NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html Da li za kablovske operatore nacionalni kanali treba da budu besplatni? http://nuns.rs/info/news/31881/da-li-za-kablovske-operatore-nacionalni-kanali-treba-da-budu-besplatni.html Ni skoro dvadeset dana od isključenja televizija B92, Prva i Hepi iz ponude kablovskog operatora KDS Radijus Vektor koji je njihove programe zamenio programima N1, Grand 1 i Grand 2, njihov povratak u programski paket ovog operatora se ne nazire. ]]> Jedino što smo iz saopštenja obe strane mogli da saznamo je da je Radijus Vektor, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima i zahtevom REM-a, pre nego što je isključio iz programa TV B92, Prvu i Hepi, tražio saglasnost za prenošenje njihovih programa, ali je nije dobio jer su ove televizije tražile novčanu nadoknadu.

Televizije su u saopštenju navele da emitovanje bez naknade domaćim emiterima predstavlja njihovu „bezobzirnu diskriminaciju i dovođenje u neravnopravan položaj sa stranim kanalima“ kojima operatori plaćaju prenos medijskog sadržaja.

Mediji u Srbiji plaćaju dozvole i naknade za emitovanje medijskog sadržaja koji proizvode i, naravno, proizvodnju medijskog sadržaja. Taj program je preko antenskog sistema građanima besplatan. S druge strane, TV B92, Prva i Hepi smatraju da kablovskim operatorima ne treba da pripadne sva zarada od prodaje paketa usluga u kojima je i medijski sadržaj ovih televizija jer u njega operatori nisu uložili ni dinar.

Zakon o elektronskim medijima ovu oblast ne reguliše precizno, pa ostavlja prazan prostor za tumačenje da li emiteri imaju pravo da za emitovanje svojih sadržaja traže novčanu nadonadu od operatora, kao i da li su operatori obavezni da u svojim ponudama imaju i programe televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Članom 100 Zakona o elektronskim medijima propisana je obaveza kablovskih operatora da “bez naknade“ prenose programe samo javnih medijskih servisa.

Osim javnih servisa, drugi emiteri sa nacionalnom frekvencijom nisu obuhvaćeni ovom odredbom Zakona, pa iz toga proizilazi da kablovski operatori nisu obavezni da njihove programe prenose, ali i da nacionalni emiteri nisu dužni da operatorima svoj sadržaj daju besplatno.

Advokat, stručnjak za medijsko i telekomunikaciono pravo Miloš Stojković kaže za sajt UNS-a da je apsolutno legitimno da proizvođači medijskog sadržaja za pravo prenosa svojih programa traže naknadu.

„Na proizvođaču medijskog sadržaja je da odluči da li će svoj program dati kablovskom operatoru i da li će ga dati bespatno ili ne“, kaže Stojković.

„Nigde u propisima, Zakonu o elektronskim medijima ili propisima REM-a nije predviđeno da oni moraju da daju svoje sadržaje operatorima, a kamoli besplatno“, kaže Stojković.

Ipak, kako navodi, ni operatori nemaju obavezu da ove kanale prenose.

„Zakonom o elektronskim medijima propisano je da operatori moraju da traže saglasnost za prenos medijskog sadržaja, zbog poštovanja autorskih prava, ali ne i da imaju obavezu da prenose programe nacionalnih televizija. Zakon o elektronskim medijima pravi razliku između zemaljskog emitovanja i drugih vidova prenosa (IPTV, kabl, satelit - DTH). Zato nastaje nerazumevanje. Nacionalne televizije u kablu imaju potpuno isti tretman kao i bilo koja druga televizija koja se emituje putem kabla (tako na primer sve nacionalne televizije moraju da pribave posebne dozvole za kabl iako imaju dozvole za zemaljsko emitovanje). Na kraju, kablovski operatori imaju samo zakonsku obavezu da besplatno prenose program javnih medijskih servisa“, kaže Stojković.

On podseća da u Zakonu postoji i odredba kojom se predviđa da REM treba da najmanje jednom u tri godine napravi listu televizijskih i radio programa koji na nacionalnom, pokrajinskom ili užem geografskom području ostvaruju javni interes u oblasti javnog informisanja i koje bi operatori distribucije medijskog sadržaja bili obavezni da prenose. 

„Obaveza prenosa programa određenih kanala, takozvani 'must carry', prvi put je u Srbiji propisana Zakonom o elektronskim komunikacijama 2010. godine. Do sada je REM odluke o tome donosio ad hoc i uglavnom za lokalne medije koje su operatori bez opravdanog razloga isključivali iz svoje mreže. Ipak, ni naši ni evropski propisi ne određuju da ’must carry’ mora biti besplatan“, kaže Stojković.

On dodaje da REM do sada još uvek nije napravio ovu listu, ali da nije siguran ni da li bi trebalo da svi nacionalni kanali budu uvršteni u nju.

„Po Zakonu, ovi kanali mogu da budu uvršćeni na tu listu, ali samo ako su ispunjeni uslovi: pretežan broj korisnika na nekom području koristi usluge konkretnog operatora i da je mera neophodna da se ostvari javni interes i da se zaštiti medijski pluralizam. Pitanje je da li bi sve nacionalne televizije ispunile uslove koji se odnose na ostvarivanje javnog interesa. Pritom, ne treba zaboraviti da je osnovna logika 'must carry' zaštita medija od samovoljnog ponašanja operatora, a ne zaštita operatora od medija“, kaže Stojković.

On ističe da rešenje ovog problema vidi u radu na novoj Medijskoj strategiji tj. određivanju pravca u kojem će se regulativa kretati, kao i politika koje će važiti za  operatore i pružaoce medijskih usluga.

„Problem nije lako rešiv, država mora da odredi strateški pravac, ali to mora da uradi oprezno kako ne bi uništila tržište, jer na tržištu funkcionišu i mediji i operatori. Tek kada se, preko Medijske strategije, strateški opredeli, država treba da počne da radi na izmeni Zakona o elektronskim medijima. Možda je zakonodavac, ovako opširnim stavovima u Zakonu zapravo želeo da ovu oblast prepusti tržištu i da se prosto ne meša u to“, rekao je Stojković.

I prof. dr Stanko Crnobrnja smatra da je problem nastao jer Zakon nije regulisao ovu oblast. On za UNS kaže da naši medijski zakoni za stvarnošću zaostaju 25 do 30 godina.

„Oblast kablovskih televizija kod nas nije regulisana i zato imamo haos i anarhiju na tržištu. Ovo je direktna posledica toga što je ovaj problem van zakona, pa se ovakvi i slični problemi forumski rešavaju. Dve strane se javno prepucavaju i traže da im neko reši problem. Ko da im to reši? Niko se od nadležnih ne oglašava jer oblast nije regulisana Zakonom“, rekao je Crnobrnja UNS-u.

On smatra da se Zakon o elektronskim medijima apsolutno mora promeniti.

„Nije ovo jedini problem, znamo svi da postoji i problem sa prekograničnim emitovanjem. Neophodno je ozbiljno pristupiti reviziji Zakona“, kaže Crnobrnja. 

Na telefon Radijus Vektora danima se niko ne javlja.

Na sajtu ovog operatora stoji poruka da bi TV B92, Prva i Hepi za njih trebalo da budu besplatni: „Obaveštavamo vas da je, zbog jednostrane odluke emitera da uvedu naplatu svojih TV kanala ka korisnicima koji ih gledaju putem kablovskih distributivnih mreža, onemogućena distribucija TV kanala Prva, B92 i Hepi kroz KDS Radijus Vektor. Radijus Vektor će nastaviti da čini maksimalne napore da sa ovim TV kanalima postigne dogovor koji će biti prihvatljiv, pre svega za naše korisnike i koji će omogućiti prisustvo navedenih TV kanala u ponudi, pod istim uslovima koji važe i za gledaoce koji ove TV kanale gledaju besplatno putem digitalne zemaljske TV“, stoji na sajtu ovog operatora.

]]>
Wed, 23 Aug 2017 13:24:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31881/da-li-za-kablovske-operatore-nacionalni-kanali-treba-da-budu-besplatni.html
Krivična prijava zbog pretnji Nedimu Sejdinoviću http://nuns.rs/info/news/31880/krivicna-prijava-zbog-pretnji-nedimu-sejdinovicu.html Policija podnela krivičnu prijavu protiv državljanina Bosne i Hercegovine M.S. (21) zbog pretnji predsedniku Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedimu Sejdinoviću. ]]> Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala u koordinaciji sa Tužilaštvom za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, identifikovali su osobu koja je preko društvene mreže fejsbuk pretila predsedniku Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedimu Sejdinoviću. 

Zbog postojanja osnova sumnje da je počinio krivično delo ugrožavanje sigurnosti policija je, po nalogu nadležnog tužilaštva, podnela krivičnu prijavu protiv M.S. (21), državljanina Bosne i Hercegovine.

]]>
Wed, 23 Aug 2017 13:20:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31880/krivicna-prijava-zbog-pretnji-nedimu-sejdinovicu.html
Rođendan Televizije Beograd http://nuns.rs/info/news/31879/rodjendan-televizije-beograd.html Na današnji dan pre 59 godina počela je da radi Televizija Beograd. Iz nezavršene zgrade Sajma, prvi Dnevnik počeo je u 20 sati, a emitovan je iz reportažnih kola. Na javnim mestima u Beogradu bilo je postavljeno 80 televizora budući da su aparat u svojim kućama tada imali retki. I ovaj rođendan RTS dočekuje kao najgledanija televizija u zemlji. ]]> Prošlo je 59 godina od čuvene najave "Dobar dan, dragi gledaoci. Televizijski studio Beograd počinje eksperimentalni program. Danas gledate našu prvu emisiju."

U vreme Drugog međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća, u subotu, 23. avgusta 1958. godine, u 8 časova i 50 minuta, počelo je emitovanje programa Televizije Beograd.

Građani na namenski za tu svrhu odabranim lokacijama po Beogradu prisustvovali su tom istorijskom događaju.

Za gledanje programa po gradu (na Terazijama, u Knez Mihailovoj, na Kalemegdanu, u Maršala Tita, na Trgu Marksa i Engelsa, Voždovcu, Dušanovcu, Karaburmi...) postavljeni su televizori, kao i u domovima pojedinih saveznih, republičkih i gradskih rukovodilaca.

Pored svakog televizora bio je i jedan tehničar koji je njime rukovao i davao objašnjenja ljubopitljivim gledaocima... Signal za sliku emitovan je iz studija na Sajmu u Beogradu, jedinom objektu u većem delu Evrope tada namenski građenom za televizijsku stanicu.

Familije su sa komšijama i prijateljima sedele te 1958. netremice gledajući u "malu crnu kutiju", koja je koštala 20 prosečnih plata.

U to vreme Televizija Beograd imala je tročasovni program. Snimci iz sveta stizali su dan kasnije na filmskim trakama, vozom ili avionom.

U prvo vreme program se emitovao uživo, iz studija, ili posredstvom reportažnih kola sa mesta događaja. Televizija Beograd potom nabavlja magnetoskope i tonske filmske kamere, i postepeno se potiskuje isključivo "živa televizija", a preovlađuju emisije snimljene na traci.

Mnogo toga se tehnički i tehnološlki promenilo, ali suština je ostala ista - biti prvi i tačno informisati gledaoce, zabaviti ih i obrazovati.

]]>
Wed, 23 Aug 2017 11:46:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31879/rodjendan-televizije-beograd.html
Tanjug, ‘državni megafon’ http://nuns.rs/info/news/31878/tanjug-drzavni-megafon.html "Nisam nikog diskriminisao", izjavio je srpski šef diplomatije Ivica Dačić nakon što su ga dve novinske agencije optužile upravo za to, a pošto je odlučio da objašnjenje neočekivanog zatezanja odnosa na relaciji Beograd - Skoplje iznese agenciji Tanjug. ]]> „Tanjug mi je prvi tražio izjavu i nakon toga nisam nikome davao izjavu“, rekao je Dačić za izdanje dnevnika „Danas“ od srede, dva dana nakon što su se na njega sručile kritike.

Dačićeva odluka da u ponedeljak 21. avgusta da izjavu o razlozima za povlačenje osoblja ambasade Srbije u Skoplju da samo Tanjugu, iako je bilo najavljeno da će povodom tog događaja biti objavljeno saopštenje, izazvala je oštro negodovanje medijske javnosti.

Ova vlast se oslanja na izabrane medije koji su joj lojalni, time se krše medijski zakoni, ocjenjuju sagovornici Radija Slobodna Evropa (RSE).

Odgovor Ministarstva spoljnih poslova zašto se Ivica Dačić odlučio na takav model komunikacije sa javnošću – putem izabranog medija – RSE nije dobio.

Agencije i mediji u Srbiji i regionu koji su satima očekivali najavljeno saopštenje kako bi se razjasnio dramatičan potez Vlade, povlačenje kompletne ambasade iz susedne Makednije, bili su zatečeni odlukom da izjavu dobija samo jedna agencija i to ona koja, kako objašnjavaju sagovornici RSE, nezakonito posluje na medijskom tržištu.

Ministar je dikriminisao ostale medije, kaže istraživačica medija i naučna saradnica Instituta društvenih nauka u Beogradu Jovanka Matić.

„Prema Zakonu o javnom informisanju, svi izvori informacija, a pogotovo državni, dužni su da sve medije tretiraju na isti način, bez diskriminacije. Međutim, nedostatak Zakona je u tome što ne postoje sankcije za takvu zakonsku odredbu“, ističe Matić.

Kako razumeti takav potez ministra Dačića?

Jovanka Matić kaže da je to znak da vlast računa na „nepostojeći Tanjug“ kao svoj zvanični kanal informacija, da mediji služe samo kao megafon vlasti.

Ona podseća na nedavni slučaj sa listom Danas. Novinari tog lista su obaveštavani pogrešno o vremenu i mestu događaja na kom nisu bili poželjni.

„Nisam iznenađen takvom odluka ministra Dačića“, kaže glavni i odgovorni urednik agencije Beta Dragan Janjić. Mada, priseća se, „takva praksa nije postojala ni u Miloševićevo vreme“.

„Vlast je izdavala saopštenja koja su bila svima dostupna“, dodaje Janjić.

Država je od početka neuspešne privatizacije Tanjuga činila sve da spase ovu agenciju sa dugom tradicijom državnog glasila. Po cenu da se krše zakonske odredbe o obaveznoj privatizaciji medija, podseća Jovanka Matić.

„Tanjug je formalno nepostojeći, izbrisan je iz registra privatnih kompanija, a u stvari i dalje nastavlja da radi“, navodi Matić.

Vlast toj „nepostojećoj“ agenciji dodeljuje i novac.

Tako je, ističe Jovanka Matić, raspisan konkurs za informativne usluge u Ministarstvu koje je donedavno vodila sadašnja premijerka Ana Brnabić, a da ostale agencijske kuće nisu ni obaveštene.

Ova vlast ne bira samo svoje agencije, već i televizije, ona je tako izabrala privatnu televiziju Pink kao primarni kanal za svoj politički marketing. To je velika promena u načinu komuniciranja vlasti sa medijima – zaključuje Jovanka Matić.

Nezavisne agencije poput Bete i Foneta, nastale u vreme Miloševićevog medijskog mraka u kome je zavidnu propagandnu ulogu imao „očišćeni“ Tanjug, kvarile su „posao“ vlastima.

Otud odluka da se spasi Tanjug u nadi da će vlast, pored dnevnih novina, moćnih televizija, marljivih botova na društvenim mrežama, imati i svoju agenciju, procenjuju sagovornici RSE.

I to ne bi bio problem, da je on taj status državne agencije dobio i formalno i da radi po propisanim pravilima važećim za korisnike novca poreskih obveznika.

Zato je priča sa početka teksta o Dačiću i Tanjugu samo paradigma odnosa države i medija u Srbiji danas.

Nezavisno udruženje novinara Srbije osudilo je favorizovanje zvanično ugašene novinske agencije Tanjug, protestovale su i agencije Beta i Fonet.

]]>
Wed, 23 Aug 2017 11:43:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31878/tanjug-drzavni-megafon.html
Dačić: Nisam diskriminisao medije http://nuns.rs/info/news/31877/dacic-nisam-diskriminisao-medije.html Nisam nikog diskriminisao. Tanjug mi je prvi tražio izjavu, i nakon toga nisam nikome davao izjave. Ni agencijama, ni štampanim niti elektronskim medijima - kaže za Danas ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, reagujući na osudu stručne javnosti zbog diskriminatorskog postupka prema ostalim medijima, pre svega agencijama Beta i FoNet. ]]> Ove agencije su oštro protestovale zbog „diskriminatorske odluke Ivice Dačića da izjavu o izuzetno važnom pitanju međunarodne pozicije i bezbednosti zemlje, kao što je povlačenje osoblja iz Ambasade Srbije u Skoplju, da samo Tanjugu, čiji je rad, odlukom Vlade Srbije, prestao još pre više od godinu i po dana“.

Glavni i odgovorni urednik Bete Dragan Janjić kaže za Danas da su informacije iz Dačićevog kabineta u suprotnosti sa onim što je ministar izjavio našem listu.

– Beta je prva imala informaciju o događajima u Makedoniji, jer u Skoplju imamo dopisnika. Istog momenta, prekjuče ujutru, poslali smo zahtev Ministarstvu spoljnih poslova tražeći Dačićevu izjavu. Odgovorili su nam da će se obratiti svim medijima saopštenjem. To je potom potvrdila i premijerka Ana Brnabić, najavljujući saopštenje, da bi nas MSP naknadno obavestilo da će Dačić izjavu dati samo Tanjugu – ističe Janjić.

On dodaje da se uopšte ne postavlja pitanje „ko je prvi tražio izjavu“, već je problem u tome što je ministar odlučio da se obrati samo jednom mediju, o veoma važnom državnom pitanju.

– Ne sporim pravo bilo kom funkcioneru da bira medij kome će dati izjavu. Međutim, kada se radi o jako bitnim temama od javnog interesa, trebalo je da se obrati saopštenjem, kako je prvobitno najavio. Reagovali smo zbog njegovog naknadnog stava da će izjavu dati samo Tanjugu – naglašava Janjić.

Slično iskustvo imala je i agencija FoNet, o čemu svedoči njen glavni i odgovorni urednik Zoran Sekulić.

– Pošto je u ponedeljak ujutru u elektronskim i onlajn medijima najavljeno da će se ministar Dačić u toku dana oglasiti povodom povlačenja osoblja iz Ambasade Srbije u Skoplju, oko 10 časova pozvao sam telefonom pres-službu Ministarstva spoljnih poslova, uredno se predstavio, i pitao da li i kada planiraju konferenciju za novinare. Objašnjeno mi je da konferencije za novinare sigurno neće biti, ali da je još neizvesno da li će ministar u podne objaviti saopštenje ili dati izjavu Tanjugu – kaže Sekulić za Danas. On dodaje da je pres-službi ministarstva rekao da je i FoNet zainteresovan za izjavu i da nema razloga da druge novinske agencije ne budu prisutne.

– Ljubazno mi je, i naizgled sa razumevanjem, odgovoreno da će naš zahtev biti prenet i da će me obavestiti o ishodu. Posle toga mi se niko nije javio, ali se izjava ministra ubrzo pojavila u javnom opticaju, posredstvom Tanjuga. Nedopustivo je da se, prilikom saopštavanja zvaničnih državnih stavova od prvorazrednog javnog značaja, pravi bilo kakva selekcija ili diskriminacija medija, pa kriterijum „ko je prvi tražio“ u takvim situacijama smatram neprihvatljivim – ističe Sekulić.

Nakon Dačićeve izjave date Tanjugu, Beta i FoNet su oštro protestovale, navodeći da se na ovaj način drastično narušava ravnopravnost učesnika na medijskom tržištu „i daje izrazita prednost agenciji čiji je status odavno morao da bude rešen u skladu sa zakonom. Time su naročito pogođene druge novinske agencije koje legalno posluju na tržištu Srbije, ali i njihovi korisnici širom zemlje i regiona“.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Slaviša Lekić kaže da aktuelna vlast od početka diskriminiše narod i deli ga na one koji su za i protiv njih, te je suludo očekivati da se drugačije ponaša kad su u pitanju mediji ili agencije.

– Nije Dačić od onih koji bi da biraju medije, prodao bi taj zarad pet minuta medijske slave i pola Predsedništva SPS-a. Problem je što svevideći i sveznajući registruje svaki njegov potez, pa Dačić vaga i šta će i gde će šta reći. On je u ovom slučaju samo falsifikat originalovog falsifikata. Mislim da ponekad čak i Vučiću smeta to beskonačno kopiranje njega, svakog dana i u svakom pogledu – oštar je Lekić.

Predsednik Udruženja novinara Srbije Vladimir Radomirović kaže za naš list da kriza u odnosima sa Makedonijom izaziva veliku pažnju javnosti, pa zvaničnici koji se tim povodom oglašavaju ne bi smeli da ograničavaju pristup medija informacijama o njoj.

– Ovakav događaj zahteva da ministar spoljnih poslova održi konferenciju za štampu na kojoj bi novinari svih medija mogli da postave pitanja i na njih dobiju detaljne odgovore – zaključuje Radomirović.

Lekić: Vučić odlučuje o svemu

– Sve dok Vučić ne tresne rukom o sto i jasno kaže da samo on ima pravo da medije i novinare deli na podobne, nepodobne i ološ, ministri, čelni ljudi SNS-a a i neki lideri „opozicije“ pažljivo će vagati gde će i kome će izrecitovati unapred naučene replike i visokoumne državnopolitičke invektive. Što se svakako neće desiti skorije. Drugim rečima: tome se, u ovom trenutku, može stati na put baš kao i Vučiću – nikako – smatra Slaviša Lekić.

]]>
Wed, 23 Aug 2017 11:37:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31877/dacic-nisam-diskriminisao-medije.html
Čečen: Vlada diskriminiše neke medije http://nuns.rs/info/news/31876/cecen-vlada-diskriminise-neke-medije.html Komentarišući potez ministra spoljnih poslova Ivice Dačića da jedino Tanjugu da izjavu o povlačenju zaposlenih u ambasadi u Skoplju, na šta su se žalile agencije Beta i FoNet, direktor CINS-a Branko Čečen kaže da se to ne dešava prvi put i da Vlada diskriminiše neke medije. ]]> „Činjenica da Tanjug postoji i ima ugovore s Vladom, a Beta i FoNet nemaju je problematična i protivzakonita. Niko ne sme da diskriminiše medije, to je kršenje zakona, Dačić to do sada nije radio, on je vešt u odnosima s medijima, čudi me da je to uradio. Dačić neprekidno proizvodi tenzije i afere, ne propušta priliku da stvori tenziju s Hrvatskom, Makedonijom, trebalo bi da smiruje, a ne da prati vladine tabloide u dizanju buke“.

Čečen ističe da su mediji morali da budu solidarni i pokažu zube prvi put kada se dogodila diskriminacija, ali, kako kaže, dopustili su mnogo strašnije stvari.

„Videli smo predsednika vlade koji viče na medije, trebalo je tada svi da izađu. Ako građani nisu obavešteni o najvažnijim stvarima kako da govorimo o demokratiji“.

Gostovanje Branka Čečena na TV N1 možete pogledati ovde. 

]]>
Wed, 23 Aug 2017 10:41:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31876/cecen-vlada-diskriminise-neke-medije.html
Glasovi iz Crne rupe http://nuns.rs/info/news/31875/glasovi-iz-crne-rupe.html Dok se svi vrate s odmora, "Politika" će već biti transformisana u "Informer" s ćiriličnim fontom i dužim tekstovima ]]> Mislio sam, braćo i zemljaci, da sam već oguglao na činjenicu da se načisto raspustite kad god vas ostavim same na nedelju ili dve, ali ovaj put ste ga baš preterali: još ne mogu da se opasuljim od šoka za sistem koji mi je proizvelo hvatanje priključka po povratku na otadžbinsko tlo, tj. retroaktivno iščitavanje po petnaest brojeva "Politike", "Novosti", "Blica", "Danasa"... Za početak, Vučić je Aleksandar koliko sutradan po mom odlasku (mora da su mu javili da je to najbolji tajming) u "Blicu" veleobznanio famozni "poziv na društveni dijalog" o Kosovu, a onda su, posledično, govna ubačena u ventilator profrcala na sve strane, eno se još slivaju. No, to je još i mila majka prema onome što sam zatekao u "Politici", novinama na koje sam, svem novoistorijskom iskustvu uprkos, notorno slab, na onaj bolećivi način inteligenta iz jedne male, skenjane zemlje, koji bi tako očajnički želeo da i ta njegova zemljica, jezik, grad, imaju neki svoj "Mond", "Tajms", "La Republiku"... nešto što i formom i sadržinom liči na Novine, a ne tek na slučajnu (i ružnu) hrpu papira dobru samo za brisanje prozora, a u nuždi i dupeta (uzgred, poznajete li ikoga ko stvarno briše guzicu novinama?!).

Znamo da je smenom Ljiljane Smajlović – s kojom ne delim valjda ni jedno jedino uverenje, stav, pogled na noviju istoriju i sadašnjost – Aleksandar Vučić (naime, ni sama Lj. S. neće negirati da ju je oterao on lično) ciljano prepustio "Politiku" ubrzanoj degeneraciji, ne zato što i neko drugi ne bi znao da uređuje te novine, daleko od toga, nego zato što nijednog trenutka nije ni bila ideja da umesto nje "Politiku" uređuje neko drugi: naprotiv, ideja je bila da je ne uređuje niko drugi. Ideja je, da preciziram, da je ne uređuje niko, a pogotovo niko iz "Politike". Naravno, neko mora da je potpisuje, ali taj se formalni problemčić lako rešava tako što će na mesto tog nekog biti postavljen neki Niko, a za njegovog zamenika i jezgro bliskih saradnika nekoliko primeraka elastičnog Ništa. Rečeno – učinjeno. Okej, ali zašto? Eh, zašto: zato da bi se i "Politika" pretvorila Ni U Šta, to jest, u bezobličnu melasu nesuvislog i nekredibilnog trućanja, u šta je prethodno pretvoreno sve nad čim su Vučić i ekipa preuzeli neposrednu kontrolu. Kako to izgleda, vidimo iz dana u dan. Traje to već neko vreme, ali ovih petnaestak "Politika" na gomili pokazuje mi da je i ta propast dobila naglo ubrzanje, i to usred "letnje šeme", valjda da bude manje primetno na ovu vrućinu. Dok se svi vrate s odmora, "Politika" će biti već potpuno transformisana u "Informer" s ćiriličnim fontom i dužim tekstovima. I uz prstohvat "Trećeg oka" ili "Zone sumraka" iz njihovih najžešćih dana.

Bizarna afera s nepostojećim autorima mizoginih gluposti, a za koju su tipusi urojeni oko aktuelne "Politike" iznastojali da optuže ama baš sve žive i nežive osim samih sebe, mada je na njima sva profesionalna odgovornost, samo je vrh ledenog brega. Šta je to prema muci duhu iščitavanja jednog pa drugog ponedeljkovog Gorana Kozića, a dok sam se izborio s njima, eno gde stiže i treći?! Sve s prigodnim citiranjem fašistoidne "mudrosti" Jovana Dučića o, pazi sad – osobinama jednog naroda. Kojim osobinama? Kojeg naroda? Nije važno: svako ko misli da bilo koji "narod" (višemilionska grupa ljudi iskonstruisanog zajedničkog porekla, koji se međusobno ne poznaju i koji ne dele ništa realno, bilo dobro ili loše; baš kao što smo Kozić i ja, na žalost, sunarodnici, a ipak smo, hvala bogu, dva sveta različita) može imati nekakve zajedničke "osobine" (čak i pozitivne, kamoli one druge), naprosto je fašističko smeće. Pa taman da je i Luj-Ferdinand Selin, a taj je bio nesravnjivo bolji pisac od otužnog Dučića. I voleli su da ga citiraju nesravnjivo inteligentniji i pismeniji fašisti.

Ali, nisu u pitanju samo nepostojeći kanadski naučnici i toksični prostak Kozić, taj paradni magarac veoma ciljanog i veoma namernog uništenja još jedne institucije, inače omiljenog hobija Klike. Šta reći za zaumno mudrovanje izvesnog Otaševića, inače dopisnika iz Čačka, koji s naslovne strane (!) "Politike", a povodom neke belosvetske paranaučne budalaštine za opsenjivanje dokone neukosti, tercira stanovitom "pravoslavnom misliocu" iz varoške gimnazije u parafilozofiranju opet o kolektivnim osobinama čitavih naroda, koji da jesu ili pak nisu tolerantni – a Srbi su, dakako, najtolerantniji, samo ih zle NVO i Holivud prikazuju u ružnom svetlu?! Ili, šta reći za večitog kosovskog mučenika i dežurnog metafizičara Rakočević Živojina, koji nam, opet s naslovne strane, objašnjava zašto je metafizički nedopustivo i nemoguće da Kosovo bude "albansko", a ne "srpsko", istovremeno gorko žaleći nad nečim što se i fizički i metafizički zvalo Republika Srpska Krajina, i ne videći u tome ništa u najmanju ruku kontradiktorno?

Jedno, međutim, mora da bude jasno. "Politika" je samo simptom. Ti ljudi koji je prave zapravo ne postoje, mada verovatno postoje nakupine belančevina kojima u ličnim kartama pišu odgovarajuća imena. Njen glavni urednik zove se Aleksandar Vučić. Onaj koji piše one skrnavosti ponedeljkom takođe je Aleksandar Vučić. Vučić je i "Politikin" dopisnik iz Čačka, Vučić je i "pravoslavni mislilac", i autor horoskopa, i pisac pisama čitalaca, i brkata tetkica u bifeu "Politike", ako taj još postoji. "Politika" je samo najsvežija žrtva Crne rupe ništavila. Neka se pripremi RTS. Ma, neka se, da se ne lažemo, pripremi Srbija.

]]>
Wed, 23 Aug 2017 10:38:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31875/glasovi-iz-crne-rupe.html
Kurtizana svih režima http://nuns.rs/info/news/31874/kurtizana-svih-rezima.html U nekim delovima Beograda, tog septembra 2000. godine, građani su u poštanskim sandučićima otkrili lepo otprintan, nepotpisan, doduše, pamflet. Ne, nije reč o katalogu "Ikee": bio je to tekst čija je poslednja rečenica glasila: "Postoji smrad pred kojim nije dovoljno zapušiti nos. Ponekad je nužno izbaciti đubre." ]]>

Onima koje poštari nisu obradovali tim štivom, u susret je izašla „Politika“: u izdanjima od 3. i 4. septembra „prenela“ je ovo literarno impotentno štivo pod naslovom – „Zapušenog nosa, prođite pored DOS-a!“ Jedino autor nije ostao anoniman: na dnu strane, šepurio se potpis – „U. R.“

Ubojitost teksta „Zapušenog nosa, prođite kraj DOS-a“ nije se ogledala samo u završnoj rečenici: „Postoji smrad pred kojim nije dovoljno zapušiti nos. Ponekad je nužno izbaciti đubre!“

Profesionalno deformisani „analitičari“ (U. R. je sam bio nemoćan da ponudi kvalitet na kojem od osnivanja insistira „kadkažemnovinamislimPolitika“) baveći se „poturicama“ iz redova Demokratske opozicije Srbije (DOS), toliko su išli u detalje, da je kroz njihov mozak prošlo čak i ono što je imalo put kroz stomak nekih opozicionih lidera.

„U vreme kada je Momčilo Perišić postavljen za načelnika Generalštaba VJ, Beogradom je kružila priča koju je ispričao njegov rođak i drug iz detinjstva: Dobilo siromašno dete igračku, i to još aviončić! Oduševljeno, nikome nije dalo ni da ga pipne. Navaljivali drugovi, moljakali ga, pretili mu, i dečak je rešio da svoje blago zaštiti tako što će ga sakriti. Iskopao je rupu pod drvetom, zakopao aviončić, a onda svukao gaće i pokakio se da sakrije tragove kopanja“, pisao je „najstariji dnevni list na Balkanu“!

„Mali Momčilo se pokakio da bi zameo tragove“ – konstatuju U. R. iz Politike, ali istraživačkom njuhu ovih visprenih đaka podvizištva nisu izmakli tragovi ni ostalih „izdajnika“. Našlo se tu mesta za Vojislava Koštunicu („… Šmokljav i nikakav…“), Zorana Đinđića („Putovao agresorima na poklonjenje“), Nebojšu Čovića („Stan u centru Beograda dao je i čoveku koji ga je upoznao sa Mirom Marković“), Vesni Pešić („Otišla iz zemlje kod svog ljubavnika Amerikanca“), Gorana Svilanovića („Bledunjavi i bezoblični dečko“) a opisujući aktivnosti Vuka Obradovića, U. R. se transformisao gotovo u Miru Marković („… I tako je jedne noći osetljivi umetnik /Lazar Stojanović/ nezadovoljan vojnom disciplinom i nesrećan što je odvojen od mlade supruge, a podstaknut i pićem kojim ga je starešina /Vuk Obradović/ poslužio, izgovorio reči koje se ne pristoje uzornom omladincu opredeljenom da brani tekovine revolucije…“)…! Slučajno ili namerno, Vuk Drašković je izostavljen iz ove paškvile.

Iako je ovo „Politikino“ zapušavanje i napušavanje opozicije koincidiralo sa jasnim sumrakom režima familije Milošević/Marković, niko od novinara iz „Politike“ nije reagovao na smrad koji se širio iz Makedonske.

Zapušavanje nosa među zaposlenima u „Politici“ i inače je kroz njenu istoriju služenja svima, od Karađorđevića, preko Broza i Miloševića, sve do Vučića, bilo – praksa. Ovoj ocvaloj drolji svih režima nekako se uvek praštalo: redovno je konstatovana „droljost“, ukrštala su se koplja kad je u pitanju „ocvalost“ ali preko svih njenih, čak i kardinalnih grešaka, u kući se ćutke prelazilo.
Ćutanje nije bilo praksa jedino u slučaju političko-žurnalističke svinjarije „Vojko i Savle“, kad se pobunio manji deo novinara. Ali jeste kad su se u tom listu zapatili „Odjeci i reagovanja“, rubrika rezervisana za nacionalističke krike i podrigivanja, uglavnom uvredljiva, mizerna, podla, ogavna, nekulturna i nadasve ružna „pisma“, upućena kritičarima vlasti, naročito druge nacionalnosti ili vere (ima ih koji tvrde da je stvarni rat koji je usledio bio tek produžetak „Odjeka i reagovanja“ i Drugog dnevnika RTS-a). Ćutali su novinari ove kuće i kad su zaziranje, režanje, ksenofobija, mržnja i sponzorisanje naci pražnjenja bili konstanta „Politike“ svih narednih godina. Ćutali su i posle odlaska Miloševića sa vlasti, i u doba LJilje Smajlović, najboljeg (doduše, samo u prvom mandatu) postpetooktobarskog urednika „Politike“, kad su, tu i tamo, promicali naslovi i štiva koji ne priliče famoznoj izanđaloj reputaciji lista. Ali nikad, NIKAD u istoriji „Politike“ ta tišina nije bila gromoglasnija nego danas kad je ekipa predvođena Žarkom Rakićem i Goranom Kozićem, profesionalnost i etiku svojih urednika i novinara srozala na nivo tla, da je valjanje u blatu – svakodnevica.

Kolege iz „Politike“, međutim, uporno ćute, na svim nivoima i u globalu: i kad „urednici“ proteraju Dušana Petričića; i kad štampaju prljav tekst, sa lažnim potpisom i takvom fotkom; i kad „Politika“, poput „Bazara“, nekad, kad je delio šemu za goblene, danas kao specijalan dodatak štampa pamflet opskurnog portala „Antidot“ i…!

Teza da su novine savest društva pripada dobu Edvarda Kardelja. LJudi imaju savest. Kao što bi i novinari morali da imaju svoju savest.

Da; „postoji smrad pred kojim nije dovoljno zapušiti nos!“

Pitaće vas jednom – „Što ne izbaciste đubre?!“

P. S. Ovaj tekst pisan je peti dan otkako se narodni poslanik dr Vladimir Orlić pridružio Vučićevom pozivu na dijalog o Kosovu: „Rešenje (Sande) Rašković Ivić za KiM je čist idiotizam!“

]]>
Wed, 23 Aug 2017 10:31:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31874/kurtizana-svih-rezima.html
Počela sa radom Visoka škola za komunikacije http://nuns.rs/info/news/31873/pocela-sa-radom-visoka-skola-za-komunikacije.html Visoka škola za komunikacije, najmlađa samostalna visokoškolska ustanova specijalizovana za osnovne i master akademske studije komunikologije i kulturologije, počela je da radi nedavno, ubrzo po dobijanju početne akreditacije i dozvole za rad od Ministarstva nauke prosvete i tehnološkog razvoja. U toku je upis prve generacije budućih diplomiranih i master komunikologa i kulturologa a nastava počinje ove jeseni. ]]> Visoka škola za komunikacije u ovom trenutku jedina u Srbiji realizuje osnovne akademske studije pod nazivom Savremene kulture za sticanje zvanja diplomirani kulturolog (240 ESPB). Ovo zanimanje je veoma retko a broj izvršilaca u ustanovama i institucijama kulture, kulturnoj industriji i ostalim sektorima kulturološkog profila omogućava prirodnu fluktuaciju i tražnju kadrova. 

Škola je razvila integralni studijski program Komunikacije koji obrazuje diplomirane komunikologe (240 ESPB) za rad u medijima i komunikacijama. Nastavni planovi ovog programa podjednako obrađuju tri glavne prakse masovnih komunikacija – žurnalistiku, marketing i odnose s javnošću. Time širimo obrazovni i tematski fokus budućih diplomaca i ojačavamo ih znanjima i veštinama koje će ih efikasno uključiti u rad i praksu u medijima, marketingu ili PR-u ali i mnogim drugim društvenim i privrednim zanimanjima.  

Master studije Škola izvodi na programu Kultura i komunikacije u trajanju od godinu dana i to kroz dva modula kojim se obrazuju master komunikolog ili master kulturolog (60 ESPB). 

Razlog zašto studirati na Visokoj školi za komunikacije, pored inovativnih studijskih programa, može biti i bogata ponuda akademskih aktivnosti od kojih se izdvajaju: Nastavnici i saradnici koji dolaze iz nauke i bogate prakse sa velikim iskustvom i ključnim referencama za izvođenje kvalitetne nastave. Rad u malim grupama sa mentorom svake klase povećava fokus, posvećenost i interakciju profesora i studenata. Kreativni sadržaji, vežbe i radionice koje podstiču stvaralaštvo i kritičko mišljenje. Logistička podrška i pristup savremenim metodama i resursima učenja. Paket unapređenih usluga kojim Škola podstiče kvalitetnije učenje i uslove za rad studenata. Podrška kroz stipendije i olakšice za školarinu (drugo dete studira besplatno, samohrani roditelji dodatno pomognuti). 

Više i detaljije informacije na kontaktu:

Visoka škola za komunikacije

Bulevar Maršala Tolbuhina (bivša Goce Delčeva) 36, 11070 Novi Beograd

Kontakt telefon: +381 64 980 60 60

E-mail: info@viskom.edu.rs

Internet strana: www.viskom.edu.rs

Osoba za kontakt i detaljnije informacije: Dr Boban Tomić direktor Škole +381 64 980 60 60 boban.tomic@viskom.ac.rs

]]>
Tue, 22 Aug 2017 11:13:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31873/pocela-sa-radom-visoka-skola-za-komunikacije.html
Mekalister: Mediji elementarni za funkcionalnu demokratiju http://nuns.rs/info/news/31872/mekalister-mediji-elementarni-za-funkcionalnu-demokratiju.html Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister izjavio je da je poslednjih godina vidljiv napredak Srbije na putu ka EU, ali da ima i dosta toga da se uradi posebno u pogledu pravne države, borbe protiv korupcije, kao i da medijske slobode imaju veoma veliku vrednost jer su mediji elementarni za funkcionalnu demokratiju. ]]> "Koliko god da hvalim Srbiju za dosadašnje uspehe, uvek ukazujem a to se detaljno vidi u mojim izveštajima da još uvek mnogo ima da se radi. Posebno u pogledu pravne države, borbe protiv korupcije, daljih neophodnih reforme, a ukazujem i da medijske slobode imaju veoma veliku vrednost, da su potpuno nezavisni mediji deo jedne evropske demokratije. U Nemačkoj se ne nazivaju mediji uzaludno četvrtom granom vlasti. Oni su elementarni za funkcionalnu demokratiju", rekao je Mekalister u intervjuu za Dojče vele.

Na pitanje da prokomentariše susret sa proevropski orijentisanom opozicijom u Beogradu, planiran za 24. avgust, Mekalister je kazao da je kao izvestilac Evropskog parlamenta neutralan kada se radi o srpskoj unutrašnjoj politici. 

"Podrazumeva se da je moj zadatak da se srećem sa predstavnicima vlasti kao i opozicije. To sam i do sada tako radio. Posebno je za mene, kao parlamentarca, važno da osim predstavnika Vlade sretnem i poslanike pa ću ovaj put, prema programu, sresti i članove skupštinskog Odbora za evropske integracije, zatim različite predstavnike opozicije kao i predstavnike civilnog društva", naveo je on. 

Komentarišući to što su lider Pokreta slobodnih gradjana Saša Janković i bivši predsednički kandidat Vuk Jeremić otkazali susret sa njim Mekalister je rekao da ima razumevanja za problem sa terminima.

"Evropska delegacija u Beogradu je izradila program putovanja na moju molbu, a izrazio sam želju da sretnem što više predstavnika opozicionih partija. Radujem se što se sastanak održava, a imam razumevanja za problem sa terminima. Svako ko se bavi politikom zna da svi imaju brojne obaveze. Više puta sam sreo gospodina Jankovića, još dok je bio ombudsman, kao i gospodina Jeremića", naveo je on.

Mekalister je ocenio i da je dobro što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić preuzeo inicijativu da otpočne dijalog u Srbiji o odnosima sa Kosovom.

"Odnosi Srbije i Kosova moraju biti dalje normalizovani. Tome služi dijalog koji moderira Evropska unija. Tu ima izvesnih napredaka, ali ni izbliza onakvih kakvim smo se nadali. Važno je da se konkretno sprovedu one tačke o kojima već postoji dogovor", kazao je Mekalister.

Na pitanje da li je paradoksalno da Vučić poziva na dijalog a istovremeno Srpska napredne stranka čiji je šef "psuje i kune svakog ko nešto kaže", Meklister je rekao da je dobro što je Vučić najavio taj dijalog i što najavljuje da u njemu treba da učestvuju predstavnici iz politike, civilnog društva, drugih institucija.

"Ja doduše svakodnevno pratim sažetke iz srpskih dnevnih novina u engleskom prevodu, ali ne mogu da pratim sve detalje srpske politike ko koga kada kritikuje. Moj utisak je da se generalno u srpskoj politici verbalno žustro nastupa. Ali to nije ograničeno samo na Srbiju već, čini mi se, karakteriše političku kulturu u tom delu Evrope", rekao je Mekalister.

Prema njegovim rečima, kada se dijalog pokrene pre svega je važno da on ima otvoren ishod. 

"Mislim da predsednik želi da proveri da li postoji konsenzus za suštinske napretke u ovoj za Srbiju tako važnoj temi. I predsednik Vučić zna da poglavlje 35 ima veliku važnost u sklopu pristupnih pregovora", naveo je Mekalister.

On je rekao da je Srbija na putu ka EU činila vidljive napretke poslednjih godina, što se vidi i po tome da je otvoreno 10 od 35 pregovaračkih poglavlja i da bi želeo da se ove godine otvore dodatna poglavlja.

"Moraju se ispuniti svi pravni, politički i privredni uslovi kako bi se postalo članica EU. Mora se zatvoriti svih 35 poglavlja dakle na kraju su svi preduslovi jednako važni. Pregovarački okvir sa Srbijom se medjutim izričito koncentriše na poglavlja 23 i 24, kao i poboljšanje odnosa sa Kosovom u poglavlju 35 ta poglavlja su rano otvorena kako bi ostalo što više vremena za sprovodjenje neophodnih političkih odluka i donošenje zakona. Ta poglavlja će biti zatvorena na kraju razgovora", kazao je Mekalister.

Na pitanje šta znači "poboljšanje odnosa sa Kosovom" Mekalister je naveo da je u normalizaciji odnosa sa Kosovom važno da se nastavi dijalog dve strane. 

"Nažalost trenutno nema napretka u dijalogu zbog nejasnog političkog stanja u Prištini. Dijalog, onako kako ga je formulisala EU, znači da obe strane, Srbija i Kosovo, mogu da idu evropskim putem bez da neka od strana blokira drugu u ovom napretku", kazao je on.

]]>
Tue, 22 Aug 2017 10:51:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31872/mekalister-mediji-elementarni-za-funkcionalnu-demokratiju.html
Dan nakon Novosti blokiran i račun Štamparije Borba http://nuns.rs/info/news/31871/dan-nakon-novosti-blokiran-i-racun-stamparije-borba.html Račun Štamparije Borba blokiran je na iznos od 264.817.814,38 dinara, saznaje Udruženje novinara Srbije (UNS). ]]> Poreska uprava, račun „Borbe“, firme koja štampa list „Večernje novosti“, blokirala je 13. jula 2017. godine, dan nakon blokade računa Kompanije Novosti.

Direktor Štamparije Vladimir Gudurić potvrdio je u petak UNS-u da je račun firme blokiran i naveo da će u ponedeljak o ovom slučaju moći da razgovara, ali nam je danas rekao da zbog razgovora sa Novostima ne može da daje informacije. 

Kako UNS nezvanično saznaje, blokada Štamparije Borba posledica je nemogućnosti ove firme da naplati dugove od Kompanije Novosti. Blokadom Štamparije ugrožen je rad ove firme, ali i štampanje lista „Večernje novosti“.

Račun Kompanije Novosti blokiran je 12. jula ove godine, zbog, kako je navela ova Kompanija, duga iz 2009. godine, kada nisu podmirene obaveze prema državi; doprinosi za poreze i zarade u visini 103 miliona i 25 miliona za neplaćeni PDV.

„Sa kamatama to je 284 miliona dinara“, navele su tada Novosti.

Na sajtu Narodne banke Srbije danas stoji da dug na koji je blokiran račun Kompanije iznosi 290.308.064,25 dinara.

]]>
Tue, 22 Aug 2017 10:24:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31871/dan-nakon-novosti-blokiran-i-racun-stamparije-borba.html
Ministarstvo spoljnih poslova: Dačić će o Makedoniji dati izjavu samo Tanjugu http://nuns.rs/info/news/31870/ministarstvo-spoljnih-poslova-dacic-ce-o-makedoniji-dati-izjavu-samo-tanjugu.html Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić nije hteo danas da izjavu za medije o razlozima povlačenja osoblja ambasade u Skoplju, već je izjavu dao samo agenciji Tanjug koja je odlukom Vlade Srbije prestala da postoji pre skoro dve godine. ]]> Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je ranije danas da će se ministarstvo spoljnih poslova Srbije oglasiti povodom slučaja ambasade u Makedoniji, ali je potom agencija Beta iz Ministarstva obaveštena da je na nivou "tri institucije" odlučeno da Dačić da izjavu samo Tanjugu.

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je o odluci da bude povučeno osoblje ambasade Srbije u Makedoniji razgovarala s ministrom spoljnih poslova Dačićem i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

"Imala sam jutros sastanak sa Dačićem i konsultacije sa predsednikom Srbije, jer se ne radi o maloj stvari", rekla je Ana Brnabić novinarima u Beogradu.

Ona nije htela ništa više da kaže već je zamolila novinare da sačekaju saopštenje na kojem se, kako je rekla, zajednički radi i koje bi trebalo da bude objavljeno oko 12 časova.

Agenciji Beta je u Ministarstvu spoljnih poslova posle rečeno da neće biti saopštenja, već da je Dačić dao izjavu Tanjugu.

]]>
Tue, 22 Aug 2017 10:20:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31870/ministarstvo-spoljnih-poslova-dacic-ce-o-makedoniji-dati-izjavu-samo-tanjugu.html
NUNS protestuje zbog Dačićevog favorizovanja Tanjuga http://nuns.rs/info/statements/31869/nuns-protestuje-zbog-dacicevog-favorizovanja-tanjuga.html Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije protestuje zbog favorizovanja agencije Tanjug od strane najviših državnih funkcionera. ]]> Poslednji u nizu takvih postupaka je odluka ministra spoljnih poslova Ivice Dačića da povodom povlačenja osoblja Ambasade Srbije u Makedoniji juče da izjavu samo Tanjugu, iako je bilo najavljeno da će se povodom tog međunarodno važnog događaja obratiti svim medijima.   

NUNS smatra da potez ministra Dačića pokazuje da Vlada diskriminiše medije dajući prednost pojedinim medijskim kućama čak i kada je reč o izuzetno važnim temama od javnog interesa. Na taj način, aktuelna vlast direktno podstiče monopolizaciju i nelojalnu konkurenciju na medijskom tržištu.

NUNS podseća da je obaveza javnih ličnosti, posebno državnih funkcionera da se prema svim medijima ponašaju neselektivno. Zakonom o javnom informisanju i medijima zabranjena je neposredna ili posredna diskriminacija medija, urednika, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja.

 

Sekretarijat NUNS-a

U Beogradu 21.08.2017.

]]>
Tue, 22 Aug 2017 10:17:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/31869/nuns-protestuje-zbog-dacicevog-favorizovanja-tanjuga.html
Protest FoNeta i Bete zbog diskriminacije medija http://nuns.rs/info/news/31868/protest-foneta-i-bete-zbog-diskriminacije-medija.html Novinske agencije Beta i FoNet oštro protestuju zbog jučerašnje diskriminatorske odluke ministra spoljnih poslova Ivice Dačića da izjavu o izuzetno važnom pitanju međunarodne pozicije i bezbednosti zemlje, kao što je povlačenje osoblja iz Ambasade Srbije u Skoplju, da samo Tanjugu, čiji je rad, odlukom Vlade Srbije, prestao još pre više od godinu i po dana. ]]> Na ovaj način se drastično narušava ravnopravnost učesnika na medijskom tržištu i daje izrazita prednost agenciji čiji je status odavno morao da bude rešen u skladu sa zakonom. Time su naročito pogođene druge novinske agencije koje legalno posluju na tržištu Srbije, ali i njihovi korisnici širom zemlje i regiona.

Bilo bi veoma loše ukoliko bi se ispostavilo da ovakav pristup prerasta u praksu. To bi značilo narušavanje slobode javne reči i slobode medija, a Srbija bi ponovo dobila medije koji su "ovlašćeni da objave" stav nekog organa javne vlasti.

Ovakav pristup se lako pretvara u sredstvo pritiska, budući da organi javne vlasti, izborom kojem mediju saopštavaju stavove ili govore o važnim pitanjima od javnog interesa, iznuđuju njihovu "lojalnost".

]]>
Tue, 22 Aug 2017 10:14:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31868/protest-foneta-i-bete-zbog-diskriminacije-medija.html
Radonjić i Romić u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor http://nuns.rs/info/news/31866/radonjic-i-romic-u-kucnom-pritvoru-uz-elektronski-nadzor.html Apelacioni sud pravosnažno je odlučio da dvojici optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije, bivšim funkcionerima Državne bezbednosti Milanu Radonjiću i Ratku Romiću, bude ukinut sudski pritvor tako da oni ostaju u kućnom pritvoru uz elektronski nadzor, rečeno je agenciji Beta u tom sudu. ]]> Portparolka Apelacionog suda Mirjana Piljić je rekla da taj sud smatra da je prvostepeni sud pravilno zaključio da trajanje pritvora prema Radonjiću i Romiću više nije neophodno i da će se nesmetano vođenje krivičnog postupka obezbediti i blažom merom, odnosno kućnim pritvorom.

Specijalni sud je 6. jula doneo rešenje kojim je posle tri i po godine ukinuo zatrvorski pritvor Radonjiću i Romiću, optuženim za krivično delo teško ubistvo tako da su njih dvojica prebačeni u kućni pritvor uz elektronoski nadzor.

Na to rešenje je Tužilaštvo za organizovani kriminal uložilo žalbu, koja je pravosnažnom odlukom Apelacionog suda odbijena.

Za ubistvo Ćuruvije optuženi su i bivši načelnik resora BD Radomir Marković i pripadnik DB Miroslav Kurak, koji je bekstvu.

Ćuruvija je ubijen 11. avgusta 1999. godine u Svetogorskoj ulici u Beogradu, u haustoru zgrade u kojoj je živeo.

Optuženi i njihovi advokati su na prethodnim ročištima odbacili svaku povezanost s tim zločinom.

]]>
Mon, 21 Aug 2017 15:17:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31866/radonjic-i-romic-u-kucnom-pritvoru-uz-elektronski-nadzor.html
Napad na Ollurija i njegovu verenicu mora biti prioritet kosovskim institucijama http://nuns.rs/info/statements/31865/napad-na-ollurija-i-njegovu-verenicu-mora-biti-prioritet-kosovskim-institucijama-.html Udruženja novinara iz regiona oštro osuđuju napad na Ollurija, istraživačkog novinara i njegovu verenicu. Parim Olluri i njegovu verenicu napale su 3 osobe 16. avgusta u Prištini, na ulasku u njihovu zgradu. Napadači su nosili kape i ništa nisu rekli tokom incidenta. ]]> "Dok smo se približavali ulazu naše zgrade, pojavile su se tri osobe i počele su da me udaraju. Udarali su me i kada sam pao na zemlju, a moja verenica se onesvestila i pala. Nisam im video lica niti su išta rekli, sve se desilo vrlo brzo", rekao je Olluri i dodao: "Verujem da ovo ima veze sa mojim nedavnim radom".

Olluri je direktor online portala insajderi.com, i osvojio je više nagrada za svoj rad. Kako navodi Asocijacija novinara Kosova (AJK), Olluri je izjavio da nema ličnih konfikta ni sa kim i da je ubeđen da je napad povezan sa njegovim radom. 

"Verujemo da je ovo bio dobro organizovan napad", rekao je Arben Salihu, iz Udruženja novinara Kosova. "Napad na novinara dok je u društvu člana porodice je dodatno zabrinjavajući jer šalje poruku da članovi porodice novinara više nisu sigurni." 

Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara, koja zastupa više od 7800 članova, najoštrije osuđuje napad na novinara Parim Ollurija i njegovu verenicu i deli zabrinutost sa članovima Udruženja novinara Kosovo. Platforma očekuje od kosovskih vlasti da postupaju brzo, identifikuju tri napadača i kazne ih u skladu sa zakonom. Poziva međunarodne organizacije koje se bave zaštitom medijskih i novinarskih sloboda i prava da zahtevaju isto.

Platforma će, kroz postojeći sistem monitoringa, pratiti u narednom periodu tok slučaja i o tome obavestiti relevantne nacionalne i međunarodne institucije.

Regionalna udruženja podsećaju javnost da je Kosovo u 2017. godini  zabeležilo 9 slučajeva pritiska, verbalnih pretnji i fizičkih napada, uključujući i ovaj poslednji  slučaj.

 

Skoplje – Beograd – Podgorica – Priština – Sarajevo – Zagreb

Udruženje/udruga BiH novinari

Sindikat medija Crne Gore

Hrvatsko novinarsko društvo

Udruženje novinara Kosova

Društvo novinara Makedonije

Nezavisno udruženje novinara Srbije

]]>
Mon, 21 Aug 2017 12:48:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/31865/napad-na-ollurija-i-njegovu-verenicu-mora-biti-prioritet-kosovskim-institucijama-.html
EPuS: Poziv za projekte informisanja o Evropskoj uniji http://nuns.rs/info/Konkursi/31864/epus-poziv-za-projekte-informisanja-o-evropskoj-uniji.html Kako bi proširio uticaj projekta Evropa za mene, Evropski pokret u Srbiji raspisuje poziv za podnošenje predloga projekata za organizacije civilnog društva, medije, univerzitete i biblioteke iz cele Srbije. ]]> Zainteresovane organizacije treba da doprinesu implementaciji projekta kroz organizaciju inovativnih kampanja informisanja na regionalnom i lokalnom nivou o Evropskoj uniji i uticaju i koristima od procesa evropske integracije za građane Srbije.

Osnovni cilj predloženih aktivnosti treba da bude unapređenje znanja i svesti građana Srbije o procesu evropske integracije.

Prioritet će biti dat predlozima usmerenim na sadržaj procesa pristupnih pregovora sa EU koje su od posebnog lokalnog ili regionalnog značaja. 

Svaki predlog projekta koji je predložen u okviru ovog poziva mora da ima finansijsku projekciju između minimalnih (1000 evra) i maksimalnih (2000 evra) vrednosti.

Detaljnije informacije i aplikacioni paket možete pronaći na sajtu Evropskog pokreta u Srbiji.

]]>
Mon, 21 Aug 2017 12:28:00 +0100 Konkursi http://nuns.rs/info/Konkursi/31864/epus-poziv-za-projekte-informisanja-o-evropskoj-uniji.html
Đurić: Prekinite s ćutanjem o nestanku Slavuja i Perinića http://nuns.rs/info/news/31863/djuric-prekinite-s-cutanjem-o-nestanku-slavuja-i-perinica.html Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Marko Đurić pozvao je na prekid ćutanja i preduzimanje koraka kako bi se rasvetlio nestanak novinara Đure Slavuja i Ranka Perinića, kod Orahovca, pre 19 godina. ]]> "Porodice i dalje nemaju nikakvu informaciju o njihovoj sudbini, što je velika mrlja na obrazu onih koji se na Kosovu i Metohiji staraju o uspostavljanju vladavine prava", naveo je Đurić, a prenela je Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

Slavuj i Perinić su nestali 21. avgusta 1998, kada su krenuli ka Orahovcu.

Đurić je dodao da zahvaljujući upornosti kolega - novinara na mestu njihovog nestanka stoji spomen-ploča kao odgovor i upozorenje "onima koji veruju da je zataškavanje zločina čin patriotizma i da je rešenost onih koji traže pravdu kratkog veka".

"Ni ćutanje, ni skrnavljenje spomen-ploče neće pokolebati one koji tragaju za pravdom, a društvo međunacionalne tolerancije na Kosovu i Metohiji neće biti moguće dok god porodice nestalih, koje god nacionalnosti one bile, ne dobiju zadovoljenje u istini", naveo je Đurić.

]]>
Mon, 21 Aug 2017 11:38:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31863/djuric-prekinite-s-cutanjem-o-nestanku-slavuja-i-perinica.html
Može li Kurir ugroziti Vučićev rejting? http://nuns.rs/info/news/31861/moze-li-kurir-ugroziti-vucicev-rejting.html U Mostu RSE razgovaralo se o sukobu visokotiražnog srpskog tabloida Kurir sa Aleksandrom Vučićem. Sagovornici su bili novinarka beogradskog nedeljnika NIN Sandra Petrušić i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Rade Veljanovski. ]]> Bilo je reči o tome zašto je Kurir, koji je dugo vremena hvalio Vučića, došao s njim u sukob, kako Kurir napada Vučića istim jezikom kojim ostali tabloidi i televizija Pink napadaju srpsku opoziciju, o saopštenjima Srpske naapredne stranke koja su napisana jezikom tabloida, kako se vlast obračunava sa Kurirom, da li čitaoci tabloida i dalje veruju Kuriru iako je promenio odnos prema Vučiću, treba li opozicija da iskoristi šansu koju joj pruža Kurir, da li je Vučić toliko moćan da ugasi Kurir, može li doći do pomirenja između Vučića i Kurira, kao i tome zašto je Srbija došla u situaciju da njenom medijskom scenom dominiraju tabloidi i televizija Pink.

Omer Karabeg: Već više od dva meseca Kurir žestoko kritikuje Vučića i njegove bliske saradnike. Kurir je već jednom bio u sukobu sa Vučićem, pa su se pomirili. Zašto je došlo do novog sukoba?

Sandra Petrušić: Mislim da je to pokušaj da se taj list uzdigne iznad onoga što je žabokrečina na našoj političkoj sceni. Mi danas imamo situaciju da su listovi poput Blica, koji nisu bili tabloidi, krenuli da služe Vučiću. Mislim da je to bio prilično dobar ekonomski potez Aleksandra Rodića, vlasnika Kurira. On pokušava da krene u neke druge političke sfere u kojima bi našao novu čitalačku publiku. Jer, danas je medijski prostor prezasićen tabloidima i svi oni isključivo služe Vučiću.

Rade Veljanovski: Ne mogu da dokučim koji je to Rodićev interes da se okrene protiv vlasti, jer su do sada svi nalazili interes u tome da budu uz vlast. Ali, dobro je što se to događa, opozicija je dobila još jedan mali ventil, s obzirom da su oaze normalnosti, gde se ona pojavljivala, svedene na minimum.

Diktator i lažovčina

Omer Karabeg: Kurir napada Vučića istim jezikom kojim drugi tabloidi napadaju Vučićeve kritičare. Kurir naziva Vučića diktatorom i lažovom, pa možemo pročitati i ovakve naslove: „Lažovčina sramoti Srbiju u celom svetu“, „Prestani da lažeš narod Srbije“, „Dokle ćeš da brukaš i ponižavaš Srbiju“, i tako dalje. To je jezik tabloida koji je blizak velikom broju ljudi. Mislite li da čitaoci tabloida sada veruju Kuriru na isti način na koji veruju Informeru kada blati Vučićeve protivnike?

Sandra Petrušić: Prilično sam sigurna da je tako. Čini se da u poslednjih pet godina, otkako je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast, jedino razumemo jezik tabloida. U ovoj državi više nemamo ni institucije, ni tužilaštvo, ni dijalog u skupštini – imamo samo tabloide. Mislim da smo svi mi, ne samo oni koji čitaju tabloide, osuđeni na taj rečnik.

Jezik naslova koje ste vi sada pročitali veoma mnogo liči na saopštenja Srpske napredne stranke. Oni, recimo, kažu: „Vedete DOS-ove hunte odbijaju dijalog o Kosovu, jer nemaju pojma šta bi rekli“, „Jeremić sve više podseća na Envera Hodžu“, i tako dalje. To su zvanična saopštenja vladajuće stranke čiji je lider Aleksandar Vučić, koji je i predsednik svih građana Srbije. On se nikada nije ogradio od takvih saopštenja.

Jezik tabloida

Omer Karabeg: Da li to znači da je Srpska napredna stranka usvojila jezik tabloida?

Sandra Petrušić: Ne mislim da ga je usvojila, mislim da je ta partija u vreme kada se zvala Srpska radikalna stranka stvorila taj jezik. Ta stranka je u vreme Slobodana Miloševića unela taj vid komunikacije u Narodnu skupštinu. Kasnije, kada je dobila novo ime i došla na vlast, raširila ga je na sve sfere života.

Rade Veljanovski: Mislim da je koleginica Petrušić u velikoj meri u pravu kada kaže da je jezik tabloida postao dominantan u Srbiji i da mu veliki broj ljudi veruje. Srbija je dominantno populistička i tradicionalistička. Naravno i u svetu postoje tabloidi, ali tamo vladaju druga pravila. Tamo tabloid ne sme da laže, iskrivljuje činjenice, da bruka, prlja i blati ljude. Tamo postoje regulatorni mehanizmi, pa mediji koji to rade podležu sankcijama.

Omer Karabeg: Može li se reći da se Kurir bori protiv Vučića njegovim sredstvima?

Rade Veljanovski: Tačno je da se Kurir u izvesnoj meri bori protiv Vučića njegovim sredstvima, ali s druge strane Kurir otvara prostor i za drugačija mišljenja. Moram da priznam da mi se i sada ne dopada rečnik Kurira, da mi se ne dopadaju naslovi, da mi se ne dopada izbor nekih tema koje su i dalje na najnižem nivou, ali jedan deo te novine, a to su najčitanije stranice – prva, druga i treća – u izvesnoj meri je otvoren za alternativno mišljenje.

Moramo imati u vidu da je medijska scena u Srbiji danas gora nego devedesetih. U ono vreme imali smo više slobodnih medija nego danas. U njima su mogli da se čuju stavovi kritičara i protivnika režima Slobodana Miloševića. Danas takvih medija ima znatno manje i onda treba razumeti i ljude iz opozicije što nisu, da tako kažem, „gadljivi“, pa objavljuju svoje stavove i mišljenje u listu kakav je Kurir.

Informer i Pink uzvraćaju

Omer Karabeg: Vučić vraća Kuriru istom merom. Tablodi koji su verni Vučiću, pre svega Informer, i Vučiću bliska televizija Pink, ne štede reči u napadima na Kurir. Kako vam izgleda ovaj rat tabloida?

Sandra Petrušić: Mislim da to nije samo rat tabloida. To je jedan od mnogih ratova koje Vučić vodi protiv svih koji nisu njegovi istomišljenici. Ne znam da li ste primetili, ali u saopštenjima u kojima se napada Kurir uvek je prikačen i neko iz opozicije. Recimo, Saša Janković za koga se kaže da je veliki prijatelj, maltene kum Kurira. Pa se u taj napad na Kurir upakuje i ona SNS-ova intriga o Sašinom prijatelju i postavlja pitanje – Saša, ko je ubio tvog prijatelja, da li si ti ubica, i sve u tom stilu.

Rade Veljanovski: Nema nikakve sumnje da to nije rat tabloida. Nikada Informer, Pink i Studio B ne bi bili u stanju da se do te mere bore protiv svega što je opoziciono da nemaju snažnu podršku vlasti, a ta podrška nije samo politička. Iza toga, naravno, stoji i novac. Režimski mediji rade vrlo sistematično, u dogovoru, ništa ne prepuštaju slučaju. Oni hvale i promovišu vlast i pokušavaju da što više uprljaju njene protivnike. To je etabliran front koji je moćan i kome se je jako teško odupreti.

Omer Karabeg: Zar Kurir nema jedan dosta veliki problem? Oni isti novinari, koji su ranije hvalili Vučića i napadali opoziciju, sada napadaju Vučića i hvale opoziciju.

Sandra Petrušić: Da li mislite da oni imaju moralni problem? Ne mislim. Kada se čovek odluči da radi u tabloidu, on je već pristao na određena pravila igre. Na tabloidnoj sceni bilo je promena i promena. U krajnjoj liniji i Informer je nastao od Kurira. I političari menjaju mišljenje – sad sam uz Vučića, sad nisam, sada sam uz SPS, sad nisam. Pa zašto ne bi i novinari tabloida? Ali ja ne bih mogla da ih nazovem novinarima. Čak ni Kurir, koji u ovom trenuku otvara prostor za drugačije mišljenje, ne bih svrstala u novinarstvo.

Kult ličnosti

Rade Veljanovski: Nema nikakve sumnje da je naše novinarstvo u krizi. To što se sada dešava da isti novinari menjaju stranu dogodilo nam se nekoliko puta u poslednje dve decenije. Ja sam se 5. oktobra uveče našao u Televiziji Beograd i u Radio Beogradu. Video sam Tanjugove vesti u kojima su isti novinari, koji su do jučer pisali panegirike Miloševiću, odjednom počeli da pišu sasvim drugačije u smislu – demokratska opozicija najzad je svrgnula autoritarni, nenarodni režim Slobodana Miloševića i sve u tom stilu.

Omer Karabeg: Da li mislite da to ljudima ne smeta?

Rade Veljanovski: Naravno da ima ljudi kojima smeta. Ne bih bio spreman da našu javnost tako loše okarakterišem, mada ne odstupam od onoga što sam rekao da je naše društvo dominantno populističko i tradicionalističko. Mi imamo kult vođe. Ovo što se dešava sa Aleksandrom Vučićem je tipičan kult ličnosti.

Ni Tita, ni Miloševića nije bilo toliko u medijima koliko danas ima Vučića. Vučić je svaki dan u javnosti. On nije samo predsednik države, on je istovremeno i premijer i glavni ministar, on je portparol države Srbije. On mora svaku vrpcu da preseče. Ako nešto jednog dana dođe glave ovom režimu – biće upravo ta Vučićeva opsednutost samim sobom.

Omer Karabeg: Kurir saopštava da je ugrožen i na kioscima. Ranije je zajedno sa Informerom imao povlašćeno mesto na kioscima, a sada ga navodno prodavaci guraju ispod ostalih novina. Može li Srpska napredna stanka da diktira distributerskoj mreži kako da tretira pojedine listove?

Sandra Petrušić: Naravno da može. To se dešavalo i sa NIN-om i Vremenom. Deo naših novina uopšte se ne pojavi na kiosku, vrate nam ga kao remitendu. Oni mogu da kontrolišu svakog čoveka koji radi na kiosku.

Rade Veljanovski: To se ne radi direktno, to se radi perfidno, načinom koji ne ostavlja tragove. Nema pismenog naređenje, nema čak ni telefonskog. Vodi se računa o tome da svi oni koji su im potrebni za takve poslove budu članovi njihove partije.

Slučaj B92

Omer Karabeg: Najveća finansijska podrška medijima ide preko reklama. Preduzeća bliska vlasti, posebno javna preduzeća, kada se reklamiraju, rade to u medijima koji su bliski režimu. Kurir verovatno više neće dobijati reklame kao što ih ne dobijaju ni drugi mediji koji kritikuju Vučića. Da li Kurir može to da preživi? Koliko je moćna Adria medija grupa koja izdaje Kurir?

Sandra Petrušić: Mislim da će Kurir preživeti. Posledice će osetiti novine koje nisu tabloidi, kao što je srpsko izdanje Newsweeka koje je već ugašeno. Mislim da Kurir može sam sebe da izdržava. Ako NIN, koji ima daleko manji tiraž od Kurira i nema nijednu reklamu, može da se izdržava od prodaje, siguran sam da i Kurir može da opstane, ali je pitanje šta će biti sa ostalim izdanjima.

Rade Veljanovski: Imamo slučaj B92 koji je izgubio reklame i došao u finansijske teškoće zbog Insajdera i drugih emisija u kojima se negovalo istraživačko novinarstvo i otvarale jako važne teme. Te emisije pogađale su interese pojedinaca bliskih vlasti, pa su onda oni počeli da povlače reklame. B92 postoji i danas, ali da li ga stvarno imamo. To nije više ona televizija kakva je bila nekad.

Omer Karabeg: Mislite li da Vučić ima toliku moć da bi mogao da ugasi Kurir?

Sandra Petrušić: Mislim da može. On ima moć da uradi sve u ovoj zemlji, ali mi se čini da u ovom trenutku taj potez neće povući zato što se nalazi pod lupom Evropske unije. Međutim, bude li priznao Kosovo, budite sigurni da će uraditi mnoge strvari, koje se sada usteže da uradi, pa će ugasiti i Kurir.

Kada im Vučić odradi najvažniji posao, čelnici Evropske unije neće se više osvrtati na kršenja ljudskih prava i nepoštovanje zakona, pa će pravna država biti potpuno ukinuta. Paradoksalno je da ćemo mi koji se borimo za ulazak u Evropsku uniju da bismo ostvarili ljudska prava, tu bitku izgubiti kada Srbija ispuni uslove za ulazak u Uniju.

Pomirenje?

Omer Karabeg: Može li doći do pomirenja? Setimo se da se nakon prošlogodišnjeg oštrog sukoba Kurir pomirio sa Vučićem. Vučić je početkom marta ove godine posetio redakciju Kurira i sve je prošlo u najprijateljskijoj atmosferi.

Rade Veljanovski: Naravno da može. Ako se to jednom dogodilo, zašto ne bi moglo još jednom? U pitanju su interesi. Ako se ti interesi u jednom trenutku poklope, a ne bi me iznenadilo da se tako nešto dogodi, moglo bi doći do pomirenja. Nadam se da se neće dogoditi, ali u ovoj zemlji Srbiji sve možemo da očekujemo.

Sandra Petrušić: Možda može, ali nisam u to previše uverena. Nije problem u tome da li bi Kurir pristao na nagodbu, nego da li bi je Vučić ponudio. On svakim danom sve više sebe doživljava kao božanstvo kome niko ništa ne može. Nisam sigurna da je spreman da se pomiri s nekim ko ga je tako žestoko napadao, kao što to radi Kurir već šezdesetak dana. Jednostavno, on to ne može da oprosti. On će pre ići na to da ih zgazi, nego što će napraviti neki nagodbu s njima.

Odjeci i reagovanja

Omer Karabeg: Zašto je Srbija došla u takvu situaciju da na njenoj medijskoj sceni dominiraju tabloidi i televizije poput Pinka, koji u velikoj meri utiču na opredeljenje građana?

Rade Veljanovski: U Srbiji ima mnogo više medija nego što bi to bilo logično, s obzirom na veličinu teritorije, broj stanovnika i nacionalni dohodak. Toliki broj medija ne može da opstane na tržištu. Da bi opstali – oni služe vlastima i podilaze najnižem ukusu publike.

Sandra Petrušić: Tabloidi i Pink dominiraju medijskom scenom zato što se tamo odvija politički život. Da li se vama iz Radija Slobodna Evropa desilo da vam se javi Vučić ili neko od ministira i kaže da bi želeo da dođe kod vas i saopšti građanima to i to? Pretpostavljam da nije. NIN ne može da dobije nikoga iz vlasti ne samo za intervju, nego ni za izjavu. Svi su oni od jutra do sutra na Pinku, Studiju B, u Informeru. Moramo priznati da vlast u dobroj meri utiče na naš život. Ako su predstavnici vlasti u tabloidima, onda su tabloidi najvažniji u ovoj zemlji.

Omer Karabeg: Može li se reći da je početak tabloidnog novinarstva bila rubrika Odjeci i reagovanja koju je Politika uvela devedesetih godina da bi napadala kritičare Miloševićevog režima i pripremila narod za rat?

Rade Veljanovski: Dabome da se počeci takve novinarske retorike mogu tražiti u devedesetim godinama, ali i pre toga. Stalno se zaboravlja da je sunovrat politike u Jugoslaviji počeo već u drugoj polovini osamdesetih godina. Već od 1986. i 1987. godine tadašnja nezrela republička rukovodstva osokolila su medije da kritički pišu o drugim nacijama, a da pri tome njih ostave na miru.

Tako je to počelo. Odjeci i reagovanja su dovoljno dugo trajali da je jedan broj novinara pomislio da je to potpuno legitiman način pisanja i vođenja rasprave u javnoj sferi. Tako je taj način javne komunikacije dobio pravo građanstva i dugo vremena će biti potrebno da ga se oslobodimo.

Sandra Petrušić: Dodala bih da smo na kraju dobili botove kao vrhunac te vrste komunikacije.

Vučić protiv Vučića

Omer Karabeg: Može li Kurir ugroziti Vučićev rejting?

Rade Veljanovski: Mislim da ne može, jer Vučić ima medije koji su tiražniji. Pink sa svim svojim kanalima stiže u daleko više domova nego Kurir. Hvalospevi Vučiću ponavljaju se na mnogim medijima bezboroj puta u toku dana. Bojim se da Kurir ne može mnogo da naškodi Vučiću, ali mislim da Vučić svojim ponašanjem i zloupotrebom medija može u velikoj meri sam da ugrozi svoj rejting.

Sandra Petrušić: Ne mislim da ga Kurir može ugroziti, ali ga može malo okrnjiti. A i to je nešto. Potrebno je da se drugačiji glas mnogo jače čuje. Mediji na kojima se do sada čuo nemaju tako veliki tiraž kao Kurir i ne dopiru do toliko domova. Tako da mislim da je to neki početak ugrožavanja Vučićevog rejtinga, ali se ipak bojim da će Vučić to prekinuti pre nego što do toga dođe.

]]>
Mon, 21 Aug 2017 10:46:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31861/moze-li-kurir-ugroziti-vucicev-rejting.html
Medijske manipulacije protiv kritike vlasti http://nuns.rs/info/news/31860/medijske-manipulacije-protiv-kritike-vlasti.html Vodi se politička kampanja protiv svake kritike, građani su izloženi medijskim manipulacijama dok vlast bez obrazloženja blokira nečije račune, ističu sagovornici Danasa, upitani o optužbama portala "Antidot" da su saučesnici listu "Kurir" u prikrivanju utaje poreza i hajci protiv predsednika Srbije. ]]>

U tekstu pod naslovom „Kurir medijska paradigma Srbije posle ubistva Zorana Đinđića“, koji potpisuju Ištvan Katić i Antidot tim, dok se kao štamparija potpisuje Politika d.o.o., koji je u jučerašnjem izdanju lista „Politika“ objavljen kao dodatak ili neka vrsta pamfleta na četiri strane, autori svoju „istraživačku priču“ o poslovanju i uređivačkoj politici Kurira počinju tezom da je „Kurir“ stvoren sa „neskrivenim ciljem“ da brani atentatore pokojnog premijera Zorana Đinđića. U nastavku dolazi do detalja aktuelne blokade koju je poreska uprava naložila Adrija medija grupi, izdavačkoj kući „Kurira“, da bi na kraju označili javne ličnosti koje su pomogle tom tabloidu da „prikrije“ utaju poreza.

Prema zaključku Antidota, argumentovanom samo izjavama u kojima javne ličnosti osuđuju pomenutu poresku blokadu, oni su podržali „dosad nezabeleženu hajku protiv predsednika Republike i Vlade Srbije, koju za spas od krivične odgovornosti svog vlasnika vodi „Kurir““, pa se zbog toga mogu nazvati „Rodićevim saučesnicima u medijskoj kampanji prikrivanja krivičnog dela poreska utaja.“

Vladimir Gajić, predsednik Advokatske komore Beograda, ističe da su ovakve konstatacije Antidota posledica njihovog nepoznavanja prava i definicije saučesništva.

– Očigledno je da se vodi politička kampanja sa ciljem da uništi svakoga ko je kritički nastrojen. Ja sam podržao „Kurir“ da nastavi slobodno da radi, kritikujući nejasne odluke poreske uprave. Nema tu nikakve hajke protiv Vučića, a kao što njegovi trabanti kakav je Antidot to predstavljaju, tvrdi Gajić.

On tezu u spornom tekstu – da je Kurir „potpomogao“ rušenje optužnica za učesnike u Đinđićevom atentatu, suprotstavlja tvrdnji da je „osnivač Antidota postao jedan od moćnih ljudi kao beneficijar od smrti Zorana Đinđića“.

Da su teze iznete u ovom tekstu – napad na političke neistomišljenike, saglasan je i Borko Stefanović, lider Levice Srbije.

– Znajući Antidot i ko stoji iza toga, mogu da zaključim da njima smetaju političke poruke koje šaljem, ali nisam učesnik nikakve zavere ili hajke, ja sam otvoreno protiv režima, ističe Stefanović dodajući da je Kurir podržao zbog brojnih „nelogičnosti“ koje prate blokadu njihovog računa.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, pomenut je u tekstu zbog izjave da je „tema mnogo dublja od blokiranja računa“. On za Danas objašnjava da ostaje pri ovom stavu.

– Nenormalno je da bilo koja vlast blokira bilo čiji račun a odbija da kaže po kom osnovu, ostaje pri svom stavu Šabić. Ipak, on smatra da sa te funkcije ne bi trebalo da se „bavi medijima“, ali ukazuje da, upravo zbog obaveze prema funkciji koju obavlja, nikada nije odbio da da izjavu za neki medij, „pa čak ni za Informer“, te je zato i odgovorio na pitanje o dugovima „Kurira“.Vodi se politička kampanja protiv svake kritike, građani su izloženi medijskim manipulacijama dok vlast bez obrazloženja blokira nečije račune, ističu sagovornici Danasa, upitani o optužbama portala „Antidot“ da su saučesnici listu „Kurir“ u prikrivanju utaje poreza i hajci protiv predsednika Srbije.

Miloš Janković, zamenik zaštitnika građana, za Danas ukazuje da su ovakvi tekstovi pokazatelj da se građani Srbije žrtve intenzivnih medijskih manipulacija, kojima se zarad najnižih ličnih interesa produbljuju podele u društvu, rastaču moralne vrednosti i podstiču mržnja i nasilje.

– Ostajem pri stavu da medije ne treba zabranjivati, pa ni tabloide. Međutim, nedopustivo je da se mediji koriste za njima svojstven obračun sa neistomišljenicima – po principu nalepi nekom etiketu i efekat je postignut. Upravo je to učinjeno zamenom teza u ovom tekstu, zaključuje Janković.

Među onima koji su prozvani za saučesništvo je i Slaviša Lekić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Međutim, on smatra da je izlišno da bilo šta demantuje ili objašnjava jer „na smeće, poput Informera, Srpskog telegrafa i Popovićevog Antidota, ne želim da potrošim više od ovih osam sekundi“.

 

Kurir tužio Antidot, Kaića i Tanjug

„Adrija medija grupa“ (AMG), u čijem je vlasništvu list Kurir, saopštila je da je podnela tužbe protiv „saradnika narko-kartela Darka Šarića, koji su sakriveni iza fantomskog sajta Antidot objavili laži i klevete o porodici Rodić, poslovanju i trenutnoj situaciji u AMG, kao i protiv svih onih koji su preneli ovo lažno istraživanje, kao što je novinska agencija Tanjug.“ Kreatori ovih „izmišljotina“, kako tvrde iz AMG, jesu saradnici Stanka Subotića Caneta – Vladimir Beba Popović, Ištvan Kaić i fantomski, nikad dosad imenovani „Antidot tim“.

Kaić i Politika bez komentara

Autor spornog teksta Ištvan Katić ostao je nedostupan na pozive Danasa, baš kao i Žarko Rakić, v. d. glavnog urednika Politike.

]]>
Mon, 21 Aug 2017 10:43:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31860/medijske-manipulacije-protiv-kritike-vlasti.html