NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html Policajac promenio iskaz: Izmislio sam da me je Simonović nagovorio da novinaru zapalim auto http://nuns.rs/info/news/45760/policajac-promenio-iskaz-izmislio-sam-da-me-je-simonovic-nagovorio-da-novinaru-zapalim-auto.html Optuženi policajac Vladimir Mihailović promenio je raniji iskaz i rekao da ga bivši predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović nije nagovorio da novinaru zapali automobil, već da je sam rešio da to uradi u znak "opomene" kako bi pomogao Simonoviću. Na današnjem suđenju za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića nije se pojavio okrivljeni Aleksandar Marinković, pa je sud za njim raspisao poternicu. ]]> Dragoljub Simonović je na današnjem ročištu negirao da je na bilo koji način učestvovao u organizovanju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, a to je u svom izlaganju potvrdio i drugi okrivljeni Vladimir Mihailović.

Naime, Mihailović je rekao da menja iskaz dat u policiji u danu kada je uhapšen i kada je priznao da mu je Simonović obećao 1.500 evra da zaplaši Jovanovića. Kako je rekao, tada su ga visoki zvaničnici MUP-a, čija imena ne sme da kaže, ucenili.

„U UKP-u su mi pretili i ucenjivali me. Doveli su suprugu u zgradu MUP-a u 29. novembra i pokazivali mi njenu fotografiju. Obećali su mi šest meseci kućnog zatvora i ostanak u službi ukoliko kažem da je Simonović organizator napada na Jovanovića“, rekao je Mihailović u svom izlaganju.

„Ja sam izmislio priču o 1.500 evra i to da me je Simonović podstrekivao na napad u restoranu Mirovica“, kazao je Mihailović i rekao da je shvatio da mu policija neće ispuniti data obećanja kada je umesto par dana u pritvoru, tamo ostao 30.

ihailović je objasnio kako je došao na ideju da „opomene Jovanovića“.

Kako je rekao, njegova supruga Jelena imala je problem u Opštini Grocka gde radi sa izvesnom Jasminom Mandić, pa je on zvao Dragoljuba Simonovića da ga zamoli da reši taj problem. Tada je shvatio, kako kaže, da je Simonović nezainteresovan za to, te da mu mora nešto učiniti zauzvrat.

Prilikom njihovog drugog susreta pitao je Simonovića da li može da mu pomogne oko pisanja Žig info, da li Simonović želi da on „sa nekim razgovara“, na šta mu je on rekao da „nema ništa protiv“.

„Mene nije interesovalo da li je istina ili nije to što Jovanović piše, ja sam samo hteo da rešim svoj problem“, rekao je Mihajlović i naveo da je tada rešio da mu „ošteti auto u vidu opomene.“

Potom je kazao da je razgovarao sa Igorom Novakovićem kome je rekao da ima problema sa „jednim dripcem“. Od njega je potom tražio da ošteti auto Jovanoviću, za šta mu je ovaj tražio hiljadu evra.

   Vest
Policajac promenio iskaz: Izmislio sam da me je Simonović nagovorio da novinaru zapalim auto
  12.12.2019.     Vesna Radojević     Dragoljub Simonović / Foto: Raskrikavanje
Optuženi policajac Vladimir Mihailović promenio je raniji iskaz i rekao da ga bivši predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović nije nagovorio da novinaru zapali automobil, već da je sam rešio da to uradi u znak "opomene" kako bi pomogao Simonoviću. Na današnjem suđenju za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića nije se pojavio okrivljeni Aleksandar Marinković, pa je sud za njim raspisao poternicu.
Dragoljub Simonović je na današnjem ročištu negirao da je na bilo koji način učestvovao u organizovanju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića, a to je u svom izlaganju potvrdio i drugi okrivljeni Vladimir Mihailović.

Naime, Mihailović je rekao da menja iskaz dat u policiji u danu kada je uhapšen i kada je priznao da mu je Simonović obećao 1.500 evra da zaplaši Jovanovića. Kako je rekao, tada su ga visoki zvaničnici MUP-a, čija imena ne sme da kaže, ucenili.

„U UKP-u su mi pretili i ucenjivali me. Doveli su suprugu u zgradu MUP-a u 29. novembra i pokazivali mi njenu fotografiju. Obećali su mi šest meseci kućnog zatvora i ostanak u službi ukoliko kažem da je Simonović organizator napada na Jovanovića“, rekao je Mihailović u svom izlaganju.

„Ja sam izmislio priču o 1.500 evra i to da me je Simonović podstrekivao na napad u restoranu Mirovica“, kazao je Mihailović i rekao da je shvatio da mu policija neće ispuniti data obećanja kada je umesto par dana u pritvoru, tamo ostao 30.
    Vladimir Mihailović, prvi zdesna, foto: Raskrikavanje


Mihailović je objasnio kako je došao na ideju da „opomene Jovanovića“.

Kako je rekao, njegova supruga Jelena imala je problem u Opštini Grocka gde radi sa izvesnom Jasminom Mandić, pa je on zvao Dragoljuba Simonovića da ga zamoli da reši taj problem. Tada je shvatio, kako kaže, da je Simonović nezainteresovan za to, te da mu mora nešto učiniti zauzvrat.

Prilikom njihovog drugog susreta pitao je Simonovića da li može da mu pomogne oko pisanja Žig info, da li Simonović želi da on „sa nekim razgovara“, na šta mu je on rekao da „nema ništa protiv“.

„Mene nije interesovalo da li je istina ili nije to što Jovanović piše, ja sam samo hteo da rešim svoj problem“, rekao je Mihajlović i naveo da je tada rešio da mu „ošteti auto u vidu opomene.“

Potom je kazao da je razgovarao sa Igorom Novakovićem kome je rekao da ima problema sa „jednim dripcem“. Od njega je potom tražio da ošteti auto Jovanoviću, za šta mu je ovaj tražio hiljadu evra.
   Igor Novaković (prugasti džemper), foto: Raskrikavanje


Simonović: Genocidna hajka na mene


U iznošenju odbrane koje je trajalo gotovo dva sata, nekadašnji predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović osim što je negirao krivicu, ponovo je optužio novinare portala Žig info za „reketiranje“ i i kazao da mu je urednik tog portala Željko Matorčević tražio novac da bi pisao afirmativno o njemu.

Iako je nekoliko puta najavio da će izneti konkretne dokaze, to se nije desilo.

Simonović je ponovio da je ovo politički proces, te da predstavlja napad na aktuelnu vlast. „Ovo je genocidna hajka na mene“, rekao je.

Kazao je da Jovanović nije novinar, već bagerista, bivši policajac i osoba koja ima „psihičke probleme“. Sudija Slavko Žugić ga je zbog toga, ali i velikih digresija, nekoliko puta opomenuo.

Simonović je rekao da on nije imao nikakav motiv da napadne Jovanovića i Žig info, jer mu oni nisu naneli nikakvu štetu. Kazao je da mu je, uprkos njihovim pisanjima, popularnost porasla, te da je na izborima pokazao da ima čak „60 posto podške građana.“

Tokom svog izlaganja, bivši predsednik opštine Grocka više puta je prozivao i javnog tužioca Predraga Milovanovića rekavši da ima dokaze da mu tužilac „smešta ovaj proces“.

Zamerio mu je da se ponaša kao branilac novinara Milana Jovanovića i istakao da posle ovog procesa može da se desi da „tužilac ne radi više kao javni tužilac".

Veliki deo pitanja tužioca Predraga Milovanovića za Simonovića odnosio se na prirodu njegovog odnosa sa policajcem Vladimirom Mihajlovićem. Simonović je objasnio da ga površno zna, te da je Mihailović kum njegovoj ćerci.

Milovanović je želeo da zna da li je i zašto Simonović u danu kada su Jovanoviću zapalili kuću zvao načelnika policije u Grockoj Zorana Đorđevića i još jednog policajca.

„Ja sam zvao Zorana Đoređevića i Šćekića (policajca prim.aut) da što pre uhapse počinioce i tako mi olakšaju jer su svi mislili da sam ja organizator“, rekao je Simonović u odgovoru tužiocu.

Ko je novinar, a ko nije?


Tokom suđenja dosta reči bilo je i oko toga ko se smatra novinarom, a ko ne, te da je Žig info registrovan kao udruženje građana, a ne medij.

Simonović je u jednom trenutku rekao: „Jovanović nema šta da istražuje moj rad, jer je moj rad javan“.

Na današnjem suđenju se opet nije pojavio Aleksandar Marinković koji je prema optužnici bacio u noći 12. decembra Molotovljev koktel na Jovanovićevu kuću, pa mu je sudija Žugić odredio pritvor i raspisao poternicu za njim.

Njegov advokat, Nikola Mihajlović, rekao je da se sa Marinkovićem nije čuo i da njegova majka ne zna već 15 dana gde je on.

Sudija Žugić je razdvojio predmet za Aleksandra Marinkovića, što znači da će se voditi poseban postupak u odnosu na druge optužene u ovom slučaju.

Na današnjem ročištu koje je trajalo 4 i po sata samo dvojica optuženih su izneli svoje odbrane, dok su pitanja postavljana samo Simonoviću.

Suđenje u ovom slučaju će se nastaviti 21. januara sledeće godine u 11h.

Raskrikavanje je juče objavilo krivične profile optuženih u ovom slučaju i tu priču možete pročitati ovde.


]]>
Thu, 12 Dec 2019 15:47:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45760/policajac-promenio-iskaz-izmislio-sam-da-me-je-simonovic-nagovorio-da-novinaru-zapalim-auto.html
CRTA: REM i dalje izbegava da štiti javni interes http://nuns.rs/info/news/45752/crta-rem-i-dalje-izbegava-da-stiti-javni-interes.html Unapređenja izbornih uslova u domenu ravnopravne medijske zastupljenosti neće biti ako je suditi na osnovu dva dokumenta koje je objavilo Regulatorno telo za elektronske medije, navodi se u saopštenju CRTE. ]]> Ta dva dokumenta jesu  Nacrta pravilnika o načinu ispunjavanja obaveza javnih medijskih servisa tokom predizborne kampanje i Nacrta preporuke komercijalnim pružaocima medijskih usluga o obezbeđivanju zastupljenosti bez diskriminacije u toku predizborne kampanje registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima.

Neprihvatanjem niza konstruktivnih preporuka usaglašenih s međunarodnim standardima, REM se opredelio da i dalje izbegava da suštinski ispuni svoju zakonski definisanu ulogu i štiti javni interes u izbornom procesu. Zakonodavac nije sveo REM na telo koje samo daje savete i preporuke, što REM čini odlukom da na postupanje komercijalnih emitera utiče neobavezujućim pravnim aktom. Obaveza REM-a je da donosi opšta podzakonska akta kojim se detaljnije utvrđuju pravila po kojima emiteri ispunjavaju zakonske obaveze kroz programske sadržaje“, kaže Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.

Kako navode u saopštenju, REM nije prepoznao ni potrebu da utiče na ograničavanje prisustva javnih funkcionera u informativnim programima tokom kampanje. Umesto toga, javnim servisima propisuje neodređenu obavezu, a komercijalnim medijima tek preporuku da, kada izveštavaju o redovnim aktivnostima funkcionera, povedu računa o novinarskoj etici, profesionalizmu i objektivnosti.

Problematično je, kažu, i opredeljenje REM-a da se ravnomerna zastupljenost kandidata u predizbornom programu zasniva na „principu proporcionalne jednakosti“, jer nije jasno kako će se određivati značaj političkog subjekta.

Oni ističu i da na osnovu objavljenog REM-ovog Plana praćenja programa pružalaca medijskih usluga Crta zaključuje da monitoring REM-a neće obuhvatiti eventualnu prikrivenu promociju u delovima programa koji nisu informativnog ili striktno predizbornog karaktera.

O nalazima nadzora nad programima elektronskih medija REM namerava da upozna javnost izveštajem koji će biti objavljen tek nakon izbora, oglušujući se o preporuku da to čini periodično tokom kampanje, kažu iz CRTE. 

Crta poziva Regulatorno telo za elektronske medije da tokom javne rasprave još jednom razmotri preporuke civilnog društva kako bi bilo u mogućnosti da istinski doprinese zaštiti javnog interesa tokom predizborne kampanje.

]]>
Thu, 12 Dec 2019 13:38:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45752/crta-rem-i-dalje-izbegava-da-stiti-javni-interes.html
Održan protest novinara „Dogorelo je“ http://nuns.rs/info/news/45750/odrzan-protest-novinara-dogorelo-je.html Dogorelo je! Država Srbija ne čini dovoljno da zaštiti novinare, a njeni najviši funkcioneri vređaju, napadaju i optužuju novinare. Bez slobodnih medija, nema ni slobodnih građana, rekao je Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) na protestnom okupljanju na Trgu Republike kojim je ovo strukovno udriženje obeležilo godišnjicu, kako je naglašeno, pokušaja ubistva novinara iz Grocke Milana Jovanovića. ]]> Novinar BIRN-a Slobodan Georgiev je skup, na kojem se okupilo nekoliko desetina građana, okarakterisao kao tužan skup, dodajući da se nada da će država imati snage da sudski postupak koji se vodi protiv organizatora i izvršilaca napada na Jovanovića privede kraju.

 


– Mi smo propustili šanse da u proteklih godinu dana učinimo više kako bi pomogli Milanu Jovanoviću. Najpre, morali smo da krenemo tragovima koje su naše kolege iz Grocke otkrili i da istražimo priče zbog kojih je Jovanoviću zapaljena kuća. Potom, trebalo je da izvršimo veći pritisak na državu kako bi Jovanoviću obezbedila krov nad glavom, kazao je Georgiev.

Novinar i jedan od osnivača Danasa Rade Radovanović se nije složio sa ocenom da je obeležavanje godišnjice napada na Jovanovića tužan skup.


– Tužan bi bio da supruga Milana Jovanovića nije uspela da ih izvuče iz zapaljene kuće, kazao je Radovanović. On je istakao da u trenutnim okolnostima novinarima nije dovoljno da budu puki izveštači, već aktivni borci za istinu i činjenice. 

– Draguljub Simonović je zbog toga što je naš kolega Milan Jovanović iznosio činjenice naručio njegovo ubistvo, a ne kako je to izdiktirao predsednik, ugrožavanje sigurnosti, kazao je Radovanović ističući da če se, dok je na vlasti Aleksandar Vučić, ovaki slučajevi ponavljati.

Obeležavanju godišnjice nije prisustvovao Milan Jovanović zato što se istovremeno u Drugom osnovnom sudu vodio postupak zbog paljenja njegove kuće. Pored Simonovića koji je označen kao inspirator, za ugrožavanje sigurnosti Milana Jovanovića i njegove supruge optužene su još tri osobe. 

Skupu kojj je organizovao NUNS pored brojnih novinara prisustvovali su i potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović, lider Dveri Boško Obradović i predstsvnici Pokreta slobodnih građana.


]]>
Thu, 12 Dec 2019 13:17:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45750/odrzan-protest-novinara-dogorelo-je.html
Protest na godišnjicu paljenja kuće novinara Milana Jovanovića http://nuns.rs/info/activities/45747/protest-na-godisnjicu-paljenja-kuce-novinara-milana-jovanovica.html Nezavisno udruženje novinara Srbije pozvalo je građane na protest 12. decembra, od 12 časova, na Trgu Republike u Beogradu povodom godišnjice paljenja kuće novinaru portala ŽigInfo Milanu Jovanoviću iz Grocke. ]]> Dogorelo je!

Navršava se godinu dana od kako je novinaru Milanu Jovanoviću iz Grocke spaljena kuća. Kao nalogodavac ovog zločina optužen je Dragoljub Simonović, u to vreme predsednik opštine Grocka. Suđenje tapka u mestu.

Ovaj slučaj je samo jedan od više od stotinu slučajeva napada i pritisaka na novinare u proteklih godinu dana.

Država Srbija ne radi dovoljno da bi zaštitila novinare. Njene institucije ne rade dovoljno da bi im obezbedile siguran rad. Njeni najviši funkcioneri ne rade ništa da bi im pružili podršku zbog važnog posla koji obavljaju. Naprotiv, najviši državni funkcioneri svakodnevno prozivaju, vređaju, šikaniraju i optužuju malobrojne nezavisne novinare za pristrasnost i neprofesionalizam.

Na taj način sama država Srbija stvara neprijateljsku atmosferu u kojoj se mnogi novinari povlače i prestaju da istražuju važne teme.

Bez slobodnih novinara nema slobodnih medija. Bez slobodnih medija nema slobodnih građana.

Izađi na ulicu i bori se za bezbednost i slobodu novinara. Bez njih, nema ni tebe. 

]]>
Wed, 11 Dec 2019 17:27:00 +0100 Aktivnosti http://nuns.rs/info/activities/45747/protest-na-godisnjicu-paljenja-kuce-novinara-milana-jovanovica.html
Programski savet RTS -a: Građani ne žele jednostrani javni servis http://nuns.rs/info/news/45745/programski-savet-rts--a-gradjani-ne-zele-jednostrani-javni-servis.html Građani traže da Radiotelevizija Srbije (RTS) i nadalje proizvodi program najvišeg kvaliteta i da taj program ne bude politički, kulturno i etnički jednostran, izjavio je danas predsednik Programskog saveta RTS Milivoje Pavlović, uoči četvrte javne rasprave o programskim sadržajima RTS. ]]> Pavlović je ocenio da je rasprava o programskim sadržajima javnog servisa prilika da se dodatno unapredi kvalitet komunikacije sa slušaocima Radio Beograda i gledaocima RTS, odnosno građanima zbog kojih javni servis postoji, koji ga finansiraju i kojima treba da polaže račune.

Da li RTS sa svojim programima, radijskim i televizijskim, uvek daje blagovremenu, objektivnu i nepristrasnu informaciju o relevantnim zbivanjima u zemlji i svetu?

Građani su na, kraju serije ovih razgovora, podržali ovakav način organizovanja javnog servisa, napomenuo je Pavlović. Građani su tražili da javni servis u još većoj meri iskoristi veliki kadrovski, tehnološki potencijali RTS, kako bismo za godinu dana pred njih izašli sa još bogatijim izveštajem, rekao je Pavlović.

Prema njegovim rečima, građani visoko ocenjuju kulturne programe, standarde koje RTS ima u programima kulture, hvale stabilne kriterijume u oblasti muzike, dobar serijski i dramski program.

Pavlović je ocenio da javni servis, po definiciji, mora biti otvoren za sučeljavanje različitih mišenja, mora da pokrije što širu lepezu komunikacionih i drugih potreba građana.

Mi ćemo na kraju rasprave sistematizovati sve primedbe, sugestije i pohvale i dostaviti ga menadžmentu i uređivačkim timovima RTS. Nemam sumnje u to da će oni razmotriti te primedbe sa najvećom odgovornošu, rekao je Pavlović.

On je naveo da se ovakva rasprava vodi svake godine nezavisno od ciklusa izbora, ali da je zanimljivo da u ovoj seriji razgovora nije bilo reči o poziciji kandidata, stranaka i razliitih političkih interesa o izborima koji će se održati 2020. godine. Govoreći o onome što su građani najviše kritikovali, pomenuo je da su slušaoci Radio Beograda tražili bolje pokrivanje terena audio signalom, a u televizijskom programu su skoro u svakom mestu kritikovali što RTS ne prenosi fudbalske utakmice reprezentacije Srbije.

Meni se čini da je ta kritika na mestu, iako znam neke objektivne razloge, ali verujem da će se sledeće godine to popraviti, ocenio je on. Programski savet je posrednik između građana i javne medijske ustanove, mi ćemo sistematizovati sve predloge i dostaviti ga menadžmentu i uređivačkim timovima, a taj dokument će biti predstvaljen javnosti i nema šta da se krije, zaključio je Pavlović.

]]>
Wed, 11 Dec 2019 14:14:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45745/programski-savet-rts--a-gradjani-ne-zele-jednostrani-javni-servis.html
Simonovićeva ekipa: Ko su ljudi koji su zamalo zapalili novinara http://nuns.rs/info/news/45737/simonoviceva-ekipa-ko-su-ljudi-koji-su-zamalo-zapalili-novinara.html Prebijanja, pljačka, dilovanje marihuane, porodično nasilje, pa i pokušaj ubistva - duga je lista krivičnih dela zbog kojih su ranije hapšeni ljudi koji su pre godinu dana umalo ubili novinara Milana Jovanovića i njegovu ženu. Novinari Raskrikavanja sakupili su obimne krivične biografije ovih ljudi kojima se trenutno sudi da su, po nalogu bivšeg predsednika Opštine Grocka Dragoljuba Simonovića, izveli ovaj stravičan napad. ]]> Godinu dana nakon što je novinaru Žig info Milanu Jovanoviću zapaljena kuća, a on pukom srećom preživeo, zna se dosta detalja o ovom događaju.

Bivši predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović optužen je da je svog poznanika policajca zamolio da organizuje paljenje automobila novinaru. Još troje ljudi je učestvovalo u ovome, a cena posla bila je svega 1.500 evra.

U Jovanovićevu garažu ubačen je Molotovljev koktel, a vatra se ubrzo proširila na kuću u kojoj je spavao sa suprugom. U požaru su umalo poginuli, a kuća im je gotovo cela izgorela.

„Počeo sam da se gušim i bio sam poluonesvešćen kada me je supruga iz tog dima izvukla u dvorište. Tek tada sam počeo da dišem i da iz pluća iskašljavam garež i čađ“, priseća se Jovanović za Raskrikavanje. „Pogledao sam i video da mi je kuća, u kojoj živim 50 godina, sva u plamenu. Tu je za par minuta izgorelo sve što sam imao u životu“.

Manje se u javnosti zna ko su ljudi iz ekipe koja je za Simonovića obavila ovaj posao.

Raskrikavanje je sakupilo obimnu krivičnu dokumentaciju iz beogradskih tužilaštava i sudova, koja pokazuje da ovi ljudi iza sebe imaju brojna krivična dela - protiv njih su podnošene krivične prijave za krađu, prebijanja, porodično nasilje, dilovanje droge, pa čak i pokušaj ubistva.

Ne samo to. Dokumenta otkrivaju i da je Simonovićev bratanac blizak sa najnasilnijim od njih, čovekom koji je optužen da je lično zapalio kuću, a protiv koga je policija najmanje deset puta podnosila krivične prijave.

Raskrikavanje u nastavku objavljuje krivične profile ovih ljudi, počevši upravo od ovog čoveka koji se nalazio na dnu „lanca“.

Dečko koji je zapalio kuću

Aleksandar Marinković, zvani Kloki, bacio je Molotovljev koktel u Jovanovićevu garažu, prema optužnici. Požar je progutao „mercedes“, ali se ubrzo proširio na kuću. Pucanje drvenih greda i pucketanje vatre čula je novinarova žena koja ga je izvela iz kuće. Ovo ih je umalo koštalo života, s obzirom da su se oboje nagutali dima, a kuća im je gotovo cela izgorela.

Za ovaj posao Marinkoviću je obećano svega 500 evra i opraštanje duga od 350 evra koji je imao prema drugom članu grupe.

Ovaj 26-godišnjak je, kako se vidi iz njegove krivične biografije, bio logičan izbor za posao - problematični dečko iz kraja koji se često uvaljivao u probleme. Hapšen je za krađu, ali je i često učestvovao u tučama. Drogu je prodavao na sitno.

Radio je u kafani „Tri lepe“ u Mladenovcu, kako je sam ispričao na sudu.

Pre šest godina, izveo je pljačku za koju nije odgovarao.

Bilo je to tokom noći u januaru 2013. godine, kada je sa ženskom osobom obio prozor vrtića „Lane“ u Vrčinu. Marinković, koji je tada imao 19 godina, polomio je staklo na šalteru kuhinje i uvukao se kroz otvor. Iz frižidera je ukrao svinjsko meso, suvi vrat i pečenicu, dva mala kuhinjska noža i ženski džemper.

Kada ga je policija uhapsila, priznao je krađu. Ipak, kako vrtić nije tražio da se isplati odšteta, a vrednost ukradene robe nije bila veća od 15.000 dinara, krivična prijava je odbačena.

Marinković je bio optuživan i za mnogo ozbiljnije stvari. On je, pre svega, nasilna osoba i često je bio hapšen zbog tuča.

Kao maloletnik, zbog nanošenja telesnih povreda osuđen je na pojačan nadzor i odvikavanje od alkohola i droge.

U oktobru 2011, protiv Marinkovića i njegovog prijatelja policija je podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da su pretukli dvojicu ispred diskoteke „Arena“ u Vrčinu. Postupak je, međutim, kasnije obustavljen zbog zastarelosti.

Sledeće godine, u maju 2012. pretukao je muškarca u parku u Vrčinu. Udarao ga je po glavi pesnicama, a potom i kolenom. Čovek je završio u modricama, sa polomljenim nosom i zubom. Tek prošlog meseca, sedam godina nakon prebijanja, Marinković je pravosnažno osuđen.

Skoro godinu dana nakon ovog događaja u parku, Marinkovića je policija ponovo uhapsila. On je u martu 2013. godine tokom proslave svog rođendana sa još trojicom došao na ugovorenu tuču sa dvojicom momaka sa kojima su, po svedočenjima učesnika, imali sukob odranije. U opštoj tuči, Marinković je navodno jednog od njih ogrebao nožem po ruci i leđima. Pred tužilaštvom je tvrdio da nema nikakve veze sa slučajem i da te večeri uopšte nije napuštao kafić u kome je slavio rođendan. Prijava je odbačena zbog nedostatka dokaza.

Avgusta 2013. napao je i policajca u Mladenovcu koji je pokušao da ga odvede u policijsku stanicu da bi ga legitimisao. Marinković ga je uhvatio za košulju, odgurnuo i pobegao. Tek u avgustu 2018. godine pravosnažno je osuđen uslovno na dve godine.

Marinković je optužen i da je pretio nevenčanoj supruzi sa kojom ima dete u septembru 2017. godine - najpre je zvao telefonom, „lupao na vrata, galamio i pretio da će ući u kuću (...) i pobiti ukoliko mu odmah ne preda dete“. Proces je u toku, a sud mu je izdao zabranu prilaska ženi.

Optužen je i da je u novembru 2018, manje od mesec dana pre paljenja kuće novinaru, prebio muškarca u kafani „Andergraund“ u Mladenovcu. Ovo je bila veoma rizična situacija za njega jer se u tom trenutku nalazio pod uslovnom kaznom zbog napada na policajca. Tužilaštvo je imalo svedoka koji je opisao događaj: nakon kraće svađe, Marinković je muškarca izudarao pikslom. Ovaj svedok je, međutim, kasnije na sudu povukao iskaz, a sudija je poveravala Marinkovićevoj odbrani da nije pretukao čoveka. Oslobođen je.

Pored toga što se često uvaljivao u tuče, Marinković je radio i kao diler.

Prvi put je uhvaćen s drogom u junu 2012. godine. Policija ga je zaustavila na ulici i pronašla mu oko 19 grama marihuane u džepu. Utvrđeno je da sam uzgajao marihuanu na njivi u Vrčinu, a bila je spakovana u kesice od po gram, te je bilo jasno da ju je pripremio za prodaju. On se branio da je gajio marihuanu za ličnu upotrebu i tvrdio da je kesice nosio na drugaričin rođendan. Oktobra 2012. godine osuđen je na tri godine zatvora.

To je, do hapšenja zbog napada na novinara, bio jedini put da je Marinković završio u zatvoru.

Iz zatvora je izašao maja 2017. godine, a godinu dana kasnije policija mu je pretresla stan i u kuhinji pronašla kesicu marihuane. Zbog ovoga je osuđen na kaznu od 150.000 dinara.

Za paljenje kuće, Marinković je delimično priznao krivicu na sudu. Novinari Raskrikavanja su ga zvali, ali se nije javljao na kućni telefon.

„Svi se druže u Vrčinu“

Upravo slučaj hapšenja zbog droge otkriva da se Marinković družio sa Draganom Simonovićem, 29-godišnjim Vrčincem i bratancem bivšeg predsednika opštine.

Policija ih je zajedno uhapsila kada je kod Marinkovića nađeno 19 kesica marihuane. Protiv Simonovića su optužbe odbačene.

Njegov otac i rođeni brat bivšeg predsednika Opštine Grocka, Slavko Simonović, nekadašnji je komandir policije u Vrčinu. On je takođe i osnivač više borilačkih klubova.

Dragan Simonović je trenutno u zatvoru jer je 2015. godine pištoljem ranio Miloša Lazovića, sina čuvenog glumca Danila Lazovića. Njegov otac Slavko je pristao da razgovara sa novinarima Raskrikavanja.

„To za pucanje u Lazovića nije nikakva tajna. Mislim da treba uskoro da izađe iz zatvora“, kaže on. „Nema presuda protiv mog sina mimo toga. Ja kao načelnik policije nisam nikad koristio svoj položaj da mu pomognem. Kad god je nešto uradio, krivična prijava je podneta. Svako ko nešto napravi, treba da odgovara“.

Ispričao je da mu je poznato da su se njegov sin i Marinković poznavali i da su zajedno bili optuženi za drogu, ali ne i da su bili drugari.

„Svi se mi ovde družimo u Vrčinu. Vrčin je malo mesto, nema ovde mnogo dece koja se ne druže. Ali, nije to druženje da idu jedan kod drugog kući, možda samo nekad sednu da popiju piće“, kaže Simonović.

Poznaje Marinkovića, jer je „tu iz kraja“.

„U kući mi nikad nije bio. Poznavao sam ranije njegovog oca, privodio sam ga, pravio je neke probleme, ali ovaj mali niti je dolazio, niti imam veze s njim“, rekao je Slavko Simonović.

Prebijanje u diskoteci

Čovek koji je Marinkovića angažovao da baci Molotovljev koktel na Jovanovićevu garažu je 42-godišnji Igor Novaković, koji takođe živi u Vrčinu.

O ovom čoveku se malo zna, a novinari Raskrikavanja otkrili su da je pre osam godina bio optužen za pokušaj ubistva.

On i još trojica - Vladimir Osećanski, Vladimir Radnić i Nikola Vuksanović - bili su okrivljeni da su novembra 2011. pokušali da ubiju jednog mladića u klubu „Kazablanka“ na Novom Beogradu.

Kada je 12. novembra oko pola tri ujutru mladić došao u „Kazablanku“, otvorili su mu vrata, ali je Radnić počeo da ga udara pesnicama. Dok ga je on tukao, Novaković i Vuksanović su držali vrata i pazili da neko ne uđe, piše u optužnici.

Radnić ga je potom odvukao u garderobu, postavio ga na stolicu i nastavio da ga udara, sve dok iz kancelarije pored nije izašao vlasnik kluba i rekao mu da prestane. Pred vlasnikom je, kako to piše u optužnici, pokušao da opravda prebijanje time da je sa mladićem bio u sukobu odranije.

Pazeći da ih niko od gostiju ne primeti, svi zajedno su ga izneli napolje i onesvešćenog ga ostavili u travi, dvadesetak metara od kluba. Tu ga je ubrzo pronašao drug koji ga je odvezao u Urgentni centar. Život mu je visio o koncu, s obzirom na to da mu je bio povređen mozak, polomljen nos, jagodična kost i rebro.

Novaković je na sudu tvrdio da se ništa od toga nije desilo, već da mu je Osećanski - koji se branio da je onesvešćenog mladića slučajno zatekao - rekao da neko leži u travi. Novaković je čak, kako je tvrdio, pomogao da se povređeni momak ubaci u auto i odveze u urgentni.

Optužnica je podignuta u martu 2012. godine, ali je 2014. godine promenjena - tužilaštvo je odustalo od gonjenja Osećanskog, Novakovića i Vuksanovića, a sudilo se samo Radniću. Krivično delo je, međutim, ublaženo sa pokušaja ubistva na nanošenje teških telesnih povreda. On je 2015. godine osuđen na zatvorsku kaznu.

Kako su iz Višeg tužilaštva u Beogradu rekli za Raskrikavanje, odustali su od optužbe protiv Novakovića jer nije bilo dovoljno čvrstih dokaza, a i zato što sam oštećeni nije želeo da se priključi krivičnom gonjenju ove trojice.

Osim toga, protiv Novakovića je i jula 2015. godine bila podneta krivična prijava jer je naneo tešku telesnu povredu svom bratu od ujaka. Prema navodima iz prijave, on se sa Novakovićevom porodicom sporio oko para koje su zajedno uložili za gradnju kuće. Jednog jutra ga je, nakon kraće rasprave, Novaković udario pesnicom i polomio mu jagodičnu kost.

Na saslušanju u policiji negirao je da je došlo do bilo kakvog fizičkog obračuna, već da su razmenili svega nekoliko rečenica nakon čega je rođak otišao. Ipak, u decembru iste godine je priznao krivično delo, iskoristivši pravo na oportunitet - uplatio je 100.000 dinara u humanitarne svrhe, a krivična prijava je odbačena.

Novinari Raskrikavanja nisu uspeli da dođu do Novakovića za komentar. Kao i Marinković, delimično je priznao krivicu za paljenje novinarove kuće.

Čovek od poverenja

Kada se ide dalje ka vrhu lanca ljudi optuženih da su zapalili Jovanovićevu kuću, stiže se do Vladimira Mihajlovića, policajca interventne jedinice u Beogradu.

Njega je Simonović na jednoj proslavi u restoranu u Boleču pitao da mu učini uslugu i pronađe nekog ko bi mogao da Jovanoviću „u vidu opomene“ zapali kola, navodi se u optužnici. Simonović mu je objasnio kakav auto novinar ima i za ovu uslugu obećao 1.500 evra.

„(Mihajlović) je bio svestan pozicije koju ima Simonović (...) i da je od njegovog uticaja mogao zavisiti posao njegove supruge koja radi u Opštini Grocka“, piše u optužnici.

Policajac je zatim pronašao Novakovića, a on Marinkovića koji je izveo akciju.

Za razliku od njih dvojice, prema dokumentaciji do koje je Raskrikavanje došlo, Mihajlović nije ranije osuđivan.

On je čak u policiji bio nagrađivan zbog „profesionalizma i hrabrosti“, kako piše u optužnici.

MUP je odbio da Raskrikavanju dostavi informacije o tome da li su pokrenuli disciplinski postupak protiv Mihajlovića zbog ovoga, kakav je njegov trenutni radni status, da li je dosad kažnjavan i zašto, kao i koje je nagrade i priznanja primio tokom službe.

Na vrhu lanca

Simonović, bivši predsednik Opštine Grocka, hteo je da zastraši Jovanovića da prestane da piše o njimu.

Milan Jovanović koji je bio policajac pre nego što je ušao u novinarstvo, prethodnih godina je često pisao o Simonoviću na portalu Žig info, ali ga je i prijavljivao policiji.

„Podnosio sam krivične prijave protiv njega za krađu struje, za milione od gasifikacije koje su otišle ko zna gde, za čuvara groblja u Vrčinu koji je kupio celo komunalno preduzeće. Ništa se sa tim nije desilo“, kaže Jovanović za Raskrikavanje.

Ovaj neobičan potez, da kao novinar podnosi prijave, Jovanović je objasnio time što je nekad bio policajac.

„Kao bivši policajac, ja sam svestan toga da sam dužan da o svom otkriću obavestim nadležne institucije. I ja sam to uradio, da niko ne može da mi prebaci da sam prikrivao krivično delo“, navodi on.

Simonović je, zbog serijala tekstova o korupciji u njegovoj opštini, o stranačkom i rodbinskom zapošljavanju, malverzacijama pri gasifikaciji, portal Žig info tužio čak 16 puta. Sve tužbe je podneo nakon paljenja Jovanovićeve kuće.

Simonović je dvaput osuđivan, kako je sam ispričao na sudu tokom jedne od parnica koju vodi protiv portala Žig info.

„Jedanput zbog toga što sam se oženio maloletnicom, to je moja supruga sa kojom i danas živim. Izrečena mi je uslovna osuda, a drugi put sam prekršajno odgovarao 2000. godine kada sam učestvovao u tuči sa ljudima koji su krali izbore, kao predstavnik Srpske radikalne stranke“, rekao je Simonović u martu 2018. godine.

Bivši predsednik opštine je jedini iz grupe koji je potpuno odbacio optužbe za paljenje Jovanovićeve kuće. „Apsolutno ne priznajem krivično delo“, rekao je na sudu.

Protiv Simonovića se trenutno vodi više istraga, prema odgovorima koje je Raskrikavanje dobilo iz tužilaštava.

Drugo osnovno tužilaštvo i dalje ispituje navode iz krivične prijave koju je marta 2015. godine protiv predsednika opštine podneo Milan Jovanović. Sem da je postupak u toku, tužilaštvo nije želelo da kaže više detalja novinarima Raskrikavanja.

Simonovića je istražnim organima iste godine prijavio i donedavni generalni direktor Železnica Srbije Miroslav Stojčić. On je u januaru 2015. godine ovu funkciju nasledio od Simonovića koji je prešao na čelo Opštine Grocka. U krivičnoj prijavi Stojčić tvrdi da mu Simonović nije predao ključeve četiri stana u vlasništvu Železnica Srbije, koji su u međuvremenu, kako je sumnjao, bespravno useljeni. Više tužilaštvo je u novembru 2018. godine donelo odluku da nema osnova za pokretanje postupka.

Tužilaštvo trenutno ispituje navode još jedne krivične prijave koju je Stojčić podneo protiv Simonovića, zbog sumnje da je zloupotrebio položaj.

U julu 2017. godine, protiv Simonovića je i grupa stanovnika Grocke podnela krivičnu prijavu Drugom osnovnom tužilaštvu. Kako kažu iz ovog tužilaštva, krivično delo u prijavi nije precizirano, a navodi iz nje se i dalje ispituju.

Više tužilaštvo ispituje krivičnu prijavu koju je protiv Simonovića 2018. godine podneo i Sindikat izvršnih službi železnice.

Posle podizanja optužnice, Simonović je podneo ostavku na funkciju predsednika Opštine Grocka, kao i na sve funkcije u Srpskoj naprednoj stranci, gde je bio član Glavnog odbora i predsednik opštinskog odbora u Grockoj.

Dragoljub Simonović odbio je da razgovara sa novinarkom Raskrikavanja.

„Za vas nemam vremena“, rekao je i spustio slušalicu.

Pevačica priznala krivicu

U paljenju Jovanovićeve kuće učestvovala je i Bojana Šijački Cvetković, pevačica iz Vrčina koja, prema dokumentima koje je Raskrikavanje sakupilo, pre ovoga nije imala sukoba sa zakonom.

Ona je 24. decembra, 12 dana nakon što je Jovanoviću zapaljena kuća, priznala krivicu i sklopila sporazum sa tužilaštvom, pa je osuđena na 6 meseci kućnog zatvora i kaznu od 50.000 dinara.

Kako je rekla, te noći je Marinkovića svojim „sitroenom“ dovezla ispred kuće u kojoj su spavali Milan Jovanović i njegova žena. Pre toga je Marinković sa automobila skinuo zadnju tablicu.

Parkirala se u blizini kuće i sačekala Marinkovića koji je ubacio Molotovljev koktel kroz prozor garaže da bi potom zajedno pobegli.

]]>
Wed, 11 Dec 2019 11:49:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45737/simonoviceva-ekipa-ko-su-ljudi-koji-su-zamalo-zapalili-novinara.html
Inicijativa za zaštitu zakonitosti protiv presuda u kojima je urednik kvalifikovan kao službeno lice http://nuns.rs/info/news/45735/inicijativa-za-zastitu-zakonitosti-protiv-presuda-u-kojima-je-urednik-kvalifikovan-kao-sluzbeno-lice.html ANEM je u utorak 10.12.2019. godine Republičkom javnom tužiocu uputio Inicijativu za podnošenje Zahteva za zaštitu zakonitosti, protiv presuda Osnovnog suda u Prokuplju i Višeg suda u Prokuplju, kojima je novinar i urednik lokalnog internet portala Mojkraj.rs, i dopisnik više medija iz Prokuplja, osuđen na kaznu zatvora od tri meseca zbog kvalifikovanog oblika krivičnog dela Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka iz člana 145 stav 2 KZ. Povod za presudu je bilo navodno objavljivanje fotografije oštećene u vezi sa člankom „Pijani tehničar maltretirao pacijente psihijatrije“. ]]> Presude su sporne iz brojnih aspekata, a naročito zbog toga što je uredniku portala Mojkraj.rs suđeno kao službenom licu, u samom postupku nije čak ni dokazano da je sporna fotografija objavljena, a sudovi se uopšte nisu upuštali u analizu na koji način je osetno ugrožena privatnost tužilje čak i da je fotografija bila objavljena, što je bio bitan element krivičnog dela povodom koga je pokrenut krivični postupak.

U pomenutim presudama napravljen je opasan presedan da se novinar/urednik tretira kao službeno lice, što je u suprotnosti sa zakonskom definicijom iz člana 112 stav 3 KZ koja službenim licem smatra ona lica koja obavljaju dužnosti u organima javne vlasti. Pogrešna primena instituta “službenog lica” je dovela do toga da je Osnovno tužilaštvo kvalifikovalo navodno krivično delo kao kvalifikovani oblik krivičnog dela iz člana 145 stav 2 KZ, te pokrenulo postupak po službenoj dužnosti (za osnovni oblik krivičnog dela se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi). Pored toga, tretman novinara kao službenog lica otvara prostor da se novinari krivično gone po službenoj dužnosti pozivanjem na apstraktnu zaštitu drugih prava ili interesa, što u perspektivi kreira još jedan vid pritiska na novinare, pospešuje auto-cenzuru i dalje narušava okruženje za upražnjavanje prava na slobodu izražavanja.

Imajući sve to u vidu ANEM je odlučio da podnese Inicijativu RJT, budući da ono ima ovlašćenje da pokrene postupak po ovom vanrednom pravnom leku.

Tekst inicijative možete pogledati ovde.

]]>
Wed, 11 Dec 2019 11:47:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45735/inicijativa-za-zastitu-zakonitosti-protiv-presuda-u-kojima-je-urednik-kvalifikovan-kao-sluzbeno-lice.html
Koraks: Izdaje me zdravlje, pa sve teže crtam - to je dobra vest za Vučića http://nuns.rs/info/news/45733/koraks-izdaje-me-zdravlje-pa-sve-teze-crtam---to-je-dobra-vest-za-vucica.html Imam problema sa crtanjem jer su nedavno počele da mi se oduzimaju ruke, ali neću da se predam. Snalazim se nekako uz pomoć starih karikatura i fotošopa, ali precizan i komplikovan crtež više ne mogu da nacrtam, gotovo je s tim. Eto, to je jedna dobra vest za Vučića i naprednjake, kaže u razgovoru za N1 Predrag Koraksić Koraks, koji i u 87. godini života svojim karikaturama ne prestaje da izaziva buru u javnosti. ]]> “Sad je u Srbiji jedno karnevalsko ludilo, Vučić mi bukvalno svakog dana daje sjajne ideje za crteže. I ne samo on, već i ovi jadnici koji su oko njega. Oni su neiscrpan izvor inspiracije, stvarno moram da ih pohvalim“, naglašava poznati karikaturista.

Koraksove karikature nesumnjivo predstavljaju svedočanstvo jednog vremena jer kroz njih može nepogrešivo da se vidi šta se sve dešavalo u Srbiji. Kako kaže, kad neko za deset ili pedeset godina bude pogledao njegove crteže, političari će mu baš tako i izgledati - kao na karikaturama.

"Oni koje vole ono što radim imaju svoj stav i njih ni u šta ne moram da ubeđujem. Ali kada karikaturu gleda neko sa manjkom obrazovanja, on je smatra uvredom. Žestina reakcija na karikature obrnuto je srazmerna nivou obrazovanja. Reaguju samo primitivci, jer ne razumeju metaforu, ironiju…“, oštar je Koraks i na rečima.

Sagovornik N1 priznaje da je u prve četiri decenije svoje karijere bezuspešno pokušavao da crta žive ljude i dodaje da je tek nakon smrti Josipa Broza Tita dobio priliku da radi ono što je želeo čitavog života.

“Za vreme Tita nigde nije bilo moguće objaviti nešto što na bilo koji način iritira vlast. To je bila tabu tema, vi jednostavno niste mogli da crtate političare, pa čak i na najnižem lokalnom nivou. Nekoliko puta sam pokušavao, ali bih uvek dobio po prstima“, objašnjava Koraksić.

Aktivizam se preselio na društvene mreže, nema više one energije

On tvrdi da ni prema kome na vlasti nije imao blagonaklon odnos, naglašavajući da je najviše karikatura, oko 3.700, objavio u periodu vladavine Slobodana Miloševića.

"Crtao sam i Đinđićeve karikature kad god sam mislio da za to postoji razlog, ali on nikad nije reagovao. Boris Tadić je čak kupio nekoliko mojih originalnih karikatura, uramio ih i pozvao me na kafu u Predsedništvo. On čak nije ni prvi predsednik s kojim sam popio kafu, jer me je pred kraj svog mandata ugostio i Milan Milutinović. To je bila i prilika da iz prve ruke saznam kako su u SPS-u doživljavali moje karikature. Čuo sam da se Milošević nikad nije uzbuđivao zbog mojih crteža, a smetalo mu je jedino to što njegovu Miru crtam tako debelu i sa cvetom u kosi jer ga tada više nije nosila", otkriva Koraks.

Prisećajući se perioda Miloševićevog režima, Koraksić kaže da ste "tada mogli da očekujete da vas neko upuca". Prema njegovim rečima, taj period obeležila je policijska represija, dok se sada za to koriste ekipe sa džipovima koje presreću i tuku ljude.

"Čini mi se i da je kritičarima režima medijska scena devedesetih nekako više pogodovala nego danas, iako tada nije bilo interneta. Atmosfera je bila drugačija, moglo je nešto da se kaže. Sada se gotovo sav aktivizam sveo na društvene mreže i nema više te energije kakva nas je ranije krasila", smatra Koraksić.

Da je "Samoodbrana" postala stranka, odmah bih izašao iz te priče

Odgovarajući na pitanje da li neformalna grupa intelektualaca simboličnog naziva "Samoodbrana", među kojima je i Koraks, ostaje pri stavu da se neće upisivati u registar političkih stranaka, sagovornik N1 ističe da nije odustalo od početne ideje da “Samoodbrana“ bude neka vrsta savesti društva, koja će reagovati i iznositi stav kad proceni da za tim ima potrebe.

"Bilo je predloga da 'Samoodbrana' postane partija, ali smo to u startu odbacili kao mogućnost. Partija je jedna glomazna organizacija, nešto poput preduzeća, a mi niti imamo novca niti mogućnosti za takvu vrstu aktivizma. Da smo se pretvorili u stranku, iz te priče bih odmah istupio", kaže Koraksić, ne ostavljajući dilemu o prirodi svog angažmana.

"Zamislite da jedan karikaturista bude član partije, pa to je besmisleno. S kojim pravom bih onda mogao da kritikujem sve ono što mi se ne sviđa u društvu? Srećom, ta ideja nije zaživela", zaključuje Koraks.  

]]>
Wed, 11 Dec 2019 11:43:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45733/koraks-izdaje-me-zdravlje-pa-sve-teze-crtam---to-je-dobra-vest-za-vucica.html
Uzbunjivač Obradović dobitnik priznanja Kuće ljudskih prava http://nuns.rs/info/news/45730/uzbunjivac-obradovic-dobitnik-priznanja-kuce-ljudskih-prava.html Uzbunjivač Aleksandar Obradović dobitnik je ovogodišnjeg priznanja Kuće ljudskih prava povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, kao i Regulatorni institut za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine (RERI) i Marija Ratković jer je doprinela podizanju svesti o prevenciji raka grlića materice. ]]> Priznanje je umesto Aleksandra Obadovića koji je u kućnom pritvoru, primila je njegova supruga Katarina, prenevši njegovu zahvalnost i ocenu da prisustvujemo, kako je naveo u poruci, brojnim primerima kršenja ljudskih prava u Srbiji.

„Ljudska prava su kamen demokratije društva, međutim to je u Srbiji samo reč“, naveo je u poruci Obradović.

U obrazloženju za dodelu priznanja navedeno je da se Obradović bori za pravo javnosti da zna kako se troši novac poreskih obveznika i kako posluje preduzeće od velikog značaja za bezbednost građana Srbije.

„Kada institucije postanu taoci privatnih interesa, onda postaju najveća pretnja i najstroža kazna. To je upravo najveća prepreka zaštiti ljudskih prava. A sa time se upravo suočio Obradović“, navedeno je u obrazloženju.

Za Mariju Ratković je navedeno da se suočila sa jednom od najtežih borbi u životu bilo kog čoveka – borbom za život kada joj je dijagnostifikovan grlić materice, kao i da svojom borbom značajno pomogla i borbi drugih.

„Njena borba rezultirala je inicijativom da se o trošku zdravstvenog osiguranja obezbedi vakcina protiv humanog papiloma virusa“, navedeno je u obrazloženju.

Ona je, primajući priznanje, ispričala da je boreći se protiv boleti shvatila koliko je to prevelik teret za pojedinca, navodeći da je moguće sistemski se izboriti sa rakom i da ne budete usamljeni u svojoj borbi.

U obrazloženju za dodeljivanje priznanja za RERI konstatovano je da je Srbija nisko kotirana na svakom spisku kada je u pitanju očuvanje životne sredine i da država kao da se trudi da bude zabeležena crvenim markerom, kada je u pitanju kvalitet vazduha, vode minihidrocentrale, seča drveća.

]]>
Wed, 11 Dec 2019 11:42:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45730/uzbunjivac-obradovic-dobitnik-priznanja-kuce-ljudskih-prava.html
Profesionalci i promoteri http://nuns.rs/info/news/45729/profesionalci-i-promoteri.html Mediji u Srbiji su danas podeljeni na one koji se trude da profesionalno obavljaju svoj posao i na promotere, izjavio je FoNetu novinar televizije Nova S Adam Santovac, koji odgovornost za takvu situaciju, pre svih, pripisuje urednicima i novinarima, uz poruku da mediji prvo sami moraju da počiste svoje dvorište. ]]> "Osnovni utisak je da su mediji podeljeni ili na ove ili na one. Ne postoji bilo šta što je univerzalno na ovom našem medijskom nebu", rekao je Santovac u serijalu razgovora Prestup.

On smatra da je normalno da postoji podeljenost na političkoj sceni Srbije, ali da nije normalno da postoji tolika medijska podeljenost, pre svega kada je reč o profesionalnim standardima.

Problem vidi i u odabiru kadrova koji ulaze u novinarstvo, pa primećuje da ima mnogo mladih koji novinarstvo studiraju zato što vole da se slikaju i promovišu i da sami budu teme, umesto da se bave pravim temama.

"Mi možemo da sedimo, kukamo i pričamo kako su nam stvari nametnute, kako ne možemo zbog egzistencijalnih razloga dase izborimo za bolje stanje, ima i toga, ali prvenstveno mislim da su odgovorni urednici ti koji su dozvolili da u medijske kuće ulaze novinari koji nemaju adekvatan kritički pristup", rekao je Santovac.

Prema njegovom mišljenju, deo odgovornosti je i na fakultetima koji obrazuju novinare, jer ne postoje jasni kriterijumi za odabir onih koji će u fokus staviti priču i informaciju, a ne sami sebe.

Autor dokumentarca "Mega diplomac", koji je, nakon emitovanja na televiziji N1, u žižu javnosti stavio funkcionisanje Megatrend univerziteta, odgovornost medija vidi i u samom izboru sadržaja koje plasiraju.

On priznaje da su zabavni sadržaji svuda u svetu gledaniji, ali smatra da će se, uz adekvatnu i dovoljnu količinu ozbiljnog i kvalitetnog sadržaja, neko za "zakačiti" i za informativne, pa će se na taj način edukovati i objektivno informisati.

"Naravno da bi Ministarstvo za kulturu i informisanje trebalo da radi više, kao i REM, a mogle bi više i da se poštuju odluke Saveta za štampu", poručio je Santovac, ali je ocenio i da nije zahvalno očekivati da "neko odozgo" reguliše šta će mediji raditi.

"Ti ljudi treba da se uključe i da budu krajnje instance, da reaguju u situacijama kada su se mediji stvarno oteli kontroli. Plašim se da je kod nas konstanta to stanje -oteli smo se kontroli", ukazao je Santovac.

On je napomenuo i da niko nije spreman da podigne glas, pre svega u okviru svojih redakcija."

Oni koji viču, vikaće na Tviteru, vikaće na nekim protestima. To je sve ok, ne mislim da ne treba vikati i na tim sredstvima komunikacije, ali prvenstveno mislim da mi moramo da razgovaramo u našim redakcijama i da podižemo nivo rada", objasnio je Santovac.

Mada veruje iskusnijim kolegama koji kažu da je medijska situacija sada najgora, on ističe da ga nijedan političar nije zvao, niti bilo šta tražio ili se uplitao.

Sa druge strane, smatra i da niko nije "pao sa Marsa" da direktno zove novinara N1 ili neke druge slobodne redakcije, jer zna da bi to bilo objavljeno.

"Postoje indirektni pritisci, ako vas neko ignoriše, ako neko neće da vam da informaciju. Pritisak je i kada neko konstantno kritikuje vaš mediji ili angažuje neke aktiviste da to čine i na taj način vam otežavaju posao", navodi Santovac.

On, istovremeno, ukazuje i na to da u nekim medijima postoji direktan upliv politike, pa čak i da sami novinari tih redakcija u privatnim razgovorima i druženjima svojim kolegama svedoče o toj vrsti uticaja.

Komentarišući fenomen lažnih vesti, pre svega onih koje se tiču nekog pojedinca ili konkretnog događaja, Santovac je rekao da ga nervira to što se i u tim prilikama više kuka ili tvituje, umesto da se reaguje i podnese tužba.

Smatra da bi se mediji koji objavljuju takve sadržaje, makar kazna bila i minimalna, posle tužbi zapitali da li bi trebalo da nastave sa takvim radom.

]]>
Wed, 11 Dec 2019 11:25:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45729/profesionalci-i-promoteri.html
Smernice za odgovorno izveštavanje http://nuns.rs/info/news/45726/smernice-za-odgovorno-izvestavanje.html Grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama analizirala je 5.549 medijskih objava o nasilju nad ženama, od početka januara do kraja juna, i u 70odsto njih bilo je elemenata neetičkog i neodgovornog izveštavanja, zbog čega su odlučile da objave smernice za medijsko izveštavanje o tom fenomenu. ]]> Novinarka RTS Ana Manojlović ocenila je da dobro izveštavanje o fenomenu porodičnog nasilja može biti višestruko korisno, dok je pogrešno izveštavanje opasnije od neizveštavanja o nasilju nad ženama.

Manojlović je rekla da su mediji danas jedini izvor informacija koliko je žena ubijeno u porodičnom nasilju.

Ako pogrešno izveštavamo, mnoge žene neće se ohrabriti da prijave nasilje, ocenila je ona i zamolila novinare da ne kopaju po fejsbuk nalozima žrtve, razgovaraju sa decom, već da se obraćaju institucijama.

Mediji su u 50 odsto slučajeva otkrili identitet preživele ili žrtve i njene porodice, 46 odsto medijskih objava je senzacionalistički i stereotipno opisivala nasilje, preživelu i žrtvu, rekla je članica grupe Sonja Pavlović na konferenciji za novinare.

U 45 odsto tekstova bilo je detaljnih opisa čina nasilja ili ubistva, navodi se u analizi i ističe da je 58 odsto svih objava bilo na onlajn portalima, 36 odsto u štampanim medijima, a šest odsto na TV i radio stanicama.

U šest odsto slučajeva se odgovornost za počinjeno nasilje prebacuje sa nasilnika na žrtvu, a Pavlović je rekla da se u 20 odsto medijskih objava nalazila informacija kojima se čin nasilja opravdavao spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika.

Analiza pokazuje da je trećina medijskih objava sadržala fotografije i video zapise koji su na neadekvatan način prikazivali nasilje, preživele ili žrtve i nasilnike, naglasila je Pavlović.

Pavlović je rekla da je naslovima medijskih objava u gotovo polovini slučajeva prekršen kodeks.

Tek 13 odsto medijskih objava ispunjavalo je edukativnu funkciju u vidu opisa fenomena, prevencije i načina zaštite i podrške, i pružala informaciju o uzroku nasilja prema ženama, naglasila je Pavlović.

Od početka godine ubijeno je 25 žena, rekla je Pavlović.

U posmatranom periodu, petina medijskih objava sadržala je izjave političara o problemu nasilja prema ženama, a polovina tih izjava bile su politizovane i predstavljale su verbalne okršaje između vlasti i opozicije, pod velom zaštite žene od nasilja.

Maja Branković Đundić, ispred UNDP, govorila je o saradnji sa grupom Novinarke protiv nasilja, koja je počela pre dve i po godine i rezultirala je smernicama kako treba izveštavati o nasilju nad ženama.

Smernice je predstavila novinarka Jovana Gligorijević koja je rekla da su one namenjene novinarima, ali i urednicima jer se oni brinu o naslovima i opremi teksta.

Gligorijević je istakla da većina onoga što ne valja u izveštavanju dolazi iz neznanja.

Smernice se oslanjaju na Kodeks novinara Srbije, osam je namenjeno urednicima, devet novinarima i to je vodič kako se ponašati kada prvi put izveštavate o slučaju nasilja, istakla je ona.

Apelujemo - ne komunicirati sa decom, poručila je Gligorijević.

Gligorijević je ukazala i na dve kontroverze, a prva je dase u izveštavanju mora voditi računa da se krivica za nasilje nikako ne sme prebaciti na žrtvu, ali se ne sme kršiti ni pretpostavka nevinosti.

Ono što je još kontroverzno, navela je ona, iako ne preporučujemo da se izveštava kojim oružjem je izvršeno ubistvo, kada je reč o vatrenom oružju, treba reći da li je registrovano ili ne.

Novinarke protiv nasilja je grupa od 30 novinarki koje se organizovano, javno i glasno bore protiv nasilja prema ženama.

]]>
Wed, 11 Dec 2019 11:23:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45726/smernice-za-odgovorno-izvestavanje.html
Filipović: Kurir nema kredibilitet da rasuđuje o profesionalnosti drugih medija http://nuns.rs/info/news/45723/filipovic-kurir-nema-kredibilitet-da-rasudjuje-o-profesionalnosti-drugih-medija.html Da li je N1 neobjektivna, navijačka i ostrašćena? Upravo to tvrdi - dnevni list Kurir, navodeći da naša televizija ima dvostruke aršine i preuzima na sebe ulogu da određuje ko je novinar, a ko ne. Međutim, u novinarskim udruženjima kažu da činjenice pokazuju sasvim suprotno, odnosno da Kurir napada N1 upravo za ono što sam čini. ]]> Pre četiri godine, Srbiju je na trafikama dočekalo izvinjenje - tadašnji vlasnik Kurira saopštio je javnosti da je učestvovao u projektu ulepšavanja stvarnosti za potrebe izbornog štaba Aleksandra Vučića. Novootkrivena sloboda bila je kratkog daha - lopta je spuštena, a Kurir se vratio staroj praksi, pa na naslovnicama danas ponovo dominira vlast, a opozicija se gotovo bez izuzetka prikazuje u negativnom svetlu.

Decembra 2019, Kurir ponovo ustaje u odbranu novinarske časti, ovog puta optužujući N1 za neprofesionalnost, nakon što je tu redakciju sagovornik N1 nazvao provladinim listom.

"Ko je vama sa N1 dao pravo da sudite novinarima i medijima. I da li biste za svoju uređivačku politiku mogli da kažete da je nezavisna i po svim profesionalnim standardima?", pisao je Kurir.

Da, odgovaraju u Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS), i to nije proizvoljni stav. Prema podacima Saveta za štampu, samo u avgustu i septembru ove godine Kurir je novinarski kodeks prekršio čak 387 puta, dok protiv N1 nije podneta niti jedna prijava REM-u.

Kako kažu, u Srbiji je postala praksa da se provladini obračunavaju sa profesionalnim medijima.

"Ako gledamo te podatke, koje skuplja Savet za štampu koji je nadležan za štampane medije i REM koji nadgleda rad elektronskih medija, možemo slobodno da kažemo da je Kurir jedan tabloid koji nema kredibilitet da rasuđuje o profesionalnosti drugih medija", rekla je Tamara Filipović iz NUNS-a.

Stefan Janjić, urednik portala Fake News Tragač koji se bavi borbom protiv dezinformacija, kaže da je Kurir, po njihovoj evidenciji, na trećem mestu po broju lažnih vesti u srpskim medijima. U pitanju je, smatra, list koji apsolutno ne haje za profesionalne standarde.

"Od letećih buba-ubica koje donose smrtonosni virus, preko Albanaca koji napadaju sever Kosova, a potom i jug Srbije, uvođenja obaveznog vojnog roka, napadi drugih država, napadi opozicije za vreme protesta 13. aprila. Konstantno se ponavlja ta vrsta narativa za koji je krivičnim zakonikom predviđeno da ako širite paniku među stanovništvom da za to možete biti i optuženi", navodi Stefan Janjić.

Ali, da li je Kurir, osim senzacionalistički, i provladin medij? Apsolutno, odgovara Janjić. Za razliku od drugih tabloida, kaže, u Kuriru ponekad bude prostora i za opoziciju, sve dok to ne ugrožava režim.

"Ali kada god dođe neko ključno pitanje - afere, plagijati, veliki narodni protesti - Kurir se tu uvek svrstava otvoreno uz vlast, i to ne nekom blagom afirmativnom podrškom već širenjem dezinformacija, preuzimanjem lažnih vesti iz Informera, Aloa i Srpskog telegrafa i ja bih rekao da oni zapravo funkcionišu kao jedna integrisana redakcija na tri različite adrese", ocenjuje Janjić.

Po pravilu, tekstovi u kojima se napada N1 u svim navedenim tabloidima objavljuju se bez potpisa autora.

]]>
Wed, 11 Dec 2019 11:18:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45723/filipovic-kurir-nema-kredibilitet-da-rasudjuje-o-profesionalnosti-drugih-medija.html
Nerežimski novinari na udaru vlasti http://nuns.rs/info/news/45722/nerezimski-novinari-na-udaru-vlasti.html U Srbiji imamo autoritarnu vlast kojoj demokratija nije ono čemu teži, a tamo gde se iza kulisa vlasti odigravaju kriminalne ili polukriminalne aktivnosti, kao što je to slučaj u našoj zemlji, novinari koji o tome progovore izloženi su velikom riziku, smatraju sagovornici Danasa Nedim Sejdinović iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) i Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka. ]]> Već duži period u Srbiji su na udaru vlasti objektivni mediji. Među njima su dnevni list Danas, nedeljnik NIN, televizija N1, portali KRIK, BIRN…

Sejdinović ističe da je bezbednost novinara trenutno ugrožena skoro svuda u svetu, a pogotovo u neuređenim, večno tranzicionim društvima kakva je Srbija.

– Pogoršanje političkih i društvenih prilika se, po pravilu, prvo odražava na položaj medija i novinara. Tako smo, recimo, pravi, antidemokratski karakter naprednjačke vlasti mogli da prepoznamo upravo u njenom odnosu prema novinarima, medijima i medijskim slobodama, odmah po preuzimanju vlasti, u periodu kada je jedan deo građanskog društva još uvek verovao da su se nekadašnji radikali zaista promenili. Tamo gde se iza kulisa vlasti odigravaju kriminalne ili polukriminalne aktivnosti, kao što je to slučaj u Srbiji, novinari koji o tome progovore izloženi su velikom riziku – ukazuje Sejdinović.

Kako dodaje, s obzirom na činjenicu da vlast u Srbiji ne podnosi ne samo to da bude uhvaćena u besomučnoj zloupotrebi javnih sredstava, nego je neprijatelj bilo kakvog drugačijeg, a pogotovo kritičkog mišljenja – bezbednost novinara je dodatno na udaru.

– Može se reći da je izvršna vlast glavni generator atmosfere mržnje i nasilja u društvu, u kojem niko nije bezbedan, a pogotovo ne oni koje, kao što je to slučaj sa nerežimskim novinarima, vlast i njena propagandna mašinerija proglašavaju za neprijatelje društva. Pošto je ogromna većina medija u Srbiji u službi vlasti, takav je slučaj i sa novinarima ili „novinarima“. Ne može se reći da su ti mediji i novinari ugroženi, naprotiv oni su veoma često na različite načine povlašćeni. Zapravo je ugrožena ona manjina novinara i medija koji drže do svoje profesije i novinarskog kodeksa, a često njihovu bezbednost ugrožavaju i „kolege“ iz medija bliskih vlasti – naglašava Sejdinović.

Prema njegovom mišljenju, ne postoji politička volja da se slučajevi ugrožavanja bezbednosti novinara rešavaju.

– Spomenuću samo moj slučaj, pošto sam u njega najbolje upućen – proteklih godina dobio sam stotine pretnji, od kojih su one najdrastičnije prijavljene tužilaštvu, a od svega toga samo su dva slučaja „rešena“, i to upotrebom načela oportuniteta, odnosno oni koji su mi uputili najstrašnije pretnje dobili su nalog da uplate neki novac u humanitarne svrhe ili da obave nekoliko sati društveno korisnog rada. Sa ovakvom neefikasnošću i sa ovako blagim kaznama, društvu je zapravo poslana poruka da je novinarima dozvoljeno pretiti i napadati – ističe Sejdinović.

Naš sagovornik smatra da će se politička i društvena situacija u Srbiji samo pogoršavati, i da će to za posledicu imati nove udare na medijske slobode, nezavisne medije i novinare, ali i na sve koje ova vlast doživljava kao svoje protivnike.

– Ima u svemu ovome što se u poslednje vreme dešava i pozitivnih pomaka: a to je pre svega intenziviranje kvalitetnog, istraživačkog i analitičkog novinarstva koje je u proteklom periodu javnosti prezentovalo mnogobrojna značajna otkrića i afere u koje je vlast upetljana. Što više novinari budu obavljali posao u javnom interesu i bili ono što bi po definiciji trebalo da budu – kontrolori vlasti i političkih i društvenih procesa – to će udar na njih biti veći. Takođe, poznajući karakter vlasti, treba biti siguran da će ona, kada oseti da joj opada popularnost, biti veoma surova i još opasnija. Očekujem dakle jedan veoma težak period za novinare i medijske slobode – zaključuje Sejdinović.

Veljanovski ističe za Danas da je situacija sa medijima uopšte, pa i sa bezbednošću novinara jako loša, i možda na najnižem stupnju u poslednjih 30-ak godina.

– U društvu ne postoji svest o tome da bezbednost novinara i njihov neometan rad nije nužan zbog samim novinara, nego zbog javnosti u celini. Dakle, novinari koji ne mogu bezbedno da rade svoj posao, ne mogu da donesu javnosti ono što u demokratskom društvu mora da se donese, a to je kiseonik demokratije – ukazuje Veljanovski.

Kako dodaje, reakcija nadležnih organa izostaje zbog toga što je u Srbiji na delu izražena sprega vlasti koja štiti sopstveni status i položaj, i nije spremna da dopusti da se kritički ispoljava mišljenje prema njoj.

– A kritičko mišljenje obezbeđuju slobodni mediji i novinari. Mi imamo jednu autoritarnu vlast kojoj demokratija nije ono čemu teži – naglašava Veljanovski. Prema njegovom mišljenju, ovakva medijska slika nije održiva, „jer mi nismo najgora država da moramo da tolerišemo ovakvu autoritarnu vlast i nedostatak medijskih sloboda“. On očekuje da se strukovna udruženja, građani i civilni sektor, kao i razumne političke opcije koje teže prosperitetu i demokratiji, udruže u borbi za promenu stanja.

]]>
Wed, 11 Dec 2019 11:14:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45722/nerezimski-novinari-na-udaru-vlasti.html
Odgovor RTS-a Zoranu Lutovcu zbog odbijanja da gostuje u emisiji "Upitnik" http://nuns.rs/info/news/45721/odgovor-rts-a-zoranu-lutovcu-zbog-odbijanja-da-gostuje-u-emisiji-upitnik.html Radio-televizija Srbije odgovara na pismo kojim je predsednik Demokratske stranke odbio gostovanje u emisiji "Upitnik" 10. decembra. ]]> Predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac prosledio je javnosti pismo u kojem objašnjava zašto je odbio gostovanje u današnjoj emisiji "Upitnik" u koju su pozvani predstavnici vlasti i opozicije.

"Za DS pregovori vlasti i opozicije u ovom trenutku nisu tema", objasnio je Lutovac tražeći da RTS umesto njega u emisiju pozove Aleksandra Obradovića, čoveka koji je u javnosti izneo sumnje o poslovanju "Krušika" i firme GIM.

U poslednjih godinu dana predsednik DS-a tri puta je gostovao u sličnim emisijama na RTS-u.

Jednom je napustio "Upitnik" nezadovoljan tokom emisije i ponašanjem drugih učesnika te emisije.

Posle gostovanja u "Upitniku" 8. oktobra ove godine, gospodin Lutovac se sutradan pojavio ispred RTS-a u pratnji nekolicine opozicionih lidera i protestovao jer, kako je tvrdio, novinarka RTS-a nije postavila sva "prava" pitanja koja zanimaju javnost.

Predsednik DS-a je u toj emisiji gostovao zajedno sa Nebojšom Stefanovićem, ministrom unutrašnjih poslova i imao priliku da u direktnom razgovoru i u živom programu nametne sva "prava pitanja koja zanimaju javnost", uključujući i "aferu Krušik".

Pošto, po mnogim ocenama, tu priliku nije iskoristio bilo je zgodno da se za to iznova optuži RTS.

Ovoga puta, pozvan da gostuje u "Upitniku", predsednik DS-a je otišao korak dalje - odustao je od ambicije da određuje šta bi voditeljka trebalo da pita goste, već je pokušao da odredi ko bi u ovoj emisiji mogao da gostuje.

Tek u tom slučaju, RTS bi se, po gospodinu Lutovcu, kvalifikovao da ubuduće on, ili neko ko misli slično njemu, gostuje u našim emisijama.

U međuvremenu, nekoliko istaknutih članova DS-a stavilo nam je do znanja da su za njih "razgovori vlasti i opozicije" i te kako važna tema i da ne dele mišljenje predsednika svoje stranke.

Posle svega, ostaje nekako utisak da se u ovom slučaju, kao i u mnogim sličnim, kada se sa različitih strana napada RTS, radi o jednom te istom – malo je tu istinske želje da Javni servis bude profesionalniji, neuporedivo više da se on uređuje.

]]>
Wed, 11 Dec 2019 10:58:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45721/odgovor-rts-a-zoranu-lutovcu-zbog-odbijanja-da-gostuje-u-emisiji-upitnik.html
Boban Rajić novi vlasnik Kompanije „Novosti“ http://nuns.rs/info/news/45713/boban-rajic-novi-vlasnik-kompanije-novosti.html Privredno društvo Media 026 d.o.o. iz Vučaka smederevskog biznismena Bobana Rajića postalo je većinski vlasnik Kompanije „Novosti“ sa 98,055 odsto udela u ovoj kompanije, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS). ]]> U Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti upisano je da je većinski vlasnik Media 026, a preostalih 1,94 odsto akcija Kompanije „Novosti“ ostale su preduzeću "Beodragos" d.o.o. iz Beograda.

Inače, „Večernje novosti“ su 15. novembra objavile da je došlo do promene u vlasničkoj strukturi Kompanije „Novosti“ i da je prenošenjem akcija „Štamparije Borba“ a.d. na društvo Media 026 finansijskom transakcijom, koja je sprovedena u postupku Unapred pripremljenog plana reorganizacije (UPPR), ovo društvo postalo većinski vlasnik te kompanije.

„’Media 026’ d. o. o. posluje u okviru privrednog društva ’Rajić invest’, čiji je vlasnik Boban Rajić. Društvo je deo grupacije ’Coka’, osnovane 1985. godine. Poslovnim sistemom koji danas ima 1.000 radnika i prihod od više desetina miliona evra, od 2002. godine upravljaju Bojan i Boban Rajić“, opisuje se poslovanje novog vlasnika u tekstu „Večernjih novosti“.

Dodaje se da grupacija „Coka“ ima „širok portfolio i posluje u sektorima trgovine, ugostiteljstva, nekretnina, proizvodnje kartonske ambalaže, remonta i proizvodnje šinskih vozila, a u vlasništvu grupacije je i čuvena beogradska kafana ’Ruski car’“.

Podsetimo, „Štamparija Borba“, koja je od maja ove godine bila većinski vlasnik Kompanije Novosti, na sednici Skupštine akcionara u avgustu ove godine donela je odluku da odobri ugovor o prodaji ove medijske kuće firmi Media 026 za oko 300 miliona dinara.

Potraživanje „Štamparije Borba“ do kraja juna 2018. prema društvu Media 026 iznosi 27.263.776 dinara, piše u UPPR-u Štamparije, iako ovo društvo tada nije postojalo jer je registrovano mesec dana kasnije, 31. avgusta 2018. godine.

Prema UPPR-u „Štamparije Borba“ firma Media 026 spada u poverioca pete klase koji jedini ima mogućnost da „svoja potraživanja prema stečajnom dužniku zameni za imovinu stečajnog dužnika“.

Rajić je ranije za UNS rekao da su se za kupovinu odlučili zbog „potencijala“ ove medijske kuće da se „posle više godina poslovanja sa gubitkom, uz kvalitetan biznis plan ono unapredi“.

]]>
Tue, 10 Dec 2019 15:49:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45713/boban-rajic-novi-vlasnik-kompanije-novosti.html
Odbijena tužba predsednika PO Spirića protiv urednice KoSSeva http://nuns.rs/info/news/45712/odbijena-tuzba-predsednika-po-spirica-protiv-urednice-kosseva.html Osnovni sud u Leskovcu odbio je kao neosnovanu tužbu predsednika Privremenog organa Kosovske Mitrovice, Aleksandra Spirića, protiv urednice portala „KoSSev“, Tatjane Lazarević, za nanošenje duševne boli, a u vezi sa naslovom teksta iz maja 2017, „Štrajkači Ekonomske škole: Spirić iza oružanog napada? Načelnica: Ako se ne sredi – ključ u bravu!“. Spirić je, prema ovoj odluci u obavezi da na ime sudskih troškova, Lazarević isplati 29.000 dinara. Ova sudska odluka nije konačna, strane imaju pravo na žalbu. ]]> Predsednik Privremenog organa je urednicu KoSSeva i predsednika štrajkačkog odbora Ekonomske škole, Janićijević Aleksandra, tužio, zatraživši naknadu nematerijalne štete od 5000 dinara zbog „pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede prava ličnosti“.

Lazarević je Spirić tužio „zbog naslova“, a Janićijevića za izjavu koja „ne odgovara istini“ a koju je dao za KoSSev portal.

On je naveo da je rečenica u naslovu „grubo izvučena iz smisla članka“, te da mu je tako istaknuta – „nanela nematerijalnu štetu povredom prava ličnosti“.

U sudskoj odluci se međutim navodi da je „nesporna činjenica“ to da je pre objavljivanja članka, Lazarević „pribavila od strane štrajkačkog odbora Ekonomske trgovinske škole u Kosovskoj Mitrovici javno saopštenje u pisanoj formi koje je potpisao Aleksandar Janićijević i da je pre objavljivanja članka obavila sve provere i razgovore, te da je faktički samo iz konteksta objašnjenja izvukla naslov članka, bez dodavanja svog komentara i mišljenja kao glavna i odgovorna urednica“.

Što se Janićijevića tiče, sud je utvrdio da je on „samo potpisao javno obaveštenje štrajkačkog odbora Ekonomske trgovinske škole, te da ni on u svom ličnom kontekstu nije iznosio bilo kakve uvrede koje bi škodile časti i ugledu tužioca Spirića“.

Sud je tako utvrdio da na strani Lazarević i Janićijevića „ne stoji bilo kakva subjektivna odgovornost za nastanak bilo kakave štete, pa ni povrede ličnosti tužioca Spirića“.

Tokom sudskog postupka a u izjašnjenju na tužbu, advokat Lazarević – Nebojša Vlajić, istakao je da cilj tužbe nije bila naknada nematerijalne štete, već disciplinovanje nezavisnog i objektivnog glasila kakav je KoSSev, te da se spreči u izveštavanju o temama koje lokalni funkcioneri i političari smatraju neprijatnim i da se na taj način utiče na uređivačku politiku KoSSeva.

Međutim, Spirićev advokat Dejan A.Vasić je ove navode osporio rečima da je ova tvrdnja „naivna u svojoj pretencioznosti iz više razloga“:

„Naime, svako ko prati rad medija, dobro zna da su svi mediji zavisni i da nezavisno glasilo ne postoji, ako nikako drugačije zavisni su od svojih izvora finansiranja. U tom smislu, internet portal u kom je prvotužena – urednik se pre može nazvati opoziciono orijentisanim glasilom nego za isti reći da je jedini objektivan i nepristrasan. Ocenu objektivnosti daće uostalom i ishod ovog postupka“.

Ocenjujući kvalitet članka i novinarskih veština Lazarević, advokat Dejan A. Vasić, smatra da je članak: „preobiman, neselektivno natrpan i nejasan, što i jeste odlika novinarskog stila prvotužene“.

„Recimo da nedeljnik Vreme koji odlikuju duži članci sigurno nikada nije objavio članak na 7 strana. Uostalom, i prvotužena će se setiti da sam joj u našim privatnim razgovorima, šaleći se, skretao pažnju da u pisanju vesti ne ume da odvoji bitno od nebitnog, što je po meni odlika novinarskog diletantizma i odsustva talenta“ – naveo je Vasić.

„Eksperimenta radi“, Vasić je predložio sudiji da se „naoruža strpljenjem i pročita 7 strana ovog članka kao neko ko nije upućen u lokalnu problematiku, pa da se uveri kako se iz te hrpe suvišnih reči ne može shvatiti ama baš ništa“.

Svoje viđenje sa druge strane izneo je advokat Vlajić:

„Ovde se radi o dubokom nerazumevanju suštine javnih glasila, prava na slobodu štampe i uloge slobodnih glasila u modernom društvu koje pokazuje tužilac i svako ko ga u ovakvom sudskom postupku podržava. Ako bi ovakve ideje i težnje, kakve su pokazane podnošenjem ove tužbe, bile prihvaćene u našem društvu, to bi značilo tešku regresiju i ne samo zaostajanje za modernim, uspešnim i demokratskim državama, već civilizacijski poraz jednog društva koje ne može da krene napred tamo gde treba da bude i gde bi trebalo da mu je mesto“.

Slažući se sa ocenom da je slobodno izveštavanje tekovina demokratije, Spirićev advokat Dejan A. Vasić, međutim, ističe da „čak i u ispoljavanju slobode, mora postojati mera i pristojnost“.

Tužba je pred sudom u Leskovcu odbijena i protiv Aleksandra Janićijevića.

]]>
Tue, 10 Dec 2019 15:00:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45712/odbijena-tuzba-predsednika-po-spirica-protiv-urednice-kosseva.html
Oteti i ubijeni novinari na Kosovu još uvek čekaju pravdu a njihove porodice kraj agonije http://nuns.rs/info/news/45710/oteti-i-ubijeni-novinari-na-kosovu-jos-uvek-cekaju-pravdu-a-njihove-porodice-kraj-agonije.html U Gračanici i Prištini je 4. i 5. decembra 2019, održana dvodnevna Konferencija o kidnapovanim i ubijenim novinarima na Kosovu u periodu 1998. – 2005. godina. Broj do sada evidentiranih ubijenih i nestalih novinara je 15 a četvorica njih se i dalje vode kao nestali. Novinari, srpski i albanski, porodice stradalih novinara i predstavnici međunarodne zajednice, razgovarali su o načinima da se ovo važno pitanje konačno uvede u pravosudni sistem i da se nalogodavci i počinioci otmica i ubistava konačno privedu pravdi. ]]> Oko nekoliko zaključaka saglasni su svi. Na primer, oko toga da je neophodno osnovati međunarodnu komisiju za prikupljanje podataka o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu a da se od Evropske komisije traži da u naredne izveštaje o napretku Srbije i Kosova stavi poseban akcenat upravo na rasvetljavanje ovih slučajeva. Još oko jednog su mišljenja nepodeljena – međunarodna zajednica je podbacila u rešavanju ovog bolnog a za porodice i društvo veoma važnog pitanja.

I prvi i drugi dan konferencije, otvorili su izlaganjem Gentiana Begoli Pustina, predsednica Udruženja novinara Kosova i Budimir Ničić, predsednik Udruženja novinara Srbije na Kosovu, kao i ambasador OEBS-a na Kosovu, Jan Bratu. Oni su poručili da će se boriti da se otkrije istina o ubistvima i kidnapovanjima svih kolega, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, i da se nalogodavci i počinioci privedu pravdi.

Jan Bratu je nekoliko puta ponovio da je ovde reč pre svega o ljudima i o tome da njihove porodice moraju da konačno saznaju šta se sa njima i zašto dogodilo.

Nino Brajović iz Udruženja novinara Srbije,  je naglasio da je pucanj u novinare, pucanj u demokratiju i najavio dalje delovanje UNS-a na rasvetljavanju sudbina ubijenih kolega.

Veran Matić, član Komisije za ubistva novinara u Srbiji rekao je da ga je zaprepastilo to da niko ne reaguje na ovoliki broj ubijenih i otetih novinara na Kosovu i založio se za formiranje međunarodne komisije koja bi se bavila slučajevima 15 novinara sa spiska otetih i ubijenih.

AGONIJA PORODICA KOJA TRAJE DVE DECENIJE

Posebno svetlo Konferenciji u organizaciji Udruženja novinara Srbije na Kosovu te Udruženja novinara Kosova, dalo je prisustvo porodica otetih i ubjenih novinara, a atmosfera je bila veoma emotivna u toku njihovih svedočenja o stradalima.

Snežana Perenić, supruga Ranka Perenića, novinara Radio Prištine,  koji je zajedno sa kolegom Đurom Slavujem, otet 21.avgusta 1998., na putu Velika Hoča – Zočište,  kaže kako za prethodnu 21 godinu nije saznala ništa o sudbini svog supruga. Perenić i Slavuj su krenuli ka manastiru Svetih Vrača kako bi uradili priču o povratku otetih monaha ali im se izgubio svaki trag. Ni automobil u kome su bili nikada nije pronađen. Na mestu njihove otmice novinari već godinama postavljaju ploču i traže da se razjasni šta se desilo sa njihovim kolegama. Sedam puta, ploča je uklanjana. Ove godine, postavljena je osmi put, a njenom postavljanju prisustvovao je šef misije OEBS na Kosovu, Jan Bratu.

„Ne znam kako bih to opisala. Mnogo godina je prošlo ali je sve ovo jako sveže. Želela bih da apelujem na ljude da nam pomognu da se  ovo rasvetli i da se prekine ova agonija. Mnogo je teško da se ovako živi.“, rekla je Snežana i opisala kako je saznala za otmicu supruga, „Pozvali su me njegovi sa posla da pitaju da li su se Ranko i Đuro javljali, pošto su se tog dana odvijale borbe na terenu i bilo je ratnih dejstava.“

Kada se i dan kasnije novinari nisu pojavili, bilo je izvesno da se nešto dogodilo. Snežana kaže da su u toku prve godine nestanka, obišli sve institucije, ali da je poražavajuće da se nakon 1998. nije uradilo ništa kako bi se rasvetlio slučaj otmice njenog supruga. Prvu informaciju zapravo je dobila tek 2017. kada joj je tužilac Morico Solusto napisao da je Perenića i Slavuja oteo OVK i odveo u nepoznatom pravcu. Istom prilikom joj je naloženo da se u roku od tri dana izjasni o tom njihovom zaključku, odnosno rešenju da se istraga obustavlja.

„Mene nikada niko nije zvao ni iz naše vlasti “ – rekla je Perenićeva i još jednom apelovala na „one koji mogu nešto da učine“, jer, kako je naglasila, „sitni, mali ljudi“, nalik njoj ne mogu ništa osim da nastave da žive u agoniji.

Branka Damnjanović, sestra ubijenog fotoreportera Momira Stokuće, je za smrt brata saznala iz kratke novinske vesti. On je ubijen u njihovoj porodičnoj kući u ulici Đure Jakšića 15, u Prištini, u delu grada koji su zvali gradić Pejton 21.septembra 1999. U to vreme, Branka je već napustila Prištinu sa suprugom i majkom i nastanili su se u jednom selu kraj Niša. Momir nije želeo da napusti rodni grad.

Po saznanju da joj je brat ubijen, Branka je otišla u Prištinu, gde joj je u Centru za mir i toleranciju potvrđeno da je Momir ubijen.

Iako je od ubistva fotoreportera Stokuće, saradnika „Politike“ i „Vremena“ prošlo celih dvadeset godina, porodica i dalje ne zna ništa o ubicama i nalogodavcima tog ubistva. Istragu nije sproveo ni UNMIK ali ni naši istražni organi.

„Jedan jedini put su dolazili iz policije te 1999. i posle toga nas nikada niko nije zvao. Vi ste jedini koji se interesujete od tada“ - rekla je sestra ubijenog fotoreportera.

O Aleksandru Simoviću, otetom 21.avgusta 1999. u Prištini, čiji je deo posmrtnih ostataka pronađen tri godine kasnije u selu Obrinje nadomak Glogovca uspomene su evocirali Ivana Petrović novinarka City radija iz Niša i Živojin Rakočević pisac i novinar.

„Jeziva smrt Aleksandra Simovića je pokazala sav besmisao rata i ubijanja. Aleksandar je bio satkan od finih osećanja, umetnosti, književnosti i džez muzike. Družio se sa Albancima i zbog toga veoma često bio neshvaćen u predratnoj Prištini. Otet je u kafiću u kom je pio kafu sa prijateljem Albancem, džez muzičarem. On nije bio svestan opasnosti u kojoj se nalazio, u ljudima nije video zlo.“ – rekla je Petrovićeva.

Živojin Rakočević je pročitao poslednji zapis Aleksandra Simovića, u kom je prekognostički predvideo upravo ono što mu se dogodilo i istakao da pod terminom „nestao“ podrazumeva svu tragediju porodica.

„Osnovno pitanje je: Kada nestaje priča o nestalima?“, rekao je Rakočević i dodao da iako je imao kontakte sa EULEKS-om, kojima su predata imena kidnapovanih i ubijenih novinara, ništa se nije zapravo nakon toga dogodilo-„To je administrativna inercija koja proguta vaš život i proguta nečiji život. Stičete utisak da oni zapravo žele da se otarase te priče, da ta priča nestane i da ispune neku vrstu standarda. Vi na tren vidite da se u tim ljudima dogodi neki nemir, neka empatija i osetite da oni slušaju vas. Ali rezultati njihovog suočavanja sa njihovim institucijama su ravni nuli.“

POLITIČKI KONTEKST UBISTAVA ALBANSKIH NOVINARA

Drugog dana Konferencije u Prištini,  o albanskim ubijenim novinarima, govorili su članovi njihovih porodica. Ono što je zajedničko za većinu albanskih novinara koji su stradali i ubijeni a da su ubice do danas nepoznate, jeste da razlog tome nije kao u slučaju srpskih novinara etnički motivisan, već je većina albanskih novinara ubijena zbog toga što su se svojim izveštavanjem zamerili vladajućim strukturama ili nekim političkim moćnicima,

Beriana Mustafa, kći novinara Džemalja Mustafe koji je ubijen u jesen 2000. godine ispred svog stana u Prištini, rezignirano je zaključila da je međunarodna zajednica podbacila u rasvetljavanju slučajeva ubistava novinara i dodala da je to tužno za kosovsko društvo u celini ali i za međunarodnu zajednicu.

„Šta su radili međunarodna zajednica, UNMIK, EULEKS, a sada i specijalizovana veća? Koliko je institucija potrebno da se sazna istina?“ – upitala je kći ubijenog novinara ali i političkog savetnika Ibrahima Rugove i uglednog člana njegove LDK partije.

O ubistvu svog oca, Šefkija Popove, uglednog novinara „Rilindije“, koji je napadnut ispred kuće u Vučitrnu, septembra 2000. i tri dana nakon napada preminuo, govorio je njegov sin Diar. I ovo ubistvo je ostalo nerazjašnjeno svih prethodnih godina. Istraživanje koje je sprovela Jelena Petković, a UNS objavio kroz serijal tekstova o ubijenim i kidnapovanim novinarima u periodu 1998.-2005. na Kosovu,  pokazalo je da je UNMIK bio stalno ometan u obradi ovog zločina a da je EULEKS praktično potpuno prekinuo rad na tom slučaju.

Diar Popova je istakao da su institucije pale na ispitu, i kada je reč o UNMIK-u,EULEKS-u ali i kosovskim institucijama.

„Tek od nedavno, možda, imamo neku nadu da će Specijalni sud učiniti nešto“ – poručio je Popova.

Albanski novinar koji je nastradao pre konflikta, pored Šabana Hotija, koji je ubijen juna 1998. u Lapušniku i Envera Maljokua novinara „Bota Sot“ ubijenog januara 1999.u Prištini, jeste Afrim Malići. Malići je bio 33 godine star novinar „Rilindije“ (kasnije lista „Bujku“) i ubijen je pod nerazjašnjenim okolnostima u naselju Sunčani breg u Prištini, početkom decembra 1998.

U kolima u kojima je izrešetan, nalazio se sa dva poznanika, od kojih je kako se i na konferenciji čulo, jedan bio komandant OVK za Lab, Hizri Tala a drugi student Iljir Durmiši.  Upravo zbog toga ime Malićija dugo nije bilo na spisku ubijenih novinara. Bilo je nejasno da li je nastradao kao civil i novinar ili kao vojnik u uniformi. Porodica tvrdi da je u trenutku smrti bio novinar koji je krenuo da obavi novinarski zadatak. Sa tim mišljenjem se saglasila i misija OEBS u Beču pa je njegovo ime dodato na spisak svih ostalih srpskih i albanskih novinara. Malićijeva supruga, Sevdije je na konferenciji u Prištini, rekla da je porodica uverena da je on ubijen zato što je pisao za „Rilindiju“ ono što je tadašnjim vlastima smetalo. Ona je takođe rekla da porodica nikada nije pozvana da da iskaz o tome, da praktično niko nikada nije sproveo istragu o tom slučaju, ni srpske vlasti, ni kasnije UNMIK, a da su oni kao porodica tek dan nakon ubistva, saznali da je novinar nastradao. Zvanična verzija koja je prošla kroz medije tih dana bila je da su tri mlađe osobe nastradale „u sukobu bandi“, što je prema rečima Sevdije Malići  - neistina.

MEĐUNARODNA ZAJEDNICA UGLAVNOM BEZ REZULTATA

Prošle godine Evropska federacija novinara EFJ usvojila je Rezoluciju kojom se zahteva rasvetljavanje sudbine kidnapovanih i ubijenih novinara ali kojom se apeluje na srpsko i kosovsko tužilaštvo da uspostave saradnju povodom ovog pitanja. Rezoluciju su predložili zajednički Udruženje novinara Srbije, Udruženje novinara Kosova i Sindikat novinara Srbije. Kako je u obraćanju rekao Frederiko Gutierez, predsednik EFJ, iako je Rezolucija upućena na više adresa, između ostalih i predsedniku Srbije, predsedniku Kosova, EULEKS-u, UNMIK-u, ali odgovora uglavnom nije bilo. EULEKS se opravdao navodnom „promenom mandata“ te misije a ostali se uopšte nisu izjasnili povodom Rezolucije.

„UNMIK uopšte nije odgovorio, niti je to učinio predsednik Srbije, predsednik Kosova, ambasadori“ – rekao je Gutierez.

U svom obraćanju na konferenciji, replicirao mu je predstavnik EULEKS-a, Pol Flin, koji je objasnio da EULEKS nije doneo odluku da se na slučajevima ubijenih i otetih novinara na Kosovu ne radi uopšte, već da je akcenat Misije prebačen na  istragu ratnih  zločina.

Predstavnici UNMIK-a i kosovskog tužilaštva se nisu odazvali pozivu da učestvuju u radu konferencije.

Marek Antoni Novicki, nekadašnji Ombudsman na Kosovu, koji se, između ostalog, bavio i nestalim licima, opisao je sa kojim se sve problemima u radu tada suočavao. Jedan od ključnih, bio je, svakako, konfrontiranje sa UNMIK-om u vezi pristupa dokumentaciji.

„Kada smo tražili pristup dokumentaciji odgovor je bio da nemamo pravo da vidimo dosijee. Jedino što smo od UNMIK-a dobijali bilo je da istraga i dalje traje a da će nas obaveštavati o detaljima, i to je jedino što smo mogli da saopštimo porodicama“ – rekao je Novicki.

SAMO JEDAN SLUČAJ JE DOŽIVEO PRESUDU

Samo jedan slučaj ubistva medijskog radnika sa Kosova doživeo je pravosudni epilog – u Haškom tribunalu. Reč je o Šabanu Hotiju, profesoru Univerziteta u Prištini na katedri za ruski jezik i književnost , koji je zarobljen zajedno sa dva novinara Ruske državne televizije, u selu Lapušnik, jula 1998.godine. Dvojica ruskih novinara su kasnije oslobođeni a Hoti je zadržan, prebijan i na kraju streljan na planini Beriša. Njegovo telo je pronađeno 2001. u masovnoj grobnici na istom mestu gde je i streljan.

Zbog Hotijevog pogubljenja ali i zbog ubistva još osmorice ljudi u Haškom tribunalu je osuđen na 13 godina robije, Hajredin Baljaj „Šalja“, koji je od strane svedoka prepoznat kao stražar u logoru u Lapušniku ali i kao direktni egzekutor. Iako je istim predmetom bio obuhvaćen i Fatmir Limaj oslobođen je jer je Tužilaštvo zaključilo da iako je bio regionalni komandant nije bilo dokaza da je umešan u ubistva u Lapušniku, o čemu je opet veoma detaljno istraživala novinarka Jelena Petković u serijalu tekstova na kojima je radila cele četiri godine a kao deo Dosijea UNS o ubijenim i otetim novinarima, a koji će, uskoro, biti pretočeni i u knjigu.

O slučaju Hoti je govorio i Bekim Blakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova, koji poslednjih 20 godina beleži i prikuplja podatke o otetim i ubijenim žrtvama na Kosovu. On je istakao da iako postoje brojni podaci o mnogim žrtvama, Tužilaštvo mora da radi mnogo intenzivnije na prikupljanju dokaza kako bi bile podignute optužnice.

Za sada se samo jedno otmica i ubistvo od strane EULEKS-a tretira kao ratni zločin, i to je ubistvo Aleksandra Simovića Sime, ali uprkos tome što je bilo i svedoka njegove otmice, za sada niko nije uhapšen niti procesuiran niti u tom slučaju.

Pored zahteva da se formira međunarodna Komisija na Kosovu koja će nastaviti da istražuje slučajeve 15 ubijenih i nestalih novinara od 1998. do 2005. godine, sa konferencije je upućen i predlog da se osnuje poseban fond iz kog bi bili finansirani istraživački novinari koji bi nastavili da se bave ovom temom, kako bi se dodatni pritisak izvršio na sve koji o tome odlučuju da se počinioci i nalogodavci ubistava svih kolega konačno privedu pravdi.

OTETI I UBIJENI

Na Kosovu je u periodu od 1998. do 2005. oteto i ubijeno 15 novinara:

Ranko Perenić i Đuro Slavuj, novinari Radio Prištine. Krenuli su 21.avgusta 1998. u manastir Svetih Vrača da isprate oslobađanje otetih monaha. Na putu između Velike Hoče i Zočišta im se izgubio svaki trag. Nestao je i njihov automobil. Do dana današnjeg o njima se ne zna ništa. Smatra se da su ih oteli pripadnici OVK i odveli u nepoznatom pravcu.

Ljubomir Knežević, novinar  „Jedinstva“ i „Politike“ nestao je 6.maja 1999. u Vučitrnu. Poslednji put je viđen kod Železničke stanice pri povratku od prijatelja. Smatra se da je otet od strane OVK i potom ubijen u logoru u Likovici, ali do danas nije pokrenut postupak u vezi toga niti se pouzdano zna šta se dogodilo.

Afrim Malići, novinar „Rilindije“ i  „Bujku“, ubijen je 2.decembra 1998. u naselju Sunčani Breg u Prištini. Sa njim su u automobilu koji je izrešetan od strane nepoznatih napadača, stradala još dva njegova prijatelja, a istraga nikada nije pokrenuta.

Milo Buljević, radnik RTV Priština, kidnapovan je 25. juna 1999. blizu izbegličkog kampa u Prištini. Prema svedočenju očevidaca, Buljevića je najpre fizički napalo troje pripadnika OVK i u nesvesti su ga uvukli u džip. Od tada mu se gubi svaki trag.

Aleksandar Simović, radnik Medija Ekšn Internešenal, kidnapovan je od strane OVK,  21.avgusta 1999. u kafeu Picasso u Prištini. Sa njim je poveden i njegov prijatelj Albanac koji je pušten kasnije, a Aleksandar je odveden u nepoznatom pravcu.  Tri godine kasnije u mestu Obrinje kraj Glogovca pronađen je deo posmrtnih ostataka Aleksandra Simovića. Smatra se da je pre ubistva mučen. Njegov slučaj je jedini koji je EULEKS do sada tretirao kao ratni zločin ali optužnica nije nikada podignuta.

Momir Stokuća, saradnik „Politike“ i „Vremena“, fotoreporter. Ubijen je 21.septembra 1999. u porodičnoj kući u ulici Đure Jakšića 15, u Prištini. Porodica nikada nije dobila niti jednu informaciju o njegovom ubistvu. Sahranjen je najpre u Gračanici, a potom je njegovo telo preneto u Niš.

Enver Maljoku, novinar pisac i šef Kosovskog informativnog centra ubijen je 11.januara 1999. u Prištini. Smatra se da je njegovu likvidaciju naredilo krilo OVK koje nije bilo u dobrim odnosima sa Ibrahimom Rugovom. Maljoku je bio naklonjen Rugovi. Istraga nikada nije okončana.

Šefki Popova, novinar „Bota Sot“, ubijen je septembra 2000. na pragu svoje kuće u Vučitrnu. Ni to ubistvo svih ovih godina nije razjašnjeno,

Đemailj Mustafa, pisac i novinar „Bota Sot“ ubijen je 23. novembra 2000. godine u Prištini.

Šaban Hoti, zarobljen je i ubijen 21.jula 1998. u Lapušniku. Njegovo ubistvo je jedino imalo sudski epilog pred Haškim tribunalom.

Krist Gegaj, urednik RTV Prištine ubijen je 12.septembra 1999. godine

Marjan Melonaši, novinar Radio Prištine nestao je 9.septembra 2000.godine i do danas je njegova sudbina potpuno nepoznata.

Šefki Popova, ubijen je 10.septembra 2000.godine u Vučitrnu.

Bekim Kastrati, novinar „Bota Sot“, ubijen je u selu Lauš, 19.oktobra 2001.godine.

Bardulj Ajeti, novinar „Bota Sot“ napadnut je u selu kraj Gnjilana, 3.juna 2005.godine a preminuo 28.juna2005.

Na Kosovu su ubijeni i Volfgang Kramer, Gabrijel Grunter, novinari Šterna i njihov prevodilac, 13.juna 1999. na prevoju Dulje kod Prizrena.

]]>
Tue, 10 Dec 2019 14:58:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45710/oteti-i-ubijeni-novinari-na-kosovu-jos-uvek-cekaju-pravdu-a-njihove-porodice-kraj-agonije.html
Ministarstvo: Za sufinansiranje televizijskog sadržaja 75 miliona dinara, ostalima manje http://nuns.rs/info/news/45708/ministarstvo-za-sufinansiranje-televizijskog-sadrzaja-75-miliona-dinara-ostalima-manje.html Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspiralo je danas konkurse za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za sve medijske platforme, kao i za druge kategorije. ]]> Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspisalo je danas konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za televizije u 2020. godine i za to je opredelilo 75 miliona dinara, objavljeno je u dnevnom listu Blic i na sajtu Ministarstva.

Najmanji iznos novca koji se može dobiti po projektu je 500.000 dinara, a najveći iznos po projektu je tri miliona dinara.

Učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 50 odsto vrednosti projekta.

Konkurs se raspisuje u periodu od 10. decembra do 10. januara 2020. godine, a odluka o raspodeli sredstava se donosi najkasnije u roku od 90 dana od zaključenja konkursa.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspisalo je danas konkurs za sufinansiranje projekata prouzvodnje medijskih sadržaja za radio u 2020. godine i za to je opredelilo 30 miliona dinara, objavljeno je u dnevnom listu Blic i na sajtu Ministarstva.

Najmanji iznos novca koji se može dobiti po projektu je 400.000 dinara, a najveći iznos po projektu je milion dinara.

Učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 80 odsto vrednosti projekta.

Konkurs se raspisuje u periodu od 10. decembra do 10. januara 2020. godine, a odluka o raspodeli sredstava se donosi najkasnije u roku od 90 dana od zaključenja konkursa.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspisalo je danas konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za internet medije u 2020. godine i za to je opredelilo 30 miliona dinara, objavljeno je u dnevnom listu Blic i na sajtu Ministarstva.

Najmanji iznos novca koji se može dobiti po projektu je 300.000 dinara, a najveći iznos po projektu je milion dinara.

Učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 80 odsto vrednosti projekta.

Konkurs se raspisuje u periodu od 10. decembra do 10. januara 2020. godine, a odluka o raspodeli sredstava se donosi najkasnije u roku od 90 dana od zaključenja konkursa.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspisalo je danas konkurs za sufinansiranje projekata prouzvodnje medijskih sadržaja za štampane medije i servise novinskih agencija u 2020. godine i za to je opredelilo 34 miliona dinara, objavljeno je u dnevnom listu Blic i na sajtu Ministarstva.

Najmanji iznos novca koji se može dobiti po projektu je 400.000 dinara, a najveći iznos po projektu je dva miliona dinara.

Učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 80 odsto vrednosti projekta.

Konkurs se raspisuje u periodu od 10. decembra do 10. januara 2020. godine, a odluka o raspodeli sredstava se donosi najkasnije u roku od 90 dana od zaključenja konkursa.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspisalo je danas konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja namenjenih osobama sa invaliditetom u 2020. godine i za to je opredelilo 13 miliona dinara, objavljeno je u dnevnom listu Blic i na sajtu Ministarstva.

Najmanji iznos novca koji se može dobiti po projektu je 400.000 dinara, a najveći iznos po projektu je milion dinara.

Učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 80 odsto vrednosti projekta.

Konkurs se raspisuje u periodu od 10. decembra do 10. januara 2020. godine, a odluka o raspodeli sredstava se donosi najkasnije u roku od 90 dana od zaključenja konkursa.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspisalo je danas konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja namenjenih pripadnicima srpskog naroda u zemljama regiona u 2020. godini i za to je opredelilo 21 milion dinara, objavljeno je u dnevnom listu Blic.

Najmanji iznos novca koji se može dobiti po projektu je 400.000 dinara, a najveći iznos po projektu je 1,5 miliona dinara.

Učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 80 odsto vrednosti projekta.

Konkurs se raspisuje u periodu od 10. decembra do 10. januara 2020. godine, a odluka o raspodeli sredstava se donosi najkasnije u roku od 90 dana od zaključenja konkursa.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspisalo je danas konkurs za sufinansiranje projekata prouzvodnje medijskih sadržaja na jezicima nacionalnih manjina u 2020. godine i za to je opredelilo 40 miliona dinara, objavljeno je u dnevnom listu Blic i na sajtu Ministarstva.

Najmanji iznos novca koji se može dobiti po projektu je 400.000 dinara, a najveći iznos po projektu je milion dinara.

Učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 80 odsto vrednosti projekta.

Konkurs se raspisuje u periodu od 10. decembra do 10. januara 2020. godine, a odluka o raspodeli sredstava se donosi najkasnije u roku od 90 dana od zaključenja konkursa.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspisalo je danas konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja koji se realizuju putem elektronskih medija čiji izdavači imaju sedište na teritoriji Kosova i Metohije 2020. godine i za to je opredelilo devet miliona dinara, objavljeno je u dnevnom listu Blic.

Najmanji iznos novca koji se može dobiti po projektu je 400.000 dinara, a najveći iznos po projektu je milion dinara.

Učesnik konkursa može podneti zahtev za sufinansiranje najviše do 80 odsto vrednosti projekta.

Konkurs se raspisuje u periodu od 10. decembra do 10. januara 2020. godine, a odluka o raspodeli sredstava se donosi najkasnije u roku od 90 dana od zaključenja konkursa.

]]>
Tue, 10 Dec 2019 14:56:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45708/ministarstvo-za-sufinansiranje-televizijskog-sadrzaja-75-miliona-dinara-ostalima-manje.html
Niti je NIN pozvao na ubistvo predsednika, niti se sme ućutkivati pod tim izgovorom http://nuns.rs/info/news/45706/niti-je-nin-pozvao-na-ubistvo-predsednika-niti-se-sme-ucutkivati-pod-tim-izgovorom.html Mediji imaju pravo i obavezu da kritikuju vlast i to pravo ne gube zato što nekad u nekoj uređivačkoj proceni pogreše ili ne pogreše. ]]> Nikad mi neće dosaditi da ponavljam.

Dakle, nije Legija ubio Zorana Đinđića zato što je čitao Identitet ili NIN, i na osnovu članaka u štampi zaključio da Đinđića treba ubiti. Srpskog premijera ubila je elitna jedinica Vlade Srbije koja je raportirala direktno predsedniku te vlade, umesto ministru policije. Motivi atentatora nisu imali nijedne dodirne tačke sa medijskom kritikom.

Niti je Udba ubila Slavka Ćuruviju zato što je pročitala potkazivački tekst u Politici Ekspres koji je protiv izdavača Evropljanina naručio Đorđe Martić. Nisu Slavkove ubice odlučile da ga ubiju ni zato što je tekst iz Ekspresa u pola osam čitan na Drugom dnevniku RTS-a, iako je to po svoj prilici bio deo pripremne kampanje da javnost lakše svari atentat na Slavka tokom bombardovanja NATO-a.

Nije Đorđe Martić ubio Ćuruviju tekstom koji je na nečiji nagovor naručio, niti je na sudu optužen za ubistvo. Ali to ne znači da ne možemo da kažemo šta mislimo o progonu kolega i hajkačkom novinarstvu. Novinare je strah kad ih označe kao izdajnike, u našem političkom kontekstu je to brutalnije nego drugde, gde ljudi nisu ubijani pet dana nakon što su na RTS-u označeni kao izdajnici.

Ali jeste bilo pokušaja vlasti da u vanrednom stanju, proglašenom posle ubistva Đinđića, zastraši novinare kao ljude koji su tobož stvarali „atmosferu“ za ubistvo predsednika vlade.

U tome je dvostruko prokletstvo ovog trenutka srpske istorije. Ne razumem kako je moguće da izdavač iz Berlina vidi ono što ne vidi urednički tandem Mića Ćulibrk i Vesna Mališić iz NIN-a: da zumiranje snajpera uperenog u trbuh šefa države neprijatno asocira na snajpersko ubistvo predsednika srpske vlade s početka ovog veka. To još ne znači da smemo da dozvolimo da naše kolege optužuju za „poziv na ubistvo“ predsednika. Ne smemo da dozvolimo kriminalizaciju uredničke procene ili novinarske greške, pogotovo greške koja je još u toku noći ispravljena. Moramo kao profesija da se usprotivimo političarima na vlasti koji će možda pomisliti da je ovo dobra prilika da se mediji proglase krivim za „stvaranje atmosfere nasilja i mržnje“, po obrascu koji je nastao posle ubistva Đinđića, kada je vlast tokom vanrednog stanja pokušala da ocrni sve novinare i medije, koji su ikada i u bilo čemu kritikovali vladu i premijera, kao suodgovorne za Đinđićevo ubistvo. Tom operacijom je tada rukovodio Vladimir Beba Popović i to je ondašnja javnost na vreme prepoznala kao pokušaj zastrašivanja medija. Ni danas se ne sme dozvoliti da nešto slično uspe. Mediji imaju pravo i obavezu da kritikuju vlast i to pravo ne gube zato što nekad u nekoj uređivačkoj proceni pogreše ili ne pogreše. Dakle, niti je NIN pozvao na ubistvo predsednika, niti se sme ućutkivati pod tim izgovorom.

Imamo kao profesija mnogo razloga za zabrinutost. Divno je što će ubistvo naše koleginice, istraživačke novinarke sa Malte, kako se sada čini biti do kraja rasvetljeno, kao što je divno i što se nije obistinila „prognoza“ njenog sina, verovatno data pod uticajem naših brojnih dušebrižnika, da će iduće ubistvo novinara da se desi u Srbiji. Ponovo čitam o Malti ovih dana i vidim da postoje ogromne razlike (na ostrvo se posle „arapskog proleća“ ogromnom brzinom slila ogromna količina koruptivnog i sumnjivog novca, pogotovo posle krize banaka na Kipru, a nije škodilo ni što su pasoše i državljanstvo zemlje članice EU prodavali za milion i po dolara svakome ko je hteo i mogao da plati), ali i sličnosti sa nama. Malta je politički tako nepomirljivo podeljena da po selima više ne uspevaju da se dogovore da zajedno slave seoske svečanosti. „Ovde ne treba iskoreniti samo korupciju, ovde treba iskoreniti kulturu mržnje“, izjavio je lider opozicione stranke nakon ubistva Dafne Karuana Galicije. Ali treba reći da je Dafne, koja je i sama izgleda bila veoma politički ostrašćena, bila jedinstvena i po tome što je jednak prezir osećala i prema vlasti i prema opoziciji, i nije ganjala samo priče koja će naškoditi jednoj strani u političkim sukobima. Koliko bi po tome tek u Srbiji bila jedinstvena!

Podele se u društvu utvrđuju i pojačavaju iznošenjem strašnih optužbi protiv političkih protivnika, čak i kada za te optužbe ne postoje valjani dokazi. Ali valjda je posao štampe da te optužbe pretresa mirnim tonom, bez ostrašćenosti i pristrasnosti, bez klupskih boja, bez navijanja za jednu od zavađenih strana.

Prava je šteta što je, u podeli na provladine i opozicione medije, kod nas sve manje takvih medija u kojim politička mržnja nije dobrodošla, i u kojim ćete naći i jednu i drugu stranu. Takvih je medija, nažalost, i u svetu sve manje. Nisam navela Dafnin primer da bih rekla da treba jednako mrzeti sve političare. Naprotiv, mislim da treba jednako ne mrzeti nijednog.

]]>
Tue, 10 Dec 2019 14:53:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45706/niti-je-nin-pozvao-na-ubistvo-predsednika-niti-se-sme-ucutkivati-pod-tim-izgovorom.html
Zaštitnik građana: Novinari rade u atmosferi mržnje i netrpeljivosti http://nuns.rs/info/news/45703/zastitnik-gradjana-novinari-rade-u-atmosferi-mrznje-i-netrpeljivosti.html Međunarodni dan ljudskih prava građani Srbije u velikom broju i ove godine dočekuju suočeni sa narušenim ili teško ostvarivim ekonomskim, socijalnim i imovinskim pravima, dok su novinari često žrtve napada i rade u atmosferi mržnje i netrpeljivosti, saopštila je danas kancelarija republičkog ombudsmana Zorana Pašalića. ]]> Pašalić je rekao da je kao zaštitnik građana inicirao, i da se privodi kraju uspostavljanje platforme koja će evidentirani sve napade na novinare i iza koje će svojim autoritetom stajati medijska udruženja i asocijacije.

"Područje medijskih prava i sloboda i javnog informisanja karakterišu govor mržnje i česti napadi na medije i zaposlene u medijima, što ugrožava njihov položaj i onemogućava im da se dostojanstveno bave svojom profesijom. Atmosfera zagađenja mržnjom i netrpeljivošću, kao i nepovoljan materijalni položaj novinara vodi unižavanju njihove profesije", kazao je Pašalić.

Pašalić je povodom Međunarodnog dana ljudskih prava ocenio da "netolerancija i nasilje kreiraju nedovoljno bezbednu sredinu i traži dodatne napore države i društva kako bi prava svakog pojedinca bila u punoj meri ostvarena".

"Građani upozoravaju na svakodnevne povrede njihovih prava i sloboda, zahtevajući da se u njihovom svakodnevnom životu poštuju zajamčena prava", izjavio je Pašalić.

On je dodao da se pri tome ne sme zaboraviti na temeljnu vrednost svakog prava – poštovanje dostojanstva svake ličnosti, ali i nediskriminaciju, toleranciju i solidarnost, o čemu najčešće govore upravo najranjivije društvene grupe.

"Poražavajuće je da je svako šesto dete u Srbiji korisnik usluga socijalne zaštite. Iznosi dečjeg dodatka i novčane socijalne pomoći ne mogu obezbediti ni najosnovnije dečje potrebe, a zaštitnik građana godinama unazad upozorava na nedovoljan broj usluga i servisa za decu. U oblasti porodičnih odnosa i rodne ravnopravnosti, pažnja institucije je usmerena na problem nasilja. Uprkos brojnim, pa i ličnim zalaganjima, inicijativa zaštitnika građana 'Učinimo nasilje vidljivim', još uvek nije dobila podršku nadležnih", kazao je Pašalić.

Pašalić je naveo da su osobe sa invaliditetom, društveno marginalizovane i često nevidljive, i dalje se suočavaju sa neadekvatnim sistemom usluga i servisa socijalne zaštite i podrške, niskom stopom zaposlenosti, lošim materijalnim statusom, pa čak i nedovoljnom pristupačnošću, što ih sprečava da učestvuju u životu društvene zajednice.

On je naveo da izveštaji Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture pokazuju da osobe lišene slobode u Srbiji nisu izložene sistemskoj torturi i da ona nije podsticana, ali da su i dalje prisutni nedostaci u postupanju prema njima, odnosno u obezbeđivanju adekvatnih smeštajnih uslova, pružanja zdravstvene zaštite i poštovanja utvrđenih procedura.

Pašalić je ocenio da "položaj pripadnika nacionalnih manjina Srbiju svrstava u red zemalja koje su u pogledu ostvarenih manjinskih prava i sloboda, ostvarila, čak i nadmašile evropske standarde, ali da se problemi mogu uočiti u primeni Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, posebno kada su u pitanju prava na upis ličnog imena na jeziku i pismu nacionalne manjine".

Međunarodni dan ljudskih prava ustanovljen je 10. decembra na dan potpisivanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, kao osnove i garanta modernog koncepta ljudskih i manjinskih prava i sloboda, podseća kancelarija zaštitnika građana.

]]>
Tue, 10 Dec 2019 14:51:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/45703/zastitnik-gradjana-novinari-rade-u-atmosferi-mrznje-i-netrpeljivosti.html