NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html Novi napad na sajt N1 http://nuns.rs/info/news/48643/novi-napad-na-sajt-n1.html Noćas u 00.39 časova izvršen je novi napad na sajt N1, nakon čega su povremeno sajt i aplikacija bili nedostupni. ]]> Prema rečima stručnjaka, noćašnji napad je imao "isti potpis" kao i prethodni sajber napadi na početku ove godine.

Podsetimo, sajt N1 bio je i u januaru u nekoliko navrata meta DDoS napada.

Inače, DDoS su napadi sa više hiljada računara kojima je cilj da dovedu do preopterećenja veb servera, mreže ili nekog drugog dela infrastrukture i tako onemoguće pristup njihovim korisnicima.

]]>
Thu, 4 Jun 2020 17:49:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48643/novi-napad-na-sajt-n1.html
Slučaj „srpskog Snoudena“ i dalje tapka u mestu http://nuns.rs/info/news/48642/slucaj-srpskog-snoudena-i-dalje-tapka-u-mestu.html Dok francuski mediji izveštavaju o uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću kao „srpskom Snoudenu“, njegov slučaj se, sa pravne tačke, nije mrdnuo od početka, odnosno već devet meseci koliko je prošlo od njegovog hapšenja. ]]> Niti nadležni u Krušiku imaju nameru da ga uskoro vrate na posao.

– Slučaj i dalje tapka u mestu. U Krušiku sam i dalje pod suspenzijom i ne znam dokle će to da traje. Jedina novina je da je Amnesty International za francusko govorno područje prekjuče objavio tekst u svom časopisu o „srpskom Snoudenu“, kako su me nazvali – kaže za Danas Aleksandar Obradović.

Njegov advokat Vladimir Gajić podseća da će 18. juna biti devet meseci od kada je Obradović uhapšen.

– To znači da će proteći devet meseci a da njemu kao osumnjičenom i meni kao njegovom braniocu još uvek nisu pruženi na uvid dokazi koji ga navodno terete. Jedno od elementarnih prava okrivljenog, to je pravo tekovina civilizovanog sveta, jeste pravo da mu se odmah i bez odlaganja daju na uvid dokazi koji ga terete – ističe Gajić, dodajući da je ovo pravo, koje je Obradoviću onemogućeno, zaštićeno Ustavom Srbije, Zakonikom o krivičnom postupku i međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima.

– Na početku istrage sam izvršio uvid u istražni spis tužioca, kopirao ga i u njemu su se nalazili isključivo dokumenti koji su nastali na dan hapšenja 18. septembra 2019. Dakle, zapisnici o saslušanju, potvrde o oduzetim predmetima, naredba o sprovođenju istrage, pouke o pravima… i to je sve. S vremena na vreme obiđem tužioca i dobijam uglavnom isti odgovor. Predmet je na veštačenju, čekaju se odgovori državnih organa i tome slično. Još na početku kada sam angažovan da branim Obradovića, u jednom predlogu za ukidanje pritvora ukazao sam sudu, da ne samo da ja kao branilac nemam dokaze kojima se tereti okrivljeni, nego ih nema ni tužilac. Po meni je ovaj postupak na neki način bizaran – ukazuje Gajić.

Prema njegovim rečima, nema nikakih informacija ni o istrazi koju vodi Specijalno tužilaštvo koje je krajem prošle godine dalo zadatak BIA i VBA da izvrše neophodne provere u vezi sa navodima koji potiču od Obradovića i o kojima su pisali nezavisni mediji.

– Bilo bi logično da u toj pretkrivičnoj fazi postupka službe obave razgovor sa Obradovićem koji je izvor tih informacija i koji poseduje materijalne dokaze. Međutim, to se do danas nije dogodilo, kao što nemamo nikakve informacije ni o ishodu provera koje se odnose na moju prijavu pretnji koje su upućene preko bliskih lica Obradoviću dok je još bio u pritvoru. Ovde je pogonska energija za režim isključivo rejting. Pretpostavljam da javnost loše reaguje na aferu Krušik i to vidim kao razlog što se predmet eutanazira – smatra Gajić.

Naš sagovornik dodaje da oni, sa druge strane, pored ostalih obaveštavaju i ključne međunarodne činioce u oblasti zaštite ljudskih prava.

– Juče je francuski ogranak Amnesti internacionala objavio veliki tekst o Obradoviću pod naslovom „Srpski Snouden“. Mislim da je za Aleksandra velika čast što je od jedne takve institucije kao što je Amnesti obrađen njegov slučaj kao uzbunjivača, ističe Gajić i dodaje da je najvažniji korak bila podrška koju su dobili od European Centre for Press and Media Freedom iz Lajpciga, koji su još na početku postavili upozorenje na sajt Saveta Evrope i skrenuli pažnju na jedan drastičan primer kršenja ljudskih prava jednog uzbunjivača koji je zbog svoje hrabrosti završio u zatvoru.

Aleksandar Obradović je osumnjičen za odavanje poslovne tajne, iako ni jedan dokument koji je dostavio medijima, nema oznaku tajnosti.

On je ukazao na malverzacije prilikom kupoprodaje oružja namenske industrije, odnosno činjenicu da su neka preduzeća po povlašćenim cenama nabavljala naoružanje iz valjevskog Krušika.

Jedan od aktera ove afere za kojeg se tvrdi da je posredovao u trgovini oružjem je i Branko Stefanović, otac ministra policije Nebojše Stefanovića.

Gajić: Dokazi optužuju vrh vlasti

– Lično mislim da tužilac nikada neće izaći pred sud sa optužnicom protiv Aleksandra Obradovića jer ćemo im nas dvojica to vratiti kao bumerang. Mi imamo sve dokaze, ali ti dokazi ne optužuju Aleksandra nego vrh ove vlasti – kaže Vladimir Gajić.

]]>
Thu, 4 Jun 2020 16:52:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48642/slucaj-srpskog-snoudena-i-dalje-tapka-u-mestu.html
Crna Gora: Novinar uhapšen i naprskan biber-sprejom http://nuns.rs/info/statements/48641/crna-gora-novinar-uhapsen-i-naprskan-biber-sprejom.html Kadić je 13. maja izveštavao sa protesta u Nikšiću. Dok je pokušavao da snimi kako dva policajcapostupaju sa jednim od učesnika protesta, prišao mu je policajac pod punom opremom i pitao ga „Ko si ti? Ko ti je dao pravo da snimaš? ]]> Htio sam da pokažem novinarsku legitimacijualisu me držaliRekao sam im da sam novinarali onisu mi tražili moj mobilni telefon i zahtevali da izbrišem snimakNakon što sam rekao da to ne bihmogao jer me držepolicajac mi je poprskao biber-sprej po očima. Još uvek ne mogu da otvorim jednooko – rekao je Veliša Kadić za Vijesti i dodao da je policija uzela njegov telefon i obrisala sve snimke.Iako su prisutne kolege potvrdile da je novinarKadić je uhapšen. Puštanje na slobodu usledilo je tri sata kasnijenakon što su lokalni novinari zatražilipojašnjenje razloga pritvora, a on je hitno ispitanKadić je izjavio da policajci nisu upotrebili silu protiv njega. Kasnije je iz policije saopšteno da je došlo do nesporazuma i pružena mu je medicinska nega.

– Neprihvatljivo je da policija uhapsi novinare koji suna službenoj dužnosti, a ne deo okupljenih građanaKadiću je nanesena višestruka šteta jer je policija, pored hapšenja i zadržavanjailegalno uništila foto i video materijal koji je imao na svom telefonu – reklaje Marijana Camović Veličković, predsednicaSindikata medija Crne Gore i dodala – Suzavac sumu prskali u oči kada je bio pod njihovom potpunomkontrolomBilo je jasno da nije mogao da pobegnečak i da je to hteo.

Camović Veličković je takođe dodala da ovo nijeprvi put da je policija koristila biber-sprej nanovinarima koji su izveštavali sa protestaprethodnim prilikama Savjet za građansku kontrolurada policije istraživao je incidente i policiju proglasiokrivom. Camović Veličković je potvrdila da ćeSMCG tražiti od policije da otkrije ko je upotrebiopreteranu silu protiv Kadića i da počiniocesankcioniše na odgovarajući način.

Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje medijskih sloboda i bezbednostinovinara – SafeJournalists.net – koja broji više od8.200 članova i članicanajoštrije osuđuje hapšenjenovinara i potpuno neopravdano korišćenje biber-sprejaPridružuje se svom članuSindikatu medijaCrne Gore, u njihovom zahtevu za brzu i efikasnuistragu ovog incidenta. Sankcionišući odgovornepolicijske snage će svim članovima poslati jasnuporuku da takav tretman novinara nije prihvatljiv i da je kažnjiv. Takođe izražava zahvalnost nasolidarnosti koju su pokazali drugi novinari svojimobraćanjem policiji tražeći puštanje kolege.

SafeJournalist.net će obavestiti sve relevantnedomaće i međunarodne institucije o ovom slučaju.

Svaki napad na novinare je napad na javni interesdemokratiju i prava svih građana.

Skoplje – Beograd – Podgorica – Priština – Sarajevo – Zagreb, 14.05.2020.

 

Udruženje BH novinari

Sindikat medija Crne Gore

Hrvatsko novinarsko društvo

Udruženje novinara Kosova

Udruženje novinara Makedonije

Nezavisno udruženje novinara Srbije

]]>
Thu, 4 Jun 2020 15:43:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/48641/crna-gora-novinar-uhapsen-i-naprskan-biber-sprejom.html
Predsednik UO RTS: Oksimoron profesorke Milivojević http://nuns.rs/info/news/48632/predsednik-uo-rts-oksimoron-profesorke-milivojevic.html Odgovor na tekst Snježane Milivojević "Kako se bira generalni direktor RTS-a" objavljen u dnevnom listu "Danas", 31. 5. 2020. ]]> Pažljivo i više puta sam pročitao tekst Snježane Milivojević ne mogavši da verujem da je tekst potpisala profesorka Beogradskog univerziteta.

Na takve, uglavnom maliciozne primedbe, uglavnom se ne osvrćem, pa se ne bih osvrnuo ni na ovaj tekst da se autorka nije potpisala kao profesorka Univerziteta u Beogradu zaboravivši pritom da afilijacija i autoritet BU obavezuju, ili ja bar tako mislim, da se u javnost izlazi sa tačnim i proverenim informacijama i jasnim i nedvosmislenim tvrdnjama. Metodološka strogost nije neophodna, ali se metodičnost u izlaganju i argumentisanju podrazmeva čak i kada se piše za novine.

Umesto toga, Snježana Milivojević koristi autoritet BU i zvanje koje je tamo stekla da podupre klimave insinuacije na račun UO RTS koje se, u najkraćem, svode na to da tokom postupka za imenovanje generalnog direktora UO krši proceduru i krije javno dostupne podatke.

Stvar je, srećom, veoma jednostavna mada svojim protivrečnim tvrdnjama „profesorka“ pokušava da zamuti vodu.

Zakon o JMS (čl. 26) nedvosmisleno definiše da mandat generalnog direktora prestaje „protokom vremena na koje je imenovan“ i tada UO „bez odlaganja imenuje vršioca dužnosti i pokreće postupak za imenovanje novog generalnog direktora“. Uredba o vanrednom stanju ne odlaže primenu ove zakonske odredbe, te je u tom smislu odluka o pokretanju postupka za izbor novog i imenovanje v. d. direktora doneta u skladu sa Zakonom i tačno na vreme.

Postupak za izbor generalnog direktora definisan je pravilnikom koji donosi UO, a odredbe pravilnika nikada nisu prekršene. U pravilniku ne piše, kao što netačno navodi profesorka Milivojević, da se odluka o raspisivanju konkursa donosi tri meseca pre isteka mandata. Ta odredba je na sugestiju pravnika brisana, jer da je zakon imao u vidu takav rok on bi bio eksplicitno naveden, kao što je, na primer, u istom zakonu (čl. 17, stav 3) naveden rok koji se tiče izbora članova UO.

Profesorka sve to ne mora da zna, ali kada ne zna mogla bi da pita onoga ko zna.

Koleginicu Milivojević muči i to što je od trenutka donošenja odluke do dana objavljivanja konkursa (29. maja) koje je, nota bene, prethodilo njenom tekstu (31. maja) prošlo „prilično dugo vreme“. Profesorka ne kaže šta bi bilo pravo vreme, niti na osnovu čega se ono utvrđuje, ali podozreva da nešto s vremenom ne valja.

Istina je, međutim, da vremenski rok nigde nije normiran, pa u tom smislu nije mogla biti prekršena procedura. Razumno vreme je ono koje ima u vidu date okolnosti. U tom smislu stručne službe nisu napravile nikakav prekšaj procedure.

Drugim rečima, imajući u vidu date okolnosti, na koje se delom ukazuje i u spornom tekstu, datum objavljivanja konkursa je došao u pravi čas. Sasvim je druga stvar, što u pokušaju da bude duhovita, profesorka pokazuje neznanje i kada je reč o administrativnim stvarima. S tim u vezi, kada već docira kako bi RTS trebalo da se ponaša u digitalno doba, mogla bi bar da nauči da pretražuje veb pa bi lako našla konkurs.

Na uvijen i prefrigan način profesorka spočitava UO i da taji stvari koje bi morale da budu javno dostupne. U najmanju ruku neobično je da profesorka BU ne zna šta znači javna dostupnost informacija. Da li je iko ikada zatražio bilo kakvu informaciju od UO RTS a da mu je ta informacija bila uskraćena?

No, ako profesorka misli da bi UO trebalo da objavljuje transkripte sa svojih sednica da bi njena lavovska glad za informacijama bila utoljena, to je sasvim druga stvar koja nema veze sa informacijama od javnog značaja.

Na kraju svoje neosnovane i na protivrečnim iskazima zasnovane paškvile profesorka otkriva i navodne motive svog teksta.

Nažalost, osim što smo saznali da čita Gardijan, što je za svaku pohvalu, ništa drugo iz tog obrazloženja nije jasno. Da li se pledira da bi, poput Bi-Bi-Sija i RTS trebalo da razmotri mogućnost da zbog koronavirusa produži rok za izbor direktora ili je nešto drugo po sredi teško je razaznati.

Mnogo je očiglednije da profesorka ima problem sa Zakonom o JMS jer neumesno tvrdi da je „posao direktora javnog servisa najvažniji medijski posao u svakoj demokratkskoj zemlji“ (sic!). Stvaranje javnog medijskog servisa upravo je trebalo da oslobodi uređivačku politiku od uticaja poslodavca i upravljača.

Sloboda i nezavisnost novinara i urednika su na prvom mestu, a posao direktora je definisan čl. 23 Zakona o JMS i uglavnom se odnosi na poslovanje, pa je u tom smislu potpuno pogrešno pojmovno povezivati medije i demokratiju preko te uloge. Sasvim je drugo pitanje kakvo je faktičko stanje i nasleđena praksa, odnosno da li se nekom sviđa intencija zakona.

Demokratija, kada je o medijima reč, podrazumeva i zahteva tačnu i pravovremenu informaciju. Sudeći, na osnovu njenog teksta, budući novinari od profesorke mogu da nauče kako novinarstvo može da služi stvaranju „afera“, politikantstvu i etiketiranju ljudi i institucija, ali ne i kako se dolazi do informacija i kako se u interesu objektivnog i nepristrasnog informisanja one prezentuju.

Pre nego što „bace kamen“ na RTS, kritičari medija u Srbiji možda bi trebalo da se osvrnu i na to ko i čemu podučava buduće novinare.

]]>
Thu, 4 Jun 2020 11:29:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48632/predsednik-uo-rts-oksimoron-profesorke-milivojevic.html
Za projekte medijima u Zrenjaninu blizu 14 miliona dinara http://nuns.rs/info/news/48630/za-projekte-medijima-u-zrenjaninu-blizu-14-miliona-dinara.html Na konkursu sufinansiranja medijskih projekata u Zrenjaninu sudeći prema objavljenim rezultatima najviše sredstava dobiće lokalna RTV Santos, koja je od pre pola godina u večinskom vlasništvu Radoice Milosavljevića, kruševačkog biznismena koji kupuje televizije po Srbiji. ]]> Za tri projekta, zapravo emisije „Minuti za zdravlje“, „Agročas“ i radijsku emisiju „Po jutru se dan poznaje“, dobili su 9 miliona budžetskih sredstava i to je najveća suma koju je neka medijska kuća dobila od kada se raspisuju projekti sufinansiranja medijskih sadržaja u Zrenjaninu.

U zrenjaninskoj KTV televiziji kažu da nisu nimalo iznenađeni rezultatama konkursa te da javni interes ni ovoga puta nije poštovan.

– Naša televizija ima blokadu ove vlasti već 16 godina a poslednjih nekoliko godina pokušavaju da nas ucene da prodamo televiziju i da nas ekonomski unište. Pre neki dan su slali čoveka da se dogovorimo ali nema od toga ništa, ne savijamo mi leđa. Zato su meni rezultati konkursa sasvim normalni jer se ovde neguje nenormalnost a nad nama se izvršava osveta. Iz konkursa se vidi da nikakav javni interes za informisanjem nije ispoštovan. Naša KTV televizija proizvodi regionalne sadržaje i više brine o javnom interesu nego svi projekti koje će grad Zrenjanin platiti – komentariše za Danas vlasnik KTV Danijel Radić.

Komisija, koju čine Jelena Mitrović iz Profesionalnog udruženja novinara Srbije, Jelena Crnogorac glavna urednica TV Rubin Kikinda i Zorana Bogdanović iz Udruženja elektronskih medija Srbije „ComNet“, od 33 prijavljena projekta podržala je ukupno 16 medijskih projekata.

Za mesto u budžetu od 13,5 miliona dinara izborili su se i ovdašnjoj javnosti malo poznata imena – DVP produkcija iz Novog Sada koja je za projekat „Zrenjanin danas“ dobila 900.000 dinara, Strahinja Vojvodić iz Njuz medija tima Beograd za „Živeti u Zrenjaninu“ dobio je pola miliona dinara, Novosadska TV doo isto pola miliona dinara, Proglas public Beograd 200.000, Kulturni klub Otadžbina iz Srpske Crnje za novine 250.000 dinara i Studio B za projekat „Ogledalo budućnosti“ pola miliona dinara.

Od lokalnih medija, podršku za medijske sadržaje dobio je list Zrenjanin za projekat edukacije novinara da izveštavaju o ekonomskim temama u iznosu od pola miliona dinara, Zrenjaninski informativi portal 400.000 dinara za projekat Zrenjanin na dlanu, novinar Bogoljub Grujić sa 360.000 dinara za objavljivanje novosti svakog dana na web portalu Media sport plus, pa zatim Željko Šemić 300.000 dinara za projekat „Život u Zrenjaninu na klik“ u firmi web portali, medijsko predstavljanje, izdavanje novina, autoperionica i vulkanizer.

Na spisku je i Danijela Sokolov PR reklamna agencija Pres centar 23 sa nedeljnom hronikom grada na Internet portalu Zrenjanin info, čemu je namenjeno 360.000 dinara. Radio Klik FM iz Zrenjanina za omladinski radio dobio je 200.000 dinara a Mužljanske novine 100.000 dinara.


M. P.

]]>
Thu, 4 Jun 2020 11:24:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48630/za-projekte-medijima-u-zrenjaninu-blizu-14-miliona-dinara.html
Saopštenje redakcije portala GMinfo http://nuns.rs/info/news/48627/saopstenje-redakcije-portala-gminfo.html Portal GMinfo ponovo je dostupan, nakon što je voljom provajdera Nordnet od sinoć, bez ikakvog prethodnog obaveštenja, bio suspendovan. Redakcija je obaveštena da je Nordnet „zbog prevelikog opterećenja i ugrožavanja servera“ privremeno suspendovao nalog gminfo.rs. ]]> Analizom našeg IT tima utvrđeno je da tokom noći i prepodneva nije bilo nikakvih naznaka povećanog saobraćaja, a samim tim nije bilo moguće ni ugrožavanje ni preveliko opterećenje servera, kako je to naveo Nordnet.

Zvanično objašnjenje Nordneta, u ovom momentu, i dalje očekujemo.

Portal GMinfo bio je pod hakerskim napadima i krajem aprila i početkom maja, kada je naše funkcionisanje bilo otežano, a u jednom momentu i onemogućeno. Tada je bilo očigledno da napadi postoje, ali nismo mogli da tvrdimo od koga dolaze.

Za razliku od tada, naš IT tim danas nije utvrdio nikakav povećan obim saobraćaja i napada, te opravdano sumnjamo da je odluka Nordneta inspirisana nekim drugim razlozima, koji za cilj imaju sprečavanje slobode javnog izražavanja, tim pre što smo o suspenziji obavešteni naknadno, a ne pre tog čina.

Redakcija portala GMinfo, s obzirom na tajming i prethodnog napada, i noćašnjeg suspendovanja naloga, opravdano sumnja da je u pitanju zloupotreba ovlašćenja nad sredstvima za distribuciju medija, čime se onemogućava sloboda javnog izražavanja od interesa za građane.

GMinfo će o ovoj zloupotrebi obavestiti domaća i međunarodna novinarska udruženja, organizacije koje se bave slobodom štampe i izražavanja, kao i Ministarstvo kulture i informisanja, a od Tužilaštva za visokotehnološki kriminal očekujemo da razjasni sve činjenice, i jasno odgovori da li je u pitanju krivično delo, ili ne.

Preživeli smo godine pritisaka kroz zloupotrebe ovlašćenja od lokalnih vlastodržaca, diskriminaciju portala GMinfo u odnosu na lokalna partijska glasila, zloupotrebe u sistemu projektnog sufinansiranja na lokalnom nivou, pretnje članovima redakcije, preživećemo i fizičke pokušaje uništavanja našeg portala.

Iskreno se nadamo da im neće pasti na pamet da i nas, novinare, fizički napadnu, jer od svog asortimana pritisaka na medije i novinare, još jedino to nisu probali.

redakcija portala GMinfo

]]>
Thu, 4 Jun 2020 11:22:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48627/saopstenje-redakcije-portala-gminfo.html
Pretnje Gavriloviću nakon gostovanja na N1 http://nuns.rs/info/news/48624/pretnje-gavrilovicu-nakon-gostovanja-na-n1.html Nakon zajedničkog gostovanja i burnog razgovora sa članicom Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Oliverom Zekić u emisiji Pressing, sociologu i istraživaču Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) Zoranu Gavriloviću su na Tviteru počele da stižu salve pretnji i uvreda. ]]> „Od etiketiranja da sam izdajnik i slično, do pretnji batinama, ili snimaka kada ultimativni borac pljuje u kameru“, kratko je Gavrilović opisao poruke i komentare koje mu od sinoćne emisije stižu preko Tvitera.

]]>
Thu, 4 Jun 2020 11:20:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48624/pretnje-gavrilovicu-nakon-gostovanja-na-n1.html
Suđenje Dragoljubu Simonoviću pretvoreno u iživljavanje nad žrtvama http://nuns.rs/info/news/48621/sudjenje-dragoljubu-simonovicu-pretvoreno-u-izivljavanje-nad-zrtvama.html Suđenje optuženima za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića i njegove supruge Jele Deljanin obeležio je mučan osećaj da se sudi žrtvama zbog načina na koji su ih advokati Dragoljuba Simonovića ispitivali. Tužilac je to nazvao „iživljavanjem“ i „inkvizicijom“, a sudija „vređanjem inteligencije“ ]]> Suđenje bivšem predsedniku Opštine Grocka i visokom funkcioneru SNS-a Dragoljubu Simonoviću za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića u decembru 2018. godine, nastavljeno je danas u Drugom opštinskom sudu svedočenjem novinarove supruge Jele Deljanin i sudskog veštaka građevinske struke Vojislava Popovića

Četiri sata, koliko je trajalo ovo ročište, obeležio je mučan osećaj da se sudi žrtvama zbog načina na koji su ih Simonovićevi advokati ispitivali, a koje je tužilac nazvao iživljavanjem i inkvizicijom, a sudija vređanjem inteligencije.

Traume i gobleni

Jela Deljanin, koja i dalje oseća posledice traume iz noći kada im je kuća spaljena i leči se zbog toga, iznela je svoje iskustvo iz noći u kojoj je „lavovskom snagom“ uspela da izvuče poluonesvešćenog muža (koji je znatno viši i teži od nje) iz zapaljene kuće, u kojoj je bosa ostala u dvorištu kuće u plamenu, bez imovine koju je sticala celog života i bez ušteđevine „za starost, što kažu ljudi, za sahranu“. 

A zatim je bila suočena sa pitanjima advokata odbrane o broju zavesa, garnišni i goblena koje je prijavila da su izgoreli u podmetnutom požaru, a koji su advokati osporavali.

„Pre požara sam bila potpuno zdrava, a danas pijem gomilu lekova. Psihički sam se razbolela. Od te noći ne mogu da spavam. Lečim se na psihijatriji. Na svaki šum se uznemirim, trčim na terasu, imam osećaj da će mi to ponovo uraditi. Psihički sam totalno propala“, ispričala je, između ostalog, ova medicinska sestra u penziji.

Stojim tako, plačem, bedna, jadna. U momentu sam imala želju da uletim u tu vatru. Da izgorim sa tom kućom. Odjedanput ostanete bez igde ičega. Samo u pidžami, bosa, u dvorištu (Jela Deljanin)

Iako je sudija Slavko Žugić hteo da je poštedi svedočenja, obrazloživši to potrebom da rad suda bude efikasan, na insistiranje advokata odbrane, Jela Deljanin je ispričala sve čega se seća da se dogodilo tog „običnog, mirnog dana“ u kom su ona i Milan Jovanović registrovali svoja kola, podigli penziju i vratili se kući da bi „otišli mirno da spavaju jer nikom ništa zlo nisu uradili“.

Zatim je usledila noć iz koje su se jedva izvukli živi. Ona je ispričala da je u noći, oko tri ujutru, 12. decembra, čula dva praska, kao da su pukle petarde, i da je zbog toga izašla na terasu i videla da se neki automobil udaljava, ali nije videla registarske oznake i marku automobila. 

Zatim je ugledala garažu u plamenu. Pojurila je niz stepenice do prizemlja, gde je spavao njen muž. Po njenom svedočenju, sve je bilo puno gustog dima koji je „opio“ Milana, tako da nije mogla da ga probudi.

„Dobila sam lavovsku snagu da ga uspem izvući iz kreveta“, svedočila je Jela Deljanin. „Ispred kuće on i ja, u pidžamama, bez papuča. Htela sam da se vratim u kuću po dokumenta i pare. Milana su odvezli u Hitnu pomoć. Ostala sam tu u strahu i neverici šta se događa. Kuća gori. Pomislim, jao, bože, postali smo beskućnici, u tuđem ćemo stanu živeti. Novac za stare dane, što kažu ljudi, za sahranu, penzije, dokumenta, sve je izgorelo. Stojim tako, plačem, bedna, jadna. U momentu sam imala želju da uletim u tu vatru. Da izgorim sa tom kućom. Odjedanput ostanete bez igde ičega. Samo u pidžami, bosa, u dvorištu“, ispričala je Jela Deljanin.

Kako ste imali duplo zavesa nego prozora? Da li ste držali duple zavese na prozorima? Da li ste imali i duple garnišne i čuvali ih na tavanu? Bacate nove televizore, a garnišne čuvate? Ako toliko voli goblene, zašto ih drži u ormaru? (pitanja i opaske Simonovićevog advokata)

Ona je, prema svom priznanju, toliko bila pod stresom da nije uspela da odgovori na pitanja policajaca koji je datum rođenja njen i Milana Jovanovića.

Nakon požara, ona i Milan Jovanović, pošto se on vratio iz bolnice, proveli su u gostima kod komšija, zatim su živeli u iznajmljenom stanu na Banovom brdu. U svoju kuću su se vratili u maju 2019. godine. 

Kuću su renovirali, kako kaže, uz pomoć dobrih ljudi, Slavko Ćuruvija fondacije i novinara koji su skupljali dobrovoljne priloge za pomoć novinaru koji je napadnut zato što je pisao kritičke tekstove o korupciji u opštini Grocka. 

Jela Deljanin se na sudu zahvalila svima koji su im pomogli. Ostaće upamćeno da im država nije pomogla materijalno i da su čak prošle godine dobili uplatnicu da plate porez za spaljenu kuću.

O stanju renovirane kuće, ona kaže da „to još nije sređeno“. „Kad zatvorimo prozore, sve još miriše na paljevinu.“

Iživljavanje

Advokat Dragoljuba Simonovića Ivica Vuković ispitivao je Jelu Deljanin o broju kompjutera i televizora koje su imali, tražio da navede svaki komad i vrstu nameštaja koji je postojao u kući, a posebno se zadržao na broju zavesa i garnišni, kao i na dva kreveta/kauča koje su Milan i Jela izneli iz kuće u dvorište i, na zahtev radnika koji su radili na raskrčivanju paljevine, poklonili jednom od njih. 

Vuković je doneo fotografije jednog plavog i jednog bež kreveta i tražio od Jele Deljanin da potvrdi da li su to komadi nameštaja koji su navedeni u odštetnom zahtevu. 

Deljanin je ispričala da su kreveti bili natopljeni dimom i vodom. Iako nije mogla da precizira kad su nastale fotografije i da li su oba kauča baš ta iz njihove kuće, bila je očigledna namera advokata da pokažu kako su kauči bespotrebno bačeni. Sa slika se ipak nije moglo utvrditi i da li još smrde na paljevinu. 

Isti postupak se ponovio i oko pitanja o broju Vilerovih goblena za koje je Jela Deljanin rekla da ih nije držala na zidu, već u kesi, u ormaru, sa namerom da ih pokloni deci.

„Koliko ste imali prozora? Koliko ste imali zavesa? Kako ste imali duplo zavesa nego prozora? Da li ste držali duple zavese na prozorima? Da li ste imali i duple garnišne i čuvali ih na tavanu? Bacate nove televizore, a garnišne čuvate? Ako toliko voli goblene, zašto ih drži u ormaru?“, samo su neka od pitanja i opaski Simonovićevog advokata.

DELJANIN POTVRDILA DA SU IM NUDILI MITO

Jela Deljanin potvrdila da su im nudili mito da sve „ode pod tepih“.

„Dolazio je nekakav čovek i nudio Milanu novac da to ‘ode pod tepih’. Milan je njega oterao“, svedočila je danas u sudu Jela Deljanin.

Da podsetimo, Milan Jovanović je na prethodnom ročištu, u svojstvu svedoka, izjavio da je, nakon što mu je kuća izgorela, nepoznata osoba došla u kuću i ponudila „bezobraznu cifru“ kako bi postupak protiv Simonovića bio „stavljen pod tepih“.

Dva sata pokušaja diskreditacije nalaza veštaka

Pokušaj diskreditacije svedoka ponovio se i kad je svedočio sudski veštak građevinske struke koji je, po naredbi tužioca Predraga Milovanovića, veštačio stanje kuće posle požara 13. februara 2019. godine. 

Sudskog veštaka je u ime odbrane ispitivao veštak Aleksandar Đorđević, koga su kao savetnika angažovali Simonovićevi advokati. 

Pre požara sam bila potpuno zdrava, a danas pijem gomilu lekova. Psihički sam se razbolela. Od te noći ne mogu da spavam. Lečim se na psihijatriji. Na svaki šum se uznemirim, trčim na terasu, imam osećaj da će mi to ponovo uraditi. Psihički sam totalno propala (Jela Deljanin)

Sudski veštak Vojislav Popović je u svom izveštaju naveo da je garažu, odakle je krenuo požar nakon što je u Jovanovićeva kola ubačen Molotovljev koktel, potrebno srušiti, kao i da kuća može da se renovira, jer temelji nisu ugroženi, ali podovi, stolarija, zidovi, stepenište i druge stvari moraju da se detaljno poprave. 

Na primer, zaključio je da malter mora da se obije kompletno, a sanitarije i kompletne pločice u kupatilu i WC-u moraju da se zamene jer su „ispucale“ i „uništene“. 

Odbrana je tokom dva sata ispitivanja, prezentovanja fotografija sa policijskog uviđaja i iznošenja rezultata svog veštaka, dokazivala da su pločice mogle samo da se operu, da su sanitarije ostale netaknute, a malter je bilo potrebno menjati samo na pojedinim mestima. 

Ključni dokaz za osporavanje nalaza sudskog veštaka bile su fotografije na kojima se videlo da toalet-papir na veš-mašini nije izgoreo, iako veš-mašina jeste. Takođe, odbrana je insistirala na još jednom detalju, ispod lavaboa bila su dva plastična kanistera koja takođe nisu izgorela. 

Pitali su kako plastika nije izgorela, a jesu keramičke pločice, inače otpornije na toplotu. Tvrdili su da je sve to bilo moguće samo oprati i osporavali su nalaz veštaka koji je u ukupnu odštetnu sumu uneo zamenu keramičkih pločica i sanitarija.

Sudija Žugić: Da li vi kod kuće tako radite?

Sudija Žugić je odbranu podsetio da iza pločica postoji lepak koji drugačije reaguje na toplotu, a na primedbe o potrebi da se malter samo delimično obije i zameni, revoltirano je reagovao i upitao:

„Da li vi to tako kod svoje kuće radite? Niko nikad nije obio malter samo sa jednog dela zida.“

Advokati odbrane su postavljali pitanja o tržišnoj vrednosti kuće. Od sudskog veštaka su tražili da se izjasni da li šteta za popravku kuće stare 30-40 godina može da bude veća nego što je tržišna vrednost cele kuće sa okućnicom. Veštak je odbio da se izjasni, a umesto njega odgovorio je sudija:

„Šteta se utvrđuje na osnovu toga koliko je potrebno uložiti da bi se imovina vratila u pređašnje, a ne u tržišno stanje. Ne može da se ugradi greda stara 30 godina, mora nova. Nemojte da nam vređate inteligenciju“, rekao je sudija Žugić.

Sudski veštak građevinske struke koga je tužilac angažovao na proceni vrednosti radova za kuću ostao je pri svojim dosadašnjim nalazima.

Sledeće ročište, na kome će biti ispitani veštaci elektro i komisione struke, zakazano je za 1. jul.

OPTUŽENI PROMENILI ISKAZE

Suđenje optuženima za paljenje kuće Milana Jovanovića – bivšem predsedniku Opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću, bivšem policajcu iz Grocke Vladimiru MihailovićuIgoru Novakoviću i Aleksandru Marinkoviću, počelo je 9. aprila prošle godine.

Simonović, koji je optužen da je podstrekivač paljenja, negirao je da je učestovao u organizovanju, a pred sudom je izjavio da se „apsolutno“ ne oseća krivim i da ne pristaje na naknadu štete Jovanoviću. 

Mihailović i Novaković promenili su na sudu ranije iskaze date u policiji, jer su, kako su naveli, izrečeni „pod prisilom“ Uprave kriminalističke policije. Mihailović je rekao da je izmislio priznanje da mu je Simonović obećao 1.500 evra da zaplaši novinara, a Novaković da Simonovića ne poznaje.

Za Marinkovićem, koji se sumnjiči da je direktan izvršilac paljenja kuće novinara prošle godine, raspisana je poternica. Sudija Slavko Žugić razdvojio je njegov predmet u odnosu na ostale osumnjičene.

Prema optužnici, Marinković se sumnjiči da je ciglom razbio prozor garaže na kući Jovanovića, zapalio krpu i ubacio otvorenu flašu sa benzinom.

Pevačica Bojana Cvetković Šijački priznala je tužilaštvu da je dovezla Marinkovića do mesta napada i sklopila sporazum o priznanju krivičnog dela. Osuđena je na šest meseci kućnog zatvora i novčanu kaznu od 50.000 dinara.

Zbog paljenja kuće Milana Jovanovića, između ostalog, Reporteri bez granica su ove godine spustili Srbiju za tri mesta na listi slobode medija.

]]>
Thu, 4 Jun 2020 11:17:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48621/sudjenje-dragoljubu-simonovicu-pretvoreno-u-izivljavanje-nad-zrtvama.html
Zašto ste imali više zavesa od prozora? Suđenje optuženima za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića http://nuns.rs/info/news/48620/zasto-ste-imali-vise-zavesa-od-prozora-sudjenje-optuzenima-za-paljenje-kuce-novinara-milana-jovanovica.html Moram da napomenem da sam svestan toga da mogu da budem izložen napadu advokata odbrane i Advokatske komore isto kao u slučaju iznošenja stavova o suđenju optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije, kada je predlagano da se uvede krivično delo po kojem bi me osudili na dve godine zatvora, iako je na kraju presudom suda potvrđeno da su dokazi validni i uključeni u ovaj proces, a da nije bilo moje intervencije bili bi eliminisani iz sudskog postupka. ]]> Ovo su moje impresije sa znanjem o tome da advokati imaju prava da budu ovakvi, kada im se dozvoli, da poštujem prezumpciju nevinosti… Prvi put sam u Palati pravde posle renoviranja zgrade zbog čega treba da budemo zahvalni donatorima iz EU koji su to omogućili. Ali nama je očigledno potrebna i obnova moralnih i ljudskih postulata. Lepe zgrade u tom kraju, uključujući i Beograd na vodi čiji se odblesak vidi u prozorima Palate pravde, neće nam doneti ni pravdu ni boljitak na koje treba da nas podsete.

***

Paljenje kuće novinara Žig info iz Grocke Milana Jovanovića pratim od samog početka 12. decembra 2018. godine. Bio sam uključen kroz Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara, ali i kroz ličnu podršku, solidarnost. Ovo je svakako pokušaj ubistva kolege i njegove supruge, jer je bacanjem molotovljevog koktela na garažu koja je povezana zidom sa kućom, bilo nemoguće proceniti da će to biti samo opomena, pretnja.

U vrlo kratkom vremenskom roku tužilaštvo i policija pronašli su i uhapsili počinice, tako da je već posle dva ili tri meseca bila zaokružena optužnica, jer je identifikovan i optužen za to delo posrednik i nalogodavac, predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović.

Umesto efikasnog suđenja, za koje su postojali svi elementi, i brzog dolaska do presude i postizanja pravde, sud je zakazivao suđenja sa rokovima koji nisu sa sobom nosili značaj težine počinjenog dela i činjenice da je u pitanju napad na život novinara. Na to se nadovezala opstrukcija advokata optuženih, koji su svesno ušli u situaciju da zbog nedolaska na suđenje budu kažnjeni. I brojne druge opstrukcije. Iako pokazuje određenu dozu rešenosti da privede što pre kraju ovo suđenje, sudija je ipak dopustio da se neopravdano dugo razvuče ovo suđenje koje ima veliki značaj i za nas ovde u Srbiji, i globalno. To je stvorilo prostor da se utiče na okrivljene koji su promenili svoje prvobitno date iskaze i priznanja.

Ovo suđenje najbolje pokazuje položaj novinara u Srbiji danas. Iako su dokazane krivice kroz istražni postupak, svojevoljno, zakonito datim priznanjima i presudom, žrtve su i danas, posle godinu i po dana, izložene dodatnom nasilju ovako vođenog sudskog procesa. Danas je iskaz davala supruga novinara Milana Jovanovića, Jela Deljanin, koja je praktično spasla život Milanu i sebi. Od tada ne spava – već, dakle, dve godine. Ljilja Smajlović me svojevremeno zvala da pomognem da, jednog od vikenda posle paljevine, pomognem da dođe do hitne pomoći, zbog iscrpljenosti i nespavanja. Od tada znam za ove Jeline probleme.

Iako je već dala iskaz, i danas izjavila da ostaje pri datom iskazu, advokati odbrane insistirali su da postavljaju pitanja. Sudija je dozvolio iako je bilo potpuno jasno da su radnje koje su već napravljene sasvim dovoljne. Bila je to dozvola da se ponovi viktimiziranje nad oštećenom-svedokom.

“Bio je to uobičajen dan, išli smo u grad, podigli penzije, registrovali auto, otišli mirno na spavanje, nikom ne dugujemo, nismo nikome uradili zlo… Milan je spavao u prizemlju a ja sam bila na spratu. Nisam spavala, bila sam uznemirena, gledala TV, negde oko 2 sata i 40 minuta čula sam dva puta pucanje, kao petarda… Ođednom čujem lomljavu stakla, izađem na terasu, vidim auto u daljini odlazi, nisam videla boju, registraciju, pogledam u garažu i vidim plamen, kuća…Toliko sam se uzbudila, u strahu uđem u sobu, setim se Milana, krenem u pidžami prema njemu niz stepenice… Kako sam išla niz stepenice, ništa nisam videla od dima. Projurila kroz dim do Milana, spavao je…. Drmusala ga, vukla, on nije reagovao, astmatičar i dijabetičar… Dim ga je opio… Dobila sam nekako snagu da ga izvučem iz kreveta, izvučem napolje, počeo da povraća. Htela sam da se vratim u kuću da uzmem dokumenta… ali nisam mogla da priđem… Komšija je Milana odvezao u hitnu pomoć… ostala sam sama. Ostali smo beskućnici, samo mislim o tome da ćemo u tuđem stanu spavati, od komšija ćemo uzeti odelo… Novac, imali smo nešto novca za stare dane, za sahranu kako se kaže, sve nam izgorelo sva dokumenta… Stojim, plačem, bedna, jadna…. U momentu sam želela da uletim u tu vatru, da izgorim sa tim stanom, sa tim stvarima. Kad toliko stvarate, ođednom postajete beskućnik. Bosa u pidžami u decembru mesecu. Psihički sam propala, dobila aritmiju srca, visok pritisak… Do tada sam bila zdrava. I dan danas, posle godinu i po dana, ne mogu mirno da zaspim. Svaki šum, korak, automobil kad čujem, ja trčim na terasu. Pod stalnim sam stresom da će to neko opet uraditi. Oba kuka sam operisala. I fizički i psihički sam propala. Milana su odveli u hitnu pomoć, ja sam sačekala miliciju. Nisam mogla da se setim ni mog ni Milanovog datuma rođenja. Posle smo išli u gradsku bolnicu. Milan je primio infuziju, injekcije, otišli smo posle kod komšinice. Kod komšinice smo bili desetak dana. Posle smo iznajmili stan na Banovom brdu… Posle su skupljene pare od strane novinara, Fondacija Slavko Ćuruvije je to organizovala, da se koliko toliko sredi kuća, pa smo se negde u maju vratili. Još nije sređeno. Još miriše sve na paljevinu. I podseća nas stalno na to što se dogodilo.”

Advokat optuženog Mihajlovića, Ivica Vuković je krenuo sa svojevrsnim mrcvarenjem oštećene Jele.

– Da li su pucnji bili identični, kako zna da je Milan bio omamljen dimom a ne od lekova?

„Pa medicinska sestra sam… Razlika je, jer je povraćao a to može od dima.“

– Ko je pozvao policiju, hitnu pomoć, vatrogasce?

„Komšije…“

– Koliko je trajalo od paljevine dok nisu otišli…

„Samo 40 min je trebalo da dođu… komšinica je gledala na sat i nervirala se… Čekamo vatrogasce iz Beograda. Milicija ranije, vatrogasci kasnije sa Voždovca…“

– Dokument MUPa kaže da je ekipa stigla posle 21 min.

Šta hoćemo da definišemo, pita sudija.

– 20 min požara puno znači, može više i manje da izgori. Da li dopuštate da je bilo 21 min.

Tužilac interveniše… sudija se ne snalazi… Slede pitanja o broju zavesa, garnišli, goblena…

– Kako to da je broj zavesa veći od broja prozora?

Na sramno pitanje koje ima funkciju zbunjivanja i potcenjivanja nema reakcije. Sudija u nekom trenutku i sam kaže da svi imaju više zavesa od prozora da kada se peru da imaju druge da se postave. Svakome to izgleda normalno.

– Zašto ste kupili televizore pre požara?

Advokat dostavlja sudiji fotografije na izjašnjenje oštećene, koje ranije nisu bile deo procesa. Sudija ne sprečava ovo mrcvarenje.

Nastavlja se i traje u nedogled i pored očigledne činjenice da isleđivanje nema drugog smisla osim da zbuni ženu koja godinu i po dana trpi teške zdravstvene posledice ovog napada na njen i život njenog muža.

Advokatica Zora Dobričanin, branilac optuženih, redovno kasni na suđenja. Danas je zakasnila 20 minuta. Cela sudnica je čekala, advokati optuženihi su se sprdali, zar ste očekivali da će doći na vreme. Opstrukcija sa kojom se još i sprdaju. Sudija je nije ni opomenuo kada je ušla, kao ni prethodnih puta.

To je prava slika našeg pravosudnog sistema, neefikasnosti odnosa prema pravdi.

Nju ponovo interesuje koliko su para dobili za renoviranje, iako se sve može videti na sajtu donacije.rs preko kojeg je Fondacija Slavko Ćuruvija prikupljala priloge kolega novinara i građana za obnovu kuće. Mislim da je skupljeno nešto preko 20.000 evra kojima su direktno finansirani radovi da se kuća privede nekom elementarnom stanju da u nju mogu da se vrate. Što se i dogodilo krajem maja 2019. Opet neki pokušaj da se ceo proces solidarnosti kolega prikaže kao neka zavera.

Na kraju, Jela nije mogla ni da stoji na nogama. Na kraju davanja iskaza dobijam utisak da je poželela isto i dok je požar još trajao, da se baci u tu vatru, da je nema… Osećam da nad nama lebdi poraz. Ljudskosti, pravde, poštovanja procedura, nipodaštavanje važnosti slučaja. I nemoći da se nešto promeni.

Predsednik Republike Srbije nedavno je, komentarišući nepovoljni izveštaj Fridom Hausa, napomenuo da je to rezultat paljenja Milanove i Jeline kuće i neefikasnosti sudskog procesa. Izgledalo je kao da je rekao da će ubrzo presuda.

Vidi se da to neće ići kako je pretpostavio. I ne treba predsednik time da se bavi. Ali svi treba da se bavimo načinom na koji se vode sudski procesi, na koji način se ponašaju sudije tolerišući i dajući zeleno svetlo za sve moguće opstrukcije, ne štiteći kroz mogućnosti koje im zakon pruža da zaštite žrtve. Ni tužilaštvo nije baš reagovalo na adekvatan način da zaštiti oštećene i svedoke.

Zato bih voleo da je predsednik Aleksandar Vučić kao građanin bio danas sa nama u sudnici. Verujem da bi kao diplomirani pravnik mnogo bolje razumeo i od mene koliko je sve danas u Palati pravde bilo pogrešno i zašto sam ovo morao da napišem. I koliko toga mora da se menja da se nešto ovako više nikada ne desi. Ne treba nama nikakav izveštaj da bismo svi bili svesni u kakvom smo problemu.

***

Milan ima preko 70 godina, Jela blizu. Izgledalo je da su usamljeni u ovom procesu. Da samo oni znaju šta su preživeli i šta preživljavaju iako su i ostali imali priliku da se u sve to uvere. I iako Milan ima stalnu policijsku zaštitu, jer očigledno da nadležne institucije procenjuju da im je život ugrožen. Znam kako izgleda takva vrsta bezbednosti jer sam bio u istoj situaciji šest godina. Biti siguran a zarobljen.

I lično osećam poraz, nastojao sam više puta da institucije sistema pomognu da se obnova kuće dovrši, nije uspelo, izgubio sam dosta vremena da ubedim lokalne službe da ponovo priključe kuću kolege Jovanovića na kanalizacionu mrežu, nakon što su je isekli po nalogu vlasti opštine bez i jednog razloga.

Mogu da zamislim da se dogodi osuđujuća presuda, ali u isto vreme i da svi budemo svesni da nije ispunjena pravda.

Sve češće živimo te paradokse koji duboko zadiru u suštine našeg opstanka, postojanja. Da imamo prava a ne možemo da ih koristimo, da smo zdravstveno osigurani a da nema pristupa mogućnosti lečenja, da imamo slobodu ali da imamo niz limitirajućih situacija.

Imamo šanse da menjamo. Mislim da svi u tome moramo da uzmemo učešće.

I da to nije samo nekakav dijalog, nego jasni urgentni konkretni društveni dogovor sa obavezivanjima. Da li je moguć ? Mislim da treba da učinimo sve, da probamo.

]]>
Thu, 4 Jun 2020 11:13:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48620/zasto-ste-imali-vise-zavesa-od-prozora-sudjenje-optuzenima-za-paljenje-kuce-novinara-milana-jovanovica.html
Dopisnik Danasa iz Kragujevca izložen vređanju i klevetama zbog tekstova o fabrici oružja http://nuns.rs/info/news/48617/dopisnik-danasa-iz-kragujevca-izlozen-vredjanju-i-klevetama-zbog-tekstova-o-fabrici-oruzja.html Dopisnik lista „Danas“ iz Kragujevca Zoran Radovanović izjavio je danas da je izložen vređanjima i klevetama u saopštenjima Industrijskog sindikata Zastava oružje, kao i u komentarima na portalima „Danas“ i „Glas Šumadije“. ]]> On je naveo da ga je Industrijski sindikat nazvao „kafanskim delijom o trošku radnika Zastava oružje“, u komentarima na portalima pišu da mu je brat „lokalni krimos“, da mu kafanske račune plaća lider Samostalnog sindikata Zastava oružje.

Radovanović je Beti rekao da su na meti on i njegova porodica, a sve to što se iznosi ocenjuje kao „bolesne“ izmišljotine.

„Industrijski sindikat i komentari na portalima su u stvari paravan iza kojeg stoje poslovodstvo i Nadzorni odbor kragujevačke fabrike ‘Zastava oružje’, ali i određene strukture iz Ministarstva odbrane i privatni trgovci oružja bliski državnom vrhu“, rekao je Radovanović.

On je rekao da ljudima iz Zastava oružja i Nadzornog odbora te fabrike ne odgovara da neko iznosi informacije da fabrika nije u zavidnoj situaciji, da su dugovanja enormna – preko 18 milijardi dinara, a gubici desetine miliona dolara, da nema dovoljno ugovora, da je pokidan lanac snabdevanja, i da se ne uplaćuju se doprinosi.

„Kada ne mogu da me demantuju, oni pribegavaju klevetama“, kazao je Radovanović.

On je naveo da sve to doživljava kao pretnju i ugrožavanje bezbednosti, jer ne zna dokle su spremni da idu u odbrani svojih interesa.

„Poruka je smiri se ili ćemo …“, rekao je Radovanović.

On je dodao da su napadi na njega eskalirali od 2019. godine kada je pisao o vlasništvu i poslovanju „DLS specijalni sistemi“, firmi za koju kaže da ima sedište u Beogradu, a proizvodni pogon u Kragujevcu.

„Firma je osnovana u 31. marta 2015. godine sa osnivačkim ulogom od 1.000 dinara, a da je već te godine bila u prvih deset najuspešnijih izvoznih kompanija oružja i vojne opreme“, kazao je Radovanović.

On je dodao i da je postao „meta“ i zbog tekstova o malverzacijama oko izvoza oružja u „Krušiku“ u čemu su učestvovali trgovci bliski državnom vrhu.

Samostalni sindikat fabrike „Zastava oružje“ je pre nekoliko dana saopštio da se napada novinar lista „Danas“ Zoran Radovanović koji je decenijama profesionalno i objektivno izveštavao o najvećim radničkim protestima u Srbiji u organizaciji ovog sindikata.

„To predstavlja istovremeno neuspeli pokušaj da se minimizira uloga sindikata u očuvanju fabrike ‘Zastava oružje'“, navedeno je u tom saopštenju.

]]>
Thu, 4 Jun 2020 11:11:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48617/dopisnik-danasa-iz-kragujevca-izlozen-vredjanju-i-klevetama-zbog-tekstova-o-fabrici-oruzja.html
Suđenje zbog paljenja kuće novinara Milana Jovanovića http://nuns.rs/info/news/48616/sudjenje-zbog-paljenja-kuce-novinara-milana-jovanovica.html „Bože ostali smo beskućnici“ ]]> „Želela sam da uletim u taj plamen,“ rekla je Jela Deljanin danas pred Drugim osnovnim sudom gde je nastavljeno ročište zbog paljenja kuću u kojoj je živela sa suprugom Milanom Jovanovićem, novinarom portala Žig info. Na ročištu je govorio i sudski veštak koji je procenjivao štetu nastalu nakon požara, dok je odbrana angažovala stručnog savetnika koji je dovodio u pitanje stepen oštećenja kuće.

„Od te noći imam traume. Ne mogu da spavam, lečim se na psihijatriji,“ rekla je danas Jela Deljanin, supruga novinara Milana Jovanovića  u nastavku suđenja za paljenje njihove kuće u kojoj se kao prvookrivljeni nalazi bivši predsednik Opštine Grocka i funkcioner Srpske napredne stranke, Dragoljub Simonović.

Deljanin je na današnjem ročištu dala iskaz u svojstvu oštećene. Iako je ona ponovila da ostaje pri svom iskazu koji je dala u istrazi, advokat odbrane Ivica Vuković je insistirao da ona ponovo pred sudom ispriča sve detalje o 12. decembru 2018. kada je kuća zapaljena.

Deljanin je rekla da je to bio jedan običan dan, kada je sa suprugom Milanom bila u gradu kako bi registrovali kola i podigli penzije.

Njen suprug Milan je spavao u donjem delu kuće, dok je ona bila na spratu i gledale televiziju jer nije mogla da spava.

Oko dvadeset do tri ujutru čula je neku pucnjavu koja joj se učinila kao zvuk petardi, a nakon toga je čula i lomljavu stakla. Izašla je na terasu i videla auto u daljini kako se udaljava, a kada je pogledala u garažu videla je da gori.

„Toliko sam se uzbudila da nisam znala šta da radim. Setila sam se Milana koji dole spava,“ rekla je Deljanin i dodala da je u pidžami i bez papuča krenula niz stepenice ka svom suprugu, a da je od dima jedva videla kuda ide.

Deljanin je rekla da je supruga vukla i drmusala ali da se on nije pomerao jer ga je opio dim kako je objasnila.

„Dobila sam neku snagu, neku lavovsku snagu, da ga izvučem iz kreveta, ni danas ne znam kako sam to uspela,“ rekla je ona i dodala da je Milan počeo da povraća kada ga je izvukla iz zadimljene sobe.

Dok je kuća gorela Deljanin je bila ispred sa komšijama koje su pozvale policiju, vatrogasce i hitnu pomoć. Ona je htela da se vrati u kuću kako bi pokupila dokumenta i novac od ušteđevine koji su čuvali „za sahranu“ ali je vatra bila prejaka.

Deljanin je rekla da je stajala u pidžami, bosa na ulici u decembru mesecu i plakala i da je u jednom trenutku imala želju da uleti u plamen ali je komšinica zadržala. Prema njenim rečima ona je toliko bila u šoku da  se nije sećala datuma rođenja supruga niti svog kada je policija pitala.

„Bože ostali smo beskućnici,“ rekla je Deljanin opisujući šta joj je prolazilo kroz glavu dok je gledala kako kuća gori.

Objasnila je da nakon požara ima psihološke probleme zbog kojih se leči kao i da pije lekove za srce i visok pritisak koje ranije nije pila.

Od tog dana ne može mirno ni da spava jer je svaki šum budi zbog čega trči na terasu.

„Imam osećaj da će neko opet nešto da nam uradi,“ rekla je Deljanin.

Zbog toga što je kuća izgorela, ona i suprug su deset dana živeli kod komšinice nakon čega su iznajmili stan na Banovom brdu. U kuću su se vratili krajem maja prošle godine ali se i dan danas oseća miris paljevine kako je rekla.

„Tek sada vidim šta mi sve nedostaje,“ rekla je Deljanin i dodala da je kuća sada obnovljena ali da to nije to.

Koliko je bilo zavesa, lustera, i goblena?

Nakon što je Deljanin ponovila šta je doživela u decembru 2018. sudija Slavko Žugić je pozvao zamenika javnog tužioca Predraga Milovanovića da joj postavi pitanja.

Tužilac Milovanović je rekao da on ne želi da tera Deljanin da ponovo evocira uspomene  na taj događaj i da je izlaže viktimizaciji nakon čega je advokat odbrane Vuković krenuo sa postavljanjem pitanja.

Advokat Vuković je započeo pitanjem kako je ona znala da je Milan bio onesvešćen od dima, a ne zbog nečega drugog s obzirom da je srčani bolesnik, na šta je Deljanin odgovorila da je ona kao bivša medicinska sestra jasno videla da je njenom suprugu bilo loše zbog dima jer je nakon iznošenja iz kuče povraćao.

Pitanja advokata Vukovića su se dalje svela na to da traži od Deljanin da navede koliko lustera je imala u kući, koliko zavesa, koliko televizora, šporeta i goblena na zidovima. Vuković je pitao kako se broj zavesa koji je naveden u spisku stvari koje su izgorele ne poklapa sa brojem prozora, na šta je Deljanin u čudu odgovorila da je normalno imala više zavesa i da ih je menjala s vremena na vreme.

Nakon toga je tražio od Deljanin da opiše šta je bilo od stvari u svakoj od soba u kući, a nakon skoro pola sata odgovaranja na pitanja advokata Deljanin je rekla da se psihički ne oseća dobro i da je za previše detalja pita advokat odbrane kojih se ona ne seća.

Na to je reagovao i tužilac Milovanović uz reči „ne vidim smisao ovih pitanja, ovo je iživljavanje“.

Advokat Vukotić je nastavio sa pitanjima i pokazao slike dva kreveta koji su navodno pripadali porodici Jovanović. Prema pitanjima advokata Vukovića moglo se zaključiti da odbrana insistira na tome da nisu sve stvari u kući bile dovoljno oštećene ili dovoljno izgorele kako bi bile bačene. Deljanin je objasnila da su postojala dva kreveta koja su bila crna od dima i mokra od vode nakon intervencije vatrogasaca koje su ona i njen suprug hteli da bace, a da su na kraju dali jednom od majstora koji su čistili šut.

Slična pitanja postavili su i drugi advokati odbrane, koji su se interesovali i za to koliko je koštala obnova kuće i koliko su svog novca potrošili, na šta je Deljanin rekla da ona ne zna tačne cifre jer je njen suprug ugovarao poslove i da je najveći dao kuće renoviran zahvaljujući donacijama.

Veštak evidentirao oštećenja, savetnik odbrane tvrdi da je šteta na kući mnogo manja

Nakon pauze ročište je nastavljeno svedočenjem veštaka građevinske struke Vojislava Popovića koji je 13. februara 2019. godine obišao kuću i napisao izveštaj o tome koliko je oštećena i šta treba popraviti.

Ovaj deo saslušanja protekao je u sukobu mišljenja veštaka i stručnog saradnika koga je angažovala odbrana, Aleksandra Đorđevića.

Dok je sudski veštak, koji je po nalogu tužilaštva uradio veštačenje tvrdio da su sva oštećenja koja je naveo u svom izveštaju postojala, stručni saradnik je tvrdio da se ta oštećenja ne vide na slikama i da je šteta na kući manja nego što tvrdi veštak.

Tako je stručni saradnik tvrdio da garaža koja je izgorela u požaru ne mora da se ruši kako je preporučio veštak, da pločice u kupatilu nisu popucale već su samo nagarena i da sanitarija nije oštećena toliko da je bilo neophodno da se celokupno zameni.

Sudski veštak je ostao pri svom stavu da je sve bilo toliko oštećeno da je moralo da se zameni, garaža potpuno, a kuća delimično.

Tokom ove rasprave reagovao je sudija Žugić koji je istakao da za procenu naknade štete nije važno kolika je tržišna vrednost kuće, već koliko je novca potrebno da se kuća vrati u prethodno stanje, stanje pre požara.

„Ne može se kupiti greda stara 30 godina, da bi se vratilo u prethodno stanje,“ rekao je sudija Žugić.

Odbrana je sa druge strane tvrdila da procenjena šteta ne može biti veća od vrednosti objekta.

Milan Jovanović je komentarišući navode odbrane da je kuća znatno manje oštećena rekao da je spreman da o trošku odbrane skine sav stiropor i sve gipsane ploče koje su sada postavljene kako bi ih uverio koliko su malter i zidovi oštećeni.

Još jedna tačka sukoba je bila činjenica da odbrana nije bila pozvana da dođe na dan kada je sudski veštak izašao na teren. Odbrana je postavila pitanje zašto oni nisu obavešteni, na šta je sudski veštak rekao da je shvatio da je slučaj hitan i da je samo obavestio zastupnika porodice Jovanović kako bi mu se omogućio pristup kući i da nije našao za shodno da obavesti odbranu.

Na samom kraju suđenja, tužilac Milovanović je priložio sudu odgovor direktora Centralnog zatvora u kome se kaže da trećeokrivljeni Igor Novaković nije izvođen iz zatvora tokom trajanja pritvora.

Optuženi Novaković je tokom iznošenja odbrane na prethodnom ročištu tvrdio da je 24. decembar 2018. godine „protiv svoje volje otet i kidnapovan iz prostorija Centralnog zatvora i odveden u prostorije Uprave kriminalističke policije na Makišu kod Age Ciganlije.“ Novaković je rekao da su ga visokopozicionirani pripadnici Uprave kriminalističke policije (UKP) naterali da prizna da je učestvovao u organizaciji paljenja kuće novinara Milana Jovanovića.

Odbrana je nakon toga reagovala i rekla da oni imaju taj dokument direktora zatvora ali da nisu ni očekivali od direktora da potrdi da je Novaković izvođen iz zatvora zbog čega su tražili da se utvrdi ko je sve radio sporne noći imenom i prezimenom kako bi se ti ljudi pozvali za svedoke.

Odbrana je takođe predložila da se kao svedoci pozovu dve osobe koje su čistile šut nakon požara.

]]>
Wed, 3 Jun 2020 17:58:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48616/sudjenje-zbog-paljenja-kuce-novinara-milana-jovanovica.html
U užem izboru za Nagradu za istraživačko novinarstvo Dejan Anastasijević devet istraživačkih radova http://nuns.rs/info/activities/48613/u-uzem-izboru-za-nagradu-za-istrazivacko-novinarstvo-dejan-anastasijevic-devet-istrazivackih-radova.html U uži izbor za Nagradu za istraživačko novinarstvo Dejan Anastasijević 2020 ušlo je devet istraživačkih radova, a ime laureata biće saopšteno na novinarskoj konferenciji koja će se održati 11. juna 2020. godine u 12:00h u Medija centru u Beogradu. ]]> U kategoriji ELEKTRONSKI MEDIJI, žiri u sastavu Dinko Gruhonjić, Milorad Ivanović, Irena Stević i Filip Švarm izabrao je tri TV priloga u uži izbor:

  1. dokumentarac Dragana Gmizića “Grabljivci” o razmerama ribokrađe u Srbiji snimljen u produkciji “Grenfiled produkcije” iz Novog Sada;
  2. TV prilog Mine Milanović i Insajder produkcije “Firme navijača – podizvođači u poslovima za državu“ o uključivanju vođa navijača u “državne poslove”;
  3. dokumentarac Adama Santovca u produkciji televizije N1 “Mega diplomac” o šemi mahinacija na Univerzitetu Megatrand.

 

Od ukupno 16 nominovanih radova u kategoriji ONLAJN MEDIJI, u uži izbor najstarije nagrade za istraživačko novinarstvo našli su se istraživački radovi redakcija BIRN Srbija i Južnih vesti:

  1. prekogranično istraživanje novinara BIRN Srbija i kolega iz Mađarske, Ane Ćurić, Aleksandra Đorđević i Blanke Zoldi, “Javna rasveta: Orban i SNS” o mreži kompanija povezanih sa vladajućim strankama i njihovom angažovanju na sumnjivim tenderima za modernizaciju javne rasvete u Mađarskoj i Srbiji;
  2. serijal tekstova Aleksandra Đorđevića i Jelene Veljković redakcije BIRN Srbija “Otac ministra policije – povlašćeni trgovac oružjem” o korupciji u samom državnom vrhu Srbije;
  3. tekst istraživačkih novinara Južnih vesti Milana Zirojevića i Stefana Markovića o kašnjenju radova na izgradnji novog Kliničkog centra u Nišu “Izgradnja KC Niš - ministar govorio da neće, ali sve dodatne radove plaćala država” koje je poreske obveznike koštalo dodatnih 5,4 miliona evra.

 

U uži izbor istraživačkih tekstova u kategoriji ŠTAMPANI MEDIJI, ušla su tri rada i to:

  1. serijal tekstova Vuka Cvijića “Afera `Krušik`” objavljenih u nedeljniku NIN o trgovini oružjem fabrike Krušik u koju su upleteni visoki državni funkcioneri Republike Srbije;
  2. tekst slobodnih novinara Nemanje Rujevića, Sanje Kljajić i Ajdina Kambera  “Industrija odlaska” objavljen u nedeljniku VREME o velikom iseljavanju građana Srbije i problemima u koje upadaju u nameri da se domognu boljeg života u Nemačkoj;
  3. tekst Lazara Čovsa “Misterija tela pored klupe” objavljen u nedeljniku VREME o “traljavoj” istrazi koja je vođena nakon nasilne smrti Milovana Ivića u Novom Sadu.

 

Najstariju nagradu za istraživačko novinarstvo u Srbiji, Nagradu za istraživačko novinarastvo Dejan Anastasijević 2020, Nezavisno udruženje novinara Srbije organizuje uz podršku Ambasade SAD petnaest godina za redom povodom Svetskog dana slobode medija, 3. Maja, Nagradu za istraživačko novinarstvo, međutim, ovogodišnja dodela  nagrada pomerena je zbog pandemije virusa Covid-19.

Od ove godine, Nagrada za istraživačko novinarstvo zove se po našem kolegi, izvrsnom novinaru Dejanu Anastasijeviću, eruditi, briljantnom, duhovitom i hrabrom čoveku, koji je beskompromisno, izuzetnim novinarskim darom otkrivao ratne zločine, političke bestijalnosti, kriminalne, vojne i paravojne klanove.

Za nagradu su konkurisali autori, samostalno, ili na predlog kolega za istraživačke novinarske radove objavljene u medijima u Srbiji od 5. marta 2019. do 20. marta 2020. godine. Ove godine, ukupno 38 istraživačkih novinara konkurisalo je za nagradu sa 27 istraživačkih medijskih priloga koji su objaveljni u 18 različitih medija.

Nagrada se dodeljuje za istraživačke novinarske radove, koji se bave temama od velike važnosti za građane teritorije na kojoj se medij distribuira, emituje ili koristi, a koji otkrivaju i dokazuju nepoznate činjenice do kojih su novinari došli sopstvenim radom.

Pobednici u sve tri kategorije biće nagrađeni sa po 100.000,00 dinara.

 

]]>
Wed, 3 Jun 2020 14:36:00 +0100 Aktivnosti http://nuns.rs/info/activities/48613/u-uzem-izboru-za-nagradu-za-istrazivacko-novinarstvo-dejan-anastasijevic-devet-istrazivackih-radova.html
Zoran Strika: Priče o običnim ljudima su srž novinarske profesije http://nuns.rs/info/news/48634/zoran-strika-price-o-obicnim-ljudima-su-srz-novinarske-profesije.html Sa Zoranom Strikom, novinarom portala „021ˮ pričali smo o poziciji lokalnih medija, profesionalnom novinarstvu, mladim novinarima i preprekama na koje oni nailaze. ]]> Da nagrađivane novinarske reportaže ne moraju uvek da otkrivaju korupciju i mogu biti posvećene životu „običnog čovekaˮ pokazao je i Zoran Strika, novinar nagrađen za studentsku reportažu „Ljudi u kroksamaˮ. Još kao student žurnalistike na Filozofskom fakutetu Univerziteta u Novom Sadu, Strika je otkrio da su priče o ljudima način na koji novinar može ukazivati na probleme u društvu. Od „ljudi u kroksamaˮ do danas, Strika je istražio i svojim novinarskim radom predstavio širok dijapazon društvenih problema i i važnih pitanja, od lokalnih do nacionalnih tema. Između ostalog, pisao je o korupciji institucija u finansiranju medija, vršnjačkom nasilju, položaju lokalnih medija i pravima radnika. Prošle godine, Strika je dobio nagradu „Marina Kovačev“ za najboljeg mladog novinara u 2019.
godini, a pre tri godine Regionalni centar za životnu sredinu nagradio ga je za reportaže koje se bave reciklažom, štetom u vojvođanskim šumamakrivolovomizgradnjom reciklažnog dvorišta, kao i za seriju tekstova o takozvanim “čuvarima kontejnera”.

Smatra da se poverenje čitalaca stiče radom i utiskom koji ostavite na nekoga, kao i da će boljem razumevanju novinara i mlađe publike doprineti razvoj medijske pismenosti koja nam tranutno u formalnom obrazovanju fali.

Dobitnik si nagrade novosadske novinarske škole „Marina Kovačev“ za najboljeg mladog novinara. Dve godine ranije dodeljena ti je i nagrada „Ivo Lola Ribar” koja se te 2017. dodeljivala prvi put. Da li smatraš da je potrebna nagrada ili priznanje da bi se više verovalo osobi tvojih godina u ovom poslu?

Zoran Strika: Mislim da nije, jer su ta priznanja posledica toga što ste, verovatno, u nekom momentu ili periodu obavljanja posla pokazali da ono što radite, radite pristojno. Uz to, nagrade možda mogu da znače nešto u našoj niši, uskom krugu ljudi koji će vam pogledati biografiju pa će reći „okej, možda tu ima nešto”. Ali u današnjem si-vijevskom svetu, bustovanje” sopstvenog života nekim sitnim referencama nema mnogo značaja. Na kraju se pokaže jesmo li ono što smo predstavili popunjavajući neki templejt CV-a. Na stranu sve ovo, verovatno je mala šansa da će građani uz vaše ime povezati neku nagradu, tako da, poverenje se samo stiče radom i utiskom koji ostavite na nekoga. Nagrade su kolateralna lepota” tog procesa.

Pohađao si Školu digitalnog novinarstva fondacije Slavko Ćuruvija. Koliko ti je to iskustvo značilo u kasnijem radu?

To je bio zaista izuzetan period za mene. Već sam krenuo da radim u profesionalnom mediju, ali mi je Škola mnogo značila. Neke lekcije koje sam tamo naučio me i dalje prate, a situacije kroz treninge koje smo imali naučile su me da moram paziti na svaki detalj. Uz to sam imao priliku da upoznam neke super ljude, kao što su Perica Gunjić, Tamara Skrozza, Pavle Zlatić, Milica Šarić, Antonela Riha, Denis Kolundžija… Na kraju, delom i zbog toga što sam pohađao Školu došla je i moja saradnja sa Cenzolovkom i zaista se ponosim što sam deo te priče, jer je važno da pričamo o medijima u Srbiji.

Radio si u raznim medijima. Žurnalist, Studentski odjek, Radio i portal 021 samo su neki od njih. Koliko je različit rad u studentskoj redakciji od rada na radiju ili u onlajn medijima? Gde si se ti najviše pronašao?

Pre svega, u Srbiji nema studentskog ili omladinskog novinarstva, kao što je to bio slučaj osamdesetih godina prošlog veka u SFRJ. Uopšte, teško je porediti rad u studentskoj redakciji i u profesionalnom mediju, jer, najpre, u studentskom mediju niste imali redakciju u smislu nekog fizičkog prostora. Uživao sam dok sam pisao tekstove i za Žurnalist, koji je bio odličan studentski magazin, kao i za Odjek koji mi je otvorio prostor za igru i širenje krila. Ovde bih napravio malu digresiju. Sva tri nabrojana medija su različita, sa različitim pristupom temama. Dok sam bio na fakultetu kolege su se bunile zašto ih jedan profesor uči kako se piše vest/članak na jedan način, a onda odu kod profesorke koja ima drugačije zahteve. Tu se onda javljalo nezadovoljstvo i, što je meni neshvatljivo, nije im se pisalo. Moj mali savet je da studenti novinarstva na profesore gledaju kao na urednike, a na predmete kao na medije, jer će tako učiti da se prilagođavaju zahtevima različitih urednika i različitih medija. Stvar je perspektive, ali je važno da se ne posustaje.

Kako izgleda rad mladog novinara među starijim kolegama? Na koji način se starije kolege ophode prema mlađima i da li uopšte ima prostora za mlade u već formiranim „starijim redakcijama”? Koje važne veštine si mogao da naučiš od njih?

Zaista sam imao sreću da uletim u redakciju koja me odmah prihvatila kao deo tima, iako to po količini znanja koju sam imao nikako nisam mogao da budem. Sve što sam danas jeste rezultat konstantnog rada sa brojnim kolegama – od svakoga se nešto naučilo, ako ne neka stilska stvar, a onda ugao posmatranja neke teme. Jako je važna ta interakcija i da ne upadnete u zamke sujete, iako toga ima kod svakoga i prirodno je. Dobro je kada imate ljude u okruženju, da li u formalnom obrazovanju ili kroz rad, koji mogu da vas usmere, da pronađete neke vredne uzore, ali i da razumete da ništa nije idealno i pomognu vam da shvatite kako stvari zaista funkcionišu i gde se vi u svemu tome pozicionirate. Prostora za mlade u svakoj redakciji mora da bude, jer jednostavno tako medij osigurava sebi postojanje u budućnosti, ima energiju koja je potrebna da se izguraju neke važne stvari. Na kraju, da biste imali prilično iskustvo u poslu, ne morate nužno da budete stari. Vidimo da istraživačke redakcije koje rade fantastičan i važan posao za javnost i novinarstvo čine u dobrom delu mladi novinari.

Da li otpor vlasti prema profesionalnom novinarstvu, razne pretnje, a nekad i nemogućnost da se posao obavlja profesionalno, motivišu ili obeshrabruju?

Oba stanja se javljaju, ali se trudite da vas to samo motiviše, da proradi „inat”. Uostalom, veliki je gušt kada „jedite” ljude iz vlasti, a pritom znate da ste čisti, da je ono što ste napisali tačno i da ste mirne savesti pred javnošću. Postoji još jedna stvar – u Srbiji vidimo da nije samo vlast ta koja ima otpor prema profesionalnim medijima. Da, ona najdirektnije utiče na to da oni budu ugušeni raznim pritiscima, ali ne smemo da previdimo to da iz dela opozicije se čuju poruke kako su mediji „neprijatelji naroda”, što je samo jadni pokušaj da se na krilima Trampovog populizma dopre do određenog broja glasača koji će vam obezbediti još jedan mandate na teretu građana. Bez obzira na to, poruka je opasna i stvara se slika da je biti novinar nečasno, a zapravo, ako radite svoj posao pristojno, onda radite jedan od najvažnijih poslova za društvo.

Smatraš da su lokalni mediji prva linija odbrane javnog interesa i prva adresa na koju će se nezadovoljni i zabrinuti građani obratiti. Koliko puta se tebi neko obratio i da li građani uopšte imaju hrabrosti da se obrate novinarima? Da li građani novinare vide kao „kanal” koji ih vezuje sa institucijama?

Početkom maja nam se obratila jedna građanka rekavši da se u njenoj ulici već nekoliko meseci izvode radovi, da je ulica raskopana, da nemaju popločanu stazu, što im sve stvara problem kretanja, pogotovo starijima, roditeljima sa decom, trudnicama. Osoba je bila puna razumevanja, shvatajući da u tom trenutku postoje neke važnije teme (u tom trenutku epidemija), ali smo naravno uzeli njen problem, napravili priču. Nakon što smo je objavili, javila se da kaže da u počeli sa poplačavanjem istog dana, po objavljivanju teksta. To je bila mala pobeda, ali je i za tu malu pobedu bilo neophodno da se neko usudi da pusti glas. Ljudi su uplašeni, ne žele da vam kažu ime u anketi u kojoj neće biti prikazan njihov lik, i to je razumljivo. Najgora je situacija kada vam se obraćaju i kažu da imaju fantastičnu priču, onda ih pitate da budu sagovornici i to odbijaju, jer ne smeju. A vi bez toga malo šta možete da uradite.

Institucije uglavnom komuniciraju uz posredstvo PR-a, dok se dešavalo da upit Povereniku za informacije od javnog značaja često ostane bez odgovora. Na koji način ti dolaziš do informacija? Da li igraš na kartu upornosti ili pronalaziš alternativne puteve za dolaženje do neke informacije?

U redakciji se uglavnom vodimo time da za sve što saznamo, pogotovo za nezvanične stvari, tražimo zvanično potvrdu. To nekad oduzima vreme, ali, kako je jednom prilikom zapisao Kebra iz Obojenog programa – „kretati se polako možda i nije najbrže, ali je zato najsigurnije”. Ono što ne možemo da potvrdimo zvanično, pokušavamo da saznamo iz još nekih izvora. E-mail je jako usporio čitav proces, ubija posao. Političari se kriju iza e-mail adrese koje im napravi administracija, a na vaše pozive kažu pošaljite mejl, odgovoriće vam i na kraju, naravno, ne odgovore. Problem je i u tome što ne shvataju da na pitanja koje im pošaljem ne odgovaraju zato što ja umirem od želje da znam njihove razloge za nešto, već zato što je potreba javnosti to da zna – ne treba da odgovaraju novinarima ili novinarkama, već javnosti.

Autor si nagrađene reportaže „Ljudi u kroksama”. Koliko su važne priče o „običnim” ljudima? Da li se kroz taj način pisanja i predstavljanja teme ljudi lakše identifikuju sa određenim društvenim problemima?

Priče o „običnima” su srž naše profesije. Novinarstvom se ne bavite da biste izneli problem osobe kojoj je najveća dilema šta će obući pre odlaska u šoping, već zbog onih koji se pitaju hoće li imati šta da jedu. Ukoliko glas „običnih” nestane iz javnosti, onda nećemo znati u kakvom društvu živimo, niti ko nam čini društvo, šta su stvarni problemi, da li nam je zaista tako dobro kao što pričaju?

Kako lokalni mediji mogu postati vidljiviji? Da li smatraš da u mejnstrim medijima ima dovoljno prostora za lokalne teme?

Pre svega malo pristojnosti „velikih” medija bi bilo dobar početak. To se odnosi na preuzimanje tekstova, gde se veoma bezobrazno kao autor potpisuje redakcija u kojoj je neko samo kopi-pejstovao čitav tekst, a onda kao znak kolegijalnosti, jednom, u nekom zavučenom delu, naveo izvor. Dakle, poštovanje medija bi malo pomoglo. Postoji gomila stvari o kojima bi moglo da se govori o ovoj temi, jer su lokalni mediji izuzetno važni, a istovremeno izuzetno ranjivi. Glavni zadatak je pronaći model koji bi neki medij učinio održivim, a tu govorimo o ekonomskoj održivosti, ali i održivosti nezavisne uređivačke politike. Jedan od načina da postanu vidljiviji jeste umrežavanje, lokalni mediji moraju međusobno da se pomažu, da razmenjuju sadržaj, da rade na brendiranju, da ulažu u svoj posao. Ali, najlakše je sve to nabrojati…

Diskursni obrasci koji se o mladima kreiraju u medijima često se čine pogrešnim. Da li su mladi zaista nezainteresovani za stvari i dešavanja oko njih ili su mediji ti koji moraju da se menjaju?

Mladi imaju svoje kanale za komunikaciju, koji se menjaju, po svemu sudeći, brže nego što mediji mogu da im se prilagode. To ne znači da treba da odustanu od mlađe publike. Ali koren je nešto dublji. Nedostaje nam medijska pismenost u školama, objašnjavanje zašto su neki trendovi u novinarstvu pogubni za dijalog među ljudima. Ako ih od početka učite nekim vrednostima, a onda to primenite i na medijsku pismenost, možda bi mladima bilo lakše da se opredele za neke medije ili profesionalnim medijima da računaju na buduću publiku u nekom trenutku.

Da li mediji razmišljaju o mladima dok kreiraju sadržaje koje će im plasirati?

Ako govorimo o mejnstrim medijima, mislim da ne. Tekstove o Baka Prasetu i njegovim glupostima ne smatram delom sadržaja za mlade, to je već estrada. Tako da tu je ostao jedan prazan prostor, ali je stvarno veliko pitanje čime ga popuniti.

Kakva je budućnost lokalnih medija i medija u Srbiji uopšte?

To u Srbiji niko ne može da predvidi. Nadam se da je neka lepša, a podjednako uzbudljiva, budćnost tu negde, iza ćoška.

]]>
Wed, 3 Jun 2020 11:34:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48634/zoran-strika-price-o-obicnim-ljudima-su-srz-novinarske-profesije.html
Sudovi podilaze tabloidima http://nuns.rs/info/news/48633/sudovi-podilaze-tabloidima.html Viši sud u Beogradu zabranio je dnevnom listu Kurir i njegovom portalu da objavljuju informacije kojima se vređa dostojanstvo ličnosti Jugoslava Ćosića, programskog direktora N1. ]]> Ova presuda je svojevrstan presedan, jer su do sada za izgovorene laži, vređanja i klevete tabloidi prolazili nekažnjeno, ili pak plaćali simbolične novčane kazne, pa ponovo nastavljali po starom.

Tražiti zabranu vređanja ili povećati novčane kazne, jedini je način kojim se može stati na put prorežimskim glasilima koji satanizuju svakog kritičara vlasti, saglasni su sagovornici Danasa, uz podsećanje da tužilaštvo, odnosno sud u ovakvim procesima imaju ključnu ulogu.

Kurir je na presudu Višeg suda uložio žalbu, ali je Sudsko veće Višeg suda u Beogradu odbilo prigovor odgovornog urednika dnevnih novina Kurir i portala Kurir.rs i potvrdilo prvostepeno rešenje, kojim je određena privremena mera zabrane odgovornom uredniku Kurira da ponovo objavljuje informacije kojima se vređa dostojanstvo ličnosti Jugoslava Ćosića.

Podsetimo, Ćosić je pred Višim sudom u Beogradu pokrenuo postupak protiv odgovornog urednika dnevnih novina Kurir i portala Kurir.rs zbog objavljivanja više tekstova tokom aprila 2020. godine, koji sadrže neistinite i uvredljive informacije kojima se vređa dostojanstvo njegove ličnosti. Izrečena privremena mera ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja sudskog postupka.

Na pitanje da li je ova vrsta postupka način da se stane na put tabloidnim lažima, predsednik NUNS-a Željko Bodrožić odgovara sa – očigledno.

– Vidimo sada na delu kako postoje instrumenti da se spreči brutalna kriminalizacija profesionalnih novinara a i svih drugih koji se kritički odnose prema vlasti, a koju godinama bestijalno sprovode Vučićevi propagandni buzdovani. Postoje zakonski instrumenti i da se spreči čerečenje po društvenim mrežama, i da se u red uvedu vlasnici televizija sa nacionalnom frekvencijom, i da se tandem propagandista sa RTS „privede poznaniju prava“, ali do sada nisu iskorišćeni – ističe Bodrožić za Danas.

On dodaje da se nada da će ovaj primer u slučaju kolege Jugoslava Ćosića protiv Vučićevog tabloida biti stimulativan drugim sudijama, a naročito tužiocima i inspektorima za borbu protiv organizovanog kriminala da u punom kapacitetu rade svoj posao i koriste svoje ingerencije i prava, „te pokušaju da spasu što se spasti može u ovom odavno devastiranom društvu i opljačkanoj državi“.

Tabloidi u Srbiji na dnevnom nivou plasiraju bar po jednu lažnu vest samo na naslovnim stranama, a višestruko krše novinarske kodekse.

Istovremeno, dobijaju najviše novčanih sredstava od države na republičkim i lokalnim medijskim konkursima, te je jasno zbog čega su im mete kritičari vlasti – nezavisni mediji i predstavnici opozicije.

Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas najčešći je predmet tabloidne satanizacije, te je gotovo nemoguće naći epitet kojim ga nisu „krasili“.

On je podnosio tužbe protiv brojnih režimskim glasila, i uglavnom ih dobijao ukoliko sud nije „razvlačio“ slučaj.

Dobijeni novac uvek je uplaćivao u humanitarne svrhe, međutim, tabloidi koji su kažnjavani zbog iznošenja neistina i kleveta nikada nisu objavljivali sudske presude, iako su po zakonu to dužni da urade, a kamoli izvinjenja.

Naprotiv, hajka nikada nije ni prestajala.

– Sve je to poražavajuće. Tabloidi pišu ono što im režim naredi ili prenose laži koje izgovaraju predstavnici vlasti. Tužim, gledam ih kako mi se smeju u lice ili ponavljaju laži kao Vesići, Vučićević… Sud ih uglavnom osudi ali je kazna oko 100.000 dinara, što oni sa osmehom plate i dalje isto govore ili objavljuju – kaže Đilas za Danas.

Prema njegovim rečima, kada bi sudovi dodeljivali kaznu u visini prodatog tiraža tog dana, tabloidi bi vrlo brzo prestali da lažu.

– Ali to se ne dešava, zaključuje naš sagovornik.

Advokat Vladimir Gajić takođe smatra da je jedini način da se tabloidnim lažima stane na put da sud počne da određuje visoke iznose naknade štete.

– Kada bi tabloide ozbiljno koštao način na koji kleveću i blate ljude, dobro bi razmislili pre nego što bi se na to odlučili. Ovako, sudovi dosuđuju naknade od po 1.000-2.000 evra, što tabloid zaradi za nekoliko sati prodaje novina u jednom danu. Sud bi dakle mogao da stane na put tabloidima. A što se tiče zabrane suda u Ćosićevom slučaju, Kurir može i da je prekrši. Šta će da radi sud? Da ih kazni sa 50.000 dinara – pita Gajić. Naš sagovornik dodaje da je zastupao Biljanu Lukić protiv portala Informer, jer su je klevetali da podržava pedofile, ubice i silovatelje. Sud je, podseća, dosudio 70.000 dinara naknadu štete.

– To je bizarno, sud na taj način povlađuje stilu tabloida, zaključuje Gajić.

Kurir: Nismo vređali Ćosića, već iznosili činjenice

Odgovornog urednika Kurira Rajka Nedića pozvali smo da prokomentariše odluku Višeg suda, odnosno zabranu da ubuduće vređaju Jugoslava Ćosića, ali nas je on uputio na piarku Adria media grupe Irenu Petrović. Ona je za Danas rekla da je „sud pogrešio jer Kurir nije vređao Ćosica već je iznosio činjenice“. „Sud je zabranio da Kurir ponovi nešto što nikad ranije i nije objavio. Nisu tačni navodi da je Kuriru zabranjeno da piše o Ćosiću uopšte. Pozivamo i vas da istražite da li televizija N1 legalno posluje u RS tj. da li se izdaje za prekograničnu televiziju kako bi izbegla nadležnost Republike Srbije, iako se faktički ne radi o prekograničnoj televiziji. Predlažemo da se pozabavite i odgovornošću Jugoslava Ćosica za njen rad“, rekla je Petrović.

]]>
Wed, 3 Jun 2020 11:32:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48633/sudovi-podilaze-tabloidima.html
Zabrana spota SNS: Zekić tvrdi drugačije od kolege iz Saveta REM-a http://nuns.rs/info/news/48611/zabrana-spota-sns-zekic-tvrdi-drugacije-od-kolege-iz-saveta-rem-a.html Članica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić izjavila je u Pressingu da je to telo apsolutno nezavisno i da odoleva pritiscima. Komentarišući zabranu spota SNS sa devojčicom, u kom je došlo do povrede Pravilnika o zaštiti prava maloletnika, kaže da nije tačno to što je izjavio njen kolega iz Saveta, Slobodan Cvejić, za N1 - da je bilo i drugih dopisa, tvrdeći da su reagovali na entitet N1. Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja kaže da je spot problematičan na više nivoa. ]]> Na pitanje da li je REM nezavisno telo, s obzirom na to da je premijerka Srbije Ana Brnabić ranije danas prokomentarisala da će poštovati odluku REM-a o zabrani spota SNS, ali da se pokazalo da ono nije toliko  nezavisno telo jer je donelo odluku "na zahtev iz Luksemburga", dok je generalni sekretar predsednika Srbije Nikola Selaković otišao i dalje i rekao da "strani faktor odlučuje u zemlji", Zekićeva kaže da je apsolutno nezavisno, a da izjave političara neće da komentariše.

Televizija N1, podsetimo, nije tražila zabranu spota. Promotivni spot SNS-a emitovan je na TV N1, posle čega je iz Luksemburga uputila pismo REM-u da hitno da svoje tumačenja pravilnika u vezi sa spotom Aleksandra Vučića sa detetom, odnosno da da mišljenje o usklađenosti programskog sadržaja spota sa pravilima o zaštiti maloletnika.

REM, a naročito ja, nalazimo se pod stalnim pritiscima već tri godine, pod pritiscima raznih političkih partija - evo sada vidim da je to došlo i iz vladajuće stranke, zatim i iz opozicionih stranaka koje su htele nekoliko puta mene lično da linčuju, zatim tu je i međunarodni faktor, mediji i vaša kuća i - odolevamo svim pritiscima, navela je, ocenjujući da se se vodi kampanja i, kako kaže, protiv nje i protiv REM-a.

"Entitet na koji smo mi reagovali je N1. Tek smo juče dobili zahtev ombudsmana, kad je spot bio zabranjen", rekla je.

Na konstataciju da je njen kolega za N1 rekao da je bilo dopisa drugih subjekata, Zekić tvrdi da to nije tačno, "i da ne bi da komentariše gospodina koji nije tu".

Podsetimo, Slobodan Cvejić, član Saveta REM-a je rekao za N1 ranije danas da je to telo reagovalo po službenoj dužnosti, jer je dobilo informaciju, obaveštenje, dopis, od brojnih aktera. "Znači, udruženja novinara, nevladinih organizacija, itd. koje su imale primedbu na ovaj spot. Netačna je informacija koju sam video u nekim medijima da je ova odluka doneta jer je to N1 tražio", naveo je.

Na pitanje kako je moguće da informacija o odluci REM-a iscuri i da je tabloidi objave pre samog regulatornog tela, a da pri tom napadnu TV N1 kao nekog ko ima zastrašujuću moć da je naterao REM da donese takvu odluku, Zekićeva kaže da nije istražni organ.

"Spot je zabranjen većinom glasova. Ja sam glasala za zabranu spota", navela je.

Zoran Gavrilović, sociolog i direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), kaže da ono što je u tom spotu problematičnije, je "što imamo čoveka za koga se ne zna da li je predsednik države ili stranke". Po zakonu o borbi protiv korupcije i po Ustavu Srbije jedna osoba ne može da ima javnu i privatnu fukciju i to je sukob interesa, navodi. Ocenjuje da je zabraneni spot bio u nekoliko nivoa problematičan. Ja sam pravio analizu i dostavio Agenciji za borbu protiv korupcije, ali dobro je da je REM doneo svoju odluku, naveo je.

To o čemu pričate je pitanje za produkcijsku kuću koja je odradila taj spot, rekla je na to Zekić.

Gavrilović je rekao da predsednik Aleksandar Vučić krši Zakon o borbi protiv korupcije praveći ovakve medijske sadržaje.

"Predsednik Srbije je izuzet iz onoga što ćete mi verovatno spočitati, a zove funkcionerska kampanja", rekla je na to Zekić.

Gavrilović je objasnio da član 27 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji je oslonjen na Ustav, zabranuje javnim funkcionerima da svoj javni položaj podređuju privatnim interesima, a da je politička stranka asocijacija privatnog interesa.

"Aleksandar Vučić je, kao predsednik SNS, definisao kriterijum i predložio članove liste SNS - ti ljudi će izaći na izbore, napravljena je kampanja "Aleksandar Vučić - Za našu decu", gde će da uloži svoju enormno veliku popularnost i ti ljudi koje je on podržao će ući u Skupštinu, i ti ljudi će kontrolisati njega, kao predsednika Srbije - da li poštuje Ustav - to je školski primer sukoba interesa", rekao je Gavrilović, dodajući da je spot problematičan i zbog te dimenzije.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

]]>
Wed, 3 Jun 2020 11:12:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48611/zabrana-spota-sns-zekic-tvrdi-drugacije-od-kolege-iz-saveta-rem-a.html
Brnabić optužila N1 za zabranu predizbornog spota SNS-a http://nuns.rs/info/news/48596/brnabic-optuzila-n1-za-zabranu-predizbornog-spota-sns-a.html Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je povodom odluke REM-a da zabrani predizborni spot Srpske napredne stranke, izjavila da je REM nezavisan organ i da će SNS, čija je članica, poštovati tu odluku. Pritom je rekla da je odluka o zabrani spota doneta na zahtev Televizije N1. Televizija N1, međutim, nije tražila zabranu spota, već je REM-u podnela zahtev za davanje mišljenja o usklađenosti sadržaja spota sa pravilima o zaštiti maloletnika. ]]> Brnabić je novinarima tokom posete Naučno-tehnološkom centru u Beogradu rekla da je interesantna činjenica da je odluka Saveta REM-a doneta na zahtev Ralfa Metnija iz N1 iz Luksemburga.

Rekla je da je to jedinstven primer u političkim kampanjama da neko iz inostranstva traži zabranu predizbornog spota u drugoj zemlji.  

Televizija N1, međutim, nije tražila zabranu spota. Promotivni spot SNS-a emitovan je na TV N1, posle čega je iz Luksemburga uputila pismo REM-u  da hitno da svoje tumačenja pravilnika u vezi sa spotom Aleksandra Vučića sa detetom, odnosno da da mišljenje o usklađenosti programskog sadržaja spota sa pravilima o zaštiti maloletnika.

To je jasno navedeno i odluci saveta REM-a, objavljenoj na zvaničnoj internet stranici te institucije, u kojoj stoji da je Savet REM-a doneo odluku o zabrani predizbornog spota SNS-a zbog povrede Pravilnika o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga.

Dodaje se i da je Savet REM-a na istoj sednici doneo odluku da se "Adria News S.à.r.l. Luxembourg – TV N1", koja je podnela zahtev za davanje mišljenja o usklađenosti programskog sadržaja političke oglasne poruke (spota) Srpske napredne stranke sa pravilima o zaštiti maloletnika, dostavi obaveštenje da navedena oglasna poruka (spot) nije u saglasnosti sa članom 24. stav 4. Pravilnika o zaštiti maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga.

 

]]>
Tue, 2 Jun 2020 16:08:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48596/brnabic-optuzila-n1-za-zabranu-predizbornog-spota-sns-a.html
Sto evra NUNS-ovom Fondu http://nuns.rs/info/news/48588/sto-evra-nuns-ovom-fondu.html Poštovane kolege i koleginice, kao građanka ja sam u grupi onih koji državnu meru pomoći od sto evra svakom punoletnom građaninu za prevazilaženje krize izazvane epidemijom korona virusa smatra populističkom i neracionalnom. ]]> A moglo bi se još štošta dodati. Svesna sam, međutim, da je mnogim ljudima pomoć više nego potrebna, pa sam se prijavila za taj novac i posle izvesnog razmišljanja kome ga dati, uplatila sam ga Fondu solidarnosti Nezavisnog udruženja novinara Srbije (puno ime Fondacija NUNS za edukaciju i pomoć novinarima i medijima). Ovo pisamce pišem kao podsticaj, pa i predlog svima koji ne žele da zadržetaj novac, a nisu hteli ni da ga ostave u državnoj kasi i još razmišljaju kome pomoći.

Sto evra nije velika svota, ali kroz Fond može doći do kolege/nice kojima je neophodna.

Jelka Jovanović, novinarka i članica NUNS-a

]]>
Tue, 2 Jun 2020 13:23:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48588/sto-evra-nuns-ovom-fondu.html
Jovanović: Da je Vučić reagovao kao premijer, kuća mi ne bi ni bila zapaljena (VIDEO) http://nuns.rs/info/news/48583/jovanovic-da-je-vucic-reagovao-kao-premijer-kuca-mi-ne-bi-ni-bila-zapaljena-video.html Novinar portala "Žig info" Milan Jovanović je uoči nastavka suđenja bivšem predsedniku opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću koji je optužen da stoji iza paljenja njegove kuće u decembru 2018, za N1 izjavio da do tog slučaja nikada ne bi ni došlo da je Aleksandar Vučić "uradio svoj deo posla" u vreme kada je bio premijer i reagovao na dopise koje mu je slao. ]]>

Jovanoviću je u noći između 11. i 12. decembra 2018. godine oko 3.30 časova zapaljena kuća u kojoj su bili njegova supruga i on, a spasli su se bekstvom. Suđenje optuženima - bivšem predsedniku opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću, policajcima iz Grocke Vladimiru Mihailoviću, Igoru Novakoviću i Aleksandru Marinković - zakazano je za sutra.

Jovanović je u Novom danu TV N1 rekao da očekuje da će presuda biti brzo doneta.

"Mislim da im se žuri da donesu presudu, jer je ogroman pritisak i međunarodne javnosti, tako da očekujem da će biti doneta za najkasnije dva meseca. Očekujem da će (Simonović) biti osuđen (...) Ako slučajno bude oslobođen, onda više Palate pravde nema potrebe da nosi taj častan naziv, neka se zove onda Palata nepravde, onda građani nemaju šta tu da traže pravdu", poručio je novinar portala "Žig info".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je nedavno, nakon što je Srbija u poslednjem izveštaju Reportera bez granica pala na 93. mesto, da je do pada došlo upravo zbog slučaja paljenja Jovanovićeve kuće, te da očekuje da će presuda biti brzo doneta.

Da je Vučić kao premijer uradio svoj deo posla i reagovao na prijave i izveštaje koje sam mu dostavljao, do ovog slučaja ne bi ni došlo", uzvratio je Jovanović.

"Dva puta sam poslao svu dokumentaciju o proneverama na teritoriji Grocke, ništa nije preduzeo kao premijer. Jednom sam mu poslao kad je bio predsednik, nije ništa preduzeo. Neaktivnošću se Dragoljub Simonovioć osilio, tako da mi je zapalio kuću", naveo je.

Milan Jovanović (foto: N1, Jutjub, skrinšot) 
Milan Jovanović (foto: N1, Jutjub, skrinšot)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Uprkos tome što danas ima policijsku pratnju, Jovanović se i dalje ne oseća sigurno. "Ubijen je ministar unutrašnjih poslova, ubijen je ministar odbrane, ubijen je premijer, ubijeni su novinari, pa zašto ne bi bio i jedan Milan Jovanović", rekao je on.

Jovanović je kazao i da je protiv Simonovića ranije podnosio veliki broj krivičnih prijava i prijava policiji, ali da niko ništa nije preduzimao.

"Imamo nekoliko kilograme tih dokaza, i ništa nismo objavljivali bez dokaza. Ako ne veruju 'Žig infu', valjda veruju budžetskoj inspekciji", poručio je Jovanović i dodao da je budžetska inspekcija 2018. utvrdila milionske pronevere u Grockoj, ali da nikakve reakcije nije bilo.

Novinar "Žig infa" zahvalio je kolegama na solidarnosti i istakao da bez njihove pomoći ne bi uspeo da koliko-toliko sanira kuću. Dodao je, međutim, da su kolege u pojedinim medijima postali bilteni pojedinih stranaka i da time kaljaju ugled profesije.

 ]]>
Tue, 2 Jun 2020 13:08:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48583/jovanovic-da-je-vucic-reagovao-kao-premijer-kuca-mi-ne-bi-ni-bila-zapaljena-video.html
Ambasada SAD: Vlada da svima obezbedi pristup medijima http://nuns.rs/info/news/48580/ambasada-sad-vlada-da-svima-obezbedi-pristup-medijima.html Američka ambasada u Srbiji saopštila je da je na Vladi Srbije da obezbedi da svi politički stavovi imaju fer pristup medijima, a da je na političkim strankama da učestvuju u političkom procesu. ]]> „Na vladi je da obezbedi da svi politički stavovi imaju fer pristup medijima, na političkim strankama je da učestvuju u političkom procesu, a na narodu Srbije je da i on u celini uzme učešće u tom procesu – bez mešanja u pravo drugih da to čine“, objavila je u ponedeljak uveče ambasada na svom zvaničnom Tviter nalogu.

Ambasada dodaje da SAD veruju da je najbolje za Srbiju, kao i za svaku drugu demokratsku zemlju, da svi imaju priliku da učestvuju i izraze svoja gledišta u političkom procesu.

Prethodno je ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri izjavio da je poslednjih nedelja imao priliku da razgovara „s političkim liderima svih boja“ o predstojećim parlamentarnim izborima i da se nada da će svima koji žele da učestvuju na izborima to biti i omogućeno.

„Nadam se da će se građani Srbije potruditi da se njihov glas čuje na biralištima ovog meseca i da će svima koji žele da učestvuju to biti i omogućeno“, poručio je Godfri na svom Tviteru nalogu.

]]>
Tue, 2 Jun 2020 11:36:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48580/ambasada-sad-vlada-da-svima-obezbedi-pristup-medijima.html
REM: Mediji odmah da obustave emitovanje Vučićevog predizbornog spota sa detetom http://nuns.rs/info/news/48578/rem-mediji-odmah-da-obustave-emitovanje-vucicevog-predizbornog-spota-sa-detetom.html Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i zvanično je na svom sajtu objavilo odluku Saveta REM-a o zabrani predizbornog spota Srpske napredne stranke u kojem se lider SNS-a Aleksandar Vučić pojavljuje sa devojčicom. Savet REM-a zaključio je da u pomenutom slučaju došlo do povrede Pravilnika o zaštiti prava maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga, i naložio je svim pružaocima medijskih usluga da odmah obustave emitovanje tog spota. ]]>  "Savet REM-a je na sednici održanoj 1. juna 2020. godine utvrdio da je politička oglasna poruka Srpske napredne stranke, u kojoj predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovara sa devojčicom uzrasta od oko 4-5 godina, koja se igra vozićem, kockama i drugim igračkama, u trajanju od 55 sekundi, a koji je prikazan na programima više pružalaca medijskih usluga, u suprotnosti sa članom 24. stav 4. Pravilnika o zaštiti maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga", navedeno je u odluci objavljenoj na sajtu REM-a.

Istom odlukom se pružaocima medijskih usluga nalaže da, kako se navodi, odmah obustave emitovanje navedene političke oglasne poruke (spota), uz upozorenje da će svako dalje emitovanje predstavljati osnov za izricanje mera u skladu Zakonom o elektronskim medijima.

Dodaje se i da je Savet REM-a na istoj sednici doneo odluku da se "Adria News S.à.r.l. Luxembourg – TV N1", koja je podnela zahtev za davanje mišljenja o usklađenosti programskog sadržaja političke oglasne poruke (spota) Srpske napredne stranke sa pravilima o zaštiti maloletnika, dostavi obaveštenje da navedena oglasna poruka (spot) nije u saglasnosti sa članom 24. stav 4. Pravilnika o zaštiti maloletnika u oblasti pružanja medijskih usluga.


]]>
Tue, 2 Jun 2020 11:07:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/48578/rem-mediji-odmah-da-obustave-emitovanje-vucicevog-predizbornog-spota-sa-detetom.html