NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html NUNS i NDNV: Gebelsovski metodi u obračunu sa profesionalnim novinarima http://nuns.rs/info/statements/41297/nuns-i-ndnv-gebelsovski-metodi-u-obracunu-sa-profesionalnim-novinarima.html Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) najoštrije osuđuju javni linč koji je Televizija Pančevo pokrenula protiv novinara Nenada Živkovića i poziva javnost da se odlučno suprotstavi propagandističkim hajkama protiv profesionalnih novinara. ]]>

Na Televiziji Pančevo sinoć je emitovan sramni propagandistički prilog u kojem je Nenad Živković po gebelsovskom metodu predstavljen kao državni neprijatelj, a uz takve optužbe na njegov račun takozvani novinar u prilogu nazvao ga je "smradom", "separatistom", "klasičnim lažovčinom", "dangubom", koji "pljuje po sopstvenom narodu", "zagovornikom nasilja"...

 https://www.youtube.com/watch?time_continue=1&v=idxbW9G5ggA&fbclid=IwAR0RQIfKyOsL0zrqr082X7NgzPh6AbgkUYjK1ILoN4_zcUYH9ErL95QqkfI

Upozoravamo javnost da obrušavanje na profesionalne novinare preko režimskih medija za cilj ima potpuno gušenje slobode medija i prava građana na javno informisanje.

Medijski i novinarski porfesionalci stalna su meta medija pod kontrolom režima, a poslednjih nekoliko meseci, od kako su započeli građanski proteseti, napadi na novinare se sve više intenziviraju. Zbog kreiranja atmosfere odmazde prema svima koji se kritički odnose prema aktuelnoj valsti, profesionalnim novinarima otvoreno se preti i na društevnim mrežama. Sve te pretnje i napade neretko podgrevaju i pojedini visoki funkcioneri vlasti.

 Nažalost, na desetine podnetih prijava nadležnim državnim organima ostaju bez ikakvog epiloga.

 Potpuno je, dakle, očigledno da profesionalni novinari ne uživaju pravnu zaštitu u ovoj zemlji.

 Pozivamo građane da stanu u odbranu profesionalnih novinara, jer je to jedini način da zaštite i svoja prava i da i sami ostanu slobodni, jer društvo koje ne štiti slobodu govora ne može biti demokratsko.

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Beograd - Novi Sad 23.02.2019.
]]>
Sat, 23 Feb 2019 10:50:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/41297/nuns-i-ndnv-gebelsovski-metodi-u-obracunu-sa-profesionalnim-novinarima.html
Osumnjičeni za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića pušteni iz pritvora http://nuns.rs/info/news/41306/osumnjiceni-za-paljenje-kuce-novinara-milana-jovanovica-pusteni-iz-pritvora.html Aleksandar Marinković i Igor Novaković, osumnjičeni za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića iz Vrčina, pušteni su da se brane sa slobode. U pisanom odgovoru portalu Cenzolovka, Drugo osnovno javno tužilaštvo navodi da su „prestali razlozi zbog kojih im je pritvor određen“. ]]> Marinković je optužen za paljenje kuće porodice Jovanović 12. decembra, tako što je te noći, oko tri sata, u garažu ubacio dva „Molotovljeva koktela“, posle čega se požar proširio na celu kuću, dok je Milana, koji je narušenog zdravlja i pod velikim dozama lekova, spasla njegova supruga, koja je čula buku i iznela ga iz kuće.

Prema saznanjima iz istrage, Marinković je ovaj zločin izvršio zajedno sa pevačicom Bojanom Cvetković Šijacki, koja je u međuvremenu osuđena na samo šest meseci kućnog pritvora, uz obavezu nošenja „nanogice“, kao i na novčanu kaznu od 50.000 dinara, pošto je sklopila sporazum sa tužilaštvom o priznanju krivičnog dela.

Igor Novaković je osumnjičen da je naručio paljenje kuće i za to Marinkoviću dao novac.

Od četvorice osumnjičenih za ovaj zločin, u pritvoru je ostao samo Dragoljub Simonović, predsednik Opštine Grocka, koji je osumnjičen kao naručilac paljenja. Danas je tužilaštvo zatražilo da mu se produži tridesetodnevni pritvor, koji mu je određen posle hapšenja 25. januara. 

Tužilaštvo u odgovoru Cenzolovci navodi da još uvek nisu ispitani svi svedoci niti da je okončan dokazni postupak.

Milan Jovanović je o Simonoviću i zloupotrebi javnih sredstava u Opštini Grocka napisao seriju tekstova, koje je objavio na portalu Žig info iz Grocke, posle čega mu je u kući isključena voda, kao i kanalizacija, da bi pritisci kulminirali paljenjem porodične kuće.

]]>
Fri, 22 Feb 2019 11:05:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41306/osumnjiceni-za-paljenje-kuce-novinara-milana-jovanovica-pusteni-iz-pritvora.html
Medijsko parče užasa: Brukanje novinara na onkologiji zbog Vučićeve promocije http://nuns.rs/info/news/41303/medijsko-parce-uzasa-brukanje-novinara-na-onkologiji-zbog-vuciceve-promocije.html Predsednik nije smeo da uđe kod malog Zlatana sve i da ga je njegova majka na kolenima molila. Pošten i normalan medij objavio bi upravo to ]]> Nekoliko dana posle posete Aleksandra Vučića onkološkom odeljenju Instituta za majku i dete, jasno je praktično sve: 

  • da je predsednik Srbije, po sopstvenom priznanju prehlađen i usred proglašene epidemije gripa, ušao na odeljenje gde se leče deca obolela od najtežih bolesti, s potpuno oslabljenim imunitetom;
  • da je to učinio bez adekvatne zaštite, čime je obolelu decu doveo u životnu opasnost;
  • da je to uradio ne mareći za posledice, isključivo u svrhu sopstvene političke promocije i sticanja dodatnih političkih poena;
  • da ga za sve to nije briga, te je one koji su ga tim povodom kritikovali, javno nazvao „društvenim talogom“;
  • Ono što nije do kraja objašnjeno (a nije ni moglo biti, jer su gresi predsednika bili takvi i toliki da se normalan čovek mogao samo tome čuditi i samo time baviti) jeste uloga medija u tom tragičnom teatru, u toj otvorenoj manifestaciji političke i ljudske bede, u toj bruci jedne države i jednog vremena. 

A ta uloga nije bila tek simbolična. Naprotiv. Kao i u toliko drugih situacija do sada, mediji su ostvarili jednu važnu, reklo bi se antologijsku rolu. 

1. NOVINAR NE IDE NA ONKOLOGIJU 

Dužnost novinara, posao novinara, nije da prate ovog ili onog političara – čak i ukoliko se on zove Aleksandar Vučić, čak i ukoliko zasipa medije pozivima na ovu ili onu promotivnu aktivnost. 

Dužnost je i posao novinara da rade u javnom interesu. 

U trenutku proglašene epidemije, kada su zbog gripa zatvorene čak i obrazovne ustanove, novinar jednostavno nema šta da traži na onkologiji. 

Predsednik ide? Dobro, ali ti ne ideš. Ni s maskom, ni u zaštitnom odelu, ti ne ideš. Jer tamo nemaš o čemu da izveštavaš. 

Predsednik je zvao? Neka je. Ti ne ideš. Život je važniji od predsednika, to je i tvoj prioritet. 

2. NOVINAR NI POD KOJIM USLOVIMA NE IDE NA ONKOLOGIJU, DRUGI PUT 

Nakon što je na društvenim mrežama i u ono malo preostalih medija potegnuto pitanje o etičnosti fotografisanja s obolelim detetom, bez maske i zaštite, isključivo u promotivne svrhe – izvučeno je „teško oružje“. 

Krenimo od štampe. Informer je objavio priču „Bagra ne bira sredstva“ u kojoj se navodi: 

„Naime, oni neće i ne žele da znaju, iako je tome svedočilo nekoliko novinarskih ekipa, uključujući i reportere Informera, da je predsednik Vučić pristao da se fotografiše sa malim Zlatanom posle višestrukih molbi njegove majke! Ona je, to svi prisutni mogu da potvrde, najmanje tri puta molila predsednika Vučića da napravi fotografiju sa njenim sinom.“ 

Zvučaće kao fraza i patetika, ali neka: POSAO NOVINARA NIJE DA BRANI PREDSEDNIKA. POSAO NOVINARA JE DA PIŠE ISTINU. U ovom slučaju, to bi značilo da predsednik nije smeo da uđe kod malog Zlatana sve i da ga je njegova majka na kolenima molila. Pošten i normalan medij napisao bi upravo to. 

No, prava „bomba“ ipak je stigla iz Televizije Pink, ojačane Tanjugom. Pred mikrofonima ovih redakcija majka bolesnog dečaka ispričala je da je predsednik prethodnog dana ušao u sobu na njen zahtev, da je na njen zahtev skinuo zaštitnu masku. 

Na jednom snimku dečak iz sobe dovikuje da hoće opet da se slika s Vučićem, a na drugom dolazi na pola metra od kamere (i potencijalno inficiranih novinara i snimatelja), da bi prepričao o čemu je s njim razgovarao i koliko ga voli (?!). 

Ni to nije bilo dovoljno. Direktor Instituta dr Radoje Simić ispričao je da je predsednička vizita izazvala do tada neviđeni emotivni naboj, a u velikom finalu Gordana Uzelac, zaposlena na TV Pink, iz ofa je konstatovala kako Vučića kritikuju „dušebrižnici“ i „moralni čistunci“ koji su spali na „najniže grane“ jer predsednika „napadaju preko bolesne dece“. 

Ako su novinari koji su bili na onkologiji prvi dan tamo nekako zalutali, ako nisu bili svesni šta čine, pripadnici elitnih medijskih jedinica koji su tamo došli i drugi put – i te kako su znali šta čine. A to što su učinili je nedopustivo, za profesiju neoprostivo i nema nikakvog, zaista NIKAKVOG opravdanja. Jer, pa neka bude i „dušebrižnički“, posao novinara nije da brani predsednika, već da brani javni interes i ljudska prava građana i građanki svih uzrasta i svih zdravstvenih statusa. 

Da ne pominjemo da su novinari opet, ovaj put svesno, ugrozili život obolelog dečaka, jer su sa nesterilisanom opremom i verovatno nezaštićeni maskama (koliko se može zaključiti iz snimka) razgovarali sa majkom i približili se detetu oslabljenog imuniteta. 

3. NOVINAR POŠTUJE ZAKON O JAVNOM INFORMISANJU (I LJUDSKA PRAVA)  

Prema članu 80 Zakona o javnom informisanju, „maloletnik se ne sme učiniti prepoznatljivim u informaciji koja može da povredi njegovo pravo ili interes“. Interes malog Zlatana je i te kako povređen, a on je učinjen prepoznatljivim urbi et orbi. 

Čak i ukoliko je njegova majka dala pristanak na razgovor, snimanje deteta u toj poziciji i u tom zdravstvenom statusu moglo bi se opravdati samo javnim interesom. A odbrana predsednika, baš kao ni njegova politička, nezvanično predizborna kampanja – svakako ne spada u tako nešto. 

4. NOVINAR POŠTUJE ZAKON O ELEKTRONSKIM MEDIJIMA (I LJUDSKA PRAVA) 

U tom smislu, još je eksplicitniji Zakon o elektronskim medijima, gde se u članu 68 kaže:

„Za učešće maloletnika u audio-vizuelnom programu potrebna je saglasnost roditelja, staratelja ili usvojioca, ŠTO NE ISKLJUČUJE DUŽNOST EMITERA DA OBRATI POSEBNU PAŽNJU prilikom učestvovanja maloletnika u programu i ne isključuje njegovu odgovornost za objavljeni sadržaj.“ 

Da u Srbiji postoji nekakvo regulatorno telo za elektronske medije, ono bi svakako moglo da se pozabavi pitanjem da li je, koliko i zašto Televizija Pink prekršila zakon čije bi sprovođenje trebalo da kontroliše to telo. 

No, pošto u Srbiji takva institucija postoji samo na papiru i kada je to politički lukrativno – od te priče nema ništa. Pink i Tanjug su, što se ove države tiče, mogli da bolesno dete dovedu i u studio, da objasni i opiše koliko voli predsednika. Niko im ni reč ne bi rekao. 

5. NOVINAR POŠTUJE KODEKS NOVINARA SRBIJE 

Kada je u pitanju Kodeks novinara Srbije, izveštavanjem o Vučićevoj poseti onkologiji prekršeno je više tačaka – pravila kojih bi trebalo da se drži svako ko drži do profesionalnih standarda svoje profesije. 

Pre svega, prekršena je tačka 5 Poglavlja 4: 

„Novinar je dužan da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina, osoba sa hendikepom i drugih ugroženih grupa.“ 

Ulaskom u Zlatanovu sobu, fotografisanjem predsednika koji bez maske grli i ljubi to dete, a zatim i sramotnim drugim obilaskom – prekršeno je dostojanstvo obolelog deteta, kao i njegovo pravo na život i lečenje. 

Prekršena je i tačka 7 Poglavlja 6 koja kaže da „novinar nikada ne sme da zloupotrebi emocije drugih ljudi, njihovo neznanje ili nedovoljnu sposobnost rasuđivanja“. 

Ovo pravilo odnosi se na sagovornike koji su bolesni, nedovoljno upućeni u moć medija, na one koji su preživeli tragediju, koji su uplašeni ili na bilo koji drugi način „u vanrednom stanju“. I bivalo je toga u domaćim medijima dosta – bilo je citata leleka na sahranama, bilo je uzimanja izjava od žene osumnjičene za višestruko čedomorstvo, bilo je intervjua s roditeljima koji su tek izgubili decu… Svega je bilo, ali se ne pamti sramotnija i otvorenija zloupotreba od one kojoj su izloženi dečak Zlatan i njegova majka. On teško bolestan, a ona u stanju u kakvom već može biti žena čije je dete na onkologiji. 

Prekršena je i tačka 4 Poglavlja 7 koja garantuje privatnost deteta i skrivanje njegovog identiteta, baš kao i tačka 2 Poglavlja 2 koja propisuje da „ekonomski i politički interesi izdavača ne smeju da utiču na uređivačku politiku na način koji bi imao za posledicu netačno, neobjektivno, nepotpuno i neblagovremeno informisanje javnosti“. 

6. NOVINAR IMA PRAVO DA KAŽE „NE“ 

Pošto je ovih dana moderno veličanje i pohvaljivanje novinara tabloida koji su (posle niza tekstova kojima su uništavali ljudske živote) odlučili da prekinu s tom praksom, red je da ovde podsetimo na vrlo važnu, a često zanemarenu tačku Kodeksa koja govori upravo o tome. 

Dakle, prema tački 3 Poglavlja 2, „novinar se ne može prisiliti na izražavanje mišljenja protivnog njegovoj savesti“. On, kako se kaže, ne može biti kažnjen zbog odbijanja da izveštava „suprotno svojim opredeljenjima i moralnim načelima“. Takođe, „ukoliko novinara prisiljavaju da izveštava suprotno svojim uverenjima, on ima pravo da javnost s tim upozna“. 

Da su imali nešto protiv ugrožavanja zdravlja i života deteta koje je zloupotrebljeno u političke svrhe, novinari su mogli da izađu iz bolnice i obaveste urednike da neće da izveštavaju. Ne zato što vole ili ne vole Aleksandra Vučića, već zato što cene i poštuju nečiji život. 

Da im se obraz zacrveneo, sasvim sigurno ne bi morali da odu na onkologiju i drugi put, da intervjuišu majku, da opravdavaju predsednika, da maltretiraju bolesno dete. I opet ne zato što vole ili ne vole Aleksandra Vučića, već zato što se to jednostavno ne radi. Nije bezbedno, nije pošteno, nije profesionalno i nije pristojno. 

Toga bi se, dakle, trebalo prisetiti kada stigne dan (a stići će) u kojem će već pomenuta novinarka Pinka pokušati da se opravda; kad stigne dan (a stići će) kada urednici režimskih glasila ispričaju „svoju stranu priče“; kad oni koji su jurcali po onkologiji budu tvrdili (a tvrdiće) kako su bili prisiljeni, kako su imali decu i kredite, kako su morali od nečega da žive. 

Jer, čak ni najgori među nama ne bi smeli da otplaćuju kredite i zbrinjavaju porodicu nauštrb nečije bolesti, nauštrb nečijeg straha, nauštrb nečijeg života. 

To se ne sme. To je greh i velika, velika sramota. 

]]>
Fri, 22 Feb 2019 11:02:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41303/medijsko-parce-uzasa-brukanje-novinara-na-onkologiji-zbog-vuciceve-promocije.html
Otkaz u RTS-u zbog pokušaja emitovanja filma koji je dobio najviše novca na konkursu MKI http://nuns.rs/info/news/41301/otkaz-u-rts-u-zbog-pokusaja-emitovanja-filma-koji-je-dobio-najvise-novca-na-konkursu-mki.html Izvršni direktor programske podrške Radio-televizije Srbije (RTS) Aleksandar Đorđević dobio je otkaz zbog namere da mimo procedura emituje film „Srbija-100 godina nakon Soluna“ na RTS-u u proizvodnji produkcije „Essentis“ koja je za ovaj projekat dobila najviše novca na Konkursu Ministarstva kulture i informisanja (MKI) u 2018. godini – 4, 9 miliona dinara. ]]>

Otkaz Đorđeviću, prema saznanjima UNS-a, usledio je nakon drugog pokušaja da film produkcije „Essentis“ bude emitovan na Javnom medijskom servisu.

Đorđević je potvrdio UNS-u da je dobio otkaz u RTS-u zbog filma „Srbija-100 godina nakon Soluna“, da njegova namera nije bila da se film emituje, kao i da „ne može da kaže“ na čiji nalog ga je prosledio redakciji TV programa.

Nisam imao nameru da film pustim na RTS. Samo sam ga prosledio redakciji. Svi su znali u RTS-u o tom filmu. On nije bio nikada u programskoj šemi“, rekao je UNS-u Đorđević.

Podsetimo, u prijavi na Konkurs MKI, produkcija „Essentis” navela je da će film „Srbija-100 godina nakon Soluna“ biti objavljen na RTS-u.

Kao dokaz da će film biti emitovan na Javnom medijskom servisu „Essentis” je uz prijavu na konkurs dostavio potvrdu, koju je potpisao tadašnji odgovorni urednik redakcije „Aktuelnosti“ Dragan Stojanović. U potvrdi stoji da će RTS bez finansijske naknade, u skladu sa programskim standardima emitovati film „Srbija-100 godina nakon Soluna“.

Podsetimo, Dragan Stojanović koji je potpisao ovu potvrdu, od 1. aprila 2018. godine je u penziji i nije više urednik redakcije „Aktuelnosti“.

Na pitanje UNS-a da li je ovaj dokument dovoljan da film bude emitovan, jula 2018. godine u RTS-u su rekli da su dali „načelnu saglasnost, pod uslovom da sadržaji ispunjavaju programske standarde Javnog medijskog servisa“.

RTS: Film nije, niti će biti emitovan

Prvi put film „Srbija-100 godina nakon Soluna“ trebalo je 27. decembra 2018. godine da bude prikazan na Drugom programu RTS-a u 14.24 sati, što je najavljeno u programskoj šemi na sajtu ove medijske kuće. Ipak, to se nije desilo.

UNS-u su tada na pitanje zašto film nije prikazan, u Javnom medijskom servisu odgovorili da „pomenuti sadržaj nije, niti će biti emitovan, jer nisu ispoštovane interne procedure RTS-a“. „Po našim saznanjima, to će biti emitovano na drugoj televiziji“, rečeno je tada UNS-u.

RTS do danas nije odgovorio UNS-u o kojim procedurama je reč i ko ih nije ispoštovao.

Prema saznanjima UNS-a, film je bio postavljen na serveru za emitovanje i 8. februara 2019. godine, ali zbog nepoštovanja procedura film je skinut sa servera. Umesto njegovog prikazivanja, Đorđevića je zbog pokušaja emitovanja filma mimo procedura, dobio otkaz.  

Vlasnik „Essentisa“ Ministarstvu kulture tvrdi suprotno

Serijal „Srbija-100 godine nakon Soluna“ emitovan je decembra 2018. i januara 2019. godine na Prvom programu Radio-televizije Vojvodine, u četiri epizode, navodi se u pravdanju projekta produkcije “Essentis” Ministarstvu kulture, u koje je UNS imao uvid.

Vlasnik produkcije „Essentis“ Vladimir Đurić naveo je, uz pravdanje projekta Ministarstvu kulture, da film nije emitovan na RTS-u.

„Usled velike gužve i prebukiranosti programske šeme pred Novu godinu na RTS-u film nije emitovan, iako je najavljen u programskoj šemi. U toku 2019. godine, a najkasnije do 31. 12. biće emitovan u prigodnom trenutku na nacionalnom servisu“, navodi se u obrazloženju Ministarstvu kulture produkcije “Essentis”, a koje je potpisao Vladimir Đurić.

Međutim, obrazloženje Đurića suprotno je odgovoru UNS-u iz RTS-a u kojem stoji da film „nije, niti će biti emitovan“, kao i činjenice da je zbog pokušaja emitovanja filma „Srbija-100 godina nakon Soluna“ izvršni direktor programske podrške Aleksandar Đorđević dobio otkaz.

Zašto film koji je sufinansiran sa najviše novca na Konkursu MKI nije emitovan na RTS-u?

Film „Srbija-100 godina nakon Soluna“, prema saznanjima UNS-a, nije emitovan na Javnom servisu zato što se nije prijavio na konkursu „za izbor programskih sadržaja koji će se emitovati na programima“ RTS-a.

Na pitanje UNS-a zašto film nije emitovan vlasnik produkcije „Essentis“ Vladimir Đurić u januaru odgovorio je da je „to pre svega pitanje za RTS, a možda i za UNS, a ne za njih“.

Inače, produkcija „Essentis“, nakon što je dobila novac na Konkursu MKI, promenila je vlasnika, pa je umesto dotadašnje vlasnice Tatjane Lukić, upisan Đurić.

UNS je prošle godine pretraživanjem javno dostupnih podataka utvrdio da je novi vlasnik firme „Essentis“ Vladimir Đurić zapravo Đura Mornar. Međutim, Đurić je tada negirao da je to on.

Odgovori na ranija UNS-ova pitanja koje je potpisao Vladimir Đurić stigli su januara 2019. godine. Na pitanje UNS-a da li je on potpisao odgovore, Đura Mornar je odgovorio potvrdno.

Inače, Vladimir Đurić je u 2018. godini, kao nezavisni stručnjak, bio i u komisiji za ocenjivanje medijskih projekta na konkursu MKI.

]]>
Fri, 22 Feb 2019 10:58:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41301/otkaz-u-rts-u-zbog-pokusaja-emitovanja-filma-koji-je-dobio-najvise-novca-na-konkursu-mki.html
Radna grupa: Usvajanje Medijske strategije u drugoj polovini aprila http://nuns.rs/info/news/41298/radna-grupa-usvajanje-medijske-strategije-u-drugoj-polovini-aprila.html Očekivani rok za usvajanje nove Medijske strategije je druga polovina aprila, izjavio je u Nišu predsednik Radne grupe za izradu Medijske strategije Dejan Stojanović iz Ministarstva kulture i informisanja. ]]> On je rekao da će javna rasprava o Nacrtu medijske strategije trajati do 1. marta, posle čega će biti formirana interresorna radna grupa koja će uraditi izveštaj o javnoj raspravi i o tome šta je od predloga i sugestija prihvaćeno, a šta odbačeno. 

"Posle toga dolazi do uobličavanja samog dokumenta i slanja resornim ministarstvima koja će dati svoje primedbe. Strategija će potom biti upućena Vladi na usvajanje pošto ne postoji obaveza da je usvaja Skupština Srbije", izjavio je Stojanović na javnoj raspravi o strategiji u niškoj Skupštini grada.

Stojanović je rekao da je da se nova Medijska strategija razlikuje od prethodnog strateškog dokumenta pre svega u prvom i petom cilju.

"Prvi cilj se odnosi na položaj novinara i njihovu zaštitu, a poslednji cilj u dokumentu je usmeren na medijsku pismenost i digitalne kompetencije. To je nešto što je u prethodnom strateškom dokumentu bilo samo u naznakama", izjavio je Stojanović.

On je rekao da se kod ostala tri cilja Medijske strategije uglavnom radi na poboljšanju zakonskih odredbi koje su ranije ostale nedefinisane i kod kojih su u praksi uočeni propusti. Stojanović je rekao da je dosad stiglo šest primedbi na sadržaj Nacrta medijske strategije i podsetio da građani mogu da šalju svoje primedbe elektronskim putem ili da ih predaju neposredno na javnim raspravama.

Pre Niša, dodao je Stojanović, javna rasprava o Nacrtu medijske strategije održana je u Novom Sadu, a do 1. marta biće održana i u Čačku i Beogradu.

Predsednica Društva novinara Niša Danijela Ivanković rekla je na javnoj raspravi da to udruženje ima nekoliko primedbi na sadržinu Nacrta Medijske strategije, a pre svega je protiv toga da taj dokument omogući da mediji civilnog sektora budu u povlašćenom položaju.

"Takođe smo protiv toga da postoji samo jedno samoregulatorno telo, posebno za elektronske medije. Ne slažemo se i sa tim da se ne vide donatori medija civilnog sektora. Smatramo da transparentnost mora da važi za sve", izjavila je Ivanković. 

Predstavnik Udruženja radio stanica Srbije (RAB) Nikola Panić izjavio je da predstavnici RAB-a smatraju da država ne treba ponovo da ulazi u medije i da nova Medijska strategija ne treba da predvidi formiranje regionalnih javnih servisa.

"Mišljenja smo i da postoji dosta problema u vezi sa medijima na internetu i tražimo da budu ravnopravni sa ostalim medijima, posebno kada se radi o finansiranju", izjavio je Panić.

Brajović: Omogućiti da Tanjug opstane

Predstavnik Udruženja novinara Srbije Nino Brajović izjavio je na raspravi da je stav tog udruženja da bi Medijskom strategijom trebalo omogućiti da Tanjug opstane, jer se radi o medijskoj kući koja ima dobro mesto na tržištu i opstaje bez budžetskog finansiranja plata.

"Ideja je da to bude javni medijski servis koji može biti i mešovita svojina i u kojem država iz budžeta ne bi finansirala plate zaposlenih", rekao je Brajović. 

On je kazao da je stav UNS-a da polovina Politike koja pripada državi treba da bude prepuštena nekoj fondaciji, a mogući osnivač fondacije bila bi Srpska akdemija nauka i umetnosti ili Matica srpska.

Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana Čabarkapa rekla je da je veoma važno što je u Medijsku strategiju ušao socijalni dijalog, jer je Srbija jedina zemlja u kojoj ne postoji poslodavačka organizacija koja treba da koordinira potpisivanjem granskog kolektivnog ugovora koji će štititi prava novinara i svih zaposlenih u medijskoj delatnosti. Ona je kazala da je stav Sindikata novinara da država može da zadrži vlasništvo u dnevnim listovima Politika i Večernje novosti, a da treba da se pronađe zakonsko rešenje da Tanjug opstane.

]]>
Fri, 22 Feb 2019 10:52:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41298/radna-grupa-usvajanje-medijske-strategije-u-drugoj-polovini-aprila.html
Izvinjenje za blurovan natpis u Jutarnjem programu RTS-a http://nuns.rs/info/news/41295/izvinjenje-za-blurovan-natpis-u-jutarnjem-programu-rts-a.html Radio-televizija Srbije izvinjava se javnosti jer je, greškom urednika, u Jutarnjem programu, jednom od anketiranih građana blurovan natpis na majici. ]]>

U Jutarnjem programu RTS-a danas je emitovan prilog u koje je, greškom urednika, jednom od anketiranih građana blurovan natpis na majici. RTS se zbog toga izvinjava javnosti.

]]>
Fri, 22 Feb 2019 10:40:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41295/izvinjenje-za-blurovan-natpis-u-jutarnjem-programu-rts-a.html
Sudski izvršitelji u 'Naša Balkan TV', sumnje u politički pritisak http://nuns.rs/info/news/41293/sudski-izvrsitelji-u-nasa-balkan-tv-sumnje-u-politicki-pritisak.html Sudski izvršitelji u pratnji policije pokušali su da popišu imovinu Naše Balkan TV iz Beograda koji je državna institucija Filmske novosti tužila za neplaćanje kirije. ]]> Predstavnici ove medijske kuće navode da dugovi nisu njihovi te da intervenciju policije i izvršitelja vide kao reakaciju na njihovo izvještavanje. 

 

]]>
Fri, 22 Feb 2019 10:36:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41293/sudski-izvrsitelji-u-nasa-balkan-tv-sumnje-u-politicki-pritisak.html
N1 intervju: Viktor Ivančić http://nuns.rs/info/news/41292/n1-intervju-viktor-ivancic.html Da li je jugoslovenstvo ideja nekih prošlih vremena, ili živ i zdrav, autentični izraz antinacionalizma na ovim prostorima? Zbog čega je najveći deo medija prihvatio ulogu u kojoj se vlast služi, a ne kritikuje i može li danas novinarstvo zaista biti u službi javnog dobra? Sa novinarom Viktorom Ivančićem je o tome razgovarao Miodrag Sovilj. ]]>

]]>
Fri, 22 Feb 2019 10:31:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41292/n1-intervju-viktor-ivancic.html
Novinar Vladimir Kovačević: Bila je to klasična borba da sačuvam glavu, nisam ni stigao da osjetim strah… http://nuns.rs/info/news/41289/novinar-vladimir-kovacevic-bila-je-to-klasicna-borba-da-sacuvam-glavu-nisam-ni-stigao-da-osjetim-strah.html Novinar BN televizije napadnut je 26. augusta ispred zgrade u kojoj stanuje u Banjoj Luci ]]> Novinar BN televizije Vladimir Кovačević rekao je danas, na početku suđenja u Okružnom sudu Banja Luka, da je tokom napada na njega 26. augusta prošle godine, mislio da će ga napadači ubiti.

Jednom od napadača na Kovačevića, Marku Čoliću (37), danas je počelo suđenje, dok je drugooptuženi u ovom krivičnom djelu Nedeljko Dukić u bjekstvu i za njim je raspisana međunarodna potjernica.

Pokušaj ubistva

Kovačević je u sudnici rekao da je prije nego što je napadnut ispred zgrade u kojoj živi uočio dvije osobe krupnije građe, s kapuljačama na glavi, ali im se vidjelo lice kada su krenuli premu njemu.

– Tek kada sam čuo zvuk rasklapanja palica, shvatio sam šta se dešava. Ali tada je već bilo kasno – ispričao je Kovačević.

Udarali su ga, kaže, i dok je još bio na nogama, samo u glavu. Tokom napada pokušavao je da se bar dijelom odbrani, a nije, kaže, stigao ni da „osjeti“ strah, prenosi Fena.

– Pomislio sam samo ‘šta se dešava, ubiće me’. Bila je klasična borba da sačuvam glavu. Počeo sam da galamim neartikulisano… Osjetio sam da mi krv lipti. Oni ulaze u auto. Pokušavao sam da vidim tablice, ali ne uspijevam jer su mi spale naočale – rekao je Kovačević.

Dodao je da mu je uho bilo gotovo prepolovljeno, kao i da su mu kasnije u bolnici šili glavu na više mjesta, a da i danas ima sporadične vrtoglavice i glavobolje koje ranije nije imao.

Čolića je identifikovao na prepoznavanju u policiji, dok motiv napada još nije poznat.

U optužnici za pokušaj ubistva je navedeno da je Kovačević napadnut 26. augusta oko 20.40 sati, ispred zgrade u kojoj stanuje u Banjoj Luci.

Specijalista sudske medicine Milan Srdić je potvrdio da je Kovačević zadobio tešku povredu nagnječenja čeonog tkiva mozga, kao i više drugih lakih povreda po tijelu.

– Zadobio je najmanje četiri udarca u glavu i tri po tijelu, jakim zamahom ruke u kojem je bilo predmetno sredstvo – kazao je Srdić.

Vještak Zoran Obradović, šef DNK laboratorije Zavoda za sudsku medicinu Banja Luka, govorio je o DNK tragovima nađenim na mjestu događaja.

Čolićev trag je nađen, kazao je, na dršci palice, te podvukao da, kako je naveo, ne postoji mogućnost da Čolić nikada nije bio u kontaktu sa predmetom, a da je njegov trag tu neko prenio.

„Smješkanje“

Sudsko vijeće je danas u više navrata upozoravalo Čolićevog branioca, advokata Gordana Joviševića, zbog načina ispitivanja svjedoka i odnosa prema sudijama.

Jovišević i Čolić su danas zatražili i da mu se ukine pritvor, te da se nastavi braniti sa slobode.

Čolić je istakao da je već šest mjeseci u Kazneno-popravnom zavodu Tunjice.

– Sahranio sam i oca i majku dok sam u pritvoru. Nijedan problem nisam napravio. Ne osjećam se dobro psihički. Ne spavam – kazao je Čolić, kojeg je predsjednik sudskog vijeća Branimir Jukić u jednom momentu čak upozorio da se „ne smješka“ dok je Kovačević svjedočio, na što je odgovorio da je on „stalno raspoložen“.

Tužiteljka se usprotivila zahtjevu za ukidanje protvora, a Sudsko vijeće će odluku o pritvoru donijeti naknadno.

]]>
Fri, 22 Feb 2019 10:28:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41289/novinar-vladimir-kovacevic-bila-je-to-klasicna-borba-da-sacuvam-glavu-nisam-ni-stigao-da-osjetim-strah.html
Još jedna tužba protiv Poverenika zbog CINS-ovog zahteva http://nuns.rs/info/news/41285/jos-jedna-tuzba-protiv-poverenika-zbog-cins-ovog-zahteva.html Agencija za borbu protiv korupcije prvo je odbila zahtev CINS-a za traženim dokumentima, a onda i inicirala podizanje tužbe protiv rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja, koji je naložio dostavljanje dokumentacije ]]> Republički javni tužilac podneo je Upravnom sudu tužbu protiv rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja, kojim je Agenciji za borbu protiv korupcije naloženo da Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) dostavi podatke o načinima na koji su političke stranke obezbeđivale kredite i zajmove za izborne kampanje. Cilj tužbe je poništenje rešenja Poverenika, kako Agencija ne bi morala da dostavi dokumenta.

Tužba je podneta na inicijativu Agencije za borbu protiv korupcije, koja smatra da je objavljivanje traženih podataka “višestruko štetno, naročito sa stanovišta poverenja u bankarski sistem Srbije, ali istovremeno i sa stanovišta povrede prava na neometano uživanje imovine”, navodi se na sajtu Agencije.

Poverenik je u saopštenju o podnetoj tužbi naveo: “argument Agencije da se radi o podacima o ličnosti za čije bi stavljanje na uvid javnosti morala postojati izričita pisana saglasnost klijenata banke nije mogao uticati na to da Poverenik drugačije odluči u ovom slučaju iz razloga što žalilja zahtevom nije ni tražila lične podatke lica koji se javljaju kao garanti, jemci, založni ili hipotekarni dužnici, niti brojeve bankovnih računa korišćenih za transakcije i sl., odnosno, nije tražila podatke o ličnosti klijenata banke”.

Povod za tužbu nastao je u maju 2018, kada je Milica Šarić ispred CINS-a poslala zahtev Agenciji za borbu protiv korupcije. Njime je tražila uvid sa mogućnošću kopiranja dokumentacije koja se odnosi na sva sredstva obezbeđenja – blanko menice, ugovore o jemstvu, ugovore o oročavanju sredstava, zaloge u vidu hipoteka i drugo – koja su politički subjekti koristili kao sredstva obezbeđenja za uzete kredite i zajmove korišćene u kampanjama za sve nivoe izbora 2012, 2014, 2016, 2017. i 2018. godine.

Agencija je ovaj zahtev odbila početkom jula 2018. godine, uz obrazloženje da su traženi podaci bankarska tajna, dok organi koji vrše javnopravna ovlašćenja mogu te podatke koristiti isključivo u svrhu za koju su pribavljeni i ne mogu ih učiniti dostupnim trećim licima. Navode i da bi odavanjem mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji. Ukoliko bi dozvolili pristup informacijama koje su bankarska tajna, smatraju u Agenciji, otvara se mogućnost nastupanja teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je rešenje 3. decembra 2018, kojim je naložio Agenciji da Milici Šarić omogući uvid i kopiju tražene dokumentacije, sa napomenom da prethodno u navedenim dokumentima zaštiti podatke o ličnosti (adresa stanovanja, lični matični broj građana, broj bankovnog računa fizičkih lica i sl.), ukoliko su isti sadržani u navedenim dokumentima.

U obrazloženju rešenja Poverenik je naveo da su tražene informacije koje se tiču finansiranja izbornih kampanja, koje u smislu Zakona o finansiranju političkih aktivnosti predstavljaju skup aktivnosti političkog subjekta od dana raspisivanja izbora do dana proglašenja konačnih rezultata izbora, koje se kontrolišu u svim fazama izbornog procesa, zarad nužne transparentnosti izbornog procesa, te sprečavanja kršenja različitih zakona. Osim toga, tražene informacije se odnose na izborno jemstvo kojim se garantuje da će novac poreskih obveznika biti utrošen u skladu sa zakonom, zbog čega nesporno postoji jak interes javnosti u pogledu takvih informacija.

Ovo je drugi put da Republičko javno tužilaštvo podnosi tužbu protiv Poverenika zbog CINS-ovih zahteva. Krajem aprila 2018. tužen je Rodoljub Šabić, tada Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, zbog nalaganja Višem javnom tužilaštvu iz Beograda da novinarima CINS-a dostavi dokumente o postupku vođenom protiv Siniše Malog.

U avgustu 2018. Upravni sud je odbio tužbu RJT u vezi sa dostavljanjem biografije postupajućeg tužioca u predmetu „Savamala“. Tada je Poverenik naveo da podnošenje tužbe uopšte “ilustruje sa kakvom neodgovornom lakoćom se postupci i akti Poverenika pokušavaju diskreditovati i diskvalifikovati”.

]]>
Thu, 21 Feb 2019 13:27:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41285/jos-jedna-tuzba-protiv-poverenika-zbog-cins-ovog-zahteva.html
OCCRP objavio detalje o ubistvu slovačkog novinara http://nuns.rs/info/news/41283/occrp-objavio-detalje-o-ubistvu-slovackog-novinara.html Ubistvo dvadesetsedmogodišnjeg Jana Kucijaka, slovačkog istraživačkog novinara, plaćeno je 50.000 evra, a ubice su obilazile njegovu kuću sedam puta pre ubistva, otkrivaju novinari istraživačke mreže OCCRP koji su radili sa ubijenim Kucijakom. ]]> Ponudu da za 50.000 evra i opraštanje 20.000 evra duga ubije Kucijaka, Zoltanu Andrusku, kako je ispričao, uputila je Alena Žužova. Dala mu je sve što je bilo neophodno za ovaj zločin – ime, nekoliko fotografija i kućnu adresu novinara, piše OCCRP.

Žužova je prevodilac sa italijanskog, a radila je za jednog od najbogatijih ljudi u Slovačkoj – Marijana Kočnera.

Ne postoji jasan motiv zašto bi Žužova naručila Kucijakovo ubistvo, ali ubijeni novinar opsežno je pisao o Kočneru, koji je zbog njegovih otkrića i privođen.

Andrusko je kasnije policiji rekao da mu je Žužova kazala da je ubistvo naručio Kočner. Za razliku od Andruska, Žužove i još dvojice optuženih za ubistva Kucijaka i njegove verenice Martine Kušnjirove, protiv Kočnera nije podignuta optužnica.

Novi detalji o ovom ubistvu koje se dogodilo pre godinu dana otkriveni su pošto su novinari OCCRP-ja imali uvid u istragu slovačke policije.

Nadzor kuće pre ubistva

Nakon što je Andrusko, sredovečni slovački biznismen, prihvatio ponudu da ubije novinara, zatražio je pomoć od prijatelja Tomaša Saba, bivšeg policajca koji je dobro baratao oružjem i bio voljan da preuzme zadatak.

Andrusko je regrutovao i svog rođaka Miroslava Marčeka – bivšeg vojnika. Njih trojica su 5. februara prošle godine prvi put obišli Kucijakovu kuću u selu Veljka Mača, udaljenom 60 kilometara od Bratislave, glavnog grada Slovačke. Još najmanje šest puta išli su u obilazak, kako se čini, da bi nadzirali Kucijakovu večernju rutinu,otkrili su novinari OCCRP-ja.

Razvili su i taktiku kako da komuniciraju, a da ne ostave digitalni trag. Pozivali bi jedan drugog telefonima za jednokratnu upotrebu i prekidali vezu nakon prvog zvona – tako je onaj koji je vozio automobil znao da ostale koji su obilazili kuću treba da pokupi.

Novinar i njegova verenica nisu primetili ovaj nadzor, a ubice su oprobanu taktiku primenili i u noći ubistva.

Kada su 21. februara uveče stigli do Kucijakove kuće, on i njegova verenica Kušnjirova, međutim, nisu bili tu. Kucijaku, koji se vraćao sa posla, pokvario se automobil, pa je Kušnjirova morala da ode po njega.

Nešto kasnije, oko 20 časova, kada su verenici stigli, Sabo je bio spreman.

Ulazna vrata su bila otključana i Sabo je bez problema ušao unutra. Kušnjirova je bila u kuhinji. Jednim metkom iz pištolja sa prigušivačem pucao joj je u glavu, a kada je novinar čuo da se nešto dešava krenuo je iz podruma ka kuhinji. Sabo ga je dočekao pripremljen i upucao dva puta u grudi. Prilikom pucnjave stajao je toliko blizu Kucijaku da je na njegovim grudima ostala opekotina od cevi prigušivača, piše OCCRP.

Ubistvo verenice neplanirano

Nakon što je saznala da je bilo problema i da je osim Kucijaka ubijena i njegova verenica, Žužova je bila uzrujana ponavljajući da je to „nemoguće“.

Andrusko je, ipak, ubrzo isplaćen – 50.000 evra predato mu je u novčanicama od po 500 evra, umotanim u salvetu. Zadržao je 10.000, a ostatak podelio saučesnicima. Telo novinara i njegove verenice pronađeno je četiri dana nakon ubistva.

Majka Martine Kušnjirove, zabrinuta što joj se ćerka nekoliko dana ne javlja, pozvala je policiju. Policajci su joj rekli: „Znate mlade ljude, vole da popiju i da se zabave“, ali su ipak sat vremena kasnije otišli do kuće Kucijaka i Kušnjirove. Tamo su pronašli njihova tela.

Kada je vest o ubistvima objavljena, Slovačka je bila u šoku. Nijedan novinar nije ubijen u skorijoj istoriji ove zemlje.

Nakon nekoliko dana na ulicama Slovačke odraži su najveći protesti od pada komunizma u ovoj zemlji. Desetine hiljada građana zahtevalo je nezavisnu istragu i osudu uticaja koji organizovani kriminal o kom je Kucijak pisao, ima u Slovačkoj.

U narednih nekoliko meseci ostavke su podneli slovački premijer, nekoliko ministara, šef policije i direktor antikorupcijskog odeljenja Nacionalne agencije za kriminal.

Andrusko, Sabo, Marček i Žužova uhapšeni su i optuženi za ubistva novinara i njegove verenice. Niko drugi, međutim, nije se našao na optužnici za orkestriranje ovog zločina.

]]>
Thu, 21 Feb 2019 13:22:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41283/occrp-objavio-detalje-o-ubistvu-slovackog-novinara.html
Poverenik pokrenuo postupak protiv REM http://nuns.rs/info/news/41281/poverenik-pokrenuo-postupak-protiv-rem.html Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti pokrenuo je postupak nadzora prema Regulatornom telu za elektronske medije povodom objavljivanja velikog broja personalizovanih adresa elektronske pošte podnosilaca prijava. ]]> Ovo je objavljeno na Tviter nalogu Poverenika, kao i to da će o rezultatima nadzora javnost će biti blagovremeno obaveštena.

Prijavu je Povereniku uputio Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – Crta – a razlog je taj što je REM objavio 189 mejl adresa osoba koje su podnele žalbu na spot SNS-a koji vređa učesnike protesta i opoziciju.

]]>
Thu, 21 Feb 2019 09:39:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41281/poverenik-pokrenuo-postupak-protiv-rem.html
Kako je jedan spot za filmski program na RTS izazvao buru? http://nuns.rs/info/news/41278/kako-je-jedan-spot-za-filmski-program-na-rts-izazvao-buru-.html Ne može jedan čovek da vlada! Strašno je to što danas preživljavamo. Bezakonja i nasilja je mnogo. ]]> Raja živi ko stoka, glad je dotukla ljude. Jer još uvek veruješ da tvoja stranka treba da spašava ljude? Teži ste nam vi nego što je bila turska vlast! Ustali smo za pogažena prava naroda! – iako tako zvuči, ovo nije govor sa nekog od protesta „1 od 5 miliona“, već najava filmskog programa RTS-a za prošlu sedmicu.

Inserti i rečenice iz filmova koji su gledaoci javnog servisa bili u prilici da vide, vešto su izmiksovani tako da zvuče kao delovi govora protivnika aktuelnog režima. Zbog toga je filmska najava koja traje oko minut na društvenim mrežama imala ogroman broj pregleda uz niz komentara kako se u montaži RTS-a desila subverzija. Moglo se čak pročitati i da je dežurni montažer zbog spota suspendovan na mesec dana.

Međutim, u RTS-u kažu da ta informacija nije tačna.

– Za montažu je zadužena produkcija, pa tako i za ovu koja je najavljivala filmski program. Niko nije suspendovan, kažnjen niti pozivan na „informativni“ razgovor – rekao je za Danas izvor iz RTS-a koji je želeo da ostane anoniman.

Upitan da prokomentariše buru u javnosti koju je izazvao spot sa najavama filmova, naš sagovornik kaže da su komentari prilično zlonamerni, da u spotu nema ničeg spornog, a da ljudi u njemu vide ono što žele da vide. Na pitanje da li se radi o propustu montažera ili je spot namerno tako izmontiran kao podrška protestima, naš sagovornik je odgovorio kontrapitanjem – „A šta vi mislite? Kako vama deluje?“, aludirajući da je ovakav spot ipak urađen smišljeno.

Novinar RTS-a Milan Popović takođe je bio predmet komentara na društvenim mrežama, kada je na satiričan način, u stilu Barbare Životić, najavio prilog u svojoj emisiji.

– Niko mi nije zamerio jer je emisija „Najlepše pesme“ imala satiričan deo, te je sve to bilo u svrhu humora a ne ismevanja – kaže Popović. On dodaje da je apolitičan i da na njega nikada nije vršen bilo kakav pritisak na javnom servisu.

– Ne znam kako prolaze drugi, govorim u svoje ime. Čak i kada sam radio emisiju o propasti provincije u Srbiji, nije bilo reakcija „odozgo“. LJudi uvek reaguju lično, na spominjanje imena, a ne tema, koje su nekad bolnije i od same kritičke reči – ističe Popović.

Bujošević bez komentara

Generalni direktor RTS-a Dragan Bujošević i ovoga puta nije želeo da razgovara sa nama niti da prokomentariše buru u javnosti koju je izazvao spot sa filmskom najavom.

]]>
Thu, 21 Feb 2019 09:35:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41278/kako-je-jedan-spot-za-filmski-program-na-rts-izazvao-buru-.html
Počela je javna rasprava u vezi sa Nacrtom nove medijske strategije http://nuns.rs/info/news/41275/pocela-je-javna-rasprava-u-vezi-sa-nacrtom-nove-medijske-strategije-.html NUNS-ov poziv novinarima da se uključe u raspravu o nacrtu Medijske strategije: ]]> Drage koleginice i kolege,

Kao sto već verovatno znate, juče je počela javna rasprava po gradovima u vezi sa Nacrtom nove medijske strategije. Naše udruženje je aktivno učestvovalo u ovom procesu od samog početka, što kroz rad na alternativnom dokumentu sa kolegama iz Koalicije medijskih i noinarskih udruženja što kroz rad u radnoj grupi za izradu Strategije razvoja sistema javnog informisanja u RS. Stavovi našeg udruženja diskutovani su sa vama na prethodne dve skupštine, ali bilo je mogućnosti i da se uključite i date svoje predloge kroz online debatu. U narednih nekoliko dana smo još u prilici da aktivno učestvujemo u javnim debatama i online pošaljemo naše predloge i komentare, te vas pozivamo da se u što vecem broju uključite u ovaj proces i svi zajedno doprinesemo boljim uslovima rada u našoj profesiji.

Prva javna rasprava održana je juče u Novom Sadu, a sledće  tri rasprave u Nišu, Čačku i Beogradu.

Niš – petak, 22. februar, u 12 sati, sala Grada

Čačak – ponedeljak, 25. februar, u 12 sati, Centar za stručno usavršavanje Čačak

Beograd – sreda, 27. februar, u 12 sati, Klub poslanika

Javna rasprava o Nacrtu strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji traje do 01. marta 2019. godine.

Na sledećem linku možete naći i kompletan dokument Nacrta nove strategije https://www.srbija.gov.rs/specijal/362240

Primedbe, predlozi i sugestije u vezi sa Nacrtom strategije dostavljaju se do 01. marta 2019. godine Kabinetu predsednika Vlade na e-mail: medijska.strategija@gov.rs ili poštom na adresu: Nemanjina 11, 11000 Beograd, sa naznakom „Nacrt strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji“.

Pored prisustva na javnim raspravama bilo bi dobro da i pisanim putem uložimo sve primedbe na Nacrt strategije. U obzir treba uzeti i anekse Nacrta i ukoliko se ne slažete sa tim rešenjima, važno je da to takođe ostane u pisanom tragu. Ukoliko vam je potrebna pomoć, tu smo za vas.

Srdačno,

Sekretarijat NUNS - a

]]>
Wed, 20 Feb 2019 15:33:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41275/pocela-je-javna-rasprava-u-vezi-sa-nacrtom-nove-medijske-strategije-.html
Nedeljkov: REM direktno narušio interese građana http://nuns.rs/info/news/41271/nedeljkov-rem-direktno-narusio-interese-gradjana.html Ključno pitanje je – da li je REM (Regulatorno telo za elektronske medije) objavio mejl adrese ljudi koji su se žalili na spot Srpske napredne stranke namerno ili je u pitanju nemar. ]]> Ono oko čega nema dileme je da su tim činom direktno narušeni interesi građana, kaže za Danas Raša Nedeljkov, programski direktor Crte – Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost, komentarišući to što je REM, u zvaničnom odgovoru osobama koje su podnele žalbu na spot SNS-a obelodanili mejl adrese njih 189.

Ovaj postupak, prema rečima Raše Nedeljkova, budi osnovanu sumnju da je REM prekršio više odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Da bi proverili da li je zakon prekršen, podneli su prijavu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kako bi sproveo nadzor nad REM. Kako navodi Nedeljkov, u toku jučerašnjeg dana dobili su potvrdu da je njihova prijava primljena.

– Najveći problem je što građani čija je adresa objavljena, nisu REM-u dali odobrenje da njihove lične podatke koriste. Mi, koji smo putem sajta organizovali slanje prigovora REM-u, nismo čuvali te podatke, tako da smo ih videli tek kada ih je REM objavio, kaže Nedeljkov.

Drugi deo problema, dodaje on, je sama odluka REM-a o spotu SNS-a. Podsetimo, REM je ustanovio da ne postoji ništa sporno u tome što su pojedine televizije emitovale spot SNS-a iako nije predizborna kampanja. Obrazloženje im je da je to učinjeno tokom informativnih emisija, u prilozima o tim spotovima.

– To obrazloženje može da otvori Pandorinu kutiju pred naredne izbore – zaključuje Nedeljkov.

U toku jučerašnjeg dana pokušali smo od članice REM-a Olivere Zekić da dobijemo komentar, ali ona nije odgovarala na naše pozive i poruke.

Hoću Poverenika

Organizacija Crta pokrenula je juče akciju „Hoću Poverenika, a ne poslušnika!“, kako bi skrenula pažnju da „proces izbora Poverenika treba biti pokrenut i da je pri izboru neophodno poštovati kriterijume transparentnosti, otvorenosti i integriteta, da građani budu informisani o tome ko su potencijalni kandidati i kako bi nov Poverenik nastavio da obavlja svoju funkciju kao nezavisno i stručno lice“. Putem sajta srbijadoinformacija.rs može se poslati pismo Skupštini Srbije sa predloženim kriterijumima, koje je sastavilo više od 80 organizacija civilnog društva.

]]>
Wed, 20 Feb 2019 13:03:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41271/nedeljkov-rem-direktno-narusio-interese-gradjana.html
Telekom zvanično kupio Masko, cena nepoznata http://nuns.rs/info/news/41270/telekom-zvanicno-kupio-masko-cena-nepoznata.html Kao i u prethodne tri kupovine, zvanična dokumentacija ne pokazuje cenu za koju je Telekom Srbija platila kablovskog operatera „Masko“. Telekom i posle nekoliko molbi novinara Raskrikavanja nije odgovorio na pitanja za koliko je pazario nekoliko kablovskih operatera. ]]> Četvrta u nizu kompanija koju je Telekom pazario za svega nekoliko meseci je kablovski operater Masko na čijem se sajtu navodi da posluju od 2001. godine. Kako navode posluju isključivo na teritoriji Beograda, a preko Radijus Vektora u još nekoliko mesta u Srbiji. 

Telekom je za sve četiri kupovine (Kopernikus, Radijus vektor, Avcom i Masko) sakrio cenu u zvaničnoj dokumentaciji tako što je sa prodavcima sastavljao tzv. Glavni ugovor u kome se definišu detalji o finansijama, a u Ugovoru o prenosu udela koji se dostavlja Agenciji za privredne registre taj podatak izostavljao. 

U poslednjem izveštaju Ratela se ne navodi koliko Masko ima korisnika, a u rešenju Komisije za zaštitu konkurencije zbog zaštite poslovnih podataka navodi se okvirna cifra od 0 do 5 posto učešća na tržištu. Kada se međutim uporede podaci iz tog rešenja gde se kaže da Telekom ima 25 odsto učešća na tržištu distribucije medijskog sadržaja, a Avcom 3 te da kupovinom Maska koncentracija Telekoma neće preći 30 odsto, može se zaključiti da Masko ima manje od 2 odsto korisnika, tj manje od 36 hiljada korisnika. 

 Izvod iz rešenja Komisije za zaštitu konkurencije



Zvanična dokumentacija ne pokazuje ni koliko je novca Telekom utrošio na kupovinu Radijus vektora i Avcoma, ali su za list Danas kazali da su kablovskog operatera Radijus vektor platili oko 108 miliona evra, a Avcom oko 12,5 miliona evra. 

Telekom nije odgovorio na nekoliko molbi novinara Raskrikavanja, ali i Zahtev o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja za dostavljanje dokumentacije u vezi sa ovim kupovinama. 

Podsetimo, ključni ugovor o prodaji kablovskog operatera Kopernikus državnom Telekomu takođe nije objavljen, ali se iz dokumentacije do koje su došli novinari Raskrikavanja može zaključiti da je Kopernikus prodat Telekomu za 195 miliona evra. 

Naime, vlasnici kablovskog operatera„Kopernikus Techonology“, dve ofšor firme sa Kipra, da bi prodali firmu Telekomu, morali su prvo da ponude jedan drugom deo vlasništva - kako bi ispunili pravo preče kupovine. Sastavili su dokumentaciju u kojoj formalno nude jedan drugom vlasništvo u firmi i odbijaju ponudu.

Tako se navodi da je „KPNK CY Holdings“ odbio da kupi udeo „Kopernikus Corporation ltd“ za 105 miliona evra, dok je „Kopernikus Corporation ltd“ odbio da kupi udeo drugog vlasnika za 90 miliona evra. Odlučili su da pod istim uslovima svoje udele prodaju Telekomu Srbija, što u zbiru iznosi 195 miliona evra. 

„Shodno navedenom, saglasni smo da Vaš udeo, a koji će predstavljati udeo od 49% osnovnog kapitala Društva, prodate pod istim uslovima pod kojima ste nama učinili ponudu, privrednom društvu Preduzeću za telekomunikacije Telekom Srbija“, navodi su u jednom od obaveštenja o odricanju od prava preče kupovine potpisan 1. novembra 2018.

Istog dana potpisan je i glavni ugovor sa Telekomom kada i ova dokumentacija - 1. novembra 2018.

Prema Ugovoru o prenosu udela, Telekom je „Kopernikus Technology“ kupio od dve ofšor firme registrovane na Kipru - „Kopernikus Corporation (Cyprus) Ltd“ i „KPNK CY Holdings Limited“. 

Iza prve stoji Srđan Milovanović, novi vlasnik televizija PRVA i 02 i brat poverenika Srpske napredne stranke, a iza druge je poljski investicioni fond Abris.

]]>
Wed, 20 Feb 2019 10:53:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41270/telekom-zvanicno-kupio-masko-cena-nepoznata.html
Laž kao model ponašanja http://nuns.rs/info/news/41267/laz-kao-model-ponasanja.html Javnost je oduvek bila u zoni komfora zato što je od medija očekivala da dobije tačnu i nepristrasnu informaciju, izjavio je FoNetu novinar Cenzolovke Denis Kolundžija, koji smatra da sada živimo u vremenu težnje da građani izgube poverenje u novinare i istinu. ]]> On je, u okviru serijala Pres Ekstra, istakao da bi novinar, po definiciji, trebalo istinito da izveštava.

Ukazao je, međutim, da se, onog trenutka kada se novinari dezavuišu, stvara prostor u kojem se relativizuje istina i izjednačava sa onim što niko neće da nazove pravim imenom.

Prema mišljenju Kolundžije, ne postoji pojam lažnih vesti, jer su one oksimoron za izmišljotine i fabrikovane kvazi informacije.

Kako je predočio, njihova namera je izazivanje konfuzije u javnosti, radi postizanja određenog cilja raznih interesnih grupa.

Lansiranje trolova u formi medija ili izvora informacija predstvalja alarm za javnost da se takve vesti proveravaju, objasnio je Kolundžija.

Takođe, on je ocenio da se danas zloupotrebljava činjenica da niko nema vremena za proveravanje vesti.

Trebalo bi apelovati i naučiti ljude da nijednu informaciju ne uzimaju zdravo za gotovo, naglasio je Kolundžija, čak i u slučaju medija sa kredibilitetom koji su čvrsto opredeljeni da izveštavaju prema Kodeksu novinara.

On je ukazao i na problem da država, preko konkursa za sufinansiranje projekata, odvaja velike sume novca za medije koji svakodnevno plasiraju lažne vesti.

Takvi mediji, za koje je utvrđeno da na godišnjem nivou plasiraju na stotine lažnih vesti, ne bi trebalo da dobiju ni dinar od države, izjavio je Kolundžija.

On smatra da političari ne trpe nikakve konsenkvence za izgovorenu neistinu, čime se i običnim ljudima nameće model ponašanja da, ukoliko lažu, neće snositi nikakve posledice.

Mislim da će se "čuvarima vatre" koji su dovoljno ludi i uporni da govore istinu to isplatiti, samo niko ne zna kada će doći taj dan kada će se istina ponovo ceniti, a laž osuđivati, zaključio je Kolundžija.

]]>
Wed, 20 Feb 2019 10:50:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41267/laz-kao-model-ponasanja.html
Četvrta internet škola digitalnog novinarstva http://nuns.rs/info/news/41266/cetvrta-internet-skola-digitalnog-novinarstva.html Besplatna škola Slavko Ćuruvija fondacije za mlade novinare ]]> Slavko Ćuruvija fondacija ove godine organizuje četvrtu Školu digitalnog novinarstva u Srbiji. Proces prijavljivanja otvoren je do 4. marta, a program traje od 29. marta do 9. juna.

Ove godine Škola digitalnog novinarstva je namenjena zaposlenim i nezaposlenim novinarkama, novinarima i studentima novinarstva starosti od 20 do 35 godina. Potrebno je poznavanje rada na računaru, a prednost imaju oni koji rade za lokalne medije.

Pored veština neophodnih za rad u digitalnom okruženju, polaznici će steći uvid u metode i iskustva istraživačkih i analitičkih novinara, a poseban deo programa biće posvećen etičkim standardima.

Najveći deo aktivnosti Škole biće organizovan online, u fleksibilnom vremenskom rasporedu, a biće održane i tri žive vikend-radionice sa pokrivenim troškovima puta i smeštaja.

Među predavačima će se naći Pavle Zlatić, doskorašnji glavni i odgovorni urednik sajta B92, Antonela Riha, novinarka i bivša urednica u B92NIN-u i RTS-u, Tamara Skrozza, novinarka nedeljnika Vreme, agencije FoNet, sajta Cenzolovka i dugogodišnja članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, Perica Gunjić, glavni i odgovorni urednik sajta Cenzolovka i mnogi drugi poznati novinari.

Detaljne informacije o Školi, uslovima i procesu prijavljivanja mogu se naći na adresi https://skoladigitalnognovinarstva.rs/

]]>
Tue, 19 Feb 2019 15:59:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41266/cetvrta-internet-skola-digitalnog-novinarstva.html
Branko Čečen: Nemoralno i odvratno ponašanje urednika u tabloidima http://nuns.rs/info/news/41265/branko-cecen-nemoralno-i-odvratno-ponasanje-urednika-u-tabloidima.html Govoreći o novinarki Srpskog telegrafa koja je dala otkaz jer nije htela da piše "pljuvački" tekst o Draganu Bjelogrliču, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Branko Čečen. je u Novom danu televizije N1 rekao da kada neko da ostavku iz tih razloga u tabloidu to je fantastičan signal. ]]> On je rekao da neki ljudi ne prelaze neke granice, ali da su urednici ti koji prave od onoga što im donesu novinari takve tekstove.

„To je dosta nemoralno i odvratno. Iako je to sredstvo prvljave političke borbe, ali ko su ljudi koji se nazivaju mojim kolegama, koji voljno učestvuju u tome, ko su urednici koji potpisuju to, ko su urednici koji kažu mladim kolegama da treba tako da se radi, kako odu kući i i sednu za sto sa svojom ženom i decom, i kažu – evo, ići ćemo na letovanje, zaradio tata, ili – kako ti se mama danas istakla na poslu… To meni nije jasno“, upitao je on.

Ceo tekst prčitajte na sajtu televizije N1 OVDE.

]]>
Tue, 19 Feb 2019 15:01:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41265/branko-cecen-nemoralno-i-odvratno-ponasanje-urednika-u-tabloidima.html
Struka traži da medijska strategija stvori uslove da se smanje pritisci http://nuns.rs/info/news/41260/struka-trazi-da-medijska-strategija-stvori-uslove-da-se-smanje-pritisci.html Medijska strategija koja je u izradi morala bi da unapredi medijske slobode i da omogući da se smanje pritisci na medije, rečeno je na prvoj javnoj raspravi o Nacrtu strategije razvoja sistema javnog informisanja u Srbiji, koja se održava u Skupštini grada Novog Sada. ]]> Predstavnici medija, medijskih i novinarskih udruženja, nevladinih organizacija i fondacija kazali su da su mediji koji se trude da izveštavaju profesionalno izloženi različitim vrstama političkih i ekonomskih pritisaka od strane vlasti, s krajnjim ciljem da takvi mediji budu ugušeni.

Rečeno je i da je na taj način "u tišini ugušeno više od 40 lokalnih televizija u Srbiji, dok istovremeno država uvodi praktično monopol na informisanje na nacionalnom nivou, o čemu svedoči i nedavna kupoprodaja televizija 02 i Prva".

Posebno je istaknut problem brojnih nepravilnosti koje postoje u sistemu projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa.

Predstavnici medija, medijskih i novinarskih udruženja kazali su da se "kroz sistem projektnog sufinansiranja izrazito favorizuju mediji koji su bliski vlastima".

Takođe, kako je rečeno, pojedine lokalne samouprave u komisije koje odlučuju o dodeli sredstava putem projektnog sufinansiranja imenuju osobe koje nemaju veze s medijima i novinarstvom, a postoje i lokalne samouprave koje uopšte ne raspisuju konkurse za sufinansiranje medijskih sadržaja i za to ne snose nikakve zakonske sankcije.

Oni su se požalili i na ekonomske pritiske na medije koji nisu bliski režimu i koji zbog toga ostaju bez reklama i ugovora sa javnim preduzećima, dok im istovremeno država učestalo šalje različite inspekcije.

Naveli su da veliki problem predstavlja i činjenica da institucije gotovo po pravilu odbijaju medijima i novinarima da dostave informacije od javnog značaja.

Čuo se i predlog da službenici i funkcioneri koji odbiju da medijima dostave informacije od javnog značaja treba da snose krivične sankcije, a ne prekršajne, kao što je sada slučaj.

Ocenjeno je da sve navedeno svedoči o tome da je "cilj da se skrajnu ili ugase mediji koji su kritički opredeljeni prema vlasti i koji profesionalno rade svoj posao".

Rečeno je da su tužbe protiv medija sve češće i sve efikasnije, dok s druge strane, tužbe koje mediji podnose protiv države se veoma sporo rešavaju. 

Predsednik Radne grupe za izradu medijske strategije Dejan Stojanović iz Ministarstva kulture i informisanja rekao je da se Radna grupa suočavala sa problemom nedostatka različitih vrsta istraživanja i analiza tokom izrade Nacrta Medijske strategije. 

Javnoj raspravi prisustvovali su, između ostalih, i predstavnici Medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji. 

]]>
Tue, 19 Feb 2019 14:33:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/41260/struka-trazi-da-medijska-strategija-stvori-uslove-da-se-smanje-pritisci.html