, kako je rekao, to što niko nije govorio o realnim problemima medija koje su predstavnici medijskih udruženja i organizacija civilnog društva izneli u uvodnom delu.

"Jedino se govorilo o zabrinutosti o odnosu medija prema njima (političarima) i kako će zauzeti što bolju poziciju u medijima. Stanje ih ne zanima, naročito ne lokalni mediji", konstatovao je Stojan Marković.

]]>
Tue, 20 Aug 2019 13:18:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/44167/markovic-vlast-i-opozicija-ne-govore-o-realnim-problemima-medija.html
Poziv na trening za novinare i novinarke o digitalnoj bezbednosti http://nuns.rs/info/activities/44153/poziv-na-trening-za-novinare-i-novinarke-o-digitalnoj-bezbednosti.html Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) organizuje drugi trening na temu digitalne bezbednosti novinara/ki i drugih medijskih profesionalaca/ki sa ciljem da „steknete naviku digitalne higijene“. ]]> Koje veštine možete unaprediti na ovom treningu:

  • kako da se nosite sa pretnjama u digitalnom prostoru;
  • zaštita poverljive komunikacije;
  • zaštita od tehničkih napada;
  • zaštita podataka o ličnosti;

Trening traje jedan radni dan i biće održan 6. septembara 2019. godine.

 

Kome je trening namenjen?

Trening je namenjen novinarima i novinarkama svih vrsta medija koji profesionalno obavljaju svoj posao, poštuju etičke standarde u izveštavanju i spremni su da unaprede svoje profesionalne veštine i usvoje nova znanja i alate.

Prijava treba da sadrži CV – informacije o formalnom i neformalnom obrazovanju i profesionalnom iskustvu.

 

Predavači i treneri:

Danilo Krivokapić, direktor Share fondacije

Bojan Perkov, istraživač Share fondacije

Marija Vukasović, istraživačica i pravnica u Nezavisnom udruženju novinara Srbije.

Biografije predavača možete videti ispod poziva. 

Mesto održavanja treninga: Beograd

Prijavljivanje: Prijave se mogu dostaviti putem e-maila na adresu: dragana.novakovic@nuns.rs. Rok za dostavljanje prijava je 27. avgust 2019. godine

Troškovi prevoza i ishrane tokom treninga su obezbeđeni od strane organizatora. Više informacija o konkursu možete dobiti na telefon: 011/33 43 255.

Marija Babić - Istraživačica/pravnica, rođena 1987. godine u Beogradu. U NUNS-u je od 2016. godine angažovana kao istraživač na projektu Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara, i kao pravna savetnica. Autorka je tri istraživanja na temu slobode medija i bezbednosti novinara (Indikatori za nivo slobode medija i bezbednosti novinara 2016. 2017 i 2018), zatim publikacije Mediji i policija na Zapadnom Balkanu (2017) kao i jedna od autorki Godišnjih hronika napada i pritisaka na novinare koje je NUNS izdao u poslednje tri godine. Članica je Stalne radne grupe za podizanje nivoa bezbednosti novinara. Svoj pripravniči staž u trajanju od dve godine odradila je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu (od novembar 2013. do novembar 2015.godine).

Danilo Krivokapić - direktor SHARE Fondacije, pravnik sa ekspertizom u oblastima zaštite podataka o ličnosti i informacione bezbednosti. Danilov profesionalni fokus uključuje usklađivanje pravnog okvira sa novim standardima u oblasti zaštite podataka o ličnosti, uticaj biznis modela zasnovanih na obradi ličnih podataka na privatnost, korporativne politike privatnosti, kao i pravne aspekte informacione bezbednosti i sajber-kriminala. Položio je pravosudni ispit 2015. godine i priključio se SHARE Fondaciji. Od tada je vodio brojne projekte i objavio više publikacija SHARE Fondacije na teme zaštite podataka o ličnosti i informacione bezbednosti. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2010. godine.

Bojan Perkov - istraživač u SHARE Fondaciji, njegova interesovanja i oblasti rada su sloboda izražavanja, onlajn/digitalni mediji i odgovornost za sadrţaje na internetu, kao i sva druga pitanja u vezi sa izražavanjem na internetu, kao što su govor mržnje, neutralnost mreže, cenzura tehničkim i pravnim sredstvima, itd. Radom u SHARE Fondaciji stekao je i znanja u oblastima zaštite podataka o ličnosti i informacione bezbednosti, pre svega u domenu zaštite novinara i njihovih izvora. Bojan je diplomirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, najpre na osnovnim akademskim studijama novinarstva, a zatim i na master studijama komunikologije. 

 

 

Trening se izvodi u okviru projekta Slobodan i bezbedan novinar = informisani građani. Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“.

 


]]>
Tue, 20 Aug 2019 12:54:00 +0100 Aktivnosti http://nuns.rs/info/activities/44153/poziv-na-trening-za-novinare-i-novinarke-o-digitalnoj-bezbednosti.html
Hajdi Remsi iz američkog Stejt departmenta posetila NUNS http://nuns.rs/info/activities/44166/hajdi-remsi-iz-americkog-stejt-departmenta-posetila-nuns.html Hajdi Remsi (Heidi Ramsay) iz Sektora za javnu diplomatiju u Ministarstvu spoljnih poslova Sedinjenih Američkih Država posetila je Nezavisno udruženje novinara Srbije. ]]>

Visoku službenicu američkog Stejt Departmenta interesovalo je stanje medijskih sloboda u Srbiji.

Hajdi Remsi i ataše za štampu Ambasade SAD Džim Hagengruber (Jim Hagengruber) razgovarali su tim povodom sa glavnim urednikom novinske agencije Beta Draganom Janjićem, direktorom Centra za istraživačko novinarstvo Brankom Čečenom i programskim koordinatorom Balkanske istraživačke novinarske mreže Slobodanom Georgijevim.

]]>
Tue, 20 Aug 2019 12:53:00 +0100 Aktivnosti http://nuns.rs/info/activities/44166/hajdi-remsi-iz-americkog-stejt-departmenta-posetila-nuns.html