NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html Podaci o poreskim dugovanjima moraju da budu javni http://nuns.rs/info/news/34779/podaci-o-poreskim-dugovanjima-moraju-da-budu-javni.html Poreska uprava odbija da novinarima CINS-a dostavi podatke o tome da li je Pink international company poreski dužnik. Poreska uprava je početkom februara objavila spisak najvećih poreskih dužnika u Srbiji ali na njemu nije bilo nekih od velikih dužnika iz prethodnih godina. ]]> Javnost je tako, između ostalog, ostala uskraćena za informacije o kompanijama koje su potpisale reprogram, odnosno, odloženo plaćanje poreskog duga. Ova institucija nije objavljivala podatke o dužnicima godinu i po dana, a do promene je došlo nakon zahteva za pristup informacijama koga je list Danas uputio Poreskoj upravi i nakon reakcije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića.

Poreska uprava je nedavno odbila zahtev Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) za podacima o poreskim dugovanjima za 2017. godinu firme Pink international company, emitera TV Pink, u vlasništvu Željka Mitrovića.

Stav Poreske uprave je da se radi o podacima koji su službena tajna, zbog čega je CINS uložio žalbu kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja. Novinari CINS-a želeli su da provere ove informacije s obzirom da je Pink 2017. godine od državne Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza (AOFI) dobio kredit od 3,2 miliona evra, a jedan od uslova za dobijanje kredita je da kompanija nema poreska dugovanja.

Dodatni povod za traženje informacija bila je i činjenica da je Pink pomoć od AOFI-ja dobijao i ranije, na primer, tokom 2014. godine, kada je bio najveći poreski dužnik među medijima. Iz finansijskih izveštaja Pinka koji su trenutno javno dostupni može se videti da je ova kompanija imala poreska dugovanja 2013. (oko 187 miliona dinara), 2014. (oko 385 miliona), 2015. (oko 131 milion) i 2016. godine (oko 238 miliona), ali nije jasno kako su ova dugovanja izmirena i pod kojim uslovima.

Na poreske dugove Pinka među prvima je ukazao Savet za borbu protiv korupcije u svom izveštaju o vlasničkoj strukturi i kontroli medija iz 2015. Savet je otkrio da iako su zvanični podaci Poreske uprave govorili da je dug Pinka za 2014. iznosio oko 291 milion dinara, on je zapravo bio tri puta veći - oko 759 miliona dinara.

Razlika je nastala upravo zbog toga što je tokom 2013. Poreska uprava omogućila Pinku reprogram duga, ali taj podatak nije nigde objavljen. CINS je o pomoći koju AOFI daje firmi Pink international company pisao u više navrata a ukupni iznos od 2014. je gotovo 10,5 miliona evra. Priča o novom kreditu iz 2017. godine bila je prva iz projekta u kome CINS istražuje vlasništvo i finansiranje medija novcem poreskih obveznika, kao i političke i druge pritiske sa kojima se novinari u Srbiji suočavaju.

Ostala istraživanja biće objavljena u narednim mesecima. Ovaj projekat finansira Evropska unija kroz program malih grantova "Zaštita medijske slobode i slobode izražavanja na Zapadnom Balkanu" koji sprovodi Hrvatsko novinarsko društvo u okviru regionalnog projekta Regionalna platforma za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednosti novinara na Zapadnom Balkanu, čiji je nosilac partnerstvo šest novinarskih udruženja iz regiona - Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Udruženje BH novinari, Hrvatsko novinarsko društvo, Udruženje novinara Kosova, Udruženje novinara Makedonije, i Sindikat medija Crne Gore.

]]>
Fri, 23 Feb 2018 11:41:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34779/podaci-o-poreskim-dugovanjima-moraju-da-budu-javni.html
Amnesti internešenal: Vučić napadao aktiviste preko svojih medija http://nuns.rs/info/news/34776/amnesti-internesenal-vucic-napadao-aktiviste-preko-svojih-medija.html U Srbiji je nastavljena nekažnjivost zločina po međunarodnom pravu, a klevete zvaničnika i medija bliskih vladi stvaraju toksično okruženje za nezavisne medije i aktiviste tranzicione pravde. ]]> To se navodi u najnovijem izveštaju organizacije za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenala (Amnesty International) za 2017. godinu.

U izveštaju, koji je objavljen danas, ističe se da su istraživački novinari u Srbiji podvrgnuti kampanjama blaćenja od ministara i medija bliskih vladi, da je privatno obezbeđenje vladajuće stranke fizički napalo šest novinara koji su izveštavali sa mitinga tokom inauguracije Aleksandra Vučića 31. maja, kao i da su novinari KRIK-a dobijali pretnje smrću, a da je novinarki Dragani Pećo obijen stan.

Naglašava se da je u septembru politička partija ministra odbrane Aleksandra Vulina optužila glavnog i odgovornog urednika KRIK-a, Stevana Dojčinovića da je „narkoman“ i „strani plaćenik“, a sve zbog toga što je KRIK istraživao imovinu ministra Vulina.

Amnesti naglašava da su aktivisti za tranzicionu pravdu napadani od strane najviših zvaničnika, uključujući i Aleksandra Vučića, preko provladinih medija i društvenih mreža.

Huligani su u januaru, na ulazu u kancelariju Inicijative mladih za ljudska prava, ostavili kese sa lažnim novcem i nalepnice „strani plaćenici“, piše u izveštaju. Kako se dodaje, aktivisti i aktivistkinje Inicijative mladih fizički su napadnuti na tribini vladajuće stranke na kojoj je govorio haški osuđenik Veselin Šljivančanin.

U izveštaju se navodi da su bivši srpski vojni komandanti posle odsluženih kazni izrečenih pred Haškim tribunalom sve češće dobijali uticajne položaje, ali i podseća da je u maju Snežana Stanojković izabrana za glavnu tužiteljku za ratne zločine, da su izrečene samo tri presude za ratne zločine i da su sve bile oslobađajuće.

Ističe se i da je nastavljeno ponovno suđenje za bivše vojnike optužene za ratne zločine na Kosovu, uključujući prvu optužnicu za silovanje, da je u julu zaustavljeno suđenje osmorici bosanskih Srba koji se terete za ubistvo 1.303 bošnjačka civila u okolini Srebrenice, jer je optužnica podignuta u vreme kada nije bilo tužioca za ratne zločine. Međutim, dodaje se da je nakon žalbe suđenje ipak nastavljeno.

Amnesti podseća i da je Apelacioni sud u oktobru odbacio optužbe protiv bosanskih Srba za otmicu u Štrpcima, da porodice žrtava nisu priznate kao civilne žrtve rata, jer su im članovi porodice umrli izvan teritorije Srbije.

„Porodice žrtava kosovskih Srba pozvale su u maju vladu da učini napredak u pronalaženju tela nestalih“, piše u izveštaju i naglašava da nema napretka u gonjenju odgovornih za transport i zakopavanje tela kosovskih Albanaca sa Kosova tokom 1999. godine. Dodaje se i da je u novembru pred Haškim tribunalom osuđen Ratko Mladić, kao i da je u avgustu 10 osoba oslobođeno optužbi da su mu pomagali dok je bio u bekstvu.

Amnesti navodi da su u aprilu održane masovne demonstracije i protesti protiv izborne korupcije i pristrasnosti medija nakon predsedničkih izbora na kojima je pobedila vladajuća stranka.

„Iako je Komitet UN protiv torture glasao protiv izručenja kurdskog aktiviste Dževdeta Ajaza, Srbija ga je u decembru vratila u Tursku gde ga čeka sigurni zatvor“, navodi se u izveštaju.

Amnesti navodi da romske porodice u Beogradu i dalje žive u nehigijenskim naseljima, da su im uskraćena socijalna i ekonomska prava, poput prava na zdravstvo, obrazovanje, vodu, da su pod rizikom prisilnih izbacivanja, ali i da policija maltretira Rome. Naglašava se i da su izbeglice i migranti blokirani u Srbiji, kao i da su oni koji su pokušali da uđu u Evropsku uniju preko Mađarske i Hrvatske nasilno vraćani u Srbiju.

Dodaje se da je u januaru do 1.800 izbeglica i migranata živelo u napuštenim skladištima, i to često na temperaturi ispod nule, te da su do maja izbačeni i prebačeni u pretrpane vladine centre u kojima su uslovi neadekvatni.

Srbija je proglasila 18. maj za Dan sećanja na žene koje su ubijene od strane muževa i partnera, ističe se u izveštaju i podseća da su organizacije koje se bore za ženska prava protestovale u julu, jer vlasti nisu zaštitile dve žene i jedno dete koje su ubili bivši muževi, i to ispred centara za socijalni rad u Beogradu.

U novembru, dodaje se, Srbija je ratifikovala Istanbulsku konvenciju za spečavanje nasilja nad ženama.

Nedostatak dogovora Srbije i Kosova

U izveštaju Amnesti internešenala se ističe da nedostatak dogovora o uzajamnoj pravnoj pomoći Kosova i Srbije ometa procesuiranje Srba osumnjičenih za ratne zločine tokom sukoba 1998. i 1999. godine, uključujući i seksualno nasilje. Navodi se da bi stotine nerešenih slučajeva trebalo da bude prebačeno u junu 2018. u kancelariju Specijalnog tužioca Kosova, te da su tužioci, nevladine organizacije i žrtve seksualnog nasilja za vreme sukoba zabrinuti da svedočenja koja je Unmik sakupio nisu na odgovarajući način istražena.

Amnesti podseća da bivša predsednica Kosova Atifete Jahjaga nije mogla da dođe u Beograd u junu kako bi predstavila knjigu svedočenja žrtava seksualnog nasilja za vreme rata, kao i da stigma povezana sa silovanjem za vreme ratnih sukoba i dalje opterećuje žrtve. U izveštaju Amnestija navodi se da je mali napredak ostvaren u pronalaženju nestalih i da se na spisku nalazi 1.658 ljudi. Takođe se ističe da je Specijalni sud za Kosovo formiran 28. juna u Hagu, a da kosovski poslanici nisu u decembru uspeli da ukinu zakon o tom sudu, koji smatraju da diskriminiše protiv OVK.

Brnabić i LGBT

„Imenovanje Ane Bnabić za premijerku Srbije i njeno prisustvo na Paradi ponosa su neki ocenili kao napredak. Međutim, vlasti nisu zaštitile LGBT osobe i organizacije od diskriminacije, fizičkih napada i pretnji“, ističe se u izveštaju Amnestija i dodaje da je u aprilu Komitet UN za ljudska prava urgirao da Srbija efektivnije primeni zločin iz mržnje.

]]>
Fri, 23 Feb 2018 11:36:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34776/amnesti-internesenal-vucic-napadao-aktiviste-preko-svojih-medija.html
“Građani se najčešće žale da mediji neistinito izveštavaju” http://nuns.rs/info/news/34770/gradjani-se-najcesce-zale-da-mediji-neistinito-izvestavaju.html Gotovo da nema odredbe u Kodeksu novinara Srbije na čije kršenje se građani ne žale, ističe generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković, ali se najčešće obraćaju ovom samoregulatornom telu zbog neistinitog izveštavanja štampanih i onlajn medija. Neke njihove žalbe je Komisija danas razmatrala u Nišu. ]]> Žalbe koje građani prijavljuju Savetu za štampu, pojašnjava Novakovićeva, najčešće se odnose na kršenje Kodeksa iz prvog poglavlja koje se odnosi na istinitost izveštavanja.

Vrlo često se ne razlikuju komentari, pretpostavke i nagađanja od činjenica, dodaje, a dešava se i da u tekstovima postoji samo jedan anonimni izvor, za koji je pitanje da li uopšte postoji. Novinari vrlo često ne proveravaju informacije iz više izvora, kaže, a često se u tekstovima iznose klevete.

To je sve ono što sadrži prvo poglavlje o istinitosti izveštavanja i najčešće se žale na to. Takođe imamo i sve više žalbi, malo su aktivnije nevladine organizacije pa verovatno i zbog toga, na diskriminaciju na osnovu nacionalne pripadnosti ili seksualne orjentacije najčešće, dakle LGBT osobe i Romi. Imamo isto ne mali broj žalbi koje se odnose na narušavanje privatnosti određenih ljudi - navodi Novakovićeva.

Broj žalbi građana se iz godine u godinu povećava, ali Novakovićeva kaže da ne mora da znači da novinari više greše, već da postoji mogućnost da su ljudi više informisani o tome da mogu da se obrate Savetu, te se češće i žale.

Iako se žalbe najčešće odnose na štampane medije sa nacionalnom pokrivenošću, pojašnjava, do njih stižu prijave iz svih krajeva Srbije, te je bilo primedbi na kršenje Kodeksa u onlajn medijima u Nišu i na jugu Srbije.

Prošle godine u oko 5.000 tekstova u 8 dnevnih novina prekršen Kodeks

Osim prekršaja na koje ukazuju građani, Savet za štampu poslednje 3 godine radi monitoring medija sa nacionalnom pokrivenošću, napominje Novakovićeva, koji pokazuje da je broj prekršaja iz godine u godinu sve veći.

Imali smo prošle godine u 8 dnevnih novina sa nacionalnom pokrivenošću zabeleženih oko 5.000 prekršaja kodeksa, 5.000 tekstova naglašavam, što znači da je broj prekršaja zapravo mnogo veći, jer najčešće u jednom tekstu imate da je prekršeno više tačaka kodeksa - dodaje Novakovićeva.

Ocenjuje da situacija nije ni malo sjajna, jer u najvećem broju slučajeva mediji ili ne poznaju dovoljno Kodeks, a ima primera u kojima svesno ili nesvesno ignorišu ono što u njemu piše i ne drže se pravila profesije.

 Savet izriče samo moralne sankcije

Mediji za koje se utvrdi da su prekršili Kodeks novinara Srbije, imaju obavezu da objave odluku Komisije za žalbe, ali Savet ne može da ide dalje od toga. Novakovićeva kaže da je reč o moralnoj osudi, odnosno moralnim sankcijama koje izriču kada za nekoga ocene da nije radio u skladu sa profesionalnim i etičkim standardima.

Komisija koja o tome odlučuje je danas imala redovnu sednicu u Gradskoj kući u Nišu, gde su razmatrane 4 žalbe građana na različite medije. Pojedinci su se žalili, jer smatraju da su lično oštećeni tekstovima koji su objavljeni o njima.

Sednica je bila otvorena za javnost, ali se mali broj građana odazvao pozivu da se upozna sa radom Saveta koji postoji nešto više od 6 godina i svakog meseca ima sednice na kojima razmatra žalbe građana.

]]>
Fri, 23 Feb 2018 10:47:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34770/gradjani-se-najcesce-zale-da-mediji-neistinito-izvestavaju.html
Muižnieks za N1: Polarizacija i politizacija scene u Srbiji http://nuns.rs/info/news/34768/muiznieks-za-n1-polarizacija-i-politizacija-scene-u-srbiji.html Komesar Saveta Evrope Nils Muižnieks izjavio je u intervjuu za N1 da zabrinjava to što nema napretka kada se govori o pretnjama i napadima na novinare. Poručio je da Vlada mora da uloži mnogo više napora kako bi pokazala da čini sve što može da pronađe one koji napadaju novinare. ]]> N1: Gospodine Muižnieks, pre dve godine ste poslednji put bili u Srbiji šta se od tada promenilo kada govorimo o slobodi medija?

Muižnieks: Po pitanju slobode medija oseća se veoma polarizovana i politizovana atmosfera u kojoj postoji ogroman jaz u percepciji vlasti i sa druge strane novinara i novinarskih udruženja. To se delimično može dovesti u vezu sa predstojećim izborima, potom sve je veća frustracija jer stvari ne idu na bolje, naročito kada govorimo o pretnjama i napadima na novinare. To je ono što me veoma brine, jer je to osnova slobode medija. Ako se pretnje i napadi ne zaustave, ako počinioci ostanu nekažnjeni, onda imamo ozbiljan problem.

Konstatovao sam još neke probleme koji su se pojavili, poput netransparentnog finansiranja medija, i to naročito na lokalu. Svi su zabrinuti oko novca jer ga nema dovoljno i bore se da prežive, tako da svi pomno prate kako se novac troši, kako onaj od reklamiranja, tako i novac dobijen po osnovu projektnog finansiranja. Ipak, potrebno je više pravičnosti i transparentnosti u dodeli sredstava.

N1: Sastali ste se sa predsednicom Vlade, sa ministrima kulture i obrazovanja, ali i sa državnom sekretarkom u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Koji su zaključci tih sastanaka i šta su bile vaše preporuke kada govorimo o svim ovim problemima?

Muižnieks: Vlada mora da uloži mnogo više napora ne bi li pokazala da čini sve što može da pronađe one koji napadaju novinare. Ponekad je problem u komunikaciji, u tome što nadležni ne obaveštavaju javnost šta su preduzeli, dokle se stiglo u istragama. Ima i toga da sami novinari treba da budu svesni kako da olakšaju posao istražnim organima, da se odmah nakon pretnji i napada obrate policiji i tužilaštvu, da budu sigurni da ono na šta se žale nije uvreda, već realna pretnja.

Ključna stvar koju svi čekaju je procesuiranje napadača. Nije dovoljno da postoji dijalog, potrebni su nam rezultati. I mislim da vlast to zna. Ministri sa kojima sam razgovarao kažu da su toga svesni, ali ja im kažem - trebalo bi da pričate sa svojim kolegama i političarima, da zaustavite kampanje blaćenja novinara, njihovog proglašavanja za isdajnike, strane plaćenike i agente, prozivanja poimence. U takvoj atmosferi napadi se događaju mnogo lakše i češće. To je, dakle, bio moj primarni cilj i na to sam se fokusirao.

N1: Kada govorimo o medijskoj strategiji, ima li zaista dijaloga u situaciji kada su brojna udruženja i medijski profesionalci napustili radnu grupu koja radi na izradi te Strategije?

Muižnieks: Svestan sam toga da su pojedina udruženja napustila Radnu grupu, ministar kulture je zbog toga vrlo uznemiren jer bi voleo da su ostali. Potvrdio mi je da će uskoro objaviti tekst Medijske strategije, već koliko naredne nedelje, pa se ipak nadam da će se po objavljivanju diskusija ipak nastaviti. Nadam se i da će ministarstvo prihvatiti kritike medijskih profesionalica, ne bi li se konsenzusom došlo do pravog dokumenta.

 N1: Kakav je vaš utisak, ima li zaista političke volje i posvećenosti da se svi ovi problemi reše?

Muižnieks: Po pitanju određenih problema da, osetio sam frustraciju zbog dijaloga koji ne funkcioniše, ali i želju da počne da funkcioniše. Pitanje je da li je ta želja dovoljna da se prevaziđu postojeće prepreke. Dostavljanje informacija platformi za zaštitu bezbednosti novinara Saveta Evrope, ali i obaveštavanje novinara koji su bili žrtve napada je u interesu Vlade. Ona treba jasno da pokaže šta radi, koliko istražuje, kao i da daje sve od sebe. Onda bismo mogli da procenimo šta je i koliko dobro urađeno. Predložio sam i premijerki i nekolicini ministara da odgovore na upozorenja koja se objavljuju na našoj platformi. To nisu beznačajna upozorenja, ona prolaze filter brojnih međunarodnih organizacija i ne mogu se tek tako ignorisati.

N1: Dok ste bili ovde dogodio se i jedan veoma zanimljiv slučaj kada je belgijskom novinaru kome je dva puta odbijena viza za godinu dana, posle jednog telefonskog razgovora stigla boravišna viza. Kako vi na to gledate?

Mužnieks: Ja ne vidim novinare kao pretnju po nacionalnu bezbednost, Novinare, i to naročito one koji rade za dobro etablirane i kredibilne medije vidim kao čuvare demokratije. Znam za taj slučaj, kao što znam da taj čovek radi kao dopisnik za cenjene medije, da u Srbiji živi od 2007. i da mu je žena srpske nacionalnosti. Drago mi je da je problem rešen, i nadam se da u budućnosti neće biti potrebna upozorenja, konferencije za novinare ili telefonski pozivi da bi se slični slučajevi rešili. To ne samo da nije u interesu Srbije, to nije ni u interesu medijskih sloboda u Srbiji.

]]>
Fri, 23 Feb 2018 10:43:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34768/muiznieks-za-n1-polarizacija-i-politizacija-scene-u-srbiji.html
“Hakovana” FB stranica NUNS-a http://nuns.rs/info/statements/34740/hakovana-fb-stranica-nuns-a.html Fejsbuk stranica Nezavisnog udruženja novinara Srbije našla se na meti hakerskog napada nepoznatog porekla. ]]> Na stranici NUNS-a u toku noći postavljen je neprikladan sadržaj. Obaveštavamo javnost da NUNS trenutno ne upravlja stranicom i da sadržaji koji se prikazuju od noćas nisu postavljeni od strane Sekretarijata NUNS – a.

O ovom napadu tokom dana biće obavešteno Tužilaštvo za viskotehnološki kriminal.

Izvršni odbor NUNS – a

U Beogradu 22.02.2018.

]]>
Thu, 22 Feb 2018 13:58:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/34740/hakovana-fb-stranica-nuns-a.html
Zaječar: Konstruktivna rasprava o sufinansiranju medija http://nuns.rs/info/news/34738/zajecar-konstruktivna-rasprava-o-sufinansiranju-medija.html Udruženje novinara Srbije insistiraće u novoj medijskoj strategiji da lokalne samouprave za projektno sufinansiranje medija izdvajaju po najmanje 2% iz budžeta. Ovo je danas rečeno u Zaječaru na tribini pod nazivom: “Javnost, mediji i lokalna samouprava”. Zakon o javnom informisanju više je preporuka nego zakon. Sprovodi se selektivno i fakultativno a lokalni mediji nisu bili u goroj situaciji, čulo se na ovom skupu. ]]> Situacija je još gora u Istočnoj Srbiji gde zbog slabosti privrede ne postoji medijsko tržište pa su mnogi mediji ugašeni a oni koji su opstali, preživljavaju:

"Najveći problem u funkcionisanju medija jeste nedorečenost zakona iz oblasti projektnog sufinansiranja tako da imamo slučajeve gde se zakoni ne poštuju, imamo slučajeve gde se sredstva izdvajaju u malom procentu i to su sve problemi sa kojima se mi susrećemo", kaže Novica Lapadatović, TV Istok.

Slično misli i Vladan Novović, RTV Bor:

"Zakoni koji su doneseni pre nekoliko godina nisu se pokazali kao uspešni. Dosta naših kolega i kolegenica je ostalo bez posla. Mediji su od 2008. godine od svetske ekonomske krize doživeli najveću seču, da tako kažem i država nije našla adekvatan odgovor na sve probleme koji tište medije."

"Stanje u medijima u Istočnoj Srbiji je zaista zabrinjavajuće ali pored svih problema sa kojima se suočavamo kroz sufinansiranje medija, ja mislim da jedan veliki problem pre svega u profesiji, odnosno medijskim sadržajima koji sve manje liče na ono čime treba da se bavi naša profesija", rekao je Saša Trifunović, IST media Bor. 

"Prva stvar je važna da se utvrdi minimalan iznos na godišnji budžet organa, da se utvrde sankcije organu koji raspisuje konkurs ako ne postupi po zakonu. Ovaj zakon nema predvidjene sankcije, dakle preporuka je", podsetio je Dušan Vojvodić, T1 televizija.

Ni jedna od oblasti društvenog života u Timočkoj Krajini nije toliko propala kao mediji, ocena je generalnog sekretara Udruženja novinara Srbije Nina Brajovića, a predlog da ubuduće lokalne samouprave budu u obavezi da za medije izdvajaju po 2% iz budžeta, podržala je i evropska komisija, izjavio je predsednik UNS-a Vladimir Radomirović.

"Zakon onakav kakav jeste, nije loš ali u primeni se pokazalo da postoje razne varijante da lokalne vlasti izbegnu primenu zakona i ono zašta se UNS zalaže jeste da lokalne samouprave budu obavezne da izdvajaju odredjena minimalna sredstva svake godine iz godišnjeg budžeta za rad medija u javnom interesu. Smatramo da je to jako potrebno kako zbog opstanka lokalnih medija tako i zbog informisanosti gradjana a znamo da bez informisanih gradjana, nema ni demokratskog društva." 

"Mi smo sada u jednoj fazi kada moramo da priznamo i konstatujemo da je medijska reforma iz 2014. godine, ja mislim da je to konsenzus, da je neuspela, da je ekonomski značajno osiromašila medije i sada kada se radi nova strategija mi moramo da zajedno sa vama i sa lokalnim samoupravama zaista tražimo rešenja koja će zaustovati sunovrat medija", dodaje Nino Brajović, generalni sekretar UNS-a.

Za mene nije sporno da za medije iz budžeta treba izdvajati novac ali je sporno da to ide svima jer ne može svako biti novinar i svako registrovati portal, rekao je gradonačelnik Zaječara Boško Ničić. On je podsetio da se još pre 15 godina zalagao za regionalne servise koji bi se finansirali iz pretplate:

"Treba da dobiju oni koji imaju kvalitetne projekte. Da dobiju što više da mogu da razviju te projekte i da budu što kvalitetniji a ne da svako dobije da bi mogao da preživi. Kad ste cifru spomenuli od 2 procenta, to bi na zaječarski budžet planirani bilo nekih 50 miliona. Mislim da bi nas gradjani, nas koji vodimo grad streljali da toliki novac izdvojimo u ovoj situaciji."

Tribina pod nazivom Javnost, mediji i lokalna samouprava u Zaječaru je održana u sklopu pripreme za javnu raspravu nove medijske strategije koja će u Srbiji biti doneta i izmene medijskih zakona.

]]>
Thu, 22 Feb 2018 13:37:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34738/zajecar-konstruktivna-rasprava-o-sufinansiranju-medija.html
U Švajcarskoj referendum o ukidanju pretplate za javne servise http://nuns.rs/info/news/34735/-u-svajcarskoj-referendum-o-ukidanju-pretplate-za-javne-servise.html Bern, 19. februar 2018. – Evropske medijske organizacije zabrinute su zbog mogućeg ugrožavanja informisanja javnosti. ]]> Švajcarci će 4. marta odlučivati na referendumu o ukidanju plaćanja takse za javne medije, što evropske medijske organizacije vide kao ugrožavanje informisanja javnosti i demokratskih vrijednosti, preneo je portal media.ba.

Taksu je prikupljala kompanija Billag, pa se i inicijativa za ukidanje izdataka zove NoBillag.

U zemlji jezičkih i kulturnih razlika, javni servisi koje vodi SRG SSR garantuju pristup informacijama na sva četiri jezika (švajcarskom nemačkom, francuskom, italijanskom i retoromanskom) ali osigurava i socijalnu inkluziju i ujedinjenost društva.

Javni servisi kroz svoje online, digitalne i kanale za zemaljsko emitovanje: RSI, RTR, RTS, SRF i SWI, plasira pouzdane vesti i kvalitetno novinarstvo. Njihova misija je takođe da produkuju edukativni i zabavni sadržaj, čuvaju slobodu informisanja i omoguće razvoj informisane javne sfere“, piše Evropska federacija novinara i dodaje kako će pristup informacijama biti otežan osobama sa invaliditetom, budući da javni mediji imaju prilagođen program.

Godišnja medijska pretplata ne finansira samo javni servis, nego i 34 televizijske i radijske stanice širom zemlje u sva četiri govorna područja.

Od toga devet radiostanica obavljaju funkciju community medija što je definisano po švajcarskom zakonu o RTV emitovanju i namenjeno je osiguranju otvorenog pristupa medijskoj produkciji i treningu, proizvodnji raznovrsnog lokalnog sadržaja na neprofitnom principu. Hiljade volontera, uključujući i doseljenike, su uključeni u produkciju sadržaja na programima koji se emituju na više od 25 jezika.

Lokalna i nekomercionalna produkcija ne bi preživela bez finansiranja od građana, a ukidanje plaćanja takse bi ugrozilo raznovrsnost i kvalitet informacija, poručuju iz Svetske asocijacije community radioemitera, Community medijskog foruma Evrope, Evropske unije emitera i Evropske federacije novinara, i dodaju kako bi prihvatanjem NoBillag inicijative Švajcarska bila jedina evropska zemlja bez javnih medija.

]]>
Thu, 22 Feb 2018 13:19:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34735/-u-svajcarskoj-referendum-o-ukidanju-pretplate-za-javne-servise.html
Komesar SE: Pritisci na novinare u Srbiji pojačani http://nuns.rs/info/news/34734/komesar-se-pritisci-na-novinare-u-srbiji-pojacani.html Srbija mora da krene napred u rešavanju nasleđa iz prošlosti, da uspostavi adekvatno okruženje za rad medija i da ukloni preostale prepreke kad je u pitanju inkluzivno obrazovanje, saopštio je Nils Muižnieks, komesar Saveta Evrope. Kampanje klevetanja i drugih oblika pritisaka na novinare pojačani su i dovode do autocenzure, napomenuo je. ]]>

Izvor: REUTERS/Kacper Pempel

Komesar Saveta Evrope zadužen za ljudska prava, podsetimo, bio je u četvorodnevnoj poseti Srbiji.

Napominjući da je važan korak napred u rešavanju nasleđa prošlosti, uključujući i pitanje nestalih tokom devedesetih, nedavni razgovor predsednice Hrvatske i predsednika Srbije, komesar je pozvao zemlje regiona, uključujući i Srbiju, da pojačano rade kako bi uklonili prepreke u rasvetljavanju sudbina nestalih. On je naveo da to treba da uključi i otvaranje vojnih i policijskih arhiva koje mogu da sadrže važne informacije u vezi sa nestalim osobama.

Muižnieks naglašava da uporna nekažnjivost pojedinih ozbiljnih kršenja ljudskih prava negativno utiče na pravdu i trajni mir u regionu. Komesar je napomenuo da informacije koje dobija ukazuju na to da postoji, poslednjih meseci, napredak kad su u pitanju procesi u vezi sa ratnim zločinima počinjenim devedesetih godina i da je regionalna saradnja u ovoj oblasti nastavljena. Komesar je pozvao vlasti da obezbede da počinitelji ozbiljnih kršenja ljudskih prava, tokom devedesetih, budu izvedeni pred lice pravde, bez daljeg odlaganja.   

"Svaki dokument koji može osvetliti ozbiljna kršenja ljudskih prava počinjenih tokom ratova i koji može da omogući delotvornu istragu ovakvih krivičnih dela, treba staviti na raspolaganje relevantnim institucijama, a odluke po kojima su neki dokumenti proglašeni državnom tajnom treba revidirati u skladu s relevantnim preporukama Poverenika za informacije od javnog značaja", kaže.

Konstatujući, sa žaljenjem, da nije postignut napredak u stvaranju sveobuhvatnog mehanizma obeštećenja za sve žrtve rata, komesar poziva vlasti da ovo pitanje postave više na svojoj agendi, uzimajući u obzir zakonodavne primere iz regiona, posebno one koje se tiču obeštećenja za žrtve seksualnog nasilja tokom rata.

Komesar je izrazio ozbiljnu zabrinutost što je određenim osobama koje su osuđene u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju data mogućnost da za javnim govornicama iznose svoje poglede i negiraju zločine za koje su bili osuđeni, dok se vodeći političari ne distanciraju od njih, čak ih uključuju u neke političke procese. Ovakav pristup suočavanju s prošlošću je štetan za pomirenje u regionu i predstavlja uvredu za žrtve tih zločina, naglasio je. Uz to, odrastanje mladih u Srbiji u duhu mira, tolerancije i poštovanja drugih biće teško dok se lica osuđena za ratne zločine u društvu tretiraju kao heroji, dodao je Muižnieks.

Komesar je, kako se navodi u saopštenju, sa zadovoljstvom konstatovao dodatni napredak koji je Srbija napravila kad je u pitanju registracija rođenja pripadnika romske populacije, i izdavanja ličnih dokumenata. Navedeno je da komesar podstiče vlasti Srbije da naprave dodatne napore kako bi i preostalih 2000 slučajeva Roma koji nemaju lična dokumenta.

Što se tiče slobode medija, rekao je da su svi medijski radnici sa kojima se sreo preneli da Srbija ima solidan zakonodavni okvir.

Istakao je da Srbija ima odlične istraživačke novinare, a naglasio je i važnost rada Poverenika za informacije od javnog značaja. Komesar je rekao da tu instituciju vlast treba u potpunosti da podržava i da odluke poverenika treba u potpunosti poštovati.

Međutim, kako se navodi, komesar je primetio mnogo zabrinutosti zbog pogoršanja situacije za rad novinara i medija sada, a u odnosu na njegovu prethodnu posetu.

Istakao je, kao pitanje koje izaziva zabrinutost, problem bezbednosti novinara, uprkos, kako je navedeno, naporima vlasti da obezbede bolji institucionalni odgovor na zločine nad novinarima. S tim u vezi, dodao je da je nekoliko takvih slučajeva efikasno gonjeno.

Kampanje klevetanja, zapaljive retorike i drugi oblici pritisaka na novinare pojačani su i doveli su do autocenzure, obeshrabrujući novinare da obavljaju svoj važan posao, naveo je komesar. Pozvao je vlasti istraže i procesuiraju sve zločine nad novinarima.

Političare je pozvao da nedvosmisleno osude sve oblike nasilja nad novinarima koji, kako je naveo, igraju ključnu ulogu u društvu.

Muižnieks je se osvrnuo i na projektno finansiranje medija, unedeno 2014. Nedostatak transparentnosti, politički motivisane odluke i finansiranja dodeljena tabloidima i medijima za koje se zna da krše novinarsku etiku su izazovi protiv kojih vlasti treba da se bore u tom kontekstu, saopšteno je. 

Komesar je primetio i neke pozitvne pomake kad je u pitanju inkluzivno obrazovanje, naročito romske dece i mališana sa smetnjama u razvoju, i jasnu posvećenost vlasti tom problemu. Kao važno je naveo što su vlasti prepoznale znčaj obaveznih predškolskih časova i rada pedagoških saradnika u procesu boljeg uključivanja dece u redovno obrazovanje. Uprkos tome, komesar i dalje poziva vlasti da pojačaju svoje napore kad je u pitanju njihova inkluzija. Izuzetno je zabrinut zbog zakonodavstva iz 2009. koje je omogućilo da roditelji biraju školu za svoju decu, bez obzira na mesto boravka, što je, kako dodaje, dovelo do segregacije romske dece, a kao primer toga je škola Sutjeska u Zemunu. Pozvao je vlasti da se pozabave ovim problemom ponovnim uvođenjem sistema po područjima, kako bi došlo do desegregacije Roma.

Pozvao je vlasti i da dodatno ulože napore kad je u pitanju inkluzija dece sa smetnjama u razvoju.

]]>
Thu, 22 Feb 2018 12:20:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34734/komesar-se-pritisci-na-novinare-u-srbiji-pojacani.html
Tužilac nema vremena da odgovori na pitanja o krivičnoj prijavi „Politike“ http://nuns.rs/info/news/34733/-tuzilac-nema-vremena-da-odgovori-na-pitanja-o-krivicnoj-prijavi-politike-.html Tužilac Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković ni posle 15 dana nije odgovorio na pitanja Udruženja novinara Srbije (UNS) o krivičnoj prijavi za prevaru koju je list „Politika“ podneo nakon objavljivanja komentara izmišljenih autora u svojoj rubrici „Pogledi“ u julu prošle godine. Slučaj nisu želeli da komentarišu ni v. d. glavnog i odgovornog urednika „Politike“ Žarko Rakić, ni tadašnji urednik „Pogleda“ Branislav Radivojša. ]]> Nakon što je UNS još 7. februara Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal upitao o istrazi slučaja fantomskih komentatora u „Politici“, Stamenković je juče, nakon ponovnog zahteva UNS-a da dobije odgovore, kratko rekao da će odgovoriti „vrlo rado, kada mu radne obaveze to i dopuste“.

UNS je Tužilaštvu postavio pitanja dokle se stiglo u istrazi slučaja kada je „Politika” 20. jula 2017. godine ovom Tužilaštvu podnela krivičnu prijavu protiv NN izvršioca za krivično delo Prevara, koje su radnje preduzete i šta je utvrđeno.

UNS je zanimalo i da li su krivičnom prijavom obuhvaćeni tekstovi nepostojećih autora Petra Veličkovića, Milovana B. Vučića i Petre Nožice ili samo neki od njih, kao i da li su prijavom obuhvaćeni tekstovi još nekih autora i kojih.

UNS je tužioca upitao i je li „Politika“ podnela još neku prijavu zbog, kako je ranije naveo kolegijum ovog lista, „hakerskog napada kojim su im podmetnuti tekstovi koji su objavljeni na sajtu i u štampanom izdanju ovog lista“.

Odgovore do danas nismo dobili ni od Tužilaštva, ali ni od v. d. glavnog i odgovornog urednika „Politike“ Žarka Rakića, niti tadašnjeg urednika „Pogleda“ Branislava Radivojše.

„Na godišnjem sam odmoru i ne mogu vam pomognem“, rekao je Rakić, dok je Radivojša kratko rekao da je „sudski postupak u toku i da ne može da komentariše“.

Radivojša je smenjen nekoliko meseci posle ovog slučaja i sada radi kao novinar, a Rakić nije objasnio da li je smena posledica objavljivanja priloga fantomskih komentatora.

Nakon tvrdnje da se radi o hakerskom napadu, „Politika“ fantomske komentatore prijavila za prevaru

Kako je UNS ranije pisao, objavljivanje komentara izmišljenih autora u „Politici“ od maja do jula prošle godine, kolegijum ovog lista u obraćanju javnosti obrazložio je „napadom nepoznatih hakera“. Međutim, kako je tada saznao UNS, u prijavi Tužilaštvu odustalo se od te tvrdnje, a odgovorni u ovoj medijskoj kući podneli su prijavu za prevaru.

Jedina veza sa prvobitnom tvrdnjom o hakerskom napadu je to što je prijava podneta Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Međutim, podnosioci prijave nisu se ovom Tužilaštvu požalili na računarsku prevaru, što bi značilo da se radi o hakerskom napadu, već na opšte delo prevare iz Krivičnog zakonika.

„Dnevni list ‘Politika’ podneo je 20. jula 2017. godine krivičnu prijavu protiv NN izvršioca zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo Prevara iz člana 208 Krivičnog zakonika“, rekao je tada za sajt UNS-a tužilac Stamenković, dok je Irena Bjeloš iz Višeg javnog tužilaštva u Beogradu UNS-u potvrdila da „krivično delo računarska prevara iz člana 301 Krivičnog zakonika nije predmet podnete krivične prijave“.

Kako je Stamenković tada objasnio, Tužilaštvo je 24. jula tražilo od policije da prikupi potrebna obaveštenja radi utvrđivanja identiteta mogućeg izvršioca i obezbeđivanja dokaza, a da se izveštaj o ovom predmetu ili krivična prijava očekuju „u narednom periodu“.

]]>
Thu, 22 Feb 2018 11:32:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34733/-tuzilac-nema-vremena-da-odgovori-na-pitanja-o-krivicnoj-prijavi-politike-.html
Ministar informisanja s delegacijom Saveta Evrope o stanju medija u Srbiji http://nuns.rs/info/news/34731/-ministar-informisanja-s-delegacijom-saveta-evrope-o-stanju-medija-u-srbiji-.html Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević je danas u razgovoru sa Komesarom Saveta Evrope za ljudska prava Nilsom Muižnieksom, izjavio da se to ministarstvo čvrsto i odlučno protivi svim vidovima ugrožavanja medjskih sloboda i ličnog integriteta predstavnika medija. ]]> Kako se navodi u saopštenju, Vukosavljević je podvukao da je Ministarstvo kulture i informisanja oštro osudilo svaki napad na predstavnike medija i pokušaj ugrožavanja njihove bezbednosti.

Ministar je međutim napomenuo da to Ministarstvo nema nadležnosti kojima bi sprovodilo istražne i druge radnje, i da je to pitanje za druge državne organe, za koje takođe smatra da ulažu velike napore za rešavanje svih takvih slučajeva.

Vukosavljević je danas s delegacijom Saveta Evrope koju je predvodio komesar za ljudska prava Nils Muižnieks razgovarao o sprovođenju medijskih zakona, o bezbednosti novinara i izradi medijske strategije.

Ministar je preneo Muižnieksu i ostalim predstavnicima Saveta Evrope da je Ministarstvo kulture i informisanja „čvrsto na stanovištu poštovanja visokih demokratskih principa prema kojima nema zdravog i razvijenog društva bez slobodnih medija“.

Vukosavljević je sagovornike obavesto o stanju na medijskoj sceni Srbije.

Jedna od tema je bio problem finansiranja dela medija po povlačenju države iz vlasništva u medijima.

Ministar je rekao da, iako je većina medija, osim javnih servisa, prepuštena tržištu, Ministarstvo kulture i informisanja svake godine raspisuje konkurse za sufinansiranje medijskih projekata i tako pomaže finansiranje medija.

On je rekao da očekuje da će lokalne samouprave „pokazati dobru volju“ i „uložiti napor“ da izdvajanje za medijske konkurse koje raspisuju, budu bar jedan odsto budžeta opština i gradova.

]]>
Thu, 22 Feb 2018 11:27:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34731/-ministar-informisanja-s-delegacijom-saveta-evrope-o-stanju-medija-u-srbiji-.html
Smenite Gajovića! http://nuns.rs/info/news/34728/smenite-gajovica.html Srbija ima državnog sekretara koji novinare optužuje da izmišljaju napade i ne razume zašto je važno da Ministarstvo kulture i informisanja sa istom ozbiljnošću prilazi svakom napadu na svakog novinara. ]]> Zbog toga što kaže da novinari izmišljaju napade... 

Zbog toga što umanjuje posledice tih napada: Novinari se vrlo često potuku u kafani... 

Zbog toga što novinare deli na podobne i nepodobne: Mislim da je to čovek (Nedim Sejdinović) koji nema dobre namere... 

Zbog toga što se Aleksandar Gajović nije izvinio za izjavu da „žene ne bi trebalo da budu na čelu države“: Kad malo bolje razmislim, ne plašim se žene koja je pametna, ali sam uvek malo zatečen, malo zbunjen... 

Zbog toga što svakim javnim nastupom pokazuje da ne shvata značaj slobode govora i zaštite novinara... 

... Ana Brnabić mora da smeni Aleksandra Gajovića. 

Zbog toga što je ekonomski položaj novinara sve teži, naročito u lokalnim medijima... 

Zbog toga što nam je potrebno da Ministarstvo kulture i informisanja uzima ozbiljno sve napade na sve novinare... 

Zbog toga što se mora uspostaviti hitan nadzor nad sprovođenjem konkursa za medije u lokalnim samoupravama... 

... Ana Brnabić i Vladan Vukosavljević za državnog sekretara za informisanje moraju da postave osobu kojoj novinari veruju i koja će umeti da poboljša stanje u medijima. 

Medijska strategija za koju ministar Vukosavljević već dva meseca tvrdi da je „pri kraju“ trebalo je da bude prvi korak ka tom poboljšanju. Sada je valjda svima potpuno jasno ono na šta je UNS upozoravao još otkako se u oktobru u znak protesta povukao iz radne grupe za medijsku strategiju: sa Aleksandrom Gajovićem kao glavnim državnim službenikom za medije stanje će od lošeg ići ka gorem. 

Odluka o napuštanju radne grupe nije bila laka. Učešće u ovoj radnoj grupi videli smo kao priliku da se pre svega izborimo za bolji položaj lokalnih medija, najugroženijeg dela naše profesije. Novinari u lokalnim medijima u proseku zarađuju manje od 25.000 dinara mesečno, suočavaju se sa posledicama katastrofalnih privatizacija kojima su njihove kuće opustošene i ostavljene u višemilionskim dugovima, a neretko trpe pritisak lokalnih moćnika. Zbog kombinacije raznih faktora, neke sredine ostale su bez ijedne lokalne televizije ili radija, pa su pre godinu dana Kragujevčani prve informacije o eksploziji u fabrici oružja u kojoj su poginula četiri radnika dobili tek od RTS-a. Do tada, kolale su glasine i nepotvrđene vesti. 

Rešenje za koje se zalaže UNS jeste da se lokalne samouprave obavežu da za medije izdvajaju dva posto godišnjieg budžeta i da o tom novcu odlučuju komisije u kojima će većinu činiti predstavnici reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja. Tako bismo dobili održive lokalne medije koji ne zavise od hira vlasti. Za ovu našu ideju ranije nismo imali podršku ni države, ni eksperata koji je angažovala Evropska komisija, a ni ostalih udruženja kojima je od zaštite interesa novinara bilo bitnije da se izbore za ukidanje Tanjuga i da preko političkih veza otmu imovinu UNS-a. 

Umeđuvremenu, mnoge evropske države shvatile su da moraju da spasavaju lokalne medije čiji je biznis model propao pošto su im tržište oglasa „oteli“ Gugl i Fejsbuk. Nedavno se Španija obratila Evropskoj komisiji tražeći dozvolu da iz lokalnih budžeta finansira medije. Odgovor EK bio je više nego povoljan: ne samo da je ova vrsta državne pomoći dozvoljena (lokalne vesti ne mogu se „izvoziti“ u neku drugu zemlju EU pa nema kršenja pravila o zaštiti konkurencije na zajedničkom tržištu) nego za finansiranje lokalnih medija nijedna država više ne mora tražiti dozvolu komisije. I komesar za proširenje Johanes Han je pre nekoliko meseci izjavio da je ideja UNS-a o minimalnom izdvajanju za lokalne medije „logična“. 

Srbija ima državnog sekretara koji novinare optužuje da izmišljaju napade i ne razume zašto je važno da Ministarstvo kulture i informisanja sa istom ozbiljnošću prilazi svakom napadu na svakog novinara. Državni funkcioner koji ne priznaje da su žene ravnopravne sa muškarcima i da uspešno mogu da vode i državu i medije ne razume ni značaj novinarstva za demokratsko društvo niti smisao jačanja medija. Takav državni sekretar nije potreban novinarima. A ni državi.

]]>
Thu, 22 Feb 2018 11:18:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34728/smenite-gajovica.html
Brnabić: Nemam ništa protiv finansiranja medija, ali fer odnos je najvažniji http://nuns.rs/info/news/34726/brnabic-nemam-nista-protiv-finansiranja-medija-ali-fer-odnos-je-najvazniji.html Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Kraljevu da nema ništa protiv izdvajanja sredstava iz budžeta lokalnih samouprava za medije, ali da je važno na neke inicijative dolaze od samih lokalnih samouprava. ]]> "Što se tiče izdvajanja dva odsto iz budžeta, pozdravljam sve što može da se izdvaja za medije. Opet mislim da je važno da neke inicijative dolaze od same lokalne samouprave, zato što je nezahvalno da namećemo lokalnim samoupravama nove troškove", rekla je Brnabićeva novinarima.Ona je kazala da to nije način na koji bi trebalo da se decentralizuje Srbija, kao i da je najvažniji "fer odnos i dobra i otvorena komunikacija izmedju lokalnih samouprava i medija".

"Šta god da odvojite, neko će reći da nije odvojeno na pravi način ili da je dato samo politički podobnima, tako da su dobra komunikacija i saradnja najvažniji", ocenila je premijerka.

]]>
Thu, 22 Feb 2018 11:16:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34726/brnabic-nemam-nista-protiv-finansiranja-medija-ali-fer-odnos-je-najvazniji.html
Završeno suđenje Vukašin Obradović protiv "Informera" http://nuns.rs/info/news/34723/zavrseno-sudjenje-vukasin-obradovic-protiv-informera-.html Glavna rasprava na suđenju po tužbi bivšeg predsednika NUNS-a Vukašina Obradović protiv glavnog urednika lista "Informer" Dragana Vučićevića završena je danas u Višem sudu u Beogradu tačno dve godine od podnošenja tužbe, a tuženi se nijednom nije pojavio na ročištu, niti je saslušan. ]]> Vučićević danas nije došao na suđenje zato što je, kako su rekli njegovi zastupnici, službeno sprečen.

Presuda će, kako je rečeno, stranama u postupku biti dostavljena u zakonskom roku.

Prema Zakonu o prekršajima, presuda se može doneti i bez ispitivanja okrivljenog ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe i ne opravda izostanak ili u određenom roku ne da pismenu odbranu, a njegovo ispitivanje nije nužno za utvrđivanje činjenica koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke.

Obradović je tužio "Informer" jer je taj list u štampanom izdanju 26. januara 2016. godine preneo otvoreno pismo vlasnika i glavnog i odgovornog urednika TV Pink Željka Mitrovića u kome Mitrović navodi da je Obradović najpre prihvatio pa zatim odbio učešće u emisiji "Teška reč", da mu je Obradović slao SMS poruke u pijanom stanju i slično.

Pismo je na TV Pink emitovano više puta 25. i 26. januara 2016. godine.

Obradović je tokom svedočenja u oktobru prošle godine rekao da je pismo Željka Mitrovića puno neistina i uvreda,  kao i da mu to što je pismo uveče emitovano na TV Pink a sutradan objavljano u štampanom izdanju "Informera" govori da tako nešto nije moguće bez direktne saradnje dva medija i da su Mitrović i Vučićević zajedno učestovali u celoj epizodi.

Bivši predsednik NUNS-a objasnio je da je nakon objavljivanja pisma poslao demanti i TV Pink i "Informeru" negirajući navode iz pisma, kao i da je TV Pink objavila demanti za razliku od "Informera".

Obradović je tužbu podneo 18. februara 2016. godine i na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda traži da mu "Informer" isplati 300.000 dinara. Zbog otvorenog pisma tužio je i TV Pink, Mitrovića i glavnog i odgovornog urednika informativnog programa te televizije Gorana Gmitrića, kao i E-novine koje su takođe prenele pismo.

 

Ovaj tekst je proizveden u okviru projekta Pravni saveti i zastupanje na sudu za članove NUNS - a koji podržava je organzacija Civil Rights Defenders.


]]>
Wed, 21 Feb 2018 15:16:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34723/zavrseno-sudjenje-vukasin-obradovic-protiv-informera-.html
NUNS osuđuje cenzurisanje In memoriam-a u Politici http://nuns.rs/info/statements/34722/nuns-osudjuje-cenzurisanje-in-memoriam-a-u-politici.html Nezavisno udruženje novinara Srbije oštro osuđuje cenzurisanje In memoriam-a u dnevnom listu Politika. ]]> Iz teksta koji je u slavu Darka Novakovića, nedavnog preminulog art direktora ove novinske kuće napisao Srđan Škoro, eliminisane su rečenice u kojima se govori da je Novaković, između ostalog grafički opremio knjigu „Vučić i cenzura“.

„Jedna od poslednjih knjiga koju je prelomio bila je „Vučić i cenzura“, a Darko dovoljno smeo i hrabar da se imenom i prezimenom potpiše ispod svog rada“, glase redovi koji su nestali iz incijalnog teksta.

„Nemam reči, zaista. Kad vlast ozakoni cenzuru, koja je zakonom zabarnjena, onda doživite da se cenzuriše i naslov jedne knjige iz oproštaja od kolege“, kaže za NUNS Srđan Škoro. Koliko god da smo prethodnih meseci i godina gotovo navikli na primere tihe cenzure i galopirajuće autocenzure, NUNS je šokiran ovim neuobičajenim primerom cenzurisanja. Slično političko “redigovanje“ nekrologa ne pamte ni naši najstariji članovi.

Izvršni odbor NUNS – a

U Beogrdu 21.02.2018.

]]>
Wed, 21 Feb 2018 15:08:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/34722/nuns-osudjuje-cenzurisanje-in-memoriam-a-u-politici.html
Diskusija o slobodi informisanja i bezbednosti novinara http://nuns.rs/info/news/34718/diskusija-o-slobodi-informisanja-i-bezbednosti-novinara-.html Sa čime se suočavaju novinari u svom radu, da li su bezbedni i kako to utiče na slobodu informisanja u Srbiji neke su od tema o kojima će biti reč na tribini koja će biti održana u petak 23. februara od 18 sati u prostoru “Deli” u Nišu. ]]> Na tribini "Sloboda informisanja i bezbednost novinara" govoriće Ilir Gaši, programski direktor Slavko Ćuruvija fondacije i predstavnik Asocijacije onlajn medija (AOM) u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara, Marija Vukasović iz NUNS-a, Vesna Radojević, novinarka KRIK-a i Predrag Blagojević, glavni i odgovorni urednik Južnih vesti.

Svi oni diskutovaće o aktuelnim i važnim temama koje se tiču novinarske profesije u Srbiji, ali i svih građana koji žele da budu adekvano informisani – o ugrožavanjima bezbednosti novinara i uticaju stanja bezbednosti na slobodu informisanja.

Tribinu organizuju Centar za humanističke studije i Grupa za slobodu medija kao deo projekta “Škola digitalne pismenosti”.

]]>
Wed, 21 Feb 2018 14:43:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34718/diskusija-o-slobodi-informisanja-i-bezbednosti-novinara-.html
Porodica Gojković: Zloupotrebljavaju našu tragediju http://nuns.rs/info/news/34716/-porodica-gojkovic-zloupotrebljavaju-nasu-tragediju.html Zgrada redakcije lista Danas osvanula je juče oblepljena plakatima na kojima navodno porodica nastradalog Predraga Gojkovića postavlja 10 pitanja Saši Jankoviću o okolnostima u kojima je njihov sin izvršio samoubistvo. ]]> Međutim, Predragov otac Milko Gojković ističe za Danas da ne zna ništa o spornim plakatima i da je neko očigledno zloupotrebio njihovu porodičnu tragediju štampanjem i lepljenjem ovakvog materijala.

Plakat na zgradi našeg lista naslovljen je na „slobodne“, „nezavisne“ i „nepristrasne“, novinare „agencije“ Danas. Isti plakati izlepljeni su i na zgradu NUNS-a, ali i na prostorije pokreta Slobodnih građana Srbije.

Redakcija našeg lista smatra da plakati predstavljaju još jedan u nizu pritisaka na slobodnu uređivačku politiku naše medijske kuće, iza kojih stoji manipulacija vladajuće stranke. Sličnog mišljenja su i kolege iz NUNS-a, ali i lider PSG Saša Janković. Povodom ovog slučaja redakcija lista Danas se obratila javnosti saopštenjem:

„Ono što je napisano na tim plakatima jasno ukazuje da je očigledno u pitanju ista matrica koju godinama u obračunu sa opozicijom i slobodnim medijima potenciraju vlast i provladini tabloidi i televizije, tako da slutimo iz koje kuhinje dolazi još jedan pritisak na naše novinare i ostale zaposlene u redakciji“, navodi se u saopštenju.

– Jasno je da je u pitanju reakcija na izjavu Saše Jankovića objavljenu na naslovnici Danasa od utorka, gde on kaže da će posle pobede na beogradskim izborima opozicija zatražiti republičke izbore. Janković je, inače, u ponedeljak boravio u našoj redakciji na snimanju emisije „U Beogradu Danas“, koju ćemo emitovati narednih dana na portalu Danasa. Ovo pre svega ukazuje da su noćni gerilci vladajuće stranke dobro obavešteni šta se tokom dana dešava u našoj redakciji i da je prava poruka: „Znamo gde ste!“ – kaže Dragoljub Petrović, glavni i odgovorni urednik Danasa.

Petrović je takođe pozvao Srpsku naprednu stranku da ne zloupotrebljava bilo čiju smrt za obračun sa opozicijom i slobodnim medijima. Sličnog mišljenja je i lider PSG Saša Janković.

– Zloupotreba bola porodice mog pokojnog prijatelja i progon moje porodice i mene traje već tri godine i za to je odgovoran lično Aleksandar Vučić. Pošto nije uspeo da me slomi, podmuklo optužuje za pristrasnost redakcije i ljude koji prema meni imaju objektivan odnos, jer je podsvesna ljudska reakcija distancirati se, autocenzurisati se, da bi se dokazala profesionalnost. Takve metode su nedostojne i onaj ko na njima zasniva svoju vlast, ko ne preza ni od čega i samo svađa, umesto da spaja, ne bi trebalo da vodi ništa, a kamoli državu – ističe Janković za Danas.

Da je reč o neumesnoj zloupotrebi nečije lične tragedije u političke svrhe smatra i predsednik NUNS-a Slaviša Lekić.

– Ne znam ko stoji iza lepljenja plakata, ali znam ko je odgovoran – isti oni koji blate suparnike, targetiraju kritičare, difamiraju neistomišljenike ili deportuju novinare. Oni kojima je hajka deo ideologije. Nevaspitanje – opsena. Mulj, idealan „poslovni“ ambijent. A Srbija – prćija u kojoj vrše vlast – zaključuje Lekić.

Neprimereno lepljenje plakata juče je osudilo i Udruženje novinara Srbije (UNS), koje se tim povodom obratilo i policiji.

„Iako je odluka porodice Gojković, čiji je sin pronađen mrtav 1993. godine u stanu Saše Jankovića, da se ne oglašava u medijima, kako UNS nezvanično saznaje, oni nemaju veze sa izlepljenim plakatima. UNS je i ovaj put slučaj prijavio policiji koja je juče ujutru izvršila uviđaj. UNS očekuje da nadležni što pre otkriju i kazne odgovorne“, ističe se u saopštenju UNS-a. Podsećaju da su nepoznati počinioci prethodno dva puta izlepili ulaz u Resavsku 28, plakatima na kojima na kojima je NUNS bio označen kao „Nesrećno udruženje neprijatelja Srbije“. Prvi put ovo se desilo u noći između 3. i 4. februara, a drugi u noći između 5. i 6. februara 2018. godine.

„Oba puta policija je izvršila uviđaj, ali odgovorni do danas nisu pronađeni“, zaključuje UNS.

Hajku protiv tadašnjeg zaštitnika građana Saše Jankovića 2015. godine započeo je tabloid Informer, a kasnije su mu se pridružili i ostali prorežimski mediji. Slučaj samoubistva Predraga Gojkovića u stanu svog prijatelja Jankovića 1993. godine dobio je sudski epilog pre više od 20 godina. Međutim, vladajuća struktura je imala jasnu nameru da se „obračuna“ sa tadašnjim ombudsmanom jer se u to vreme bavio škakljivim temama, poput prebijanja Andreja Vučića na Paradi ponosa, slučajem helikopter, fantomskim rušenjem u Hercegovačkoj i drugim po vlast neprijatnim slučajevima. Tabloidi su bili njihovo oružje, a u svojim izveštavanjima nisu prezali ni od toga da Jankovića nazovu ubicom. I sama Srpska napredna stranka i njeni funkcioneri, poput ministra policije Nebojše Stefanovića, javno su pozivali Jankovića da odgovori na pitanja o pištolju, svojim kretanjima i reakcijama, iako je on to sve rekao pred istražnim organima pre više od dve decenije.

Milko Gojković: Kopaju po starim ranama

– Ne znamo ništa o plakatima. Ko je to uradio, uradio je bez našeg znanja i dopuštenja. Mi ne želimo da se o tom slučaju uopšte više priča, a kamoli lepe plakati sa našim navodnim pitanjima. Sve to otvara i povređuje stare rane – kroz suze nam je rekao Milko Gojković, otac pokojnog Predraga.

Agencija ili novine?

Nepoznate osobe zalepile su na ulazu u zgradu gde je naša redakcija plakate u čijem zaglavlju piše: „Slobodni“, „nezavisni“ i „nepristrasni“ novinari novine „Danas“, a dole je navodnih 10 pitanja porodice Gojković za Sašu Jankovića. Na nekim plakatima umesto „novine Danas“, piše „agencije Danas“.

]]>
Wed, 21 Feb 2018 13:37:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34716/-porodica-gojkovic-zloupotrebljavaju-nasu-tragediju.html
Djilas: Uvredljivo objašnjenje RTS o funkcionerskoj kampanji http://nuns.rs/info/news/34714/-djilas-uvredljivo-objasnjenje-rts-o-funkcionerskoj-kampanji-.html Kandidat za gradonačelnika Beograda na predstojećim izborima Dragan Djilas ocenio je danas da je uvredljivo za gradjane Srbije kada Radio-televizija Srbije (RTS) na dokumentovanu kritiku opozicije da favorizuje vladajuće stranke kao kontraargument ponudi objašnjenje da se radi o funkcionerskoj kampanji, iako je i ona zakonom zabranjena. ]]> "Gomila besmislica, poluistina i laži verovatno su razlog da sramno pismo Evropskoj uniji emitera (EBU) potpiše i pošalje 'kolegijum RTS', umesto onih koji snose odgovornost za uredjivačku politiku Javnog servisa, a to su Dragan Bujošević, direktor RTS-a, ili Vladimir Vuletić, predsednik Upravnog odbora... 'Uredjivački kolegijum', medjutim, ne navodi o kakvim se 'državničkim aktivnostima' Siniše Malog i Gorana Vesića, kao i ostalih kandidata SNS-a, radi", naveo je Djilas u pisanoj izjavi.

RTS je juče kao neosnovane odbacila kritike opozicije u Srbiji koja se, zbog navodno neravnopravnog tretmana u izveštavanju Javnog servisa, žalila EBU. Odgovarajući na pismo federacije čiji je član, RTS je naveo da ne negira u potpunosti tvrdnju opozicije da u programima Javnog servisa više pažnje posvećuje vladajućoj koaliciji ali je i dodao da treba praviti razliku izmedju obaveznog predstavljanja kandidata, partija i pojedinaca u kampanji i dela u kome RTS "obaveštava javnost o dogadjajima koji su važni za gradjane a ne moraju, ali i mogu, biti povezani sa izborima".

Djilas je kritikovao to što je RTS u odgovoru pomenuo da je on 2004. godine, kao direktor Narodne kancelarije, navodno prekršio izbornu tišinu i da nije imao primedbe na izveštavanje RTS o predsedničkim izborima prošle godine.

"Sramno je da se pritom prećutkuje da se u to vreme nisam bavio politikom niti sam bio član neke političke stranke, pa nisam ni mogao da ocenjujem izveštavanje RTS. Mogle bi se do u beskraj nabrajati besmislice iz ovog pisma, ali dovoljno je to što kao potvrdu svoje 'objektivnosti', RTS  nudi poredjenje sa televizijskim emiterima poput TV Pink ili TV Happy", dodao je on.

Kandidat koalicije "Beograd odlučuje ljudi pobedjuju" je rekao da će EBU nakon izbora biti dostavljeni podaci koji će pokazati "pravu sliku Javnog servisa kao propagandnog mehanizma vladajuće stranke".

]]>
Wed, 21 Feb 2018 11:50:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34714/-djilas-uvredljivo-objasnjenje-rts-o-funkcionerskoj-kampanji-.html
Hepi TV traži od Gugla da obriše naslove o Peconiju http://nuns.rs/info/news/34712/hepi-tv-trazi-od-gugla-da-obrise-naslove-o-peconiju.html Na adrese više srpskih elektronskih medija, informativnih sajtova, portala i foruma stiglo je obaveštenje od strane Gugla da su dobili prijavu da uklone iz Gugl pretraživača stranice koje se odnose na Predraga Rankovića Peconija. ]]>

Foto: Boris Roessler/EPA

Podnosilac prijave za brisanje sadržaja sa Gugl pretrage je Hepi TV, a radi se mahom o dve vesti. Naime, 2010. godine mediji su izvestili da je Rankovićevo obezbeđenje na auto-putu u Beogradu pripucalo na vozilo Ljubiše Buhe Čumeta, tada zaštićenog svedoka. Druga objava se odnosi na još jedan revolveraški okršaj, u martu prošle godine kada je Željko Rutović navodno pucao i ranio Rankovića u nogu u hotelu „Prag“ u Beogradu.

Sveukupno Hepi televizija je podnela zahtev za izbacivanje 73 naslova iz pretrage, a Gugl je do sada izbacio 15 u vezi s pucnjavom u hotelu „Prag“ i osam u vezi s pucnjavom na auto-putu, mada na primer tada objavljena vest Danasa koja se nalazi na spisku od 73 naslova protiv kojih je podneta prijava i dalje izlazi u Gugl pretragama.

Inače, kao podnosilac prijave za kršenje američkog Milenijumskog zakona o zaštiti digitalnih autorskih prava (DMCA) pojavila se Hepi TV. U kratkom opisu navodi se da je vlasnik ove televizije upravo Predrag Ranković, mada u Agenciji za privredne registre stoji da je vlasnik ove televizije firma Ideogram čiji je vlasnik izvesna Vladana Ćirović. Ovo je i način rada Rankovića pošto se ni za jednu firmu za koju se u medijima tvrdi da pripada ili da je pripadala Rankoviću nije moglo utvrditi da je u njegovom direktnom vlasništvu.

Tako je grupa Invej zatvoreno akcionarsko društvo za koje se tvrdi da je u njegovom vlasništvu i u čijem su sastavu fabrika ulja Vital, zatim fabrika šporeta „Milan Blagojević“, Albus iz Novog Sada i mlinsko preduzeće Ratar iz Pančeva. Takođe, za jedno od glavnih preduzeća u Rankovićevoj imperiji slovi fabrika cigareta Monus, a kao vlasnik se vodi Dejan Stanković. Inače 2009. godine Skupština Srbije je usvojila amandman SPS-a na zakon o akcizama kojim su favorizovane domaće jeftine cigarete, baš one koje proizvodi Peconijeva fabrika. Obrazloženje SPS-a, a i Vlade Srbije bilo je da se time štite građani koji puše najjeftinije cigarete u Srbiji.

Ranković je bio i akcionar Rubina, mada je izašao iz te firme. Svojevremeno je i privatizovao ugostiteljsko preduzeće Stari grad sa lokalima na atraktivnim lokacijama poput nekadašnjih restorana „London“, „Donji grad“, „Zlatni bokal“, „Tri šešira“, kafane „Tašmajdan“, „Dva bela goluba“, kafe-poslastičarnice „Kod konja“ i hotela „Kasina“ i „Park“. Neki od ovih lokala su već prodati.

Takođe su mediji pisali da je kupio većinske pakete Luke Pančevo. Pominje se i da je bio suvlasnik fabrike keksa Medela i fabrike lekova Srbolek. U medijima se može pročitati i da je počeo trgovinom naftom i cigaretama, a da je svojevremeno držao i kockarnice u Beogradu.

]]>
Wed, 21 Feb 2018 11:38:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34712/hepi-tv-trazi-od-gugla-da-obrise-naslove-o-peconiju.html
RTS odgovorio EBU: Intenzivirane državničke aktivnosti http://nuns.rs/info/news/34710/rts-odgovorio-ebu-intenzivirane-drzavnicke-aktivnosti.html Radio-televizija Srbije odgovorila je Evropskoj radiodifuznoj uniji (EBU) nakon što je deo srpske opozicije poslao pismo u kojem se žali na izveštavanje RTS. ]]> RTS napominje da je osnovna tvrdnja u pismu opozicije da se u programima javnog servisa mnogo više vremena posvećuje vladajućoj koaliciji nego opoziciji. Iako u RTS, kako kažu, to ne negiraju u potpunosti, navode da je važno razumeti nekoliko stvari.

„Pred svake izbore u Srbiji za RTS postoje dve vrste izveštavanja – obavezno predstavljanje kandidata, pojedinaca ili partija, i onaj deo izveštavanja u kojem mi obaveštavamo javnost o događajima koji su važni za građane a ne moraju nužno (ali i mogu) biti povezani sa izborima. Što se tiče obaveznog dela koji je propisan izbornim zakonom i relevantnim pravilima regularotnog tela, sve partije su uvek bile predstavljene podjednako. Do u sekund“, navodi RTS u pismu poslatom EBU.

Redosled njihovog predstavljanja, dodaju, određen je javnim izvlačenjem-žrebom. Prema navodima RTS, posmatračke misije OEBS-a i svi ostali međunarodni i domaći posmatrači izbora redovno su tu činjenicu konstatovali i podaci o tome se lako mogu proveriti u njihovim izveštajima.

„Primedba koja se najčešće čuje, i koja leži u osnovi pisma koje je sada Vama poslato, jeste da vladajuće partije intenziviraju svoje državničke aktivnosti uoči izbora kako bi pred glasanje povećale svoju popularnost. Tako je već decenijama i redovno se pominje u izveštajima OEBS-a. Primera radi, dok je partija gospodina Đilasa bila na vlasti, on je inaugurisao prostorije Narodne kancelarije, čiji je bio direktor, usred predizborne tišine, manje od 24 sata pre izbora iako Kancelarija ni iz daleka nije bila spremna za otvaranje i rad je istinski počela mnogo kasnije. Takve stvari dešavaju se i u drugim zemljama. Koliko je nama poznato u Evropi postoje dve i po zemlje koje propisima sprečavaju predstavnike vlasti da se eksponiraju u državnim ulogama uoči izbora (Malta, Holandija i flamanski deo Belgije)“, objašnjavaju u RTS.

RTS dodaje da se trudi da bude što je moguće više uravnotežen i da takvim aktivnostima daje manje prostora nego bilo koji drugi nacionalni emiter.

Prema podacima BIRODI-ja, podsećaju, tokom kampanje uoči prošlogodišnjih predsedničkih izbora RTS je o predizbornim aktivnostima predsedničkog kandidata vladajuće stranke, Aleksandra Vučića, izveštavao manje od ostalih velikih emitera.

Kako navode, RTS he tim aktivnostima posvetio 900 sekundi, Hepi 1.280, B92 i Prva 2.200, a Pink čak 8.000 sekundi.

„Aktivnostima gospodina Vučića u njegovom tadašnjem svojstvu predsednika Vlade RTS je posvetio 6.000 sekundi, TV Pink 17.700 sekundi a ostali emiteri 6.000 sekundi. Tokom te kampanje premijer Vučić se sastao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i učestvovao je na nekoliko važnih međunarodnih skupova na kojima su razmatrane teme od najvećeg značaja za našu zemlju poput evropskih integracija, rešenja problema Kosova i Metohije i sl. Otud te dodatne sekunde“, naglavaša se u pismu javnog servisa.

Prema već pomenutom istraživanju BIRODI-ja, uoči predsedničkih izbora samo su RTS i N1 TV uopšte imale negativnih/kritičkih izveštaja o Vučiću.

„Gospodin Đilas poslao Vam je pismo uoči izbora za Skupštinu Grada Beograda na kojima on predvodi jednu izbornu listu. To što se on nije žalio ranije, recimo pred predsedničke izbore na kojima glasa mnogo više ljudi (u Beogradu ima milion i 620 hiljada birača, a u Srbiji 6 miliona 724 hiljade) može da Vam pomogne da razlučite da li Vam se on žali iz zabrinutosti za srpsku demokratiju ili zbog interesa za izbore na kojima se on kandiduje. Da budemo pošteni, nije to manir samo gosp. Đilasa. Srpska opozicija se tradicionalno žali na izveštavanje, posebno javnog servisa, samo uoči i neposredno posle izbora dok je njihov doprinos debati između izbora koja bi trebalo da promeni pravila, zanemarljiv“, dodaje RTS.

Oni su se osvrnuli i na protest „nezadovoljnih građana“ ispred zgrade RTS-a koji se u pismu opozicije, za koji navode da je bio zapravo skup oko 900 stranačkih aktivista.

„Počeo je zahtevom da generalni direktor podnese ostavku zbog jedne netačne vesti koja nikada nije emitovana ni na jednom programu RTS-a (već je objavio drugi medij) a događaj na koji se vest odnosi desio se u vreme dok prozvani generalni direktor još nije ni radio na RTS-u. Ipak, izvestili smo o tom skupu ne pominjući posebno taj nizak udarac“, ocenjuje RTS.

]]>
Wed, 21 Feb 2018 11:08:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34710/rts-odgovorio-ebu-intenzivirane-drzavnicke-aktivnosti.html
We don‘t need no degradation http://nuns.rs/info/news/34707/-we-dont-need-no-degradation.html Oktobar 1991. - Skupština grada. Kao novinar početnik izveštavam sa neke gradske proslave, primećujem da je prisutan Milošević. ]]> Pretpostavljam da postoji razlog što nikom od iskusnijih kolega ne pada na pamet da mu priđe, ali se zalećem: 

„Dobar dan, ja sam Olja Bećković“. Pruža mi ruku i čašćava me prvom senzacionalnom izjavom: „Ja sam Slobodan Milošević“. 

“Da li ste raspoloženi da date izjavu za Studio B“? „Vrlo rado, ali nekom drugom prilikom“. Druga ekskluziva! 

(Ta prilika se nije ukazala, ali ostaje činjenica da je „Utisak nedelje“ nesmetano emitovan i da su u tom programu narednih godina učestvovali gotovo svi visoki funkcioneri SPS-a.) 

„Da li biste razgovarali sa Ratkom Mladićem“? „Da li biste iskoristili priliku za ekskluzivnu priču sa Legijom“?..., pamtim dugogodišnje debate među novinarima na slične teme. Ne sećam da se ikada vodila diskusija da li novinar treba ili ne treba da prihvati poziv da razgovara sa Predsednikom Srbije. 

Podrazumevalo se da se takva prilika ne propušta. Naravno da je javnost najčešće bila nezadovoljna kako su novinari koristili te prilike i da se danima pričalo šta bi ga ko oštrije pitao. Ipak, nikome nije padalo na pamet da im zameri zašto uopšte razgovaraju s Koštunicom, Tadićem ili Nikolićem. Kako se desilo da je u Srbiji 2018. godine glavno pitanje „ Da li je moguće da je pristao da priča sa Vučićem“? 

Evo jedne prečice u potrazi za odgovorom. Ukucajte na Gugl pretraživač „Vojislav Koštunica ponizio novinare“... Menjajte imena predsednika po hronološkom redu, a zadržite poslednje dve reči: „ponizio novinare“. Dovoljno je da se zadržite na prvim stranicama i otkrićete da takvih primera pre Aleksandra Vučića nije bilo. Uočićete i nešto još strašnije - ne mogu se prebrojati vesti koje počinju rečima: Aleksandar Vučić PONIZIO... ovog i onog. „Poniženje“ - to je reč Vučićevog doba, a u nju staju i „postistina“ i „lažna vest“ kao sinonimi. 

Degradirajuće je da me neko podseća da su u vreme Miloševića novinari ubijani, nije reč o tome. Ne pada mi na pamet da se oduševljavam što je Milan Ćulibrk izašao živ iz televizijskog studija u koji je pozvan da razgovara s Predsednikom. 

Ne verujem ni da je u vreme Josipa Broza Tita organizovano neko slično javno saslušanje urednika novina. Tri sata je trajalo suđenje NIN-u, pokazivanje naslovnih strana na kojima piše da je Vučić ovo i ono, rečju - autokrata, sve s namerom da se dokaže koliko je to daleko od istine i da Ćulibrk prokune dan kada se rodio, a kamoli veče kad se u taj studio uputio. (Zanimljivo da je izostala naslovnica na kojoj Rada Trajković kaže: Vučić je mafiji predao Srbe na Kosovu?!) 

Kad Milan počne pitanje: “Nije mi namera da...“, taj Predsednik o kome se laže da je nesposoban za dijalog uskače: “Jeste vam namera, ali ajde...“. Ćulibrk kaže: „Muči me podatak..., ovaj spremno uskače: “Ma ne muči vas ništa, nego vi hoćete...“. Kada Mića pita, ono što se pitaju „miće“ i „miće“: „Kako vi kao predsednik svih građana vodite kampanju SNS za gradske izbore?“, taj Predsednik o kome se izmišlja da neretko obmanjuje, odgovara: “Pojavio sam se jednom... u stvari četiri puta“.

Kada ga ekonomista Milan Ćulibrk podseti da je obećavao kako će otpustiti 80 odsto menadžera javnih preduzeća, stiže mu odgovor na nivou viceva iz vojske: „Tačno, pa smenio sam 20 odsto!“.

Da je urednik NIN-a napustio taj studio u desetom minutu, kao što ga je molilo najmanje 10 odsto gledalaca, bila bi propuštena prilika da Predsednik Srbije svojim ponašanjem opravda svaku naslovnu stranu najstarijeg srpskog nedeljnika. 

To ne umanjuje naše zajedničko poniženje. U velikoj je zabludi svako ko misli da je izuzet jer nije gledao. Pljuvačka je i u vašoj sobi.

]]>
Wed, 21 Feb 2018 11:01:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/34707/-we-dont-need-no-degradation.html