NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html NUNS osudio incident u Novom Pazaru http://nuns.rs/info/statements/38634/nuns-osudio-incident-u-novom-pazaru.html Nezavisno udruženje novinara Srbije izražava duboku zabrinutost zbog rastućih tenzija u kampanji povodom predstojećih izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, posebno zato što se u međupartijskim konfliktnim sukobljavanjima zloupotrebljavaju mediji i novinari. ]]> Na to ukazuje i jučerašnji ozbiljan incident u Skupštini grada Novog Pazara kada je u usijanoj atmosferi više puta prekidana sednica lokalnog parlamenta. Tom prilikom novinaru i direktoru TV Sandžak Salahudinu Fetiću nepoznata osoba otela je mobilni telefon kojim je snimao burnu svađu odbornika Socijaldemokratske partije i Stranke pravde i pomirenja. NUNS osuđuje taj postupak prema novinaru i poziva novopazarsku policiju kojoj je podneo prijavu da u najkraćem roku rasvetli incident. 

NUNS poziva lokalne vlasti u Novom Pazaru da svim novinarima omoguće nesmetan rad.

Istovremeno, NUNS poziva i novinare i medije u tom gradu da o svim događajima od javnog značaja, kao što je kampanja za izbore Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine, izveštavaju u javnom interesu i ne svrstavajući se ni uz jednu partijsku ili političku opciju, strogo poštujući profesionalne i etičke standarde.  

Izvršni odbor NUNS-a

U Beogradu 16.10.2018.


]]>
Tue, 16 Oct 2018 15:23:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/38634/nuns-osudio-incident-u-novom-pazaru.html
Ćulibrk svedočio na suđenju po tužbi Marijana Rističevića http://nuns.rs/info/news/38631/culibrk-svedocio-na-sudjenju-po-tuzbi-marijana-risticevica.html NIN je mediji koji vodi računa o javnom interesu i dužnost nedeljnika bila je da ukaže da se imovina Marijana Rističevića višestruko uvećala otkako je poslanik, izjavio je danas glavni i odgovorni urednika NIN-a Milan Ćulibrk na suđenju po tužbi Rističevića protiv tog nedeljnika. ]]> Poslanik vladajuće koalicije i predsednik Narodne seljačke stranke Marijan Rističević tužio je NIN i Ćulibrka zbog kolumne Danice Popović "Rističevića za ombudsmana", objavljene 22. decembra 2016. Zbog povrede časti i ugleda traži odštetu od 300.000 dinara.

Ćulibrk je na ročištu u Višem sudu u Beogradu rekao da NIN piše o javnim fukcionerima koji su podložniji kritici više nego obični građani, a da je tekst profesorke Ekonomskog fakulteta Danice Popović kolumna koja dopušta slobodu autoru da iznosi svoje stavove i mišljenja.

"Danica Popović se u kolumni pozivala na već objavljene tekstove o aferi "misterija nestajućeg kukurza", ja sam tekst pročitao, proverio istinitost podataka, video da su tačne iznesene tvrdnje i tekst je objavljen", rekao je Ćulibrk, ukazavši da Danica Popović ima sarkastičan, nušićevski stil i da na to ima pravo.

Navodeći da Danica Popović godinama piše za NIN, a pre toga za" Politiku", Ćulibrk je rekao da nikada nisu imali pritužbe na njene tekstove, sve do Rističevićeve tužbe.

Rističević se nije obraćao nedeljniku, nije tražio ispravku ili odgovor, što je uobičajeno, samo je podneo tužbu, naveo je Ćulibrk.

Naredno ročište zakazano je za 13. februar 2019. godine, kada treba da bude saslušan tadašnji urednik u NIN Nikola Tomić.

Danica Popović je na prethodnom ročištu u aprilu rekla da je tekstom htela da se obrati Aleksandru Vučiću i predloži mu da za novog zaštitnka građana izabere Rističevića ili Milanku Karić za čijim je suprugom Bogoljubom Karićem u to vreme bila raspisana poternica.

"Htela da pokažem dokle se spustila Srbija i gde ide, a naslovom da privučem pažnju. Tekst je pisan ironično", rekla je Danica Popović i dodala da je kao izvor koristila tekstove iz "Blica" koji su Rističevića povezivali sa malverzacijama sa kukuruzom.

Rističević je takođe u aprilu rekao da je u tekstu predstavljen u "krajnje uvredljivom tonu, punom sarkazma i cinizma, sa tvrdnjom da je umešan u 'nerešenu aferu'", da je vlasnik firmi u kojima je "završio kukuruz iz državnih rezervi", kao i da je posle čitanja teksta bio prilično uznemiren, da mu je "kuvalo nešto i stomaku" i dovodilo ga "do granice bola".

 

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta Pravni saveti i zastupanje na sudu za članove NUNS - a koji podržava je organzacija Civil Rights Defenders.


]]>
Tue, 16 Oct 2018 14:44:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38631/culibrk-svedocio-na-sudjenju-po-tuzbi-marijana-risticevica.html
Đilas tužio TV Pink za klevetu i uvrede na njegov račun http://nuns.rs/info/news/38627/djilas-tuzio-tv-pink-za-klevetu-i-uvrede-na-njegov-racun.html Bivši gradonačelnik Beograda i jedan od osnivača Saveza za Srbiju Dragan Đilas izjavio je da je podneo tužbu protiv vlasnika Televizije Pink Željka Mitrovića zbog klevete i uvreda izrečenih na toj televiziji na njegov račun. ]]>

                                                                     Izvor: FoNet/Nenad Đorđević

On je ispred sedišta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u Beogradu pozvao TV Pink da u svom informativnom programu objavi pravosnažnu presudu iz aprila 2017. godine po tužbi koju je podneo protiv tog medija zbog klevete i uvreda.

U tužbi Prvom osnovnom sudu u Beogradu navodi se da je Mitrović u svom "Otvorenom pismu Draganu Đilasu", jednog od lidera Saveza za Srbiju "primitivnim rečnikom nazvao, između ostalog, poslednjim talogom lopovskog i kriminalnog režima, posrnulim uličnim licemernim lažovom, jadnom i bednom lopovčinom".

Navodeći da vlasnik TV Pink u tim pismima one kojima se obraća naziva "idiotima, majmunima, nilskim konjima, ušljiskanim buzdovančinama", Đilas je predložio "psihijatrijsko veštačenje na okolnosti moguće neuračunljivosti vlasnika TV Pink" jer je kako je rekao, "očigledno da Mitrović ima veoma visoko mišljenje o sebi i svojoj inteligenciji što ukazuje na eventualni narcisoidni sklop ličnosti ili neki drugi mogući duševni poremećaj".

Đilas je u ponedeljak podneo krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu i protiv urednika dnevnog lista "Informer" Dragana J. Vučićevića i Aleksandra Ignjatovića zbog kako je naveo, govora mržnje.

]]>
Tue, 16 Oct 2018 14:28:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38627/djilas-tuzio-tv-pink-za-klevetu-i-uvrede-na-njegov-racun.html
Savez za Srbiju: Ljudi u REM odgovorni za medijski mrak http://nuns.rs/info/news/38625/savez-za-srbiju-ljudi-u-rem-odgovorni-za-medijski-mrak.html Lideri Saveza za Srbiju ocenili su da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) postalo "jedan od odbora Srpske napredne stranke", a da su ljudi koji ga čine "odgovorni za medijski mrak u Srbiji". ]]>

 

Izvor: N1

 

Predsedavajući Predsedništva tog opozicionog bloka tokom oktobra Janko Veselinović kazao je novinarima ispred sedišta REM-a u Beogradu da to telo ne radi svoj posao i da su se stekli uslovi da Savez za Srbiju zatraži hitnu promenu takvog stanja i punu primenu Zakona o elektronskim medijima.  

"REM je tokom izbora 2016, 2017. i ove godine odbio da nadzire rad elektronskih medija i time je postao filijala Srpske napredne stranke. REM nije oduzeo frekvenciju televiziji Pink iako je bilo desetine, pa i stotine razloga za to, da opomene RTS i RTV zbog neobjektivnog informisanja i gotovo potpunog zapostavljanja opozicije", kazao je Veselinović.  

On je dodao da REM nije reagovao ni kada je televizija Pink nedavno direktno prenosila sednicu Glavnog odbora SNS-a iako je to kako je rekao, zakonom zabranjeno van kampanje.  

"REM je propustio da kazni televiziju Pink i zbog vređanja Milice Rakić koja je poginula u bombardovanju 1999. godine, zbog crtanja mete na čelu Olivera Ivanovića", kazao je Veselinović i dodao da građani znaju da je taj medij "produžena ruka Aleksandra Vučića".  

Olivera Zekić: Ovo je čist fašizam

Dok su se lideri Saveza za Srbiju obraćali novinarima, ispred sedišta REM-a se pojavila članica tog tela Olivera Zekić koja je predstavnike opozicije optužila da vrše pritisak na nezavisnost tog regulatornog tela.

"Ovo je čist fašizam, pokušaj domaće verzije Informbiroa. Oni neće da pročitaju Zakon o elektronskim medijima u kome jasno piše čime se bavi REM. Ako nešto hoće, neka upute pismeni zahtev, ovo nije ni mesto ni način da se obračunavaju sa institucijama", kazala je Olivera Zekić.  

Ona je dodala da niko iz vlasti ne pritiska REM, jer, kako je rekla, "ovo nije 2012. godina".

U jednom trenutku došlo je do rasprave između Olivere Zekić i Dragana Đilasa.

]]>
Tue, 16 Oct 2018 14:18:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38625/savez-za-srbiju-ljudi-u-rem-odgovorni-za-medijski-mrak.html
Premijera filma i tribina: Tiho nestajanje kragujevačkih medija http://nuns.rs/info/news/38622/premijera-filma-i-tribina-tiho-nestajanje-kragujevackih-medija.html Premijera dokumentarnog filma Tiho nestajanje kragujevačkih medija i tribina biće održani u petak, 19.10. u 20h u Domu omladine u Kragujevcu (Branka Radičevića 1) ]]>

Kroz svedočenje urednika, novinara i stručnjaka, film opisuje aktuelnu medijsku situaciju u gradu Kragujevcu, u kom su 1834. godine štampane prve novine u Srbiji, a u kom se danas mediji gase ili tavore na ivici opstanka, dok lokalna samouprava odbija da sprovede zakon i finansira javni interes u informisanju.

Nakon filma, biće održana diskusija, u kojoj će pored autorke Bojane Vlajović Savić, učestvovati i Zorica Miladinović, novinarka- istraživačica na projektu Javni interes za javni novac i Vukašin Obradović, predstavnik NUNS-a u Radnoj grupi za izradu nove medijske startegije.
Moderatorka diskusije biće Jovanka Marović.

Tokom debate pokušaćemo zajedno sa vama da odgovorimo na neka od sledećeih pitanja:

1. Kako je Kragujevac postao medijski budžak Srbije?
2. Da li su građani ravnodušni ili iznevereni prema situaciju u gradskim medijima?
3. Šta su sve građani Kragujevca izgubili nestajanjem medija?
4. Šta možemo da uradimo kako bismo sačuvali javni interes u informisanju u našem gradu?

Događaj organizuju BIRN, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Slavko Ćuruvija fondacija i Šumadijski centar za građanski aktivizam Res publika u saradnji sa Domom omladine Kragujevac, a u okviru projekta Javni novac za javni interes koji finansira Evropska unija. 

Film je nastao u produkciji udruženja Šumadijski centar za građanski aktivizam Res publika, kao deo projekta Informisanje po meri građana, koji se realizuje u okviru programa podrške Kaži/traži šta te zanima, koji izvode Nezavisno udruženje novinara Srbije, Balkanska istraživačka mreža i Slavko Ćuruvija fondacija, u okviru projekta Javni novac za javni interes koji finansira Evropska unija.


]]>
Tue, 16 Oct 2018 13:29:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38622/premijera-filma-i-tribina-tiho-nestajanje-kragujevackih-medija.html
Matorčević: Napad me sigurno neće zaustaviti, mada strahujem i za sebe i za porodicu http://nuns.rs/info/news/38618/matorcevic-napad-me-sigurno-nece-zaustaviti-mada-strahujem-i-za-sebe-i-za-porodicu.html Željko Matorčević, urednik portala Žig info, koji je operisan nakon što je napadnut u Grockoj, za Cenzolovku kaže da mu je porodica uplašena, da ni njemu nije svejedno, ali dodaje da mora da nastavi da piše ]]> Sedam dana nakon prebijanja i posle operacije, glavni i odgovorni urednik portala Žig info iz Grocke Željko Matorčević izašao je iz bolnice.

Željko Matorčević na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju (foto: Jasmina Dobrilović / Cenzolovka)

Matorčeviću je operisana jagodična kost na Klinici za maksilofacijalnu hirurgiju pri Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Za Cenzolovku je rekao da se dobro oseća i da je sada na kućnom lečenju.

Sa pretučenim novinarom razgovarali smo u subotu, 12. oktobra, dan posle operacije, kada nam je rekao da je dobro, ali da je uplašen i da strahuje ne samo za sebe već i za svoju porodicu.

Napominje da je i ranije dobijao pretnje i da ih je prijavljivao, ali da od tužilaštva još uvek nije dobio nikakav odgovor, a sada je i fizički napadnut.

Ko se ne bavi novinarstvom, taj ne može da shvati da su pritisci uvek prisutni na ovaj ili onaj način. Da li će me ovo zaustaviti? Neće sigurno! Da li ću biti obazriviji? Ne znam, ja sam i do sada pazio koliko je to moguće

Kako se od novinarstva ne može živeti, pre nekoliko meseci, kako kaže, zaposlio se u jednoj privatnoj firmi. Na putu od autobuske stanice do firme u kojoj radi, prošlog utorka (9. oktobar) oko 7.10 ujutru napao ga je njemu nepoznat muškarac. Sam napad je trajao kratko, kaže da su mu se od straha „odsekle i ruke i noge“, ali da je uspeo da vidi lice batinaša.

Cenzolovka: Verujete li da ćete moći da se vratite u firmu i da normalno radite posao?

Matorčević: Ne znam, iskreno. Tom trasom, gde ima dosta brisanog prostora, opet ću proći, teško… Najiskrenije, ne znam, sigurno će me neki strah savladati. Strah postoji, uvek je negde i postojao taj blagi strah. Svaki put sam mislio – ajde sad su uradili ovo, valjda neće ići dalje… Nažalost, došlo je do najgoreg.

Cenzolovka: A novinarstvo i rad na portalu? Hoćete li odustati posle napada?

Matorčević: Ja ću sigurno nastaviti da pišem, nema tu šta. Novinarstvo je takav posao, ako hoćemo da ga radimo koliko-toliko profesionalno, mi moramo da budemo svesni situacije i ovog vremena, toga da će pretnji uvek biti. Ko se ne bavi novinarstvom, taj ne može da shvati da su pritisci uvek prisutni na ovaj ili onaj način. Da li će me ovo zaustaviti? Neće sigurno! Da li ću biti obazriviji? Ne znam, ja sam i do sada pazio koliko je to moguće. U dvomilionskom gradu ja ne mogu stalno da se okrećem i gledam da li me neko prati. Izbegavaću neka mesta gde mogu da se dese napadi.

Cenzolovka: Kako je na ovaj napad reagovala vaša porodica? Šta vam oni kažu?

Matorčević: Porodica je najviše uplašena. Iskreno, oni mene savetuju već godinama da se povučem iz svega, da ne pišem, ukazuju da oni imaju probleme. Ja, nažalost, njima ne mogu da objasnim da su to stvari koje se trenutno dešavaju.

Ali nekako ne mogu da stanem, pogotovo ne sad, posle svega, pošto mislim da kada bih i stao sa pisanjem i istraživanjem, da bi mi se dešavale mnogo gore stvari.

Cenzolovka: Podneli ste krivičnu prijavu, ali ste sumnjičavi u vezi sa daljim tokom istrage.

Matorčević: Mene napadač, glupo je reći, ne zanima, ali bih više voleo da saznam ko je nalogodavac. Da li će biti otkriven? Pa, ne znam šta je otkriveno u ovoj Srbiji! Mislim da neće, najiskrenije. Možda će pronaći napadača i onda će biti priča da je to sasvim slučajno, da su me pomešali, da to čak i nema veze s pisanjem, ne bi me čudilo.

Cenzolovka: Od portala za koji pišete nemate primanja, pa ste prinuđeni da radite drugi posao. Da li vas ljudi pitaju šta vam je sve ovo trebalo?

Matorčević: Najviše me porodica pita šta mi je sve to trebalo. Da li se čovek rodi s tim da bude borac u životu, da iznosi istinu, ne znam zaista, ali ja jednostavno od malih nogu nisam mogao da trpim nepravdu, uvek sam iznosio to što jeste, pokušavao da budem realan.

Cenzolovka: Kako su reagovali u Grockoj?

Matorčević: Interesantno je da se predstavnici Opštine Grocka uopšte nisu oglasili, kao da se ništa nije desilo, a nema Gročanina koji nije čuo za napad na mene.

]]>
Tue, 16 Oct 2018 12:53:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38618/matorcevic-napad-me-sigurno-nece-zaustaviti-mada-strahujem-i-za-sebe-i-za-porodicu.html
Turski istražitelji napustili saudijski konzulat u Istanbulu http://nuns.rs/info/news/38616/turski-istrazitelji-napustili-saudijski-konzulat-u-istanbulu.html Tim turske policije koji istražuje nestanak saudijskog novinara Džamala Kašogija napustio je, nakon više od devet sati, zgradu saudijskog konzulata u Istanbulu, izjavio je jedan svedok za Rojters. ]]> Desetak istražitelja napustilo je konzulat nakon što su završili pretragu u utorak rano ujutro.

Turski diplomatski izvor ranije je otkrio da će zajednička tursko-saudijska grupa sprovesti istragu u konzulatu, poslednjoj poznatoj lokaciji Kašogija pre nestanka 2. oktobra.

Turske vlasti veruju da je novinar ubijen u konzulatu, nakon čega mu je telo uklonjeno, a objavile su i da imaju audio snimak koji to pokazuje.

Kašogi je bio kritičar saudijskih vlasti, posebno prestolonaslednika Mohameda bin Salmana, i pisao je brojne kolumne za američki Vašington post.

Prošle godine se preselio u SAD zbog straha od hapšenja nakon što je kritikovao neke odluke Bin Salmana i vojnu intervenciju Rijada u Jemenu.

U konzulat u Istanbulu ušao je da bi izvadio dokumenta za venčanje. U subotu je trebalo da proslavi 60. rođendan.

]]>
Tue, 16 Oct 2018 11:04:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38616/turski-istrazitelji-napustili-saudijski-konzulat-u-istanbulu.html
Počelo suđenje po tužbi zaposlenih protiv RTV zbog smanjenja plata http://nuns.rs/info/news/38613/pocelo-sudjenje-po-tuzbi-zaposlenih-protiv-rtv-zbog-smanjenja-plata.html U Osnovnom sudu u Novom Sadu je danas počelo pripremno ročište po tužbi članova sindikata "Nezavisnost" Radio-televizije Vojvodina (RTV) protiv tog pokrajinskog javnog servisa, zbog "nezakonitog umanjivanje zarada zaposlenima za deset odsto" od novembra 2014. godine. ]]> RTV su tužila 153 yaposlena zbog Smanjivanja plata primenom Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, poznatijeg kao "Zakon o smanjenju plata i penzija", koji je na snagu stupio novembra 2014. godine.

Sindikat smatra da je zaposlenima tako pričinjena šteta i to nezakonito, jer se taj zakon ne odnosi na javni servis, pre svega zbog toga što Republika za njega ne obezbeđuje više od 50 odsto kapitala i primanja, već njegova sredstva čine više od polovine ukupnih prihoda tokom godine.

"Iz Izveštaj o radu i poslovanju RTV-a iz godina koje su obuhvaćene tužbom nedvosmisleno proizlazi da prihodi od prodaje i usluga čine više od 50 odsto ukupnih prihoda RTV-a", rekao je advokat zaposlenih Veljko Milić i dodao da su svi izveštaji o radu prošli kontrolu ovlašćenog revizora, te smatra da nema razloga da se sumnja u tačnost tih izveštaja.

Na ponudu da pristupi pregovorima sa Sindikatom "Nezavisnost", generalni direktor RTV Miodrag Koprivica je ranije odgovorio da se zaposlenima zarade umanjuju za 10 odsto na osnovu Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, pošto je RTV, kako je napisao, korisnik javnih sredstava.

Kako je rečeno na ročištu, Republika Srbija nema kontrolu nad više od 50 odsto kapitala ili više od 50 odsto glasova u organima upravljanja RTV, a javna sredstva ne čine više od 50 odsto ukupnih prihoda, zato što se RTV natpolovično finansira iz takse za javne medijske servise.

Uoči podnošenja tužbe zaposleni su od RTV-a tražili da im se izda potvrda o visini zadržanih iznosa od zarada, ali je poslodavac sve pojedinačne zahteve ignorisao.

Kako je rečeno, zbog toga su zaposleni u tužbi naveli procenu da ukupna vrednost spora iznosi oko 40 miliona dinara, bez pripadajućih zakonskih kamata.

Tokom maja 2017. godine, Sindikat "Nezavisnost" je rukovodstvima RTV i RTS pokušao da štrajkom upozorenja skrene pažnju na ovo pitanje.

Jednosatni štrajk upozorenja u RTV-u je održan, ali je u RTS-u bio odložen nakon što se u pregovore uključila Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova.

Sindikat "Nezavisnost" u RTS-u je 12. maja 2017. pokrenuo postupak mirnog rešavanja kolektivnog spora, a postupak je okončan 14. juna donošenjem preporuke kojom se preporučuje da RTS od nadležnih organa traži povraćaj sredstava uplaćenih po osnovu umanjenja zarade od 10 odsto za prva četiri meseca 2017. i da se zarade odmah vrate na raniji nivo.RTS nije postupio po donetoj preporuci, te su i zaposleni u RTS-u tužili poslodavca.

Naredno ročište po tužbi zaposlenih u RTV-u biće održano 14. decembra.

]]>
Tue, 16 Oct 2018 11:00:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38613/pocelo-sudjenje-po-tuzbi-zaposlenih-protiv-rtv-zbog-smanjenja-plata.html
Matić: Veoma sam zabrinut za konkretne novinare http://nuns.rs/info/news/38610/matic-veoma-sam-zabrinut-za-konkretne-novinare.html Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić, pojašnjavajući inicijativu za uvođenje bezbednosnih procena ugroženosti pojedinih novinara, kaže da je svoju zabrinutost preneo i njima i onima koji bi trebalo da, prema opisu svog posla, reaguju. On navodi da je bezbednosna procena stvar slobodnog izbora novinara, a iz sopstvenog iskustva ističe da nikada nikome ne bi nametnuo život pod policijskom zaštitom. ]]> Među novinarima saglasnost eventualno može da se postigne samo oko toga da novinarski posao u Srbiji odavno nije bezbedan. O tome šta (se može) preduzeti po tom pitanju, saglasnosti i dalje nema, a tu debatu umeju da opterećuju sumnje i rezerve, naročito prema inicijativama koje podrazumevaju da se država aktivnije uključi u poboljšanje bezbednosti novinara.

Veran Matić (foto: Nebojša Babić)

Tako je, na prvu loptu, prošao i predlog Verana Matića, predsednika Komisije za istraživanje ubistava novinara i člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara, da se, u cilju preventive, izvrše bezbednosne procene za istaknute novinare istraživače.

Može li uopšte država, od koje pojedini novinari veruju da i dolazi najviše opasnost, uspešno da umanji ili eliminiše bezbednosne rizike, samo je jedna od dilema koju je Matićeva izjava iznedrila.

Sa Veranom Matićem razgovarali smo o njegovom predlogu, o tome šta ga je motivisalo da izađe s idejom o bezbednosnoj proceni, kako bi se ona obavljala i kako bi eventualno preduzete mere uticale na život i rad samih novinara, kao i da li postoji šansa da novinarska branša ipak prihvati njegovu ideju.

„Predlog da se urade bezbednosne procene nisam izneo tek tako“, kaže Matić u intervjuu za Cenzolovku. „Moja procena je da do sada nismo imali nijednu preventivnu aktivnost. I sâm sam se susretao sa karikiranjem upozorenja da postoje problemi i ozbiljne pretnje. A onda se u regionu i EU dogode ubistva na svakih nekoliko meseci, i to ubistva novinara koji su deo međunarodnih istraživačkih mreža, čiji su predstavnici i kod nas među najizloženijim, kada je reč o direktnim pretnjama, satanizaciji itd.“

Više bih voleo da se u telima koja razmatraju bezbednost novinara nalaze novinari koji su direktno izloženi bezbednosnim rizicima, akcijama blaćenja i targetiranja, a ne samo predstavnici udruženja, jer verujem da bismo onda bili produktivniji

Cenzolovka: Izneli ste taj predlog prošle nedelje članovima Stalne radne grupe za bezbednost novinara. Kakva je bila njihova reakcija?

Matić: Na osnovu reakcije članova SRG i dela javnosti, shvatio sam da je moguće da je deo nesporazuma nastao zbog toga što ja krećem od sopstvenog iskustva osobe koja je bila pod zaštitom. Očito je bilo potrebno da detaljnije objasnim šta sam pod tim mislio. Mislim da su članovi grupe bili malo zatečeni, neko je odmah pomislio na policijsku zaštitu, a predstavnik policije bio je iznenađen i predložio je da dovedemo stručno lice iz MUP-a, koje bi objasnilo kako i u kojim situacijama se radi bezbednost.

Kada govorim o bezbednosnim procenama, govorim iz perspektive nekoga ko ima iskustvo. Život Brankice Stanković i moj život. Životi naših porodica ozbiljno su narušeni policijskom zaštitom. Nikome to ne bih poželeo. I nikome ne bih nametnuo život pod policijskom zaštitom.

Ono što nam se dogodilo je nepovratno, to ne možemo ničim popraviti. Prvi bih mogao da budem veoma ljut na one koji su procenjivali moju bezbednost. Ali nikada ne mogu biti siguran da li je time sprečeno ugrožavanje mog života ili života Brankice Stanković. Ono što smo mogli da vidimo od dokumenata bilo je jako zabrinjavajuće.

Cenzolovka: Jedna od nedoumica u javnosti jeste i ta da li bi se bezbednosna procena radila u saradnji s novinarima ili mimo njihovog znanja.

Matić: Bezbednosne procene za Brankicu Stanković i mene bile su urađene bez našeg znanja. To nisu ni bile bezbednosne procene, već reakcija na direktnu pretnju koja se pojavila u komunikacijama.

Ako tražimo bezbednosnu procenu za neke naše kolege, onda to nije isto. Mi želimo da proverimo stanje bezbednosti. Ono se utvrđuje tako što se traže sve bitne informacije koje postoje u aktivnostima bezbednosnih institucija u tom trenutku, i u nekom periodu za koji se traži bezbednosna procena.

Uvek imamo opcije, ne moramo da tražimo procenu, možemo da prikupimo podatke i kažemo: u odnosu na ove podatke, tražimo da se ciljano sprovede bezbednosna procena samo za taj aspekt aktivnosti. Možemo široko da postavimo pitanje.

Moja ideja je, ako mislimo da smo ugroženi kao profesija, sa svim novim izazovima ili onim izazovima koji nisu prepoznatljivi u vlasti, da je važno da postavimo ciljana pitanja i da se onda kasnije oslanjamo na pretpostavke i odgovore vlasti.

Mislim da je menadžment B92 pronašao odličan mehanizam da se omogući evolucija istraživačkog novinarstva, bez obzira na nove ograničavajuće okolnosti (pojačali smo istraživački tim, izvršili preraspodelu obaveza, Brankicu fokusirali na uredničke obaveze, i povećali sredstva za rad redakcija)

Kada je reč o bezbednosti novinara, nemoguće je obavljati bilo kakav posao samo u ime institucija ili samo u ime novinara. Neophodna je tesna saradnja, a ako toga nema, kao i uspostavljanja poverenja, onda je besmisleno raditi na zajedničkim modelima.

Mislim da je bilo važno da se stvori operativni aparat koji će biti 24/7 dostupan svakom novinaru i medijskom radniku, sa snažnom advokatskom podrškom, koji bi ohrabrivao svaku vrstu reakcija, i obezbedio garantovanu besplatnu pravnu beskonačnu podršku.

Neka udruženja nisu želela institucionalizaciju. Mislim da je to i danas nerešiv problem, bez obzira na odmrzavanje učešća udruženja u radnoj grupi za bezbednost.

Cenzolovka: Ako je vaša izjava verno preneta u intervjuu B92, ta procena bi se radila samo za „istaknute istraživačke novinare“. Postoji li naročit razlog zašto ste samo njih izdvojili?

Matić: Kada sam govorio o „istaknutim istraživačkim novinarima“ govorio sam u simboličkom smislu. Odatle svakako treba početi sa bezbednosnom procenom pošto su u pitanju koleginice i kolege za koje znamo da često rukovode i timovima koleginica i kolega i na lokalu i širom Srbije, i najbolje znaju ko pored njih u njihovim timovima treba da bude deo neke vrste bezbednosne procene. Naravno, ne mislim da na njih ekskluzivno treba ograničiti tu vrstu preventive.

Od četiri ubijena novinara/novinarke u poslednjih godinu dana, znamo da su troje ubijeni dok su radili na temama međunarodne korupcije, EU pronevera… To su radili u okviru međunarodnih mreža novinara istraživača, koji se ne prepoznaju u potpunosti kao novinari medija. Posle svega toga ili možemo da ćutimo ili da kažemo da smo zabrinuti za srpske verzije Dafne sa Malte, Marinove iz Bugarske ili Kucijaka iz Slovačke.

Za ubistvo Dafne Karuana Galicije, dugo je pripremana likvidacija kroz zastrašivanja postavljanjem požara u porodičnu kuću, kroz 57 sudskih tužbi, zamrznute bankovne račune, hapšenja, ispitivanja poreske uprave. Sve je prošlo nekažnjeno.

Dugo se bavim istragama ubistava novinara i shvatam koliko je važna nekažnjivost za ubistva novinara, i za preventivu. Preventiva ima smisla ako se radi tako da ne dođe do najgoreg, ubistva novinara. Moj predlog je upravo to da mnogo više energije upotrebimo za preventivu, pre nego što se bilo šta ozbiljnije dogodi.

Cenzolovka: Da li ste imali u vidu konkretnu opasnost za nekog novinara?

Matić: Veoma sam zabrinut za vrlo konkretne novinare. I to sam saopštio i njima i onima koji bi trebalo da, prema opisu svog posla, reaguju. I da utvrde da li postoje razlozi za moju zabrinutost. Mislim da je bolje da ja podignem uzbunu i pogrešim, nego da niko ništa ne uradi i da se dogodi nešto loše. A imam izvesno lično iskustvo kao oblik kredibiliteta.

Suprug Ane Politkovske jednom je rekao svojoj ženi da je ono što je ona radila „alarm za pravdu“, a ne „novinarstvo“. A, nažalost, njenom surovom likvidacijom dogodio se alarm, da je njen slučaj alarm za nekažnjivost za zločine počinjene protiv novinara.

Nisu samo istraživački novinari moguća meta. Vidimo nasilje i prema novinarima koji rade za lokalne novine, portale, regionalne agencije… O svakom slučaju moramo razgovarati, kao i o preventivnim inicijativama.

Cenzolovka: Da li možete da pojasnite – ko i na osnovu čega inicira vršenje procene i kako se ona obavlja? Da li je opravdana bojazan novinara da bi oni sami, odnosno njihove komunikacije mogli biti „pod nadzorom“ i da bi time, pored ostalog, bila ugrožena njihova komunikacija sa izvorima?

Matić: Kada sam izneo predlog, odmah se pomislilo na najdrastičniji oblik policijske zaštite i priču o izvorima itd. A ja uopšte nisam o tome razmišljao, jer je to najdrastičniji oblik zaštite koji uglavnom ne dolazi od predložene provere bezbednosti – ona se događa onda kada se dobiju određene informacije za urgentne reakcije.

Moja je ideja da udruženja i pravni timovi koji brane novinare kažu kakve su njihove procene prema stepenu ugroženosti, pretnjama, činovima… da iznesu ko su najugroženiji novinari i urednici, odnosno vodeći ljudi udruženja. Stepen pretnji i nekažnjivost govori nam o tome da su moguće drastičnije aktivnosti. Da li bezbednosne institucije imaju slično ili različito viđenje.

Kada govorim o bezbednosnim procenama, govorim iz perspektive nekoga ko ima iskustvo. Život Brankice Stanković i moj život. Životi naših porodica ozbiljno su narušeni policijskom zaštitom. Nikome to ne bih poželeo. I nikome ne bih nametnuo život pod policijskom zaštitom

Količina, drastičnost i učestalost pretnji Nedimu Sejdinoviću… nisam brojao, ali mislim da je on među najizloženijima. I ulaz u prostor u kojem radi (Nezavisno društvo novinara Vojvodine, op. a.) izložen je čestom skrnavljenju.

Veoma česte pretnje prepune govora mržnje nose sa sobom puno agresivnosti po različitim temama, od brojanja krvnih zrnaca, izgleda, stereotipa o politici koju zastupa, plaćeništvu… I sami po sebi proizvode zabrinutost.

Kada se tome doda slična retorika nekih predstavnika vlasti na zvaničnim forumima, dobija se „eksplozivna masa“ na koju je moguća reakcija nekoga ko ima psihičke probleme, nekoga ko bi se dokazivao kao „patriota“, nekoga ko bi planski želeo da nanese dodatnu štetu imidžu zemlje.

Ako tako zgusnute informacije pokažu ponavljanje određenih matrica, verujem da bi mogao da se napravi ozbiljniji nadzor nad ulazom u prostorije, kako bi se identifikovali i sankcionisali oni koji skrnave tablu na ulazu i sam ulaz… I da se utvrdi ko su ti ljudi, da li su možda predstavnici grupa koje generalno predstavljaju društvenu opasnost.

Ako bi se utvrdilo da postoji opasnost po ličnu bezbednost, postoji niz opcija – izbegavanje situacija u kojima bi se mogao dogoditi napad, angažovanje privatnog obezbeđenja… Verujem da bi se za tako nešto dobila podrška različitih organizacija koje se bave bezbednošću novinara (koji za drastičnije slučajeve imaju i sigurne kuće). Tek u drastičnom obliku pretnje dobija se policijska zaštita.

Uvek, opet, postoji mogućnost da policijsku zaštitu odbijete, a onda sistem mora da pronađe način da zaštiti život novinara. To znači da štićenje ne bi bilo personalizovano uz telo štićenog, već sa većim brojem aktera, sa veće distance, manje primetno.

Bezbednosnim procenama, na neki način, pokreću se i institucije sistema da razmišljaju i u ovim kategorijama, obavezuju se.

PRIMER ŠVEDSKE I HOLANDIJE

Prošle godine je Švedska usvojila dokument „U odbranu slobode reči“ i na osnovu njega „Mere protiv izloženosti novinara, izabranih predstavnika i umetnika pretnjama i mržnji“.

Napravljena je analiza o stepenu širenja mržnje i pretnji prema svim učesnicima u javnoj komunikaciji, zabeležen visok zabrinjavajući stepen koji stvara preteću društvenu klimu, i doneli su niz mera kojima bi prevenirali, zaustavili taj proces. (Konstatovane su promene u prirodi medija, tehnologijama, nova uloga društvenih medija, građana-novinara, promene koje su donele migracije stanovništva…)

Predložene su izmene zakona u više oblasti, uvođenje novih krivičnih dela, pooštravanje kaznene politike. I to se realizuje. I u Švedskoj imamo nekoliko novinara pod policijskom zaštitom 24/7, nekoliko novinara u sigurnim kućama, povišenu policijsku pažnju prema nekim medijskim kućama… Mislim da je to pravi put.

Ne verujem da će kroz proces pisanja medijske strategije ili kroz pregovore Tima za pregovore novinarskih udruženja sa predstavnicima Vlade doći do ovakvog direktnog sveobuhvatnog pristupa. Nijednom procesu nije prethodila stručna visokokredibilna analiza stanja koje treba rešiti strategijom ili pregovorima.

U Holandiji su predstavnici Udruženja novinara i policije procenili da postoje ozbiljne pretnje uglednim novinarima i redakcijama, i napravili su izveštaj „Preteća klima“, iz toga izvukli zaključke da pretnje mogu dovesti do toga da novinari izbegavaju određene teme. Napravili su Radnu grupu za agresiju i nasilje nad novinarima, sličnu našoj Stalnoj radnoj grupi…

Da nije napravljena toliko duga pauza u radu Stalne radne grupe za bezbednost novinara, verujem da smo mogli do danas da imamo neophodne analize i predloge mera za prevenciju. Još uvek se očekuje da neka udruženja odmrznu svoje članstvo u ovoj radnoj grupi.

Cenzolovka: Institucije sistema prema kojima upravo novinari ne gaje previše poverenja…

Matić: Pošto vidim da ima mišljenja da same institucije sistema predstavljaju najveću opasnost za novinare, vredelo bi i takve tvrdnje dobro argumentovati i pronaći način da se dobije kredibilni tim za procenu bezbednosti.

Naravno, uvek je moguće angažovati i stručnjake u koje bi se imalo poverenje, postoje i ovlašćene agencije, postoje međunarodni eksperti.

Moguće je da se dogovorimo oko stvaranja nekog našeg komiteta za zaštitu bezbednosti novinara (kao što je američki), pa da stvorimo ekspertski tim za bezbednost itd.

Kada je reč o strategijama kojima će se štititi bezbednost novinara, nije jedino moguće rešenje bezbednosna zaštita 24/7. Moguće je vršiti nadzor koji bi predstavljao zaštitu samo u određenim situacijama koje se mogu unapred proceniti kao bezbednosno problematične, ili samo na određenim lokacijama…

Naravno, moguće je i odbiti bilo kakvu policijsku zaštitu. Ali je jasno da je veoma važno da svi zajedno dokumentujemo procenu po kojoj je moguće da se dogodi nešto loše našim kolegama.

Kada je reč o tome kako je u tim okolnostima moguće viđati se sa izvorima, verujem da bi trebalo da razgovarate sa Brankicom Stanković i njenim saradnicima. Mislim da je menadžment B92 pronašao odličan mehanizam da se omogući evolucija istraživačkog novinarstva, bez obzira na nove ograničavajuće okolnosti (pojačali smo istraživački tim, izvršili preraspodelu obaveza, Brankicu fokusirali na uredničke obaveze, i povećali sredstva za rad redakcija).

S jedne strane, imali smo državne bezbednosne mehanizme, a sa druge – naše. Sve je to bilo veoma komplikovano iskustvo, jer nismo imali neki model za poređenje, ali uspeli smo da sačuvamo živote, bez obzira na procene koje nisu dolazile samo od MUP-a.

Kada se tome doda slična retorika nekih predstavnika vlasti na zvaničnim forumima, dobija se „eksplozivna masa“ na koju je moguća reakcija nekoga ko ima psihičke probleme, nekoga ko bi se dokazivao kao „patriota“, nekoga ko bi planski želeo da nanese dodatnu štetu imidžu zemlje

Način organizacije i funkcionisanja unutar B92 (i ono što smo interno preduzimali kako bismo normalno i neopterećeno radili svoj posao) vrlo detaljno je opisala Brankica Stanković u knjizi „Insajder, moja priča“.

Cenzolovka: Kad pojedini i upravo istraživački novinari javno iskazuju nepoverenje prema MUP-u koji bi tu procenu trebalo da obavi, obrazlažu to uverenjem da im najveća opasnost preti upravo od države, odnosno njenih funkcionera, od kojih najviše i kreću kampanje blaćenja i targetiranja, te njihovih medijskih satelita koji te pretnje šire. Jesu li novinari najviše ugroženi upravo od države i koje im opasnosti još prete?

Matić: Istraživački novinari bi trebalo da sami predstave svoju poziciju i moguća rešenja za probleme pretnji i pritisaka, bilo da dolaze od predstavnika državnih institucija, bilo da je reč o poremećenim osobama zatrovanim mržnjom ili o nekom trećem.

Svakako, i za mene su najviše zabrinjavajuće one koje dolaze od predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti i predstavnika nadležnih institucija jer bi svi oni morali da rade nepristrasno i u smeru stvaranja demokratskog društva, zasnovanog na osnovnim postulatima demokratije, slobode štampe, slobode govora.

Kada je reč o bezbednosti, voleo bih da čujem predloge istraživačkih novinara kako praktično unaprediti njihovu bezbednost. Kao i da vidimo šta su mogućnosti u konkretnim slučajevima. Ako nema poverenja i želje da se radi na obezbeđivanju bezbednosti, onda verovatno ne bi trebalo da gubimo vreme. I da se na potpuno novim nivoima traže rešenja.

Više bih voleo da se u telima koja razmatraju bezbednost novinara nalaze novinari koji su direktno izloženi bezbednosnim rizicima, akcijama blaćenja i targetiranja, a ne samo predstavnici udruženja, jer verujem da bismo onda bili produktivniji…

Izuzetno je važno stvaranje društvene klime, a naša je snažno politički polarizovana. Govor mržnje, pretnje, stvaranje netolerantne klime, ne mogu se drugačije sprečiti osim društvenim dogovorom glavnih aktera.

Prvi bih mogao da budem veoma ljut na one koji su procenjivali moju bezbednost. Ali nikada ne mogu biti siguran da li je time sprečeno ugrožavanje mog života ili života Brankice Stanković. Ono što smo mogli da vidimo od dokumenata bilo je jako zabrinjavajuće

Cenzolovka: Šta očekujete da će se desiti s vašom inicijativom?

Matić: Svakako bi prvo trebalo u okviru medijske zajednice da pričamo o bezbednosti novinara. Imam utisak da, pored toga što je ta zajednica razjedinjena, i oni koji bi mogli da budu ugroženi nemaju puno poverenja u udruženja.

A svakako bi bilo važno da neka inicijativa krene od onih koji su sistemski ugroženi. Mislim na trend o kojem govorimo, a koji je dominantan u Evropi.

Na drugom mestu su oni novinari i redakcije koji ne pripadaju grupaciji istraživačkih, ali su pod pritiskom široke lepeze ometanja rada, ugrožavanja egzistencije…

Kada je reč o Stalnoj radnoj grupi, mislim da će još neko vreme biti važniji pravilnici o radu i slično, i da ćemo još čekati na neki konsenzus oko ove teme.

Mislim da nije teško stvoriti nacionalni konsenzus o tome da treba da postoji tehnička koordinacija svih aktivnosti koje treba da pomognu stvaranju uslova za prevenciju. Da kompetentni pravni tim radi na SOS telefonu koji je direktnim linijama komunikacije povezan sa predstavnicima tužilaštva, policije, udruženja…

Sa snažnom advokatskom podrškom koja je besplatna. Sa jasnim preporukama o tome šta treba svaki novinar da učini ako dobija pretnje, ima probleme itd. To može da se uradi potpuno novim sporazumom na osnovu kojeg je osnovana Stalna radna grupa, ali ne vidim tu zainteresovanost.

Zatim – osnivanjem institucije zaštitnika novinara koji bi nezavisno funkcionisao u odnosu na vlast, stvaranjem komiteta za zaštitu novinara, oko kojeg bi se stvarao profesionalni konsenzus kada je reč o pretnjama, i o bezbednosti, sa nezavisnim izvorima finansiranja svih aspekata i procena bezbednosti, zaštite, sigurnih kuća itd.

Mislim da bi svaku od ovih opcija bilo moguće veoma lako i veoma brzo realizovati kada bi postojao dogovor između novinara, udruženja itd. Pa potom, dogovor sa predstavnicima vlasti, pa sa predstavnicima međunarodne zajednice…

Ovo je jedinstven trenutak. Ako se propusti, moguće je da dođemo u situaciju Mađarske ili nekih drugih zemalja koje su postale punopravne članice EU, i da više nema ubedljivih načina da se stvore mehanizmi i institucije koje će garantovati bezbednost novinara, više nego što je to uobičajeno, više od bilo kojeg proseka.

]]>
Tue, 16 Oct 2018 10:55:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38610/matic-veoma-sam-zabrinut-za-konkretne-novinare.html
Hedl: Sve je svedeno na SMS novinarstvo http://nuns.rs/info/news/38606/hedl-sve-je-svedeno-na-sms-novinarstvo.html Lajkovi su danas nekakav pokazatelj čitanosti, mada sve što je lajkano, ne mora biti i relevantno, ne mora biti važno, kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) višestruko nagrađivani novinar Dragutin Drago Hedl. ]]> Hedl je pisao ili piše za brojne domaće časopise i novine. Izvještavao je za RSE, a tekstove su mu objavljivali najugledniji svjetski listovi, poput The Timesa i De Guardiana. Objavio je deset zbirki priča, eseja i reportaža, te publicističkih djela, među kojima i tri romana. Trenutno je zaposlen kao kolumnista portala Telegram.

Dragutin Drago Hedl

RSE: Što je sa današnjim novinarstvom, ako je veliki broj novinara, i u ratu, čuvao obraz ove profesije, zašto su mnogi od njih danas poklekli?

Hedl: Bojim se da je novinarstvo danas zapalo u jedan ćorsokak, u jednu slijepu ulicu iz koje se teško izvući. Tehnološka rješenja, brzinom kojom je danas moguće poslati i dostaviti informaciju u bilo koji kutak svijeta, su stvorili jednu utrku da uvijek moramo biti prvi da nešto objavimo i da je, na neki način, najveći novinarski uspjeh, ako nešto objavite prvi. Ali u toj trci često gubimo onaj drugi, važan dio novinarske informacije, to je njena istinitost, njena točnost. Ta utrka sa vremenom često dovodi do velike površnosti, dovodi nekad i do katastrofalnih grešaka u tom poslu, što naravno onda ruši ugled profesije i povjerenje u informacije koje dobijete.

Danas je informacije moguće dobiti svugdje. Od vašeg mobilnog telefona, u istom trenutku, u realnom vremenu gotovo sve stvari su virtualne, sve stvari su digitalizirane. Prije petnaestak godina sam još slao fotografije autobusom iz Osijeka u Split, danas je to sve riješeno u jednoj sekundi. Gotovo sve što se dogodi danas na planeti je snimljeno. Ne možete vjerovati šta sve čovjek danas vidi. Ta utrka sa vremenom bojim se da je ozbiljno uzdrmala temelje novinarstva, a to prije svega vjerodostojnost onoga što treba ponuditi čitateljima, gledateljima, slušateljima.

RSE: Drže li se novinari etičkog kodeksa?

Hedl: Na žalost, ne previše. Uvijek je bitno da se vodi računa da informacija bude točna, i ne samo da uvijek bude točna, nego da se zaštite od izlaganja javnosti osobe koje imaju pravo ostati anonimne. Naravno, kada su u pitanju političari, trebali bi ih razgolićavati. Kada su u pitanju obični ljudi, njihovu intimu ne bi trebalo dirati, a često vidimo da se radi upravo obrnuto, da se intime običnih ljudi prikazuje kao nešto što bi trebalo biti, ne znam kako važno, a da se nekakvi propusti, greške ili čak i kriminal političara skriva, zbog straha od njihove odmazde.

Ponekad se sami upitate, koliko mi kao novinari možemo učiniti nekome patnje i zla. Mislim da bi o tome novinari trebali voditi računa, da budemo obazrivi prema onima koji to zaslužuju, a vrlo oštri i pravedni prema onima koji to ne zaslužuju.

RSE: Medijske kuće, žele informaciju odmah. Kako Vi danas objasnite svojim urednicima da novinarska priča ne nestaje i ne postaje odmah? Vaše priče su primjerice najčitanije, iako su utemeljene na informacijama starim nekoliko dana. Jesu li upravo zbog tog analitičkog i temeljitog pristupa temi najzanimljivije?

Hedl: Svaka priča, naravno, ima više slojeva. Prvi je onaj koji odmah zapazimo i koji nam svima bode oči. Ali, ispod toga se krije mnogo toga, to je zapravo onaj dio leda koji je ispod vode, koji je u značajnoj mjeri veći od onoga koji strši iznad vode. Mene uvijek zanima podtekst neke priče, zanima me okolnost kako se ona dogodila, zanima me što je moguće veći broj sudionika koji su tu priču uključeni jer tu nađete nevjerojatnih stvari, nevjerojatnih priča koje zapravo, kada ih otkrijete, zamagle onu prvu priču, koja je uzrokovala vašu potragu za širom dimenzijom te priče.

To je ono što mene kao novinara raduje, ući pod kožu, ući dublje, ući što je moguće šire jer tu često nailazimo na stvari koje nismo u prvi mah vidjeli, a koje zamagle ono prvo. To je sve ono što ste kasnije istražili. Za mene je to uvijek bio nekakav smjer, koji me vodio priči.

Imao sam sreću da sam radio u velikoj redakciji u Jutarnjem listu, prije toga u Feralu, koji nije bio velika redakcija, ali je imao izniman sluh za tu vrstu priča. Imao sam sreću da sam radio u takvim redakcijama, koje su mi omogućavale da se bavim takvom vrstom priča, a to je mene jako zanimalo.

RSE: Danas je mnogo malih urednika koji možda imaju godina koliko Vi radnog staža. Kako se nosite sa njima?

Hedl: Ja ih razumijem. Danas je to novinarstvo, o kome govorim, možda staromodno. Ja sam staromodan novinar i moje pravilo je ono koje primjenjuju kopači zlata. Zlato je tamo negdje u nekoj zlatonosnoj rijeci, zna da postoji grumen zlata negdje u toj rijeci i zna da ima pet tona jalovine i grumen zlata. Nikada ne znate šta neka priča nosi.

Imam strpljenja razgovarati sa svima onima koji mi kažu da imaju zanimljivu priču. Naravno da 90 posto toga nisu zanimljive priče, njima jesu, ali ne i za nekakvu širu publiku. Ali uvijek se nađe bar deset posto onoga što je zanimljivo. Ali, da bi se do toga došlo, morate ćuti i onih 90 posto.

Razumijem mlade kolege koji danas insistiraju da kucaju istovremeno, kada se nešto događa, i to šalju u redakciju, da gotovo u realnom vremenu prikažu ono što se događa. To nije lagan posao ni njima. Šteta je da je vrsta novinarstva, koju ja prakticiram, polako na umoru. Novinar ima sve manje vremena za dublje priče, istraživačke teme, zapravo za analize koje otkrivaju mnogo onoga što se na prvi pogled ne vidi.

RSE: Mediji su nekada bili na jedan način poput institucija obrazovanja. Što danas možemo naučiti iz medija, odnosno, možemo li išta?

Hedl: Nažalost, ne previše jer je puno površnog jer je puno perifernog, jer je puno marginalnog. Ima nekakva zgodna izreka koja kaže za nekakve novinarske teme - Što bizarnije, to udarnije. Dakle, što je stvar bizarnija, dobit će veći publicitet u novinama. Što je, naravno, loše.

Ostaju zanemarene mnoge važne priče, priče koje bi mogle promijeniti javno mnijenje, a bojim se da novinari, zbog toga što žive u vremenu u kojem je teško naći posao, u kojem redakcije nastoje imati što manje novinara i što više ih angažirati, se boje izgubiti posao, znajući da neće novi naći lako. Posao će izgubiti vrlo jednostavno, ako se zamjere nekom moćniku, koji ima dovoljno utjecaja da može uređivati, ne samo pojedine novine, nego i neke važne novinske kuće.

Razumijem ljude koji imaju dva kredita, dvoje djece. Znam da im nije lako, ali ako se odluče za taj posao, onda ipak trebaju imati nešto petlje i trebaju nekad reći - Čekaj malo, radim posao koji je važan i moram se prema njemu odnositi najbolje što mogu.

RSE: Jeste li se imali priliku susretati sa studentima novinarstva? Što im kažete?

Hedl: Imao sam prilike, u više navrata, razgovarati sa tim mladim ljudima koji možda malo "nepromišljeno" ulaze u tu profesiju, misleći kako je novinarstvo silno uzbudljiv posao, da se tu puno putuje, da susrećete velike i važne ljude. Zapravo, nije tako.

Danas je sve manje redakcija koje mogu poslati dopisnika da izvjeste izravno sa nekog događaja. Sve to, manje više, preuzimaju od agencije, gdje se radi na način, koji je sve manje novinarski, a sve više je protokolarno bilježnički. Sve nam više liči na nekog zapisnika, nego na stvarno izvještavanje o nekom događaju.

Pokušavam reći tim budućim mladim kolegama što je srž novinarstava, kakvo bi ono trebalo biti, reći im i zamoliti ih da se prema tom poslu odnose odgovorno. Silno je važno da mi, koji propitujemo odgovornost drugih, budemo i sami odgovorni.

RSE: Obzirom da su Web portali preuzeli glavnu ulogu u medijskom prostoru, mnogi novinarski tekstovi danas se ocjenjuju lajkovima i klikovima. Kako Vi gledate na to?

Hedl: Na žalost lajkovi su danas nekakav pokazatelj čitanosti, mada znate i sami, sve što je lajkano, ne mora biti i relevantno, ne mora biti važno. Imate bezbroj primjera da su neke potpuno bizarne, nevažne, marginalne stvari, doživjele ne znam kakvu čitanost. Naravno da ljudi padaju pod utjecaj toga da je njegov tekst najčitaniji, da ima najviše lajkova, preporuka i svega ostaloga, ali je loše ako to postane isključivo mjerilo.

Ima sigurno priča koje svojom dubinom, načinom kako su obrađene, trudom koji je uložen u njih, zaslužuju puno veću pozornost, ali na žalost, danas živimo u vremenu u kojem je sve svedeno na SMS novinarstvo, na kratke forme, na to da ne bude više od deset redaka u tekstu, da bude velika fotografija i izazivan naslov, koji obično ne pokriva sadržaj teksta.

RSE: Ipak, kada je novinarstvo u pitanju, kao profesija i zanimanje, jeste li optimistični?

Hedl: Nisam veliki optimist kada je u pitanju novinarstvo. Čitali smo da već postoje i kompjuterski programi za pisanje informacija, da će tu stvar preuzeti umjetna inteligencija, a tek nam se onda loše piše. Ako izgubimo humanost, koja mora postojati u svakom poslu, pa i novinarskom, bojim se da će novinarstvo biti nešto od čega će svi bježati. Svatko će moći biti novinar tko ima kraj sebe fotoaparat, odnosno pametni mobitel i program koji će to, što on vidi, oblikovati u vijest.

Upravo ta umjetna inteligencija i tehnologija će preuzeti mnoge funkcije, a bojim se i novinarsku. Čitali smo nedavno i romane koje je napisala umjetna inteligencija, pa koji, eto, kao funkcioniraju. To je neki put kojim je civilizacija i tehnologija krenula. Teško da ćemo ga moći kontrolirati, ako se ne uozbiljimo i ako ne shvatimo da je čovjek taj, koji treba biti iznad svega, iznad tehnologije. U tom slučaju ćemo možda doći u situaciju iz koje nećemo moći imati povratka.

]]>
Mon, 15 Oct 2018 16:05:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38606/hedl-sve-je-svedeno-na-sms-novinarstvo.html
Đilas: Govor mržnje je zvaničan način obraćanja svima onima koji se ne slažu sa politikom Aleksandra Vučića http://nuns.rs/info/news/38628/djilas-govor-mrznje-je-zvanican-nacin-obracanja-svima-onima-koji-se-ne-slazu-sa-politikom-aleksandra-vucica.html Dragan Đilas, bivši gradonačelnik Beograda i jedan od osnivača Saveza za Srbiju podneo je Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivičnu prijavu protiv urednika dnevnog lista Informer Dragana J. Vučićevića i Aleksandra Ignjatovića zbog kako je naveo, govora mržnje. ]]> Đilas je u prijavi naveo da su Vučićević i Ignjatović od 10. juna do danas objavili u Informeru serijal tekstova u kome su ga označili kao "lopova, opozicionu bandu, idiota, bahatog kretena, nekoga ko se zalaže za nezavisno Kosovo, nekoga zbog kojeg Srbi sa severa Kosova i Metohije neće živeti u Srbiji, nekoga ko planira nasilno rušenje vlasti u Srbiji, tajkuna, izdajnika, plaćenika…".

Navodi se i da su urednici Informera objavljivali te tekstove "sa namerom širenja i podstrekavanja mržnje prema Draganu Đilasu zbog toga što je politički protivnik vladajuće stranke SNS, a čime su izvršili krivično delo 'rasna i druga diskriminacija' iz člana 387 stav 4 Krivičnog zakonika za koji je zaprećena kazna do tri godine zatvora."

Đilas je ocenio da se danas "svako ko misli svojom glavom naziva ološem, bandom, lopovom, preti mu se hapšenjem a javnost se huška na takve pojedince organizovanim kampanjama mržnje i laži".

"U Srbiji je danas govor mržnje zvaničan način obraćanja svima onima koji se ne slažu sa politikom Aleksandra Vučića, a treba znati da se u istoriji govor mržnje pojavljivao samo u totalitarnim društvima. Takođe, trebalo bi se podsetiti kako su završavali takvi totalitarni režimi i u kakve su istorijske poraze vodili sopstvena društva", naveo je jedan od lidera Saveza za Srbiju.

]]>
Mon, 15 Oct 2018 14:41:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38628/djilas-govor-mrznje-je-zvanican-nacin-obracanja-svima-onima-koji-se-ne-slazu-sa-politikom-aleksandra-vucica.html
Brajović: Tračevima zataškavaju budžetske zloupotrebe http://nuns.rs/info/news/38602/brajovic-tracevima-zataskavaju-budzetske-zloupotrebe.html Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije i bivši državni sekretar za informisanje, negirao je navode da pokušava da diskredituje sadašnjeg sekretara Aleksandra Gajovića jer želi da se vrati na ovu poziciju, nazivajući ih „kadrovskim tračevima“ koji su pokušaj „zataškavanja“ budžetskih zloupotreba. ]]> Naime, na pitanja Danasa o mogućim zloupotrebama na konkursima za sufinansiranje medija koje je sprovelo Ministarstvo kulture i informisanja, Vladimir Đurić poznatiji kao pevač Đura Mornar, inače član jedne od komisija za dodelu sredstava, rekao je da Brajović plasira informacije o neregularnostima iz ličnih interesa.

– To je sve napravio Nino Brajović, on je dao tu informaciju UNS-u zato što hoće mesto državnog sekretara za informisanje Aleksandra Gajovića. On njega napada da mu ospori konkurs, zaključio je Đurić.

Ipak, Brajović demantuje ove tvrdnje, podsećajući da je zloupotrebe na ovim konkursima otkrio novinar Dušan Vojvodić, a nastavila da ih istražuje koleginica Jovana Pešić, te da on ne želi da preuzme zasluge za to.

– Izbegavajući da odgovori na pitanje „Danasa“ da li je on novi vlasnik firme „Essentis“, koja je na medijskom konkursu Ministarstva kulture dobila skoro pet miliona dinara, a koja nema zaposlenih, niti je proizvodila ikakav medijski sadržaj, Vladimir Đurić me optužuje za curenje informacije o njegovom vlasništvu nad „Essentisom“, zbog moje navodne ambicije da ponovo postanem državni sekretar. Razumem zašto Đura Mornar skreće pažnju sa budžetskih zloupotreba na kadrovske tračeve. Ali čak i da imam ambicije da ponovo budem državni sekretar, ovaj sumnjivi lik svakako zna da je to nemoguće jer je protiv toga prvi čovek u državi, naveo je Brajović za Danas.

U međuvremenu je i državni sekretar Aleksandar Gajović, nakon „Intervjua na mreži“ na portalu Danasa, odbacio tvrdnje da na konkursu ima nepravilnosti.

– To što je Đura rekao se svodi na ono što je rekao i Nedim Sejdinović, predsednik NDNV, pre par meseci tokom našeg zajedničkog gostovanja na televiziji N1. On je tada izjavio da povlačenje LJiljane Smajlović iz radne grupe za izradu medijske strategije, doslovce, nije zbog Gajovićeve navodne mizoginije, već zato što njen kandidat Nino Brajović nije izabran na to mesto, podsetio je Gajović, dodajući da su medijski konkursi Ministarstva kulture odrađeni po zakonu.


]]>
Mon, 15 Oct 2018 13:57:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38602/brajovic-tracevima-zataskavaju-budzetske-zloupotrebe.html
Novinari sve više pod pritiskom, napadi sve učestaliji http://nuns.rs/info/news/38583/novinari-sve-vise-pod-pritiskom-napadi-sve-ucestaliji.html Kakav je položaj novinarske profesije? Prema oceni komesarke za ljudska prava pri Savetu Evrope Dunje Mijatović, sloboda štampe i bezbednost novinara su u sve lošijem položaju. Sa tom ocenom saglasni su i oni koji se bave novinarstvom u Srbiji. ]]> Kažu da je sloboda novinara da pišu i izveštavaju sve više pod pritiskom i da zabrinjavaju učestali napadi na novinare.

Biti novinar u Evropi, zvuči dobro, ali samo u teoriji. Kim Val, Dafne Karuana Galicija, Jan Kucijak, Viktorija Marinova poslednji su ubijeni novinari. Podaci pokazuju da je od 1992. njih 150 ubijeno u zoni Saveta Evrope.

"Neki od njih su pokrivali ratne priče, međutim, većina ih je ubijena dok su pokušavali da skrenu pažnju na mračne kutke u kojima vladaju korupcija, kriminal i politika. Mnogi političari su u najboljem slučaju ravnodušni prema pretnjama koje dobijaju novinari, a u najgorem slučaju, oni su ti koji huškaju na nasilje i produbljuju nepoverenje prema medijima, što je neprihvatljiva praksa", smatra Komesarka za ljudska prava pri Savetu Evrope Dunja Mijatović.

Sličan scenario se primenjuje i u Srbiji. Česta je praksa da političari etiketiraju medije i novinare. Tako je nedavno tokom skupštinskog govora, poslanik SNS-a Aleksandar Martinović iskoristio priliku da iznese kritike na račun novinara Nedima Sejdinovića, koji je u jednom od intervjua govorio o predsedniku Aleksandru Vučiću.

"Juče se oglasio predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović, koji je rekao da Vučić započinje novu sezonu lova na veštice. Hoću da vam kažem da očigledno mi imamo posla sa ljudima koji ne žele dobro svojoj državi, koji žele da unesu strah i nemir kod građana", rekao je Martinović na skupštinskoj sednici 10. oktobra.

"Kad neko za skupštinskom govornicom može da prozove nekoga kao državnog neprijatelja, a da se šef države saglasi sa tim da su špijuni u medijima, nevladinom sektoru, onda je jasno da se time otvara lov na novinare", kaže Jelka Jovanović iz NUNS-a.

Položaj novinara je ugrožen, a sloboda u izveštavanju je sve više pod pritiskom, ocenjuju u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije.

Dodaju da problem predstavljaju i sve češći fizički i verbalni napadi. Podaci pokazuju da ih je od početka godine bilo 68.

"Apsolutno je nedopustivo da novinari koji bi trebalo da rade u javnom interesu su pod pretnjom da budu ugroženi fizički, da budu ugroženi verbalno, da budu napadani na konferenciji za medije, da im bude zabranjen pristup informacijama, da im bude zabranjen pristup dokumentaciji to je nešto što je nedopustivo sa bilo kog aspekta vladavine prava", objašnjava novinarka CINS-a Anđela Milivojević.

Novinari kažu i da zabrinjava činjenica što još uvek nisu razrešeni slučajevi koji se odnose na napade i što još uvek nisu rešena ubistva koja su se desila devedestih kada su ubijeni Dada Vujasinović, Slavko Ćuruvija i Milan Pantić.

"Tako kada čujemo da je neki novinar, napadnut iz bilo kog razloga u 2018. i da taj ishod najverovatnije neće biti rešen, to je potpuno nedopustivo", dodaje Anđela Milivojević.

Na probleme sa kojima se susreću novinari, nadležni ćute. A da je stanje u profesiji zabrinjavajuće pokazuje i to, što je, Srbija već dugo bez medijske strategije kojom bi se barem odredile smernice razvoja. Uslove za neometan rad novinara obezbedila bi i primena postojećih zakona u praksi.

]]>
Mon, 15 Oct 2018 10:35:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38583/novinari-sve-vise-pod-pritiskom-napadi-sve-ucestaliji.html
Gibson: Novinarstvo rizičan posao i u EU http://nuns.rs/info/news/38581/gibson-novinarstvo-rizican-posao-i-u-eu.html Živimo u rastućem neprijateljskom okruženju za novinare, unutar i van Evropske unije, i to je duboko zabrinjavajuće i nešto se mora učiniti. ]]> Poslednja ubistva pokazuju da je biti novinar veoma rizičan posao i u mnogim EU državama, i pitanje je ko će da ustane i da ih zaštiti, kaže u intervju za RSE Tom Gibson, predstavnik za Evropsku uniju Komiteta za zaštitu novinara (Committee to Protect Journalists/CPJ).

Tom Gibson, predstavnik za EU Komiteta za zaštitu novinara (Committee to Protect Journalists/CPJ)

Kada je reč o EU institucijama, Gibson ukazuje da one kritikuju zemlje izvan EU, ali kada je reč o unutrašnjosti samog bloka, nemaju kompetencija da kritikuju članice svog kluba, te smatra da je to je jedna od stvari na koju treba da se odgovori.

Predstavnik CPJ kaže da će novinarske organizacije nastaviti da pritiskaju i EU i druge institucije da se osiguraju uslovi za slobodan rad novinara, ali i ukazuje na opasnosti od populističkog trenda unutar EU i potencijalnu promenu politike nakon izbora za Evropski parlament iduće godine.

Uz ocenu da i sami građani sve češće nemaju poverenja u rad novinara, podseća i kako su opštoj atmosferi doprineli američki i češki predsednik slanjem indirektnih neprijateljskih poruka.

RSE: Počećemo sa prilično dugim uvodom za prvo pitanje, ali mislim da je važno. U posljednjih godinu i tri meseca, četvoro novinara je ubijeno samo na tlu EU. Prvo švedska novinarka Kim Val u avgustu 2017. Ubio ju je i potom isekao na komade i bacio u more danski izumitelj Petar Madsen. Policija je relativno brzo rešila slučaj i ubica je osuđen. Potom je u oktobru prošle godine, novinarka istraživač Daphne Caruana Galizia ubijena u eksploziji automobila bombe na Malti. Deset je ljudi uhapšeno u ovom slučaju, samo trojica optužena, naručilac i dalje nepoznat. U februaru 2018. je u Slovačkoj ubijen novinar istraživač Jan Kuciak, zajedno sa verenicom, što je uzrokovalo ostavku premijera i njegovog kabineta. U septembru je policija saopštila da je Kuciak ubijen zbog svog posla, da je ubistvo bilo naručeno, a uhapšeno je osam osumnjičenih.

I onda je 6. oktobra u bugarskom gradu Ruse, na obali Dunava, pronađeno telo novinarke Viktorije Marinove koja je silovana, pretučena i zadavljena. Za sada su uspeli da uhapse, relativno brzo, dve osobe. Kasnije ćemo takođe govoriti o nestalom saudijskom novinaru, ali da Vas prvo pitam o ovom prilično novom trendu unutar EU. Kako ste sve ovo doživeli?

Gibson: Zajednica za slobodu štampe uključujući, i moju organizaciju Komitet za zaštitu novinara (CPJ), je veoma zabrinuta zbog ovog trenda koji pokazuje rastuće teške uslove za rad novinara, i naravno opasne. Mi smo veoma svesni da novinari unutar EU i u susednim zemljama rizikuju pretnje zbog svog rada. Takođe, treba da gledamo i na širi problem, a to je da se novinari susreću sa mnogo izazova u medijskom okruženju koje se veoma brzo menja. Što znači da su mnogi novinari pod pritiskom, ne samo fizičkih pretnji, već psiholoških pretnji i sajber zastrašivanja (cyber bullying).

Novinari se osim toga suočavaju sa zakonskim pretnjama, pod ekonomskim su pritiskom i stoga su često prisiljeni da primene autocenzuru da bi se zaštitili.

Živimo u rastućem neprijateljskom okruženju za novinare, unutar i van EU, i to je duboko zabrinjavajuće i nešto se mora učiniti. Ova ubistva pokazuju da je biti novinar veoma rizičan posao u mnogim EU državama. I pitanje je ko će da ustane i da ih zaštiti.

RSE: Da! Kao i kakvu poruku ubistva novinara unutar EU šalju manje demokratskim društvima kao što su na Balkanu, gde još imamo brojne nerasvijetljene slučajeve napada i ubistava, kao i pretnji novinarima na dnevnoj bazi, uključujući i sa najviših zvaničnih adresa. Da ne pominjem autoritarne države snažnih vladara kao što su Rusija, Turska, Kina ili, kako što smo nedavno videli u Mjanmaru, sa hapšenjem dvojice Rojtersovih novinara koji su istraživali ratne zločine nad Rohindžama?

Gibson: Da, mislim da je veoma važno i da treba da obratimo pažnju na to i da se borimo da se evropske institucije uključe i vide kako one same mogu podržati novinare. U svakom od slučajeva koje ste pomenuli na početku, mi smo imali saopštenje EU lidera koji su snažno osudili ubistva, ali mi zapravo znamo da mnogo novinara u članicama EU rade u veoma teškim uslovima. Preti im se i izloženi su kao što sam rekao, raznim vrstama pritisaka, a suštinsko je pitanje kakvu podršku dobijaju.

Ako se osvrnemo, na primer, na slučaj Daphne Caruane Galizie, znamo da se pre smrti suočavala sa pretnjama smrću, zakonskim pretnjama, vlada je kreirala kampanju mržnje prema njoj, bila je hapšena, stavljana na bilborde kojima su je omalovažavali. Znamo pod kakvim je pritiskom bila, bila je u jednoj veoma izolovanoj poziciji, i nije imala niti podrške, niti zaštite.

A ona je samo jedna od mnogih novinara koji su u istoj situaciji. Tako da je pitanje kako EU institucije u Briselu mogu bolje podržati te novinare i da li su zaista voljni da budu kritični prema EU članicama. Jer u ovom trenutku mnogo EU institucija mogu da kritikuju zemlje izvan EU, ali kada je reč o unutrašnjosti samog bloka, onda oni nemaju kompetencije da kritikuju, i to je jedna od stvari na koju stvarno treba da se odgovori.

RSE: Svi znamo važnost snažne reakcija na ovu vrstu nasilja, ali koliko je važna rekacija ne samo novinarskih udruženja i civilnog društva, oni uvek osuđuju ovakvo nasilje, već i, kao što ste pomenuli, EU institucija. Primera radi, Brisel, ili da budem precizna Evropska komisija, u periodičnim izveštajima o napretku za balkanske države zahtijeva od svake države pojedinačno, kandidata ili aspiranta za članstvo, da razreši napade na novinare i da osiguraju poštovanje slobode medija. I to su postavili kao jedan od glavnih kriterijuma na putu ka EU. Da li mislite da je ovo dobra strategija i da li mislite da postoji još nešto što bi mogli, ili trebali, da urade?

Gibson: Hajde da to stavimo u okvir pristupanja. Zemlja je aplicirala za članstvo, EU je postavila set kriterijuma koje treba ispuniti da bi se priključili Evropskoj uniji, jedan od njih je zaštita slobode medija i to je izvesna poluga prednosti koju EU može imati.

No, moja poruka koju sam pomenuo ranije je kad se zemlje priključe EU one postaju dio kluba, i onda postaje mnogo teže za institucije u Briselu da budu kritične. Tako da je to ono što vidimo u jednom broju zemlja EU, a Bugarska je jedna od njih gde smo imali slučaj ubistva novinarke Viktorije Marinove.

Ovo je veoma važan slučaj i sačekaćemo da vidimo šta će se dogoditi, mada u ovom trenutku nijesmo potpuno sigurni da li ubistvo ima ili ne veze sa novinarstvom. Ali ono što je najvažnije je pravda za nju i njenu porodicu, ali je takođe važno da vidimo uslove sa kojima se novinari susreću.

Znamo da tamo postoji velika tržišna medijska koncentracija, da je to teškoća za nezavisne novinare, jako je teško novinarima da rade istrage, to je i veoma korumpirano društvo, sa velikim nivoom rizika od fizičkih napada i velikim nivoom rizika od pshihološkog pritiska.

Ono što mi, kao zajednica za slobodu medija, treba da činimo jeste da nastavimo da budemo solidarni, da radimo zajedno, da nastavimo sa pritiskom na vlade da bi uspješno procesuirali ova ubistva. Ali, takođe i da zaštitimo novinare, i da se postaramo da ljudi razumiju ulogu koju novinarske akcije čine za društvo – da one imaju moć pozivanja na odgovornost, građanima osiguravaju informacije. Mi znamo da su u mnogim državama, uključujući i na Balkanu, novinari redovno meta zastrašivanja, stalno imaju problema, a i nemaju uvek podršku građana.

I pored navedenog, istovremeno oni rade veoma osetljive istrage a to je veoma važan posao.

RSE: Šta mislite da same novinarske asocijacije, kao CPJ, mogu učiniti da bolje zaštite novinare?

Gibson: Komitet za zaštitu novinara će nastaviti da istražuje i dokumentuje slučajeve pojedinačnih hapšenja, napada i ostale probleme, nastavićeno da budemo zagovornici ovdje u Briselu, ali takođe i u Vašingtonu i UN. Želimo da stojimo rame uz rame uz novinare svugde, novinare koji rade pod rizikom. Mislimo da je veoma važno da uvek radimo sa novinarima, u ime novinara i sa ostalim organizacijama koje imaju istu misiju.

U veoma smo teškoj situaciji u ovom trenutku i moramo raditi na solidarnosti.

RSE: A koliko je važna saradnja sa institucijama kao EU a i drugim institucijama na Zapadu?

Gibson: EU nastavlja da igra veoma važnu ulogu u zaštiti slobode medija i ljudi gledaju na EU širom sveta kao na instituciju koja može braniti novinare, zaštiti slobodu štampe i novinare kada su pod rizikom. I stoga je veoma važno da nastavimo da vršimo pritisak na EU da bi osigurali da ona ispuni svoju obavezu zaštite novinara. Tako da je traženje podrške u Briselu, za koje sam ja zadužen, jedan aspekat, ali takođe kao dodatak tome, veoma je važno da čujemo glasove novinara širom Evrope, i da se njihovi glasovi pojačaju kroz izveštavanje organizacija za slobodu medija, kao i da ih ljudi u Briselu čuju, slušaju i djeluju.

RSE: Pomenuli ste u odgovoru na prvo pitanje okruženje u kojem novinari danas rade. Do koje mere neprijateljsko ponašanje prema medijima, generalno tako popularno sada čak i na Zapadu, kao i rast ekstremne desnice i populizma, doprinose tom užasnom trendu otvorenih napada na novinare?

Gibson: Ono što vidimo u Evropi je potencijalna promena politike. Znamo da sledeće godine imamo izbore, evropske izbore i izgleda da ih može obeležiti rast populističkih stranka, kao što smo videli da su određene partije uspele dobiti kontrolu u Mađarskoj, Poljskoj, Italiji. A ove partije često zauzimaju poziciju da podržavaju izveštavanje koje njih favorizuje.

Naravno ono što mi želimo da nastavimo da radimo je da podstičemo sve novinare da izveštavaju na način koji se traži, a to je nezavisno izveštavanje, bez pritiska na njih da predstavljaju određene stavove, da nema miješanja vlade u njihov rad. Mislim da je ključ pronaći prostor da novinari budu kritični. Mi još uvijek kažemo da će novinari unutar EU uvijek imati prostora, koji će im dozvoliti da rade svoj posao slobodno bez miješanja.

Ali mi znamo da su u zemljama kao što je Mađarska i Poljska novinari pod pritiskom, a postoji i polarizacija u novinarskoj zajednici, primera radi u Poljskoj. Na jednoj strani imate novinare koji zastupaju provladine pozicije, a na novinare koji imaju drugačije mišljenje se gleda kao na antinacionaliste i opoziciju vladi. I to je veoma opasan trend zato što stvara klimu „oni“ i „mi“. A to nije svrha novinarstva. Novinarstvo je istraživački rad, izveštavanje o činjenicama, i kao što sam rekao, ranije pozivanje na odgovornost onih u čijim je rukama moć.

RSE: Imali smo nedavno slučaj u Makedoniji, gde je novinar iz državne novinske agencije preko socijalnih mreža pozvao taksiste da napadnu, ili, da budem preciznija, da siluju dopisnicu Fajnenšl Tajmsa Valery Hopkins. On to naravno nije rekao eksplicitno, već je upotrebio vrlo jasnu aluziju iz dobro poznatog makedonskog filma o taksisti koji siluje. Uslijedila je snažna reakcija makedonske Vlade koja se formalno i iskreno izvinila novinarki i WSJ. Ali, kada je ovo eruptiralo, moje makedonske kolege su mi rekle da to nije prvi put, i da je jedina razlika sada što je reč o stranom novinaru i da je zbog toga reakcija bila tako glasna. Kako je moguće ukloniti ovu kulturu nekažnjivosti koja preovladava u svim balkanskim državama. Imamo desetine slučajeva koji nikada nijesu rešeni?

Gibson: Mislim da je ovo zaista uznemiravajući trend i to ne samo na Balkanu. Ako uzmemoi SAD, imamo taj čuveni video na kojem se Donald Tramp pretvara da tuče nekoga u rvačkom meču, a na lice te osobe koju tuče je stavio logo CNN-a. Pa da tome dodamo i predsednika Češke, Miloša Zemana, kada je na press konferenciji došao sa kalašnjikovim na kojem je pisalo „za novinare“. Indirektna poruka je jasna.

Pa stoga da se vratim na ono što sam rekao ranije, treba da se fokusiramo kako da podržimo novinare da rade svoj posao na najbolji mogući način, a to je biti u službi građana, lokalne populacije, izgraditi poverenje u profesionalno novinarstvo. To je pristup koji će tražiti i podržavati organizacije za slobodu medija, tražićemo podršku EU institucija u Briselu, kao i podršku građana i nacionalnih vlada.

Jer kao što sam rekao, sve ovo vidimo kao jedan uznemiravajući trend, i to onaj koji reflektuje neprijateljske stavove prema novinarima u više različitih država širom Evrope.

RSE: Na kraju vas moram pitati i za slučaj nestalog saudijskog novinara Džamala Kašogija iz konzulata Saudijske Arabije u Istanbulu. Iako Turske vlasti same imaju neslavan skor po pitanju represije nad medijima i zastrašivanja novinara, u ovom slučaju rade sve što je neophodno, iz kojih god razloga. The Washington Post, u kojem je on saradnik kolumnista, takođe je sve podigao na noge, no vlada Saudijske Arabije očigledno nije voljna da bude transparentna. Vladi SAD pak trebalo je prilično da reaguju, posebno predsedniku Trumpu, što je verovatno razumljivo budući da ima bliske odnose sa princom Mohamadom Bin Salmanom, de facto vladarom Saudijske Arabije posljednje dvije godine. Moram Vas pitati da li gajite nadu u ovom slučaju?

Gibson: Ja ne mogu zaista dati nikakvu ocenu, da li se nadamo ili ne. Ono što sada radimo je da pritiskamo vlasti koliko god možemo da obezbede informacije o tome gde se nalazi i to ćemo nastaviti raditi sve dok ne dobijemo čvrst odgovor.

]]>
Mon, 15 Oct 2018 10:26:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38581/gibson-novinarstvo-rizican-posao-i-u-eu.html
Mijatović: Od 1992. ubijeno 150 novinara u zoni SE http://nuns.rs/info/news/38578/mijatovic-od-1992-ubijeno-150-novinara-u-zoni-se.html Sloboda štampe i bezbednost novinara su već godinama u sve lošijem stanju, izjavila je Istinomeru komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović. ]]> Mijatović je predočila da je u zoni Saveta Evrope od 1992. godine ubijeno više od 150 novinara.

Nekažnjivost takvih zločina utiče na slobodu govora i slobodu medija u mnogim zemljama, upozorila je Mijatović i pozvala evropske vlade da zauzmu ozbiljniji stav pri sprovođenju standarda ljudskih prava, a koje su usvojili u vezi sa bezbednošću novinara i drugih medijskih aktera.

Trebalo bi da preduzmu izvodljive i realistične mere kako bi se drastično podigao nivo bezbednosti novinara, objasnila je ona i predočila da je to moguće, ukoliko postoji politička volja. Nažalost, mnogi političari su u najboljem slučaju ravnodušni prema pretnjama koje dobijaju novinari. U najgorem slučaju, oni su ti koji huškaju na nasilje i produbljuju nepoverenje prema medijima, što je neprihvatljiva praksa, poručila je Mijatović.

Prema njenom stavu, pretnje prema novinarima ne poznaju nacionalnost, to je jezik kriminalaca koji žele da kriju ilegalne poslove pod velom tajni. Problem je u tome što državna vlast ne reaguje brzo i efikasno, čime utire put daljim napadima na novinare, pa se, u nedostatku konkretnih akcija države, počinioci osećaju moćno i nedodirljivo i vrlo često prođu nekažnjeno, ukazala je Mijatović.

Upitana da li se Evropska unija (EU) pravi da ne vidi kakva je situacija sa medijima u Srbiji, ona je odgovorila da ne može da govori u ime EU, ali da sistematski skreće pažnju na slobodu medija i bezbednost novinara.

Iz tog razloga sam u stalnom kontaktu sa novinarima, njihovim udruženjima i nevladinim organizacijama koje rade na njihovoj zaštiti. Delim njihovu zabrinutost u vezi sa situacijom u Srbiji i ostalim zemljama, naglasila je Mijatović.

Ona je podsetila da u svojstvu komesarke još nije posetila Srbiju, ali je primetila da su njeni prethodnici izrazili zabrinutost u sposobnost državnih institucija da ispune obavezu i podrže ljudska prava u brojnim oblastima.

Pozabaviću se tim pitanjem i drugim zabrinjavajućim temama u vezi sa ljudskim pravima kada budem došla u Srbiju, najavila je Mijatović, koja je sa izuzetnom zabrinutošću primetila incident u Novom Sadu kada su pretučena dva momka albanske nacionalnosti.

Ona se nada da će nadležni organi sprovesti efikasnu istragu ovog zločina i da će posvetiti posebnu pažnju činjenici da je mržnja mogući motiv.

]]>
Mon, 15 Oct 2018 10:23:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38578/mijatovic-od-1992-ubijeno-150-novinara-u-zoni-se.html
Gajović: Neki mediji mogu da budu izuzeti iz privatizacije http://nuns.rs/info/news/38575/gajovic-neki-mediji-mogu-da-budu-izuzeti-iz-privatizacije.html Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja zadužen za informisanje Aleksandar Gajović izjavio je da se od početka priče o privatizaciji medija u Srbiji zalagao da država ne treba u potpunosti da izađe iz medija i da treba da ima svoju novinsku agenciju preko koje bi plasirala "informacije od javnog interesa". ]]> Gajović je za "Večernje novosti" rekao da postoji prostor da neki mediji budu izuzeti iz privatizacije, izdvojeni posebnim zakonom i da to nije u suprotnosti sa evropskom praksom, kao i da to postoji u Engleskoj, Francuskoj i Italiji.

"Ako imamo elektronske servise, zašto medijski javni servis ne bi bili 'Politika' i 'Novosti'? Mislim da se time ne bi poremetili tržišni odnosi. Kao što mislim da, ako bi Tanjug bio vladina agencija, to ne bi smetalo Beti i Fonetu, koji su privatni. U Sloveniji je na primer državna agencija postala javni servis. Ja sam uvek za kvalitetno informisanje. Zato treba pomoći i privatne agencije", rekao je Gajović.

Novinska agencija Tanjug ugašena je odlukom Vlade Srbij 31. oktobra 2015.

Međutim, Tanjug i dalje radi uz finasijsku pomoć države, a prema skorijim najavama, Vlada Srbije planira da proda brend Tanjug, pošto ta agencija nema imovinu.

]]>
Mon, 15 Oct 2018 10:21:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38575/gajovic-neki-mediji-mogu-da-budu-izuzeti-iz-privatizacije.html
Veljku Laliću grand prix „Zlatna Nika“ za reportažu sa Severnog pola http://nuns.rs/info/news/38572/veljku-lalicu-grand-prix-zlatna-nika-za-reportazu-sa-severnog-pola.html Danas su dodeljene nagrade na Internacionalnom festivalu reportaže "INTERFER", a "Priče sa Prirazlomnaje" Veljka Lalića je izabrana za reportažu godine ]]> Na 23. međunarodnom festivalu INTERFER glavnu nagradu Grand Prix „Zlatna Nika“ za 2018. godinu dobio je glavni urednik Nedeljnika Veljko Lalić za reportažu sa Severnog pola „Priče sa Prirazlomnaje“. Žiri kojim je predsedavao književnik Pero Zubac ovu odluku doneo je jednoglasno.

Dodela nagrada (Foto: Pres centar UNS-a)

Direktor festivala Tamara Popov, u ime Direkcije festivala saopštila je da je na ovogodišnjem festivalu, u pet kategorija: televizijske, radio, novinske, foto i društveno-odgovorne reportaže prijavljeno više od 300 radova iz zemlje, regiona i sveta.

„Ova nagrađena reportaža je potvrdila svu snagu, kreativnost i lepotu tog novinarskog žanra“, rekla je direktorka festivala.

Zahvaljujući se na priznanju Veljko Lalić je rekao da više voli kada novinari u redakciji dobijaju priznanja, ali da mu je ova nagrada posebno draga jer je on u novinarstvu počeo i najduže bio reporter, da mu je to bio prvi urednički zadatak, i da reportažu smatra najvažnijim novinarskim žanrom.

Prema odluci žirija 23. INTERFER-a, dodeljene su sledeće nagrade:

GRAND PRIX 23. INTERFER „ZLATNA NIKA“ 2018.

VELJKO LALIĆ, reportaža „Arktik: priče sa Prirazlomnaje“, list Nedeljnik

Nagrađenu reportažu možete da pročitate OVDE.


KATEGORIJA TELEVIZIJSKE REPORTAŽE

I mesto

Jasna Janković, „Pavlika među zvezdama“

II mesto

Natalja Đulić Banović, „Na korak do slobode“

Biljana Todorović Georgijevska, „Ko nekad u Skoplju“

III mesto

Vanja Grujić, „Poplave odnele sve“

Anđelka Ćup, „Jovanov amanet“

KATEGORIJA NOVINSKE REPORTAŽE

I mesto

Rada Komazec, „Molim Boga da me uzme jer ne mogu živa u grob“

II mesto

Slađana Vukašinović i Danijela Luković, „Čačkalicom držali brdo“

Jelena Pronić, „Obraz kao đon“

III mesto

Jelena Matijević, „Ni sa kim zapevati, ni zaplakati“

Biljana Ljubisavljević, „Nišlija prodaje bubreg zbog duga za struju“

KATEGORIJA RADIO REPORTAŽE

I mesto

Radoman Kanjevac, Zlatna Nika za najbolju selekciju festivala RTS-Radio Beograd 2.

Snežana Bižanin, „Jasenovac, moje pravo na istinu“

Duljanka Petrović, „Život na dva koloseka“

Nada Babić, „Priča usvojenog deteta“

II mesto

Aleksandra Bučko, „Koraci“

III mesto

Natalja Aćimović, „Biti nevidljiv“

KATEGORIJA FOTO REPORTAŽE

I mesto

Dragan Bosnić, „101 čudo Srbije“

II mesto

Jovan Mirčevski, „Novak“

Aleksandar Jakovljević, „Prajd u Beogradu“

III mesto

Darko Simić, „Ljudi novog Beograda“

KATEGORIJA DRUŠTVENO ODGOVORNE REPORTAŽE

I mesto

Angelina Čakširan, „Moj sin Saša“

II mesto

Jasna Đurović, „Suicid“

III mesto

Gordana Vila, „Spas“

Suzana Lakić, „Marija je danas sve što kao devojka nije želela da bude“

 

Specijalna nagrada Zlatna Nika za društveno odgovornu akciju

Arno Gujon

]]>
Mon, 15 Oct 2018 10:15:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38572/veljku-lalicu-grand-prix-zlatna-nika-za-reportazu-sa-severnog-pola.html
NUNS i NDNV osuđuju pritiske na Tatjanu Vojtehovski i TV Prva http://nuns.rs/info/statements/38569/nuns-i-ndnv-osudjuju-pritiske-na-tatjanu-vojtehovski-i-tv-prva.html Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) oštro osuđuju pritiske kojima su izloženi Tatjana Vojtehovski i TV Prva: nezadovljna emisijom “Život priča” o nesrećama u preduzeću “Milan Blagojević-Namenska” a.d. Lučani, sindikalna organizacija ove fabrike je u znak protesta najavila jednočasovni prekid rada 16.10.2018.godine. Pored toga, Slobodan Nešovanović, vođa smene u ovoj fabrici, jedan od sindikalnih rukovodilaca i vodećih lokalnih aktivista SNS-a, preko društvenih mreža zahteva hapšenje Vojtehovske. ]]> Tatjana Vojtehovski se u emisiji “Život priča” kroz tri epizode (dve - prošle godine) bavila nesrećom u fabrici “Milan Blagojević-Namenska” a.d. Lučani, u kojoj su poginuli Milimir Milivojević i Milojko Ignjatović, ukazujući kroz svedočenja i dokumentaciju na kršenje zakona i procedara, a posebno na nastojanje rukovodstva fabrike da okrivi mrtve radnike za sopstvenu smrt.

U poslednjoj epizodi, emitovanoj 10. oktobra, gost je bio Marko Mitrović, jedini svedok pogibije svojih kolega: on je u emisiji otvoreno govorio o pritiscima, pretnjama i ucenama koje je trepeo od strane direktora fabrike Radoša Milovanovića.

U saopštenju Odbora Sindikalne organizacije koje su izdali posle treće epizode, navodi se da “negativna medijska propaganda koja se vrši preko produkcijske kuće Tatjane Vojtehovski, preti da ozbiljno naruši ugled preduzeća” i da “izrečene laži i klevete idu tako daleko da traže zatvaranje fabrike i glavu Radoša Milovanovića”.

“Direktor Milovanović je pristao na razgovor sa nama ali je neposredno pred snimanje naprasno odustao, iako je mednjuvremenu govorio za RTS, Pink, pa i Danas, izjavila je Vojtehovski. Ona kaže da najavu obustave rada doživljava kao pritisak ali ne od strane sindikata, već direktora i rukovodstva fabrike. Ona podseća i da je posle prošlogodišnje emisije, umesto direktora, demanti uputila sindikalna organizacija.

NUNS i NDNV pozvaju sindikalno rukovodstvo fabrike “Milan Blagojević-Namenska” a.d. Lučani da prestanu sa pritiskom na slobodu govora i novinarstvo i da više energije usmere na poštovanje radničkih prava i zaštiti njihove bezbednosti: prema podacima TV N1 od 1995. godine u fabrici „Milan Blagojević - Namenska“ do danas poginulo je 18 radnika.

Podsećamo da je u NUNS-ovoj bazi napada i pritisaka na novinare zabeleženo 69 incidenata od početka ove godine.

14. oktobar 2018.

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

]]>
Sun, 14 Oct 2018 13:29:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/38569/nuns-i-ndnv-osudjuju-pritiske-na-tatjanu-vojtehovski-i-tv-prva.html
Saudijski ministar: Nije dato naređenje da se ubije novinar http://nuns.rs/info/news/38587/saudijski-ministar-nije-dato-naredjenje-da-se-ubije-novinar.html Saudijski ministar unutrašnjih poslova demantovao je navode da je dato naređenje da se ubije novinar i disident Džamal Kašogi, i osudio to kao "neosnovane laži". ]]> Princ Abdel Aziz ben Saud ben Najef rekao je da je njegova zemlja privržena "tradiciji poštovanja međunarodnih pravila i konvencija", prenosi zvanična saudijska agencija SPA.

Džamal Kašogi nije viđen od kada je ušao u saudijski konzulat u Istanbulu 2. oktobra da uzme dokumente potrebne za venčanje. Turska policija i brojni mediji veruju da je ubijen u konzulatu. Saudijski ministar je pozdravio uspostavljanje saradnje između njegove zemlje i Turske, da se rasvetle okolnosti nestanka novinara, koji je izazvao tenzije između Saudijske Arabije, Turske i SAD, gde novinar živi u izgnanstvu od 2017.

Saudijska delegacija doputovala je sinoć u Tursku, gde sa zvaničnicima treba da razgovara o novinaru. Portparol turskog predsedništva Ibrahim Kalin izjavio je juče da je formirana tursko-saudijska radna grupa koja će istražiti nestanak novinara. Vašington post preneo je da je turska vlada obavestila američke zvaničnike da ima tonski i video dokaz da je nestali saudijski novinar ubijen i isečen na komade u konzulatu svoje zemlje u Istanbulu.

List, čiji je Kašogi bio kolumnista, pozvao se na izjave neimenovanih zvaničnika da snimci pokazuju kako su saudijski bezbednosni operativci uhapsili Hašogija 2. oktobra kada je došao u konzulat. Kašogi (59) prošle godine je otišao u SAD iz straha da ne bude uhapšen pošto je kritikovao neke odluke saudijskih vlasti među kojima vojnu intervenciju vlasti u Jemenu.

Turski mediji: Tonski snimak sa Kašogijevog sata

Turski provladin list Sabah preneo je da turski zvaničnici poseduju tonski snimak na kojem je navodno zabeleženo ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija.

List Sabah, preko kojeg su turski zvaničnici bezbednosti otkrili informacije o tom slučaju, preneo je da tonski zapis dolazi iz Kašogijevog kontektovanog sata Apple njatch koji je navodno zabeležio ubistvo novinara. Sabah je dodao da su turske vlasti dobile tonski snimak sa Kašogijevog ajfona i njegovog profila na iCloud.

]]>
Sun, 14 Oct 2018 11:02:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38587/saudijski-ministar-nije-dato-naredjenje-da-se-ubije-novinar.html
Serenčeš: Izrazito ugrožena sloboda izražavanja u manjinskim medijima http://nuns.rs/info/news/38585/serences-izrazito-ugrozena-sloboda-izrazavanja-u-manjinskim-medijima.html Medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš izjavila je danas da je sloboda informisanja u medijima na manjinskim jezicima, čiji su osnivači nacionalni saveti manjina, "izrazito ugrožena". ]]> "Nije zakonski zaštićena uređivačka autonomija u medijima na jezicima manjina i sve to doprinosi izrazito ugroženoj slobodi izražavanja u tim medijima čiji su osnivači nacionalni saveti", kazala je Žužana Serenčeš na seminaru o izveštavanju o izborima za nacionalne savete manjina, u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV).

Ona je podsetila da onaj deo koji se tiče ovlašćenja nacionalnih saveta u oblasti informisanja i u novoj verziji Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina suštinski "ama baš ništa nije promenjen".

"Ostala su ona rešenja na koja smo svi ukazivali kao na problem, jer je zakon dao velika i ozbiljna ovlašćenja nacionalnim savetima u medijima čiji su osnivači, a da njihova odgovornost ni na koji način nije precizirana u odnosu na te medije", kazala je Žužana Serenčeš.

Novinar Čaba Presburger rekao je da je veoma teško utvrditi koliki je stvarni broj pripadnika nacionalnih manjina u Srbiji, jer se njihov broj iz godine u godinu smanjuje.

"Ljudi su ili rezignirani, ili se plaše da podrže određene liste. Opozicione liste nailaze na brojne prepreke kada žele da skupe potpise i da učestvuju na izborima", kazao je Presburger.

Prema njegovim rečima, u mađarskoj nacionalnoj zajednici jedino Savez vojvođanskih Mađara ima kampanju, a ostali još uvek nisu predali liste i veliko je pitanje da li će uopšte uspeti da predaju listu.

Novinar i politikolog Boris Varga, direktor Novinsko-izdavačke ustanove na rusinskom jeziku "Ruske slovo" ovo je do sada "najcrnji i najprljaviji" izborni proces u rusinskoj nacionalnoj zajednici.

On je rekao da su primećeni pokušaji korumpiranja birača i podsetio da je reč o krivičnom delu za koje je predviđena i zatvorska kazna.

Seminar "Izveštavanje o izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina" organizovao je NDNV uz podršku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

]]>
Sun, 14 Oct 2018 10:41:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/38585/serences-izrazito-ugrozena-sloboda-izrazavanja-u-manjinskim-medijima.html