NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html Deo opozicije traži sastanak sa RTS-om i povratak pluralizma na javni servis http://nuns.rs/info/news/50547/deo-opozicije-trazi-sastanak-sa-rts-om-i-povratak-pluralizma-na-javni-servis.html Demokratska stranka Srbije saopštila je da je na sastanku opozicije doneta odluka da se Radio-televiziji Srbije uputi zahtev za sastanak, na kome će se insistirati na stvaranju uslova za vraćanje političkog pluralizma, zastupljenost opozicije i kritičkih mišljenja i stavova na javnom servisu. ]]> Kako se navodi, takava odluka doneta je u utorak na sastanku opozicije, uz očekivanje da će uskoro biti izabrano novo rukovodstvo RTS.

Sastanku su prisustvali predstavnici Pokreta Dosta je bilo, Zelene stranke, Pokreta „Jedan od pet miliona“, Nove stranke, Pokreta slobodnih građana, Socijaldemokratske stranke, Pokreta Srce grada, Čuvara Starog grada i DSS, a „opravdano mu nije prisustvovao“ pokret „Ne davimo Beograd“.

]]>
Thu, 22 Oct 2020 10:50:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50547/deo-opozicije-trazi-sastanak-sa-rts-om-i-povratak-pluralizma-na-javni-servis.html
Studija: Mediji u Srbiji i na Kosovu doprinose jačanju osećanja različitosti među ljudima http://nuns.rs/info/news/50544/studija-mediji-u-srbiji-i-na-kosovu-doprinose-jacanju-osecanja-razlicitosti-medju-ljudima.html Mediji u Srbiji i na Kosovu doprinose jačanju osećanja različitosti među etničkim zajednicama. ]]> Ovo je glavni zaključak studije objavljene u junu 2020. godine koju je inicirala NVO Peaceful Change initiative– PCikaodeo projekta ALVED, a kreirala i realizovala organizacija IPSOS–Strategic Marketing, saopštile su Građanske inicijative.

„Studija pokazuje da narativi koji stvaraju podele postoje i u srpskim i u kosovskim medijima. Analiza medijskih sadržaja u oba slučaja pokazuje da je intenzitet fenomena ‘drugosti’ baziran na produbljivanju polarizacije dva entiteta i da ga karakterišu emotivno obojeni narativi. Studija je pokazala da mediji u Srbiji i na Kosovu doprinose polarizaciji entiteta time što naglašavaju razlike i propuštaju da istaknu sličnosti“, navodi se u saopštenju.

Kako su rekli, rezultati istraživanja pokazuju da srpski mediji imaju tendenciju otpora u svom odnosu prema Kosovu što se reflektuje kroz izveštavanja, fakenews, dezinformacije i emotivno naglašeno neprofesionalno novinarstvo.

„Srpska javnost smatra da su mediji odgovorni za negativan stav javnog mnjenja u vezi sa odnosima Srbije i Kosova dok kosovska javnost, prema zaključcima studije, odgovornost pripisuje političkom establišmentu koji stvara govor mržnje, stereotipe i predrasude“, ističe se u saopštenju.

Na osnovu rezultata istraživanja, generalna percepcija javnog mnjenja je da mediji imaju nesumnjiv uticaj na kreiranje mišljenja i u Srbiji i na Kosovu, kažu oni. Ipak, mediji se ne smatraju presudnim u procesu pomirenja jer je za tako nešto neophodna politička volja.

]]>
Thu, 22 Oct 2020 10:48:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50544/studija-mediji-u-srbiji-i-na-kosovu-doprinose-jacanju-osecanja-razlicitosti-medju-ljudima.html
Odložena sednica REM-a, novinari nisu mogli da prisustvuju zbog mera http://nuns.rs/info/news/50538/odlozena-sednica-rem-a-novinari-nisu-mogli-da-prisustvuju-zbog-mera.html Većina članova Regulatornog tela za elektronske medije (REM) je na predlog članice tog tela Višnje Aranđelović odlučila da odloži današnju sednicu, na kojoj je trebalo da se raspravlja o rijaliti programima i izveštavanju tokom izborne kampanje, jer nisu mogli da joj prisustvuju novinari, saopštilo je Udruženje novinara Srbije (UNS). ]]> Sledeća sednica zakazane je za 2. novembar, kada će biti obezbeđena sala u kojoj će moći da se ispoštuju epidemiološke mere, kako bi i novinari mogli da prisustvuju.

Na dnevnom redu današje sednice Saveta bile su tačke za koje je javnost bila zainteresovana, zbog čega je Aranđelovićeva insistirala da joj prisustvuju i novinari.

Odlučivanje o Nacrtu pravilnika o vremenu emitovanja rijalitija prisilnog okruženja, završnom izveštaju službe REM o medijskom izveštavanju u predizbornoj kampanji, kao i o zahtevu Adria Media Grupe za kontrolu rada televizije N1, bilo je između ostalog u planu za današnju sednicu REM.

Nakon što je UNS u ponedeljak poslao zahtev za izveštavanje sa sednice, od REM je istog dana stigao potvrdan odgovor, ali je danas zahtev odbijen.

"Usled pogoršanja epidemiološke situacije na teritoriji Beograda REM nije u mogućnosti da omogući potpunu bezbednost za sve koji žele da prisustvuju današnjoj sednici, zbog čega je odlučeno da joj prisustvuju samo zaposleni u regulatoru", navodi se u odgovoru UNS.

Članovi Saveta REM danas je trebalo da donesu odluku o Nacrtu pravilnika kojim rijaliti programi prisilnog okruženja prelaze u noćni termin, od 23 do 6 sati ujutru.

On se potom šalje Ministarstvu kulture i informisanja na mišljenje, koje nije obavezujuće, pa sledi javna rasprava posle koje REM donosi krajnju odluku.

Da rijaliti programi prisilnog okruženja imaju štetan uticaj na maloletnike, ali i na čitavo društvo, zaključak je prethodne sednice Saveta članova REM.

]]>
Wed, 21 Oct 2020 15:35:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50538/odlozena-sednica-rem-a-novinari-nisu-mogli-da-prisustvuju-zbog-mera.html
Pašalić: Ekonomski pritisci na novinare utiču na objektivnost http://nuns.rs/info/news/50535/pasalic-ekonomski-pritisci-na-novinare-uticu-na-objektivnost.html Zaštitnik građana Zoran Pašalić ocenio je da je ekonomski status novinara jedan od najvažnijih uslova za postojanje profesionalnih i slobodnih medija i najavio da će insistirati na formiranju jedinstvene baze podataka o napadima na novinare, u kojoj bi kao poseban segment bili izdvojeni ekonomski pritisci. ]]> "Jedan od uslova za objektivnost novinara je da su rasterećeni od svih vrsta pritisaka, pre svega od ekonomskih, jer im od njih zavise svakodnevna egzistencija i rad", izjavio je Pašalić uoči sutrašnjeg sastanka Radne grupe za izradu medijske platforme

"Кao ekonomski pritisak, prema podacima koje imamo, može se računati i to što novinari u Srbiji često rade bez ugovora o radu ili po ugovorima koje je lako raskinuti, primaju plate koje su često ispod republičkog proseka i čija isplata neretko kasni, rade prekovremeno posebno u sadašnjim uslovima pandemije, stalno su izloženi povećanju radne norme, honorarni saradnici su u izuzetno teškom položaju", naveo je Pašalić.

Zaštitnik građana smatra da ovakvi uslovi rada ugrožavaju objektivnost i profesionalnost novinara i medijskih radnika, a vrlo često dovode i do autocenzure jer u takvim uslovima rada nema motivacije pa ni želje za profesionalnim obavljanjem posla što vodi ka urušavanju ove profesije.

Pašalić je saopštio da neće odustati od ideje formiranja jedinstvene baze podataka o napadima na novinare, u kojoj će kao poseban segment biti izdvojeni ekonomski pritisci.

"U saradnji sa svim nadležnim organima i novinarskim udruženjima tražićemo način da se ti pritisci anuliraju i onemogući njihov ponovni nastanak", naveo je Pašalić u saopštenju.

]]>
Wed, 21 Oct 2020 15:33:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50535/pasalic-ekonomski-pritisci-na-novinare-uticu-na-objektivnost.html
Novinarki portala Nova.rs nije dozvoljeno da prisustvuje suđenju za Savamalu http://nuns.rs/info/news/50532/novinarki-portala-novars-nije-dozvoljeno-da-prisustvuje-sudjenju-za-savamalu.html Suđenje po tužbi privrednog društva "Transport peroni d.o.o" protiv firmi "Milenium tim" i "Beograd na vodi", kao i Grada Beograda i Republike Srbije, odnosno MUP-a, zbog ilegalnog rušenja objekata u Savamali u izbornoj noći između 24. i 25. aprila 2016.godine, a radi naknade štete, počelo je u Privrednom sudu, a novinarima portala Nova.rs bilo je zabranjeno da prisustvuju pretresu. ]]> Naime, i pored toga što je redakcija Nova.rs uredno obavestila sud da će novinarka portala prisustvovati glavnom pretresu u svojstvu javnosti, što je takođe od suda zahtevao i predstavnik firme “Transport peroni”, sudija Žanka Radić nije želela da dopusti prisustvo javnosti u sudnici, ističući da novinari za to nemaju dozvolu predsednika suda.

Inače, u odgovoru koji je sud ranije danas uputio redakciji Nova.rs na zahtev za akreditacije, navedeno je da se precizira samo ono što se odnosi na zahtev za fotografisanje, dok o prisustvu novinarke nije bilo ni reči. Samim tim redakcija je smatrala da se prisustvo novinarke ni ne dovodi u pitanje, s obzirom na to da ni jedan sud u Beogradu ne traži akredtaciju za prisustvo javnosti – na javnom suđenju.

Vladimir Marković, predstavnik oštećenog društva, pokušao je da ubedi sudiju da prisustvo novinara ne može biti sporno po zakonu, a nakon što je ona odbila da ih pusti u sudnicu, usledio je zahtev za njeno izuzeće. Suđenje je zbog toga prekinuto, a biće nastavljeno nakon što predsednik suda odluči o tom zahtevu.

Nova.rs podseća da zbog bespravnog rušenja u Hercegovačkoj ulici u centru Beogradu niko nikada nije odgovarao, a ni posle četiri godine nisu identifikovani famozni fantomi koji su te večeri upali sa bagerima u ovaj kvart. Predsednik Republike Srbije Aleksadar Vučić izjavio je da iza ovog čina stoje “kompletni idioti”, a potom i gradska vlast Beograda.

Ipak, istraga o pravim krivcima još uvek tapka u mestu.

]]>
Wed, 21 Oct 2020 15:32:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50532/novinarki-portala-novars-nije-dozvoljeno-da-prisustvuje-sudjenju-za-savamalu.html
Onlajn debata: Mediji u Srbiji izgubili sponu sa građanima http://nuns.rs/info/news/50528/onlajn-debata-mediji-u-srbiji-izgubili-sponu-sa-gradjanima.html Mediji treba da stvaraju sponu sa publikom, građanima, a u Srbiji je to izgubljeno, jer je fokus na vestima sa državnog nivoa, rečeno je u onlajn debati "Od koga zavise nezavisni mediji", uz ocenu da treba razlikovati novinare od PR stručnjaka koji su "ušli" u profesiju. ]]> Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Norbert Šinković rekao je da, kada se govori o nezavisnim medijima, treba u fokusu imati regionalne i lokalne medije.

„Mediji treba da stvaraju sponu sa publikom i građanima, koju smo mi izgubili. Mnogo smo fokusa stavili na prenošenje informacija i vesti o događajima sa državnog nivoa“, ukazao je Šinković.

Time smo izgubili iz fokusa čoveka, a nezavisni mediji treba da vrate građanina u fokus i priče koje su direktno povezane sa ljudima i njihovim životom, smatra on.

„Ako ne poštujete pravila, kršite konstantno, namerno i sa političkim ili partijskim ciljevima kodeks profesije, vi niste novinar“, upozorio je Šinković.

Bez obzira da li imate nacionalnu frekvenciju i 150 izdanja na deset jezika, vi niste novinar jer ne poštujete fundamentalne stvari profesije, ponovio je on.

„Mi smo prošle godine imali nekoliko slučajeva pred Sudom časti i nekoliko isključenja iz NDNV, jer ne možete biti član ako kršite pravila i statut“, naveo je Šinković.

Novinarka portala Talas.rs Lana Avakumović podsetila je da je portal prošlog leta, kada se zahuktavala priča o učešću ili bojkotu izbora, napravila serijal autorskih tekstova na tu temu.

„Ti tekstovi su bili veoma čitani. Našu ulogu vidim u domenu pokretanja i učešću u analitičkim raspravama o nekim pitanjima za koja smatramo da su važna“, ocenila je ona.

Avakumović je rekla da Talas nije vrednosno neutralan mediji i važno joj je da se portal uključuju u rasprave sa određenog stanovišta.

Novinarka KRIK Jelena Vasić upitala je šta bi bilo da nema istraživačkih medija i novinara, poput priče BIRN, jer se onda ne bi znalo da se manipuliše brojem umrlih od korone.

Te priče nema u mejnstrim medijima, rekla je Vasić u IREX onlajn debati „Od koga zavise nezavisni mediji“, u okviru kampanje „Podrži medije – nezavisni mediji zavise od tebe“.

„Postoje priče koje su istraživački novinari otkrili i došli do velikog broja građana, poput naše priče „Tetka iz Kanade“ povezane sa ministrom odbrane Aleksandrom Vulinom, koja je postala evergrin“, ukazala je Vasić.

Mi donesemo proverenu informaciju našim čitaocima, a nije naš problem što država ne radi svoj posao, ukazala je Vasić i dodala da će u nekom trenutku sistem profunkcionisati i onda će neko reći, hajde ove slučajeve da procesuiramo.

Vasić je rekla da je skovan naziv „medijski radnici“ za one koji rade u tabloidima i to je razlika sa novinarima, koji rade profesionalno, koji donose javnosti proverenu, objektivnu informaciju, koju potvrđuje nekoliko izvora.

„Mi besplatno dajemo svoj sadržaj, a onda pozivamo građane da doniraju i finansijski podrže KRIK. Ja sam zadovoljna odzivom, jer kada neko prepozna vašu vrednost, on je spreman da izdvoji 500, 700 dinara mesečno“, rekla je ona.

Sa IREX razvijamo model i poboljšavamo stranicu za donacije, istakla je Vasić, koja dodaje da su troškovi veliki i ponavlja da je sadržaj besplatan.

Direktor Newsmax Adria Slobodan Georgiev naveo je, u snimljenoj izjavi, da pravi novinari, kojih ima 100 u celoj Srbiji, i njihove priče imaju u limitiranom prostoru veliki domet.

„Neke priče imaju neverovatan domet i ne mogu se ignorisati, a nevolja je što nemamo nijedan mediji sa nacionalnom frekvencijom, već su to umesto televizije zauzele PR službe i lažu ljude stalno, podmećući lažno novinarstvo za pravo“, ukazao je Georgiev.

Novinarka RTV Vojvodine Ljubica Gojgić rekla je da se živi u vremenu kada se čini „da je postalo lako biti novinar“ i da joj se čini da su svi dali doprinos urušavanju novinarske profesije i percepcije novinara.

„Vaša publika deklarativno želi kvalitetno novinarstvo, ali na kiosku poseže za tabloidom“, rekla je Gojgić u snimljenoj poruci.

Novinari su sami urušili svoju profesiju onog trenutka kada su među novinare pustli aktiviste, PR stručnjake, kada se pomešalo da li izveštavaš o događaju u interesu javnosti ili slediš agendu koja ti je zadala vlast ili neka druga interesna grupa, predočila je ona.

Gojgić je ukazala da je i siromaštvo urušilo novinarstvo, siromaštvo u džepu i siromaštvo duha.

Dušan Mašić, Business Development Manager, BBC MENA&West Asia, rekao je da medijima nedostaje centar okupljanja, kao što je devedesetih bio B92 ili ANEM.

„Smatram da je neophodna jaka medijska asocijacija koja će se baviti medijskim sadržajem, što nisu NUNS i UNS koji se bave profesijom i statusom novinara“, rekao je Mašić u ranije snimljenoj poruci.

]]>
Wed, 21 Oct 2020 15:28:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50528/onlajn-debata-mediji-u-srbiji-izgubili-sponu-sa-gradjanima.html
Vlahović o cenzuri: Isto je kao u komunizmu, samo još gore http://nuns.rs/info/news/50524/vlahovic-o-cenzuri-isto-je-kao-u-komunizmu-samo-jos-gore.html Ja sam, kao i svi. bio zaista šokiran kada sam pročitao saopštenje Ministarstva kulture povodom upada huligana na izložbu u Staroj kapetaniji, i nisam mogao da verujem šta čitam. Pomislio sam da nisu u pitanju štamparske greške. kaže za Nova.rs karikaturista, ilustrator i umetnik Jugoslav Vlahović. ]]> Međutim, na Vlahovićevo iznenađenje, ispostavilo se da nije greška.

– Greška je očigledno u glavama – kaže Vlahović.

Čitava situacija povodom izložbe strip umetnika, okupljenih u grupi “Momci”, počev od vandalskog ulaska petnaestak huligana u Staru kapetaniju, preko bacanja suzavca i cepanja dela, do sramotne reakcije Ministarstva kulture kroz dva saopštenja, kojima se praktično abolira nasilni čin, a eksponati u zemunskoj galeriji nazivaju “degenerisanim“, karikaturistu, ilustratora i profesora na Fakultetu primenjenih umetnosti je vratila u nešto što je mislio da je davno prošlo vreme.

– Sve ovo me je podsetilo na vreme kada sam počinjao da se bavim umetnošću pre pola veka. Bio sam pod velikim uticajem andergraund stripa, koji sam upijao boraveći toga leta u Americi. Vrativši se u zemlju, probao sam u “Stradiji” i “Studentu” da neke slobodnije metafore provučem kroz neke svoje stripove, ali to je bilo zabranjeno – seća se Vlahović, uz opasku da su tada, na njegovu sreću, za sve odgovarali samo urednici, ne i saradnici.

I posle poluvekovne karijere, tokom koje je uradio toliko toga, opet je iznenađen. A uradio je na hiljade i hiljade karikatura, ilustracija, naslovnih strana, objavljivanih, osim u matičnom NIN-u, i u “Njujork tajmsu”, italijanskoj “Republici”, “Tajmu”, pariskom “Mondu”, “Bildu”, dizajnirao kontroverzne omote ploča, većinom za sastav “Riblja čorba”, i tokom prelomnih šezdesetih godina 20. veka istrčavao nag na scenu u mjuziklu “Kosa”, jer, kako je jednom poručio, “hrabrost je nužna u umetnosti”.

 

– I ne mogu da verujem da se posle 50 godina opet slično dešava, u nekom stvaralačkom smislu. Ali, problem je što su sada  stvari još gore i radikalnije. To da se neka dela fizički uništavaju u komunizmu je bilo nezamislivo. Naravno, bila je tada prisutna neka “proceduralna regulacija”, koja se nama nije dopadala, ali tražili smo da se uspostavi sloboda stvaralaštva. I izborili smo se za mnogo toga. I sad, evo nekog povratka cenzure, koji me je zgrozio. Moramo se odupreti tome, svi, čak i mi stariji umetnici, koji imamo iskustvo kada su u pitanju zabrane. A pogotovo ovi mladi umetnici koji se, znajući ih, sigurno neće dati. Nadam se da će otpor svih nas biti još žešći – kaže Jugoslav Vlahović.

Na otpor su proteklih dana pozivali i različite umetničke organizacije, i ugledne ličnosti iz našeg kulturnog života. A na otpor i zaustavljanje cenzure i društvene stigmatizacije umetnika pozvalo je i udruženje, čiji je Vlahović član ULUS, organizujući u nedelju skup podrške strip crtačima, ali i svim drugim kolegama, ispred “Cvijete Zuzorić” na Kalemegdanu, kome je prisustvovao i karikaturista, ilustrator i profesor.

]]>
Wed, 21 Oct 2020 15:21:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50524/vlahovic-o-cenzuri-isto-je-kao-u-komunizmu-samo-jos-gore.html
Ana Brnabić: Akcioni plan za Medijsku strategiju u prvih 100 dana rada nove Vlade Srbije (VIDEO) http://nuns.rs/info/news/50522/ana-brnabic-akcioni-plan-za-medijsku-strategiju-u-prvih-100-dana-rada-nove-vlade-srbije-video.html Mandatarka za sastav nove vlade Ana Brnabić izjavila je da akcioni plan za Medijsku strategiju „mora biti usvojen u prvih 100 dana rada nove vlade“ ]]> Gostujući sinoć u emisiji „Upitnik“ na RTS-u, Ana Brnabić je na pitanje da li postoji problem u primeni Medijske strategije, na čiji izostanak je ukazano u poslednjem izveštaju Evropske komisije o Srbiji, odgovorila da je problem zapravo u tome što „zbog objektivnih okolnosti“ još uvek nije usvojen akcioni plan, ali da je njegovo usvajanje jedan od prioriteta vlade koju će predvoditi.

„Ono što mora da se uradi u prvih 100 dana rada vlade jeste usvajanje akcionog plana i početak implementacije Medijske strategije“, navela je dosadašnja predsednica Vlade Srbije, na čijoj je sednici 30. januara ove godine usvojen tekst Medijske strategije za period 2020–2025. godine.

Po usvajanju tog dokumenta bilo je najavljeno da će prateći akcioni plan biti usvojen do 16. maja. Ana Brnabić sinoć na RTS-u nije želela da precizira koje su objektivne okolnosti sprečile njenu vladu da do sada usvoji akcioni plan, ali je član Radne grupe za izradu akcionog plana, advokat Veljko Milić ranije za Cenzolovku naveo da je zapelo kod izjašnjavanja ministarstava o samom nacrtu teksta.

Rok od tri meseca za izradu akcionog plana, dodao je, postavila je Radna grupa – koja se sastoji od predstavnika novinarskih udruženja, sindikata, medijskih eksperata, države (ovim poslednjim prigovaralo se da sastancima i ne prisustvuju) – i oni su svoj deo posla uradili.

„Postupak je takav da tekst ide na usaglašavanje resornim ministarstvima i tu nismo naišli na tako brzu reakciju“, objasnio je Milić koji je i stručnjak za medijsko pravo.

„Pojedinim ministarstvima trebalo je mnogo vremena da se izjasne. Neka su to učinila doslovno tek pre neki dan, a neka se uopšte nisu oglasila. Imali smo jednu veliku pauzu, s njihove strane, jer je Vlada u tehničkom mandatu. Dakle, izrada akcionog plana jeste pri kraju, ali u ovom trenutku nije moguće proceniti u kom periodu bi on mogao biti usvojen.“

Mandatarka Ana Brnabić sinoć je navela da je ponosna što su u procesu izrade nove Medijske strategije učestvovala sva relevantna novinarska i medijska udruženja, koja su imala polovinu mesta u Radnoj grupi, „za razliku od prethodne Medijske strategije kada su imali samo jedno mesto“. Nije bilo lako, istakla je, ali se uz podršku OEBS-a, Delegacije EU u Srbiji, Fondacije Konrad Adenauer i Ambasade Norveške došlo do kvalitetnog dokumenta.

]]>
Wed, 21 Oct 2020 15:18:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50522/ana-brnabic-akcioni-plan-za-medijsku-strategiju-u-prvih-100-dana-rada-nove-vlade-srbije-video.html
Preminula novinarka i filmska kritičarka Danka Nikolić http://nuns.rs/info/news/50516/preminula-novinarka-i-filmska-kriticarka-danka-nikolic.html Danka Nikolić, dugogodišnja novinarka Informativnog programa RTS-a, preminula je u 90. godini u Pragu. ]]>

Danica Danka Nikolić je rođena u Beogradu 15. maja 1931. godine. Bila je arheolog po obrazovanju, novinar po opredeljenju.

U Televiziji Beograd je od 1959, kao novinar Informativnog programa, izveštač i komentator najčešće iz oblasti kinematografije, autorka priloga za Dokumentarno popodne iz zlatnih šezdesetih i sedamdesetih, kada su rođeni Bitef (1967), Bemus (1969), Fest (1971), Džez festival (1971).

Izdvajala je iz celokupnog i bogatog televizijskog rada izveštavanja sa filmskih festivala u Puli i razgovore na autentičnim lokalitetima sa akademikom Dragoslavom Srejovićem, kolegom sa studija.

U drugoj polovini osamdesetih, radila je intervjue za kulturnu rubriku Dnevnika o nekada slavnim i pomalo zaboravljenim ličnostima iz sveta umetnosti i kulture.

Posle 30 godina rada, udaljena je sa posla, u januaru 1993, a svoju novinarsku karijeru završila je u radiju Slobodna Evropa u Pragu.

]]>
Wed, 21 Oct 2020 11:36:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50516/preminula-novinarka-i-filmska-kriticarka-danka-nikolic.html
Direktor s dušom http://nuns.rs/info/news/50514/direktor-s-dusom.html Dragi prijatelji, ]]> Potresla me je vest o odlasku Duška Mitrovića.

Bio je duša od čoveka i direktor s dušom. Bio je beskrajno odan Danasu, neumoran, požrtvovan i strpljiv u svakodnevnom suočavanju s bezbroj izazova, s pritiscima i svakojakim nedaćama koje su pogađale Danas i Dan graf.

Mada je bio zadužen za poslovanje, na prvom mestu su mu bili ljudi.

Hiljadu i dvesta puta smo zajedno počinjali radni dan, pre nego što je većina danasovaca došla na posao, a završavali smo ga najčešće tek kad je većina stavila tačku i isključila kompjuter.

Duško je tako radio svakog dana, od juna 1997. Držao je u glavi silne brojke, na ceduljicama od kojih se nije odvajao imao je svu pasivu i aktivu, sve planove i mogućnosti, sav haos u kojem je valjalo krmaniti brodicom Danasa u divljim i sve bešnjim vodama miloševićevske, dosovske i naprednjačke Srbije.

Bio je smiren, radan i borben. Častan i čestit.

Umeo je da prenese na saradnike uverenje da uvek postoji rešenje i izlaz. Imao je i energiju koju je nenametljivo prenosio na sve koji su s njim radili.

Satro se na poslu.

Molim vas da Duškovoj porodici prenesete moje najiskrenije saučešće.

]]>
Wed, 21 Oct 2020 11:23:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50514/direktor-s-dusom.html
Kampanja „Podrži medije“: Nije sramota tražiti novac za posao koji kvalitetno radite http://nuns.rs/info/news/50512/kampanja-podrzi-medije-nije-sramota-traziti-novac-za-posao-koji-kvalitetno-radite.html Da je u budućnosti neophodno nastaviti intenzivniji rad na ostvarivanju komunikacije sa čitaocima, ali i da nije sramota tražiti od publike da finansijski podrži rad medija za koji smatra da nudi kvalitetan sadržaj, zaključili su govornici na današnjoj konferenciji održanoj u okviru kampanje „Podrži medije – Nezavisni mediji zavise od tebe“. ]]>

Kampanja „Podrži medije – Nezavisni mediji zavise od tebe“ pokrenuta je pre dva meseca sa ciljem da ojača saradnju nezavisnih medija i građana.

Fokusirana na važnost uloge nezavisnih medija u Srbiji, kao i neophodnost pružanja snažnije finansijske podrške tim medijima, kampanja je pokrenula mnoga važna pitanja.

Učesnici konferencije bili su Lana Avakumović ispred portala Talas.rs, Jelena Vasić ispred KRIK-a, Natalija Jakovljević ispred portala Magločistač i Norbert Šinković ispred Nezavisnog društva novinara Vojvodine, a svoje stavove u priređenim video obraćanjima izneli su i Slobodan Georgiev (direktor Newsmax Adria),Ljubica Gojgić (novinarka Radio televizije Vojvodine), Dušan Mašić (Business Development Manager, BBC MENA&West Asia), Daško Milinović i Mladen Urdarević, autori podkasta „Alarm“.

Da podrška publike postoji, istakli su Daško Milinović i Mladen Urdarević, autori podkasta „Alarm” koji su kao glavna dva metoda finansiranja istakli platformu „Patreon” i uplate na žiro račun. Novac se koristi za troškove iznajmljivanje studija, troškove emitovanja, plate, dodatne troškove, ali i za slučaj nepredviđenih okolnosti.

„Suština ove priče je da smo mi besplatni. Mi ne koštamo da bi nas slušali. Nas može svako bile gde i kad da sluša ko ima internet, a proizvoljno plaća. Zanimljivo je da i kroz to proizvoljno plaćanje nama ljudi ipak plate dovoljno.”

Jelena Vasić istakla je da nije sigurna u kojoj meri su čitaoci svesni visine troškova koji stoje iza svake istraživačke priče, budući da neke od njih zahtevaju i putovanja u druge zemlje, troškove pribavljanja informacija iz katastra, fotokopije iz APR-a, bezbednosne troškove, promociju sadržaja i mnoge druge.

„Mi besplatno dajemo svoj sadržaj. Svako može da ode na KRIK.rs i pročita sva naša istraživanja besplatno, a onda da nas finansijski podrži”, naglasila je ona.

Ona je takođe objasnila da bi bilo poželjno više pričati o projektnom finansiranju, te da mediji koji obezbeđuju deo sredstava na taj način nisu nužno nezavisni.

„To je takođe nezavisan rad. Institucije žele da ulože u nezavisno novinarstvo, u razvoj demokratije, u vrednosti koje su važne i to rade kroz vas”, dodala je ona.

Kao budućnost ovog medija, Vasić je istakla da je neophodno nastaviti intenzivan rad na ostvarivanju kontakta sa ljudima kojima je sadržaj namenjen, te da pored projektnog finansiranja i donacija, udeo u finansijskoj slici KRIK-a ima i komercijalna delatnost u vidu pružanja različitih usluga, pre svega u vidu treninga za druge medijske kuće.

„Ono što vi možete je da se trudite maksimalno, upravo to, diverzifikovano komunikacijom sa građanima da biste obezbedili ono zbog čega ste tu, a to je da konstantno imate mogućnost da objavljujete istraživanja i da postojite nezavisno od svih izvora finansiranja. ”

Problem koji ume da se javi kod medija jeste da „nije sramota tražiti novac za posao koji kvalitetno radite”, ali i da je potrebno uspostavljanje dobre komunikacije sa čitaocima i postepena promena njihovog pristupa da su „mediji sadržaji besplatni” naglašava Norbert Šinković.

„Prvo morate da izgradite zajednicu. To ne znači da imate sto pedeset hiljada folovera, nego znači da imate zajednicu koja komunicira sa vama”, dodao je on.

U kontekstu budućnosti, Šinković je istakao potrebu za radom na osnaživanju komunikacije sa građanima, ali i neophodnost faktora vremena.

„Sve ovo o čemu govorimo jeste jedan dugoročni proces koji može da bude vrlo frustrirajuć” naglasio je on i dodao da o kom god mediju je reč, naročito kada su u pitanju manji mediji, „njima treba više vremena, da se konstantno vraćaju na kampanju, podsećaju građane”, te da to nije jednostavno i da je pored toga neophodno raditi vrlo kvalitetan posao jer se svaka greška „skupo plaća”.

Natalija Jakovljević ispred redakcije portala „Magločistač”, istakla je potrebu medija za boljim upoznavanjem svoje zajednice, te da čitaoci i publika često neće reagovati na običnu reklamu ili video snimak, te da je potrebno ostvariti direktan kontakt sa svakim pojedincem.

„Građani nemaju dovoljno razvijenu svest o tome da informacija ima svoju cenu i vrednost. Nas ne treba da bude sramota da tražimo podršku od naše zajednice, jer upravo postojimo zbog naše zajednice. Ako neko treba da nam pomogne u tome da opstanemo i istrajemo je upravo naša zajednica”, rekla je Jakovljević.

Kao ključan faktor izdvojila je upravo posvećenost i predanost novinara poslu, te da iz toga prirodno proizilazi i očekivanje podrške od ljudi koji prate rad i sadržaj.

„Mislim da je svakako sve na novinarima. Zajednica sama po sebi neće dolaziti i biti sa nama i uz nas, ako mi ne budemo imali dovoljno kvalitetnog sadržaja,” istakla je Jakovljević.

Lana Avakumović je naglasila da medijski portal „Talas.rs” iako ne prenosi vesti na dnevnom nivou, da portal ima svoju publiku koja prati njihov sadržaj koji se bazira na dubljoj analizi i praktičnim preporukama redakcije.

„Budućnost je upravo u tome, u izgradnji čvršćih veza i u obezbeđivanju toga da se vaši čitalaoci i vaša publika vežu za vas, da znaju šta mogu da očekuju i da to i dobijaju”, zaključila je ona.

]]>
Wed, 21 Oct 2020 11:17:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50512/kampanja-podrzi-medije-nije-sramota-traziti-novac-za-posao-koji-kvalitetno-radite.html
Hrvatski novinari zbog govora mržnje pozvali da se na internetu onemoguće komentari http://nuns.rs/info/news/50509/hrvatski-novinari-zbog-govora-mrznje-pozvali-da-se-na-internetu-onemoguce-komentari.html Novinarska udruženja Hrvatske pozvala su medije da u petak, 23. oktobra, na dva sata onemoguće objavljivanje komentara ispod svojih tekstova na internetu, što bi bio početak zajedničke borbe protiv govora mržnje. ]]>

„Cilj akcije je upozoriti na uslove u kojima novinari već godinama rade i na govor mržnje kojem su izloženi“, upozorili su danas u saopštenju Hrvatsko novinarsko društvo (HND) i Sindikat novinara Hrvatske uz ocenu da su „stvari izmakle kontroli“.

„Govor mržnje koji se dosad uglavnom zadržavao u sferi društvenih mreža, prelio se u stvarni svet. Problem govora mržnje, ali i odnosa prema medijima i novinarima, velik je i neće se rešiti preko noći“, navodi se u zajedničkom saopštenju.

Ističe se da novinarstvo nije posao u kojem se dele komplimenti i da se svakom pričom može nekome zameriti.

„To je realnost našeg posla, na to smo navikli i oko toga ne pravimo problem. Problem je mržnja i pretnje koje se sve jasnije i ružnije, a posebno u poslednje vrijeme, prelijevaju na ulicu i moramo se zabrinuti, pa i za sigurnost naših koleginica i kolega na terenu“, naglašavaju udruženja.

U saopštenju piše da deo uzroka leži i u postupcima pojedinih novinara, uređivačkim politikama i izostanku solidarnosti i kolegijalnosti među novinarima.

„Zajedno možemo menjati stvari“, smatraju udruženja i predlažu medijima da u petak od 11 do 13 sati onemoguće objavljivanje komentara ispod tekstova na portalima i društvenim mrežama, uz objašnjenje da je do te zabrane došlo da bi se upozorilo na govor mržnje.

]]>
Wed, 21 Oct 2020 11:12:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50509/hrvatski-novinari-zbog-govora-mrznje-pozvali-da-se-na-internetu-onemoguce-komentari.html
Između dve duge noći sa Duletom http://nuns.rs/info/news/50507/izmedju-dve-duge-noci-sa-duletom.html Neko neobjašnjivo čudo je htelo da su mi se juče u 5,57- proklete bile – počele da roje ove misli ispod. A dvanaest minuta pre toga, posle uporne borbe sa dugom i teškom bolešću i uz do poslednjeg trena neugaslu brigu za opstanak i napredak Danasa, preminuo je dugogodišnji direktor Dan Grafa, izdavača ovih novina Dušan Mitrović. ]]>

Naš drug, prijatelj i saborac Dule, Dulindža, Dulence, Duki, samo birokratski zvanično Dušan… nadimci govore o njegovoj neobičnoj omiljenosti među onima koji su ga znali i s njim sarađivali. I možda još više to što je takvih bilo mnogo, a mnogo i onih među njima koji i kad ga pomenu kao Mitrović, kao da su izgovorili – Dule… Možda je to osobitost od koje je bilo izliveno i njegovo ime: duša. Od čoveka.

A opet, u široj javnosti, od koje se starao da se kloni kad god nije bilo neizbežno, mnogi bi se zapitali zar Danas, sa takvim ugledom i reputacijom, ima direktora i ko je to uopšte. Nesvesni da je on u samim temeljima te reputacije kao jedan od prvih osnivača. To je drugi međaš te Duletove osobenosti. Pred kojom će se valjda nekad, bar za trenutak, možda u meri elementarne ljudskosti zastideti oni koji list (i firmu) nad kojima je do prekjuče bdio „časte“ pogrdama.

Jučerašnje „čudo“ sa mislima, međutim, tiče se samo blizine pomenutih trenutaka. Od momenta saznanja za Duletovu bolest nema dana – ako se ne čujemo i on kaže „guram, guram, nekako“ – da ne pomislim na dragog prijatelja.

I uvek na one dve duge noći provedene i probdevene s njim.

One su me vezale za Duleta na način koji je neraskidivo trajao i u vremenima kad nismo sarađivali, pa se i ređe viđali. A za više od četrdeset godina poznanstva, prijateljstva, uzajamnog podržavanja i „bežanja u hajduke“ pred osornostima vlasti, vlastodržaca i samoproglašenih gazda tuđih života, kad se prebroje, malo je takvih godina.

Prva mi je, a često sam je se sećao, u ranoj mladosti pokazala da ljudskost, normalnost, skromnost, nenametljivost i još mnogo sličnih osobina koje se poslednjih decenija gube i iz rečnika i iz stvarnosti mogu da stoje i ispred i iznad uloga i moći koje se pripisuju onima koji se u važnim ulogama bave javnim poslom i politikom.

Dule je bio sekretar (socijalističke) omladine Srbije, u tadašnjoj nomenklaturi jedan od tridesetak najvažnijih funkcionera u srpskoj politici, a ja mladi honorarni saradnik uglednog (i dobrog) omladinskog lista. I bila je neka dvodnevna konferencija u, sad sam zaboravio kom gradu, Kragujevac, možda. Posle večere, na jednoj hotelskoj terasi, kad su drugi otišli zatekli smo se i do zore ostali za stolom u normalnom, sadržajnom nenovinarskom razgovoru predsednik omladine Kosova, Dušan i ja. S jedne strane ni trunke funkcionerske nadmenosti, prepotencije, sa druge, moje ni zrnca potrebe za ulagivanjem i pokazivanjem „odanosti“ ili uobraženosti zbog poznanstva sa „šefom“… Drugim rečima – trojica mladića, aktivista sa „tarzankama“ (mada se ne sećam frizure M. Mustafe, ali me na „tarzanku“ podsetila jedna Duletova tadašnja fotka), u nimalo ispraznom razgovoru, dijalogu, vapilo bi se sada. A ipak, značajna poduka za buduće bavljenje novinarstvom.

Druga je bila jedna noć 1998. tokom koje, baš čitave, je on mene ubeđivao da ostanem direktor Dan grafa, a ja njega da se toga, umesto mene prihvati. Pobedilo je, faktički, moje ubeđivanje, a u dubini ostao je jedan dug koji ni danas, a naročito danas, ne mogu da vratim. I zahvalnost koja ne treba da bude samo moja što je prihvatio da krmani Danasom kroz sve ove godine, kad su se scile i haribde oko njega uhiljadostručile (zato su malim slovima) ali zato su one Odisejeve prosto „male mace“ spram ovih oko Danasa.

Između simbolike te dve noći vrte se i lete sva sećanja na našu saradnju, prijateljstvo, drugovanje i mukovanje, duga ćutanja iz kojih proističu ideje i poslovi.

Odgovorno tvrdim – bez Dušana Mitrovića na čelu, Danas za koji sam, s pravom 2017. napisao da je „od osnivanja pred rizikom gušenja i gašenja“ – teško bi opstao. On je – iako smo mu upućivali i primedbe, ponekad zbog zaostajanja za „koracima vremena“, šalili se na račun „Duletovog Excel-a“, stotinama listova presavijenog roto-papira na kome se štampaju ove novine, na kojima su pažljivo ispisane ideje, predlozi, podsetnici – umeo da na nepojmljive načine poveže svoju nenametljivu upornost sa našim, ali češće sa svojim idejama iz čije su neobičnosti nicali poslovi, poslovni prijatelji, u krajnjem – opstanak lista.

Otkrio bih možda i neke poslovne tajne, ako bih pobrojao primere kako se iz „Duletovog Excel-a“ rađaju dodaci, ideje za oglašavanje i pribavljanje oglasa, privlače „veze“ iz „starih vremena“. Ali nekoliko javnosti manje poznatih činjenica ovde se mora reći. Dušan Mitrović je još u („Stašinoj“) Borbi, kao čovek prodaje i plasmana, isto to i u „Našoj borbi“, naravno i potom u Danasu inicirao i organizovao uličnu i kolportersku prodaju tih listova i presudno uticao na alternativni plasman. A iz svega toga rodilo se i nekoliko, sada i veoma jakih distributerskih kuća, od kojih su neke brzo zaboravile na svoj spiritus (duh, duša, Dušan) movens. Naš, njegov „izum“ su i dodaci kao „ovitak“ lista Danas, prvi put u našoj štampi, kao razrada prakse jednog stranog lista koji uvek na naslovnoj ima – oglas.

Dušan je inspirisao i nešto što bih nazvao „hipotekom na same sebe“, kad smo pozajmljivali novac za štampu, kazne – posebno za plate – ne bismo li tako sebe obavezali i na takve podvige koji će omogućiti i da se pozajmice vrate i da se zaima crkavica da firma funkcioniše.

A ovo „za plate“ – Mitrović je kao „stari sindikalac“ i aktivista iz socijalizma posebno brinuo o zaposlenima. O njegovim redovnim kafama sa nenovinarskim baš radnicima Danasa neka govore i drugi, ja samo podsećam na novogodišnje, prvomajske i osmomartovske poklone zaposlenima… I kad se nema, ili malo ima.

Imam u sebi još mnogo reči sećanja i ona će trajati ne zbog broja, već zbog dubine i jačine, a ova nadam se, probivši se između dve naše noći, iznose na svetlost dovoljno toga da i drugi osete kakvog smo čoveka uče ujutro izgubili. Mirnog, upornog, tihog, pouzdanog, samozatajnog Duleta.

In memoriam (1950-2020)

Direktor firme Dan Graf i jedan od osnivača i vlasnika lista Danas Dušan Mitrović preminuo je danas u Beogradu u 70. godini života, nakon duge i teške bolesti.

Knjiga žalosti povodom smrti direktora i jednog od osnivača i vlasnika lista Danas Dušana Mitrovića biće otvorena od danas do petka 23. oktobra, svakog dana u periodu od 9 do 17 časova u redakciji lista.

]]>
Wed, 21 Oct 2020 11:11:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50507/izmedju-dve-duge-noci-sa-duletom.html
Romantizovanje zločinaca uvod u nove zločine http://nuns.rs/info/news/50541/romantizovanje-zlocinaca-uvod-u-nove-zlocine.html Čitajući u protekle dve nedelje tabloid „Alo“ saznali smo mnogo toga novog o bivšim pripadnicima „Crvenih beretki“. ]]> Serijal tekstova je sa prvim danima oktobra započeo ekskluzivnom reportažom o Nenadu Bujoševiću Rambu, bivšem pripadniku „Crvenih beretki“, Legijinom kumu koji izdržava kaznu od 35 godina zbog ubistva Ivana Stambolića i četvrostrukog ubistva funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali.

Čitajući tekst saznali smo da je „čovek mačka“, kako zovu Bujoševića, trećinu svog života – devetnaest i po godina, proveo u samici požarevačke Zabele. „Alo“ piše da mu je robija „mačji kašalj“, da „trenira do jaja“, klopa, čita knjige iz ekonomije, anatomije, sportske medicine, gleda dokumentarce, igra soni plejstejšn. Saznali smo i da je Rambo skroman i da mu nedostaju hard rok koncerti.

Malim slovima piše da je rođen u Švajcarskoj i da je nadimak dobio u Arkanovoj gardi na ratištu u Krajini. Rambo je čuo od Legije, kome veruje iako ne može da tvrdi da je to apsolutna istina jer nije bio prisutan, da je u zatvoru završio po nalogu bivšeg premijera, pokojnog Zorana Đinđića, koji se tako dogovorio sa Legijom.

Prenoseći ove navode, „Alo“ prećutkuje da su Đinđića ubile Bujoševićeve kolege iz zloglasnih „Crvenih beretki“. Kao što ne piše ni zašto su ubice i krečna jama sa posmrtnim ostacima Ivana Stambolića otkriveni tek tri godine posle njegovog nestanka, u vreme akcije „Sablja“ tokom vanrednog stanja nakon ubistva premijera Đinđića.

Pet dana kasnije smo, i dalje čitajući „Alo“, saznali od majke bivšeg pripadnika JSO (Jedinice za specijalne operacije) Branka Berčeka, koji je osuđen na ukupno 40 godina zatvora zbog ubistva Ivana Stambolića i atentata na Vuka Draškovića, da njen sin nije učestovao ni u jednom zločinu.

Majka k’o svaka majka – kaže da njen sin ima koeficijent inteligencije 147 i da je jako pametan. Dobro je, ekstra se oseća, trenira jer nema grižu savesti. Ima najsređeniju sobu, pravi je čistunac. I savladao je odlično engleski jezik.

Serijal tekstova se za sada završava pričom nalik „sapunici“ o tome kako se većina osuđenih članova „Crvenih beretki“ razvela tokom boravka u zatvoru.

Retko da je bilo ko u ovdašnjoj javnosti primetio nešto sporno u ovim tekstovima.

Sada je to mainstream, a nekada nije bilo tako.

Tabloid „Kurir“ je 2004. godine objavio „ekskluzivni“ intervju sa Kapetanom Džoom iz „Crvenih beretki“, koji je pretio da će se na suđenju za ubistvo premijera Đinđića bivši pripadnici ove jednice pojaviti u uniformi.

Sutradan je Dragan Žarić zvani Kapetan Džo priveden na informativni razgovor zbog širenja lažnih vesti. Tim povodom je saslušan i novinar „Kurira“ Saša Stajić.

Da je vlast ovako reagovala u sličnim situacijama bar još nekoliko puta sada ne bismo čitali romansirane biografije osuđenih ubica u tabloidima kojima se relaitivizuju počinjeni zločini. I zato je bitno učiti na primeru Srbije koja je prošla kroz traumatično ubistvo premijera od kojeg još uvek ne može da se oporavi.

Zato me brine kada vidim šta se ovih dana događa i u Hrvatskoj. I zato mislim da je dobro da Hrvatsko novinarsko društvo i Sindikat novinara Hrvatske pozivaju medije da „zbog porasta govora mržnje“ na dva sata zabrane komentare ispod tekstova.

Jer mržnja je motivisala nekoga da proteklih dana preboji belom bojom tablu Srpskog kulturnog društva „Prosveta“ na ulazu u zagrebačku centralu društva.

Mediji mogu uticati kako na širenje tolerancije tako i na jačanje nacionalizma i šovinizma. Ovo je posebno značajno u slučajevima izveštavanja o Srbima u hrvatskim medijima.

Više nego pre, stvari se ubrzavaju hrabrim iskoracima vladajuće koalicije, premijera, predsednika i predstavnika SDSS-a Milorada Pupovca i Borisa Miloševića koji, uprkos otporima, definišu novu i drugačiju javnu politiku prema prošlosti koja očito nije svima po volji.

Dolazi vreme obeležavanja dana Vukovara i niza drugih godišnjica i zato je bitno sačuvati prisebnost zbog provokacija.

I ljude koji su nam najveća vrednost.

Dosta nam je nevinih žrtava.

Na svim stranama.

]]>
Wed, 21 Oct 2020 10:46:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50541/romantizovanje-zlocinaca-uvod-u-nove-zlocine.html
Somborac: Reakcija države na nedavno demoliranje izložbe u Zemunu katastrofalna http://nuns.rs/info/news/50531/somborac-reakcija-drzave-na-nedavno-demoliranje-izlozbe-u-zemunu-katastrofalna.html Stanje medijske scene je „fasadno, kao i ocena demokratije“, izjavio je karikaturista Marko Somborac, koji stanje u medijima vidi kao „fingirani privid slobode“, dok reakciju države na nedavno demoliranje izložbe u Zemunu ocenjuje kao katastrofalnu. ]]>

Kako je objasnio, postoji „nekakva mogućnost“ da se građani informišu, što nije zabranjeno, ali je na druge načine napravljeno tako da je to „forma velike neslobode“.

Somborac smatra da je „u većini medija situacija iskrivljena i lažna“ i da u „manjim i neuticajnijim“ medijima mogu da se vide kritički osvrti i „objektivne stvari“, ali da napadi na takve medije počnu odmah pošto objave „nešto problematično“.

Prema njegovoj oceni, ukoliko bi „veći“ mediji objavili „nešto problematično“, protiv njih bi odmah bile pokrenute akcije Poreske uprave i Bezbednosno-informativne agencije.

Za takvo stanje u medijima, ukazao je Somborac, odgovorni oni koji su „najmoćniji i kontrolišu tokove novca i fizičke sile“, jer su oni najodgovorniji „za sve“, dok je odgovornost manja kako opada moć.

Osvrćući se na nedavno demoliranje izložbe stripa u galeriji „Stara kapetanija“, on je naglasio da je reakcija države bila katastrofalna, jer je to moralo da bude sprečeno.

Sve posle je „gašenje požara“, rekao je Somborac i naveo da policajci sada čuvaju pocepane radove „i štipa ih za grlo nešto što je tamo bačeno“.

Prema njegovom stavu, policija je ranije trebalo da se pojavi i obezbeđuje izložbu, jer su bile prijavljene pretnje smrću koje su se pojavile na društvenim mrežama.

U reakcijama javnosti ima „i podrške i osude“, primetio je Somborac, kome „poprilično deluje“ da je bilo „dosta nerazumevanja i ekstremnog licemerja“ u vezi sa izložbom.

Kako je obrazložio, „svi ljudi, kada su klinci, vole crni humor, a sada odjednom ne vole, ili se to skroz istrgne iz konteksta i napravi se neka epska teorija zavere gde nisam ni znao šta sam sve sposoban da uradim, u zaveri sa Bilom Gejtsom“.

Upitan kolika je uloga karikature i humora u informisanju građana, Somborac je odgovorio da mu „kažu da je velika“ i napomenuo, istovremeno, da u „većim“ medijima nema „nekog kritičkog sadržaja“.

Uveren je, ipak, da karikatura dosta dopire do građana i poziva se, pri tome, na izjave ljudi koji mu kažu da je to za njih vid dodatnog informisanja.

Odnos političara prema karikaturi i karikaturistima, Somborac je ocenio kao „lažno tolerantan“, jer ga, s jedne strane, hvale, a onda „zovu urednika i skidaju oglase“.

Smatra da se onom delu javnosti koji je upoznat sa radom karikaturista dopada ono što oni rade, dok na planu novinarske i medijske solidarnosti „ima prostora za napredak“.

Somborac, međutim, ne bi bio „toliko kivan“ na novinarsku profesiju, „koja jeste na zlom glasu“, ali bi voleo da neke druge profesije daju svoj glas solidarnosti.

]]>
Tue, 20 Oct 2020 15:30:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50531/somborac-reakcija-drzave-na-nedavno-demoliranje-izlozbe-u-zemunu-katastrofalna.html
Rezultati istraživanja „Kvalitet informisanja u lokalnim zajednicama o pandemiji kovida 19“ http://nuns.rs/info/news/50527/rezultati-istrazivanja-kvalitet-informisanja-u-lokalnim-zajednicama-o-pandemiji-kovida-19.html Slavko Ćuruvija fondacija sprovela je u saradnji sa šest lokalnih medija istraživanje o informisanju javnosti u isto toliko lokalnih sredina tokom prvih šest meseci krize u vezi sa epidemijom kovida 19 u Srbiji. ]]> Istraživanje je sprovedeno između 15. marta i 28. septembra s ciljem dobijanja slike o tome kako su u tom periodu mediji u Subotici, Boru, Valjevu, Prijepolju, Kragujevcu i Pančevu dolazili do svih relevantnih informacija koje se tiču epidemije i kako je to, posledično, uticalo na kvalitet njhovog izveštavanja.

Rezultate istraživanja možete pročitati OVDE.

]]>
Tue, 20 Oct 2020 15:24:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50527/rezultati-istrazivanja-kvalitet-informisanja-u-lokalnim-zajednicama-o-pandemiji-kovida-19.html
Zakon o informisanju iz 1998: Institucionalni zločin nad medijima i novinarima http://nuns.rs/info/news/50525/zakon-o-informisanju-iz-1998-institucionalni-zlocin-nad-medijima-i-novinarima.html Na današnji dan 1998. usvojen je „Šešeljev“ Zakon o informisanju, jedan od najsramnijih u istoriji ove zemlje, koji je poslužio tadašnjim vlastima da se brutalno obračunaju sa medijima i novinarima, drakonski ih kažnjavajući, oduzimajući i redakcijsku i ličnu imovinu. Tada su i zatvarani, dok je Slavko Ćuruvija ubijen nepunih šest meseci posle njegovog usvajanja ]]> Cilj Zakona o javnom informisanju, usvojenog 20. oktobra 1998. godine, bio je da po kratkom postupku finansijski ubije novine koje su pisale o suludoj zločinačkoj, ratnoj politici režima Slobodana Miloševića i otvoreno joj se suprotstavljale. Prvi su po Zakonu stradali Dnevni telegraf i Evropljanin, koje je uređivao i izdavao Slavko Ćuruvija, ubijen rukom režima nepunih šest meseci kasnije.

Paradoksalno, ali dosledno amoralno, taj zakon je nedavno na sudu izvučen kao argument za oslobađanje okrivljenih za ubistvo Ćuruvije.

Finansijska policija, u pratnji tridesetak policajaca, pleni celokupnu imovinu Dnevnog telegrafa i firme De-Te pres, kao i kompletan tiraž novina. Stolice se procenjuju na 50, stolovi na 70, a kompjuteri na 1.500 dinara. Iz stana Ivana Tadića odnet je kompletan nameštaj, ostao je samo krevetac za bebu

Koliko god se medijska zajednica na ovaj dan trudi da podseti na monstruozna dela režima koji je zakonom hteo da opravda delovanje protiv nezavisnih novinara i svojih građana, da nam se greške ne bi ponovile, pravo podsećanje na sraman Zakon o javnom informisanju iz 1998. godine dogodilo se 5. i 6. oktobra ove godine, na ponovljenom suđenju okrivljenima za ubistvo Ćuruvije.

Ljubav prema zločinima države

Zora Dobričanin Nikodinović, advokatica dvojice okrivljenih za Ćuruvijino ubistvo, tad je konstatovala da je „država zakonitim sredstvima rešila slučaj Ćuruvije i njegovih novina“. Po tumačenju advokatice, država se obračunala sa Ćuruvijom „institucionalno i zakonito“ pa nije imala motiv da ulazi dublje u zločin i brutalno ga likvidira.

Poseban elaborat bi zasluživalo njeno opasno poistovećivanje države sa vrhom tadašnjeg režima i njihovim streljačkim vodom iz Resora državne bezbednosti, kao i potreba da se danas na takav način, preko zloglasnog zakona, ulazi u reviziju istorije uz nedolične opaske da „država treba da se voli“.

Zakon o javnom informisanju iz 1998. godine kolokvijalno je nazivan „radikalskim“, „Šešeljevim“ ili „Vučićevim“, jer su vladajuću strukturu, pored Miloševićevog SPS-a i JUL-a (Jugoslovenska levica) njegove supruge Mirjane Marković, činili i radikali Vojislava Šešelja, a Aleksandar Vučić je, kao ministar informisanja, Zakon predložio Skupštini Srbije.

Vučić je uoči donošenja Zakona javno i pripretio Slavku Ćuruviji da će Dnevni telegraf biti zabranjen ako nastavi tako da piše.

Zakon je usvojen po hitnom postupku. Za Zakon je glasalo 170 poslanika, pet ih je bilo protiv, dok su poslanici Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića napustili salu.

Tadašnji portparol SPS-a Ivica Dačić branio ga je rečima:

„Ostaće upamćeno ko je odgovarao za izdaju zemlje, neki mediji mogu se slobodno nazvati kvislinškim.“

Zakonu, koji je inače napisan u tajnosti, prethodila je početkom oktobra 1998. godine Uredba Vlade Srbije kojom se medijima zabranjuje „širenje defetizma“.

Nosila je naziv Uredba o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadima našoj zemlji i po njoj su nakratko bili zabranjeni dnevni listovi Danas, Dnevni telegraf i Naša Borba zbog „podrivanja odbrambene moći zemlje“.

Redakcije Danasa i Dnevnog telegrafa sudski izvršitelji su zapečatili 14. oktobra zbog „širenja straha, panike i defetizma“, a sutradan je privremena zabrana izdata i za redakciju Naše Borbe.

Pečaćenje prostorija Dnevnog telegrafa usred noći vodio je Miljkan Karličić, pomoćnik ministra Aleksandra Vučića. Skidanje državnih pečata usledilo je nakon dva–tri dana kad je prestala da važi takozvana NATO uredba.“

Novinari i opozicija tretirani kao „unutrašnji neprijatelji“

Napadi na nezavisne medije i novinare bili su kontinuirani i krunisani su Zakonom o javnom informisanju. Na primer, u junu te godine, u Resoru državne bezbednosti formirana je grupa operativaca čiji će posao biti analiza sadržaja medija. Grupu je koordinisao Stevan Basta, pomoćnik načelnika Trećeg odeljenja Beogradskog centra Resora državne bezbednosti, zaduženog za unutrašnje neprijatelje (opozicioni lideri, novinari i poznati protivnici režima).

Suština Zakona o javnom informisanju iz 1998. godine bila je u apsurdno visokim kaznama za urednike i izdavače medija koje bi i u današnjim uslovima predstavljale nepremostivu prepreku. Svaka je iznosila, preračunato na sadašnji kurs, nekoliko stotina hiljada evra.

Paradoksalno, prva rečenica u Zakonu o javnom informisanju glasila je: „Javno informisanje je slobodno“, ali je već sledeća bila njeno negiranje i ukazivala je na cilj zakona: „O povredama slobode javnog informisanja odlučuje sud po hitnom postupku“

Kazne je trebalo platiti u roku od 24 sata na osnovu presude prekršajnog suda, u suprotnom je pretila plenidba imovine. Sud je, takođe, bio vezan kratkim rokom i bio je dužan da u roku od 24 sata po prijavi zakaže suđenje. Tužioci su, uglavnom, tvrdili da su im pisanjem medija povređena patriotska osećanja, kao i da se njime „narušava ustavni poredak zemlje“.

U samom startu su tužioci bili iz redova onog što danas zovemo GONGO organizacijama, odnosno iz udruženja građana, koja su kao prazna i lažna školjka služila da bi napadi i optužbe režima odzvanjali jače.

Kasnije su Zakon masovno koristili režimski funkcioneri, ali i opozicione stranke. Ukinut je posle petooktobarskih promena, tačnije 14. februara, nakon formiranja nove Vlade Srbije, posle izbora 2001. godine.

Nova vlada je donela odluku da se mediji koji su kažnjeni po ovom zakonu obeštete i da im se vrati novac koji je plaćen po prekim presudama, ali to nikada nije do kraja ispunjeno, a potpuno je presahlo u vreme Borisa Tadića 2008. godine.

Paradoksalno, prva rečenica u Zakonu o javnom informisanju glasila je „Javno informisanje je slobodno“, ali je već sledeća bila njeno negiranje i ukazivala je na cilj Zakona: „O povredama slobode javnog informisanja odlučuje sud po hitnom postupku.“

Novinarska udruženja su u bilans Zakona zabeležila ne samo gašenje dnevnih novina Dnevnog telegrafa i Naše Borbe, te nedeljnika Evropljanin, već i da je 250 novinara pozivano na informativne razgovore, a pet ih je bilo u zatvoru. Jedan novinar, samo zato što je na prozor svoje redakcije stavio „free media“, osuđen je na godinu dana.

Kažnjeno je dvadesetak medija, neki, poput Glasa, Blica i Dnevnog telegrafa, i po nekoliko puta.

Nisu bili pošteđeni ni lokalni mediji, čija je mreža, za razliku od danas, bila veoma razvijena po unutrašnjosti. Stradali su Glas iz Kragujevca, Vranjske, Čačanski glas, novopazarski Parlament, Prava čoveka iz Leskovca, Pančevac, Kikindske novine, mediji na Kosovu Koha ditore, Gazeta Šćiptare, Kosova sot.

Bizaran je podatak da je po Zakonu o javnom informisanju kažnjen crnogorski nedeljnik Monitor, čiji su novinari za optužnicu saznali preko radija. Pošto je nedeljnik bio van domašaja srpskih sudskih izvršitelja, zaplenjen im je kompletan tiraž na granici.

 

 

Plenidba imovine: Odnosili sve iz kuće

Nedeljnik Evropljanin danas je najpoznatiji i najilustrativniji primer brutalnosti sa kojom se režim obrušio na nezavisne medije uz pomoć Zakona o javnom informisanju. Bio je prva žrtva Zakona, iako je tekst zbog koga je kažnjen objavljen pre njegovog usvajanja.

Evropljanin je 19. oktobra objavio čuveno pismo Slavka Ćuruvije i Aleksandra Tijanića predsedniku države Slobodanu Miloševiću: „Hapšenje Srbije. Šta je sledeće Miloševiću?“.

Trebalo je platiti današnjih nekoliko stotina hiljada evra u roku od 24 sata na osnovu presude prekršajnog suda. U suprotnom je pretila plenidba imovine. Sud je bio dužan da u roku od 24 sata po prijavi zakaže suđenje

Dva dana nakon usvajanja Zakona, izvesni Milorad Radević, predsednik Patriotskog saveza Beograda, podneo je prijavu protiv vlasnika Evropljanina Slavka Ćuruvije, glavnog urednika Dragana Bujoševića i izvršnog direktora Ivana Tadića zbog tekstova koji pozivaju na „nasilno rušenja ustavnog poretka i narušavanje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i SR Jugoslavije“.

Već 23. oktobra sudija za prekršaje Mirko Đorđević kažnjava izdavača, preduzeće De-Te pres, i Ćuruviju sa po 800.000 dinara, što je i najviša kazna propisana Zakonom, a Bujoševića i Tadića sa po 400.000 dinara (danas oko 260.000 dolara).

Finansijska policija, u pratnji tridesetak policajaca, 26. oktobra pleni celokupnu imovinu Dnevnog telegrafa i firme De-Te pres, kao i kompletan tiraž novina. Stolice se procenjuju na 50, stolovi na 70, a kompjuteri na 1.500 dinara.

Iz stana Ivana Tadića odnet je kompletan nameštaj, ostao je samo krevetac za bebu. Ostatak kazne Tadić, Bujošević i Ćuruvija plaćali su tako što im je država svakog meseca skidala trećinu prihoda sa bankarskih računa.

Nastavak napada na novinare drugim sredstvima

Nezahvalno je upoređivati današnju situaciju sa medijima i vreme dok je Zakon o javnom informisanju bio na snazi, ali neka poređenja i zaključci se sami nameću, pre svega zato što na vlasti imamo protagoniste iz devedesetih godina.

DT sa lisicama: Reklama iz oktobra 1998.

Poređenje nameće i činjenica da ubistvo Slavka Ćuruvije, iako rasvetljeno, do danas nije dobilo sudski epilog, dok se brutalni obračun sa njegovim novinama i izdavačkom kućom preko Zakona o javnom informisanju u sudnici pominje kao legitiman, institucionalni alibi koji treba da ukloni sumnju da se režim i oružjem obračunao sa Ćuruvijom i oduzeo mu život.

I danas se u Srbiji novinari proglašavaju za izdajnike, kvislinge i neprijatelje opasne po bezbednost predsednika Aleksandra Vučića. Doduše, to se ne radi pred prekim sudovima kao tada, već „samo“ kroz izjave visokih državnih zvaničnika i medija koji im terciraju. I kroz brutalne kampanje po režimskim medijima.

Nema onih drakonskih novčanih kazni protiv medija, ali se zloupotrebljava finansijska policija koja pokušava da ih disciplinuje, kao u slučaju niških Južnih vesti. Ili, kao u slučaju Vranjskih novina, dovodi do njihovog gašenja.

Ukida im se novac od reklamiranja velikih kompanija i javnih preduzeća za koje važi nepisana zabrana reklamiranja u „neposlušnim“ medijima. Poznat je slučaj dnevnih novina Kurir kojima je Telekom iznenada povukao sve reklame tokom kratkog perioda 2015. godine, kada su odbijali poslušnost.

Reklame, medijska sponzorstva i projektno sufinansiranje rezervisani su gotovo u potpunosti za medije bliske režimu.

Kad se uporedi broj nezavisnih medija, naročito na lokalu, devedesetih i danas, posle privatizacije i uz projektno sufinansiranje, skor za nezavisne medije ide u prilog mračnim devedesetim.

Rezultati upoređivanja su takvi da bi mogli da posluže svakom savremenom autokrati kao priručnik za uspešnije mere gušenja slobode informisanja od drakonskih, javnih i vidljivih mera koje su preduzimane u vreme Zakona o javnom informisanju iz 1998.

Nije ni čudo da ga je sam Aleksandar Vučić, nakon povratka na vlast, jednom prilikom nazvao „glupim“.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Zaštita prava na slobodu izražavanja u pravosudnom sistemu Srbije“, koji sprovodi Slavko Ćuruvija fondacija, a finansira Evropska unija. Stavovi izrečeni u ovom tekstu predstavljaju stavove autora i ne odslikavaju stavove EU.

#EU ZA TEBE
SĆF
]]>
Tue, 20 Oct 2020 15:22:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50525/zakon-o-informisanju-iz-1998-institucionalni-zlocin-nad-medijima-i-novinarima.html
Novinarska i medijska udruženja: Protest zbog saopštenja MKI http://nuns.rs/info/statements/50506/novinarska-i-medijska-udruzenja-protest-zbog-saopstenja-mki.html Novinarska i medijska udruženja najoštrije osuđuju saopštenja Ministarstva kulture i informisanja u vezi sa nasilničkim uništavanjem izložbe strip autora u galeriji zemunske Stare Kapetanije, jer su krajnje neprimerena i nedostojna institucije u čije ime su objavljena. ]]> U prvom saopštenju nakon upada huligana u Staru Kapetaniju, Ministarstvo je praktično u istu ravan stavilo odgovornost nasilnika i autora uništenih radova, što je izazvalo opravdane kritike u javnosti, da bi u saopštenju objavljenom u nedelju otišlo korak dalje i svojstveno ovdašnjoj tabloidnoj štampi izvređalo i ponizilo urednika nedeljnika Vreme Filipa Švarma.

Pod znakom ove državne institucije poslednjih meseci izdato je nekoliko veoma spornih saopštenja i reagovanja, u kojima se, ne birajući reči, obračunava sa kritičarima rada Ministarstva, da bi ta negativna tendencija dostigla vrhunac protekle nedelje.

Smatramo da nije dovoljno što se predsednica tehničke vlade i mandarka za sastav nove, Ana Brnabić, ogradila od saopštenja objašnjenjem da nije bilo usaglašavanja sa Vladom, jer je ne oslobađa odgovornosti, kao ni nekadašnjeg premijera i aktuelnog predsednika Republike Aleksandra Vučića, za lošu kadrovsku politiku i tolerisanje brojnih ispada ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića tokom mandata. Nadamo se da će Ana Brnabić biti opreznija pri izboru novog ministra ili ministarke u ovom veoma bitnom i osetljivom resoru.

Novinarska i medijska udruženja zahtevaju od Ministarstva kulture i informisanja hitno povlačenje neprimerenih saopštenja i javno izvinjenje umetnicima, novinarima i javnosti, i ovo je verujemo prilika za novog ministra ili ministarku da na prvom koraku pokaže da će se razlikovati u obavljanju javne funkcije od Vukosavljevića i da će značajno ubrzati rad na Akcionom planu za novu Medijsku strategiju i potom na izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima.

U nastavku možete pristupiti spornim saopštenjima izdatih u ime Ministarstva kulture i informisanja:

 

Beograd, 20. oktobar 2020. godine

Asocijacija medija

Asocijacija onlajn medija - AOM

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija - ANEM

Asocijacija lokalnih nezavisnih medija - Local press

Nezavisno udruženje novinara Srbje - NUNS

Nezavisno društvo novinara Vojvodine - NDNV

]]>
Tue, 20 Oct 2020 13:13:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/50506/novinarska-i-medijska-udruzenja-protest-zbog-saopstenja-mki.html
Odlazak velikog prijatelja NUNS-a http://nuns.rs/info/news/50503/odlazak-velikog-prijatelja-nuns-a.html Direktor firme Dan Graf i jedan od osnivača i vlasnika lista Danas Dušan Mitrović preminuo je u Beogradu u 70. godini života, nakon duge i teške bolesti. ]]>

Mitrović je živeo za slobodno i nezavisno novinarstvo i bio je veliki prijatelj NUNS-a. Pružao nam je podršku u svakom smislu u mnogim našim projektima i akcijama.

Učestvovao je kao osnivač i rukovodilac u osnivanju i razvoju Danasa, lista koji je uprkos svim nedaćama i nepravdama, u prethodne 23 godine bio i ostao svetionik slobodnog i profesionalnog novinarstva, a njegovi novinari u prvim redovima našeg udruženja u zajedničkoj borbi za slobodnu reč.

Verujemo da će njegovi partneri i redakcija Danasa očuvati i unaprediti list, za koji je Dušan Mitrović živeo do poslednjeg dana svog života.

Sahrana će biti održana u njegovom rodnom mestu Cvetke kod Kraljeva, u četvrtak 22. oktobra u 13 sati.

U ime Izvršnog odbora i Sekretarijatu NUNS-a

Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a

]]>
Tue, 20 Oct 2020 13:11:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50503/odlazak-velikog-prijatelja-nuns-a.html
Preminuo direktor Danasa Dušan Mitrović http://nuns.rs/info/news/50500/preminuo-direktor-danasa-dusan-mitrovic.html Direktor firme Dan Graf i jedan od osnivača i vlasnika lista Danas Dušan Mitrović preminuo je danas u Beogradu u 70. godini života, nakon duge i teške bolesti. ]]> Na mestu direktora Dan Grafa, kao izdavača lista Danas, nalazio se od druge godine njegovog postojanja, odnosno od 1998. godine.

Nakon završene škole u Kraljevu, gde je rođen, profesionalnu i političku karijeru je započeo u Savezu socijalističke omladine Jugoslavije, gde je između ostalog bio i na funkciji potpredsednika Saveza socijalističke omladine Srbije.

Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Svoju karijeru je potom nastavio u sindikalnim vodama, te je u nekoliko navrata bio sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije, nakon čega je učestvovao u osnivanju a potom bio i potpredsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.

Iz sindikalne sfere prelazi u medijski biznis, a prvo je radio u dnevnom listu Borba u vreme kada je glavni i odgovorni urednik bio Stanislav Staša Marinković. U Borbi se bavio plasmanom i prodajom lista, što je prve godine radio i u Danasu u ulozi zamenika direktora.

Iz Borbe prelazi u Našu Borbu gde je bio direktor prodaje, potom sa grupom novinara osniva dnevni list Danas.

Zaslužan je za razvoj ulične prodaje novina, a potom i novih alternetivnih distributivnih mreža iz koje su nastala brojna, među njima i trenutno najjača preduzeća za distribuciju štampe u Srbiji.

Sahrana će biti održana u njegovom rodnom mestu Cvetke kod Kraljeva, u četvrtak 22. oktobra u 13 sati.

]]>
Tue, 20 Oct 2020 11:23:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/50500/preminuo-direktor-danasa-dusan-mitrovic.html