NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html Denis Kif: Drago mi je što se BBC vratio u Srbiju http://nuns.rs/info/news/35869/denis-kif-drago-mi-je-sto-se-bbc-vratio-u-srbiju.html Ambasador Velike Britanije u Srbiji Denis Kif rekao je danas da mu je drago što je doneta odluka da se deo britanskog javnog servisa Bi-bi-sija (BBC) vrati u Srbiju. "U Britaniji BBC ima jedinstvenu poziciju da svoju političku nezavisnost gradi na tome da ih se podjednako plaše i da im se dive i vlast i opozicija", rekao je Kif na konferenciji "Budućnost digitalnih vesti na Zapadnom Balkanu". ]]> On je podsetio da su istraživanja pokazala da lažne vesti putuju šest puta brže od istinitih, a sama tehnologija još uvek nema formulu za odbranu od lažnih vesti.

"Lažne vesti izazivaju snažne emocije, a kada se sistematski plasiraju, imaju za cilj da izazovu konfuziju, apatiju i društveni konflikt. Zato je društvena odgovornost lidera, institucija i nezavisnih medija ogromna. Srazmerna je brzini širenja dezinformacija", poručio je Kif.

Prema njegovim rečima, rad na unapredjivanju medijske pismenosti, stvaranje okruženja koje podstiče kulturu stvarnog demokratskog dijaloga, podrška medijskom pluralizmu i standardima, jesu korisne mere, ali u digitalno doba nisu dovoljne.

On je dodao da profesionalni, digitalni mediji i posebno javni medijski servisi nisu samo posrednik, već i glavni bedem odbrane javnog interesa i činjenica.

"Digitalno novinarstvo najviših profesionalnih standarda jedino ima realnu šansu u borbi sa dezinformacijama i lažnim vestima i zato zaslužuje naše poštovanje i podršku", kazao je Denis Kif.

]]>
Tue, 24 Apr 2018 14:23:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35869/denis-kif-drago-mi-je-sto-se-bbc-vratio-u-srbiju.html
Domaća online medijska sfera na jednom mestu http://nuns.rs/info/news/35866/domaca-online-medijska-sfera-na-jednom-mestu.html Onlajn medijska sfera u Srbiji postaje sve življa i veća, naročito u manjim gradovima. Jednostavno i lako kreiranje sajtova i dostupnost interneta omogućili su da skoro svako, sa skromnim resursima i minimalnim tehničkim znanjima, može da postane medij, što je u značajnoj meri doprinelo promeni medijske slike u Srbiji. ]]> Kako bi mapirala onlajn medije i ušla u detaljniju analizu okruženja u kome deluju, SHARE Fondacija je kreirala Bazu onlajn medija, interaktivni internet resurs koji je na raspolaganju novinarima, istraživačima i javnosti. Cilj baze je da na jednom mestu transparentno predstavi informacije o onlajn medijskoj sferi i samim medijskim portalima koji su od značaja za informisanje građana.

Baza objedinjuje informacije o internet stranicama koje su isključivo registrovane kao internet mediji ili predstavljaju neregistrovane digitalne medijske portale. Pored najvažnijih informacija, poput osnivača medija, novca dobijenog iz javnih izvora ili glavnog i odgovornog urednika, baza sadrži i druge korisne podatke o portalima: sedište, lokaciju servera gde je sam sajt hostovan i sl.

Svi podaci o onlajn medjima se mogu besplatno preuzeti u mašinski čitljivom formatu radi lakše obrade i analize. Osim podataka, na sajtu Baze onlajn medija su dostupne druge korisne informacije, poput korišćenih izvora, publikacija i drugih resursa značajnih za analizu onlajn medija. Takođe, na sajtu se nalazi odeljak “Istraživanje”, na kome će biti objavljivani tekstovi u vezi sa onlajn medijima kao proizvod istraživanja SHARE Fondacije, njenih partnera iz civilnog sektora i medijske zajednice, kao i drugih zainteresovanih aktera.

Podaci o onlajn medijima će se kontinuirano dodavati i ažurirati i plan je da se u proces aktivno uključi medijska zajednica, kako bi nam pomogla da kompletiramo nepotpune ili dopunimo nove podatke o onlajn medijima. Baza je zamišljena pre svega kao kolaborativni resurs koji će omogućiti da imamo što preciznije i relevantnije informacije radi dobijanja potpune slike o stanju onlajn medija u Srbiji.

Projekat podržali:

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Fondacija za otvoreno društvo, Srbija

]]>
Tue, 24 Apr 2018 13:17:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35866/domaca-online-medijska-sfera-na-jednom-mestu.html
Javnim servisima treba jača veza sa publikom http://nuns.rs/info/news/35863/javnim-servisima-treba-jaca-veza-sa-publikom.html Ojačati Programski savet, uspostaviti interni mehanizam u samom javnom servisu, uvesti Ombudsmana, usvojiti preporuke publike i prihvatiti nevladine organizacije kao partnere u bici za bolje javne servise. ]]> Predsednica Programskog saveta Radio – televizije Vojvodine Maja Petrović rekla je za Novosadsku novinarsku školu da bi sve preporuke (evropske i ekspertske) trebalo sagledati, ali kao važan momenat u poboljšanju javnih servisa ističe i promenu načina na koji se finansiraju.

Tekst Vanje Đurić, u celosti, možete pročitati na sajtu Novosadske novinarske škole.

]]>
Tue, 24 Apr 2018 12:02:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35863/javnim-servisima-treba-jaca-veza-sa-publikom.html
RTV potvrdio: Marko Vidojković sporan zbog političkih komentara i „neprimerenih reči“ http://nuns.rs/info/news/35860/rtv-potvrdio-marko-vidojkovic-sporan-zbog-politickih-komentara-i-neprimerenih-reci.html Neprimerene reči i elementi predizbornog programa - razlozi su zbog kojih je emisija Otkopčano, u kojoj je trebalo da gostuje pisac i novinar Marko Vidojković, skinuta s programa RTV 6. februara, potvrdio je glavni i odgovorni urednik Prvog programa RTV Nenad Ćaćić. Vidojković demantuje da je izgovorio bilo šta neprimereno javnom servisu. ]]>

Nenad Ćaćić je ovo objašnjenje izneo članovima Programskog saveta RTV na sednici 14. marta, stoji u zapisniku sa te sednice koji je sinoć usvojio Programski savet, a u koji je Cenzolovka imala uvid. 

U zapisniku se navodi i da je Ćaćić članovima Programskog saveta rekao da je upravo on doneo odluku o neemitovanju ranije snimljene autorske emisije Blaža Popovića, kao i odluku o tome da umesto emisije s Vidojkovićem, u tom terminu bude emitovan intervju s jeromonahom Kirilom. 

Izvin’te, da li je neko raspoložen da objasni cenzuru?

Nakon naprasnog skidanja Popovićeve emisije, 6. februara, iz RTV niko nije želeo da pruži objašnjenje za taj potez, pa čak ni, prema saznanjima Cenzolovke, samom autoru emisije. Nedelju dana nakon skidanje emisije, članovi Programskog saveta RTV nameravali su da o tome pitaju programsku direktorku RTV, Sonju Kokotović Zečević, ali se ona, zbog bolesti, nije pojavila na toj sednici. 

Predsednica Saveta Maja Petrović prenela je tada članovima Saveta objašnjenje, koje je dobila od direktorke programa, da je 6. februara „nekoliko emisija RTV nije emitovano po rasporedu zbog prenosa sportskog događaja“. Taj sportski događaj, kako je pokazala naša analiza, nije mogao da utiče na emitovanje emisije Otkopčano.

Priliku da zvaničnim objašnjenjem za neemitovanje emisije Otkopčano članovi Programskog saveta dobili su više od mesec dana nakon tog događaja – na sednici održanoj 14. marta. Na toj sednici bili su prisutni i programska direktorka i glavni i odgovorni urednik Prvog programa RTV. 

O toj temi razgovaralo se pod tačkom „razno“ i to nakon što je, čitamo zapisnik, programska direktorka iznela reagovanje na Cenzolovkin tekst „Direktorka programa RTV nije došla da Programskom savetu objasni otkazivanje emisije Otkopčano“.

VIDOJKOVIĆ: NIJE BILO NEPRIMERENIH REČI

Onako kako ga ranije nije iznenadilo „skidanje“ emisije, Marka Vidojkovića sada ne iznenađuje ni objašnjenje koje je dao RTV. Osim što, kako naglašava u izjavi za Cenzolovku, podastrani razlozi nisu potpuno istiniti.

„Tokom razgovora s autorom emisije, Blažom Popovićem, nije bilo neprimerenih reči, odnosno nije bilo nikakvih vulgarnosti, vodio sam računa da je to ipak javni servis. Sam Popović mi je posle rekao da sam ga time prilično iznenadio, verovatno zbog toga što zna kakav inače umem da budem u javnim nastupima“, kaže Vidojković.

Priznaje, međutim, da u emisiji jeste pomenuo beogradske izbore, za koje u toku tada bila kampanja, što je, kaže, očito protumačeno kao element predizbornog programa.

„U emisiji sam, pored ostalog, iznosio svoje političke stavove, pa sam tako i rekao da su beogradski izbori prilika da građani ustanu protiv ovog režima. Tom prilikom nisam agitovao „za“ određenu opciju, već sam agitovao protiv“, navodi sagovornik Cenzolovke.

„Sve bi se ovo moglo proveriti uvidom u emisiju, ali sam nezvanično čuo da je ona izbrisana“, dodao je Vidojković.

Autor emisije Otkopčano Blažo Popović nije bio dostupan za komentar o razlozima koje je njegova kuća navela za skidanje emisije s Vidojkovičem, pa tako nismo dobili ni priliku da ga upitamo o tome da li je sporna epizoda arhivirana ili pak – više ne postoji.

„Priznati“ sveštenik umesto „nevaspitanog“ pisca

Zapisnik, takođe, potvrđuje saznanja Cenzolovke o tome da je odluka o skidanju emisije Otkopčano s programa doneta na dan emitovanja, u toku popodnevnih časova. Navodeći da je to bila njegova odluka, Ćaćić je članovima Programskog saveta, međutim, ponudio zanimljivo objašnjenje o tome šta ga je konkretno navelo na iznenadnu promenu programske sheme za 6. februar. 

„Emisija je najavljena (promo spot za Otkopčano u međuvremenu je inače obrisan sa Jutjub kanala RTV-prim.a), međutim, tog dana oko 15 časova je primljena vest da je preminuo priznati (!) sveštenik sa Hilandara koji je dao poslednji intervju za RTV. Saopštio je (Nenad Ćaćić-prim.a) da je doneo odluku da se najavljena emisija ne emituje i da se u terminu emisije Otkopčano emituje repriza emisije Hiladarsko vekovanje“, piše u zapisniku sa sednice Programskog saveta održane 14. marta.

Iz zabeleženog izlaganja glavnog urednika Prvog programa RTV nije, međutim, najjasnije da li bi pomenuti intervju bio svakako emitovan tog dana, bez obzira na to ko je bio najavljen kao gost u Popovićevoj emisiji. Ipak, o onome što je Ćaćić naveo o emisiji s Markom Vidojkovićem prilično je jasno da je ona prosto bila osuđena za skidanje, čak i da nije bilo potresne vesti koju je Ćaćić primio oko 15 časova.

„Nakon što je pregledao najavljenu emisiju Oktopčano“, navodi se zapisniku Ćaćićevo izlaganje, “ustanovio je da je okviru emisije bilo neprimerenih reči i sadržani elementi (oko 5 min.) predizborne kampanje, kojim emitovanjem bi prekršili zakon. Gledaoci su bili obavešteni u Vestima i putem kajrona o navedenoj promeni.“

Šta smo, dakle, ovde imali? RTV je odlučio da, umesto emisije Otkopčano, emituje intervju s jeromonahom Kirilom, koji je preminuo tog dana, budući da je upravo RTV s njim uradio poslednji intervju. A pritom je ustanovljeno da bi emitovanjem emisije s Markom Vidojkovićem bio prekršen zakon, a REM-u bi se možda dalo razloga da se naprasno probudi i reaguje i zbog „neprimerenih reči“.  Sve u svemu, za skidanje emisije, ergo, postojao i dovoljan razlog ali i izgovor. 

Iz zaključka koji je usvojio Programski savet vidi da je članovima tog tela ipak sve bilo jasno u Ćaćićevom izlaganju: 

„Programski savet je dobio objašnjenje. Emisija nije emitovana jer nije bila u skladu sa standardima i dogovorenom uređivačkom politikom i nije bila pogodna za emitovanje u datom terminu“. 

]]>
Tue, 24 Apr 2018 11:58:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35860/rtv-potvrdio-marko-vidojkovic-sporan-zbog-politickih-komentara-i-neprimerenih-reci.html
Zakoni o javnom informisanju: Istorijat http://nuns.rs/info/news/35857/zakoni-o-javnom-informisanju-istorijat.html U jednom od prethodnih Istinomer izdanja mogli ste da ispratite "uređivanje" medijske scene i donošenje medijskih zakona od 2010. godine do danas. U ovom izdanju, ispratićemo šta je tome prethodilo, i kako je donošen i menjan zakon o javnom informisanju. ]]> Priča počinje poništavanjem zloglasnog Zakona o javnom informisanju iz 1998. godine, a završava proglašavanjem većine odredbi izmena Zakona o javnom informisanju iz 2009. godine neustavnim. Iako je uočljiv kontinuitet u ignorisanju struke i pravljenju zakona po volji vlasti i u donošenju zakona 2003, tokom vanrednog stanja, i u izmenama 2005. godine, vrhunac priče predstavljaju izmene i dopune zakona iz 2009. godine.

Izmene zakona napisane su u tajnosti, ignorisane su sve kritike struke i nezavisnih institucija, usvajanje izmena izvedeno je političkim igrama i trgovinom, da bi na kraju zaštitnik građana podneo zahtev za ocenjivanje ustavnosti i Ustavni sud Srbije odlučio da su izmene većim delom neustavne.

Zanimljivo iz ove perspektive izgleda činjenica da su zakon koji su kritikovali što zbog sadržaja što zbog načina donošenja OEBS, Evropska komisija, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitnik građana predložili i podržali DS, G17 plus i LDP, a protiv njega se borili SRS, DSS i SNS.

Takođe je zanimljivo distanciranje SPS od izmena zakona koje je predložila vlast čiji su deo, i odluka da budu uzdržani u glasanju zbog sopstvene loše istorije odnosa prema medijima. Zanimljiv je iz ove perspektive i odnos koji su prema izmenama zauzeli UNS i NUNS.

No, da ne otkrivamo više, pogledajte kako je vlast pokušavala da pravi i pravila zakone o informisanju po svojoj meri.

Više o projektu Istinomer Amnezije u okviru kojeg objavljujemo ovu priču možete pogledati ovde.

]]>
Tue, 24 Apr 2018 10:32:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35857/zakoni-o-javnom-informisanju-istorijat.html
Sloboda izražavanja bez napretka http://nuns.rs/info/news/35854/sloboda-izrazavanja-bez-napretka.html Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Beogradu Sem Fabrici izjavio je danas da se u izveštaju EU o napretku Srbije u procesu evropskih integracija ocenjuje da na prostoru slobode izražavanja nije ostvaren napredak. ]]> U borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala je zabeležen izvestan napredak, dok je u ekonomiji napredak  veoma dobar, rekao je Fabrici, na petoj plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o EU.

]]>
Tue, 24 Apr 2018 10:29:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35854/sloboda-izrazavanja-bez-napretka.html
BK TV konkuriše za nacionalnu frekvenciju http://nuns.rs/info/news/35853/bk-tv-konkurise-za-nacionalnu-frekvenciju.html Biznismen Bogoljub Karić konkurisaće za dodelu nacionalne frekvencije BK televiziji na konkursu Regulatornog tela za elektronske medije. Odluku o raspisivanju javnog konkursa doneo je Savet REM-a na vanrednoj sednici prošle sedmice. Karić je za konkurs saznao od novinara Danasa, čime je negirao spekulacije da je REM, nakon pet godina, pokrenuo inicijativu za popunjavanje upražnjenog mesta za televiziju sa nacionalnom frekvencijom upravo da bi je dobila BK TV. ]]> – Prvi put čujem za konkurs, ali naravno da ćemo se prijaviti. Šta će biti, videćemo. Ne znam zbog čega konkurs nije raspisan ranije, jer poslujem u Rusiji i nisam se previše bavio ovdašnjim prilikama. Zbog BK televizije sigurno nije, ali mi ćemo se potruditi da dobijemo nacionalnu frekvenciju, ukoliko zadovoljimo uslove – kaže za Danas Bogoljub Karić. On veruje da se BK TV može vratiti na staze stare slave i da je takva televizija upravo ono što je potrebno publici u Srbiji.

– Srbiji je potrebna televizija koja će zadovoljiti potrebe građana i porodica. Da mogu tri generacije da sede pored ekrana i da se ne boje šta će gledati, odnosno šta može da se emituje. To će biti porodična, kulturna i zabavna televizija – ističe Karić. On dodaje da BK TV nije nikome konkurencija, jer svi emiteri već imaju prepoznatljiv program i profilisan sadržaj.

– BK TV će samo popuniti prazninu koju niko nije zauzeo svih ovih godina. Mnogi su probali, ali i pored velikih finansijskih sredstava, nisu u tome uspeli – kaže Karić.

REM je prošle sedmice doneo odluku da se raspiše konkurs za dodelu još jedne nacionalne frekvencije, odnosno za nacionalnog TV emitera. Reč je o petoj slobodnoj frekvenciji, koja se „upraznila“, nakon gašenja TV Avale, a za koju je već bio raspisivan konkurs na leto 2013. godine, ali tadašnji RRA, a današnji REM, nije dodelio nijednoj televiziji taj prostor.

Iz Regulatornog tela juče nam je rečeno da ne postoji poseban razlog zbog čega je odluka o raspisivanju konkursa doneta baš sada.

– Niti smo imali neku posebnu televiziju u vidu, niti je ovaj momenat po nečemu bitan. Jednostavno, pratili smo istraživanja RATEL-a i drugih tela koja se bave medijskom pokrivenošću radio i TV stanica. Na osnovu toga zaključili smo šta u Srbiji u ovom trenutku nedostaje i raspisali konkurs kako bi se ta mesta popunila. Uključujući i televiziju sa nacionalnom frekvencijom – rečeno je za Danas u REM-u.

U igri za dobijanje nacionalne frekvencije 2013. godine bile su dve televizije, Nova i Kopernikus Svet plus 3, ali nijedna na sednici REM nije dobila dovoljan broj od pet glasova. Za TV Novu je tada glasalo dva, za TV Kopernikus tri člana, dok su četiri člana Saveta RRA smatrala da nijedan od prijavljenih kandidata neće biti u stanju da zadovolji potrebe javnosti.

Razni interesi i spekulacije pojavljivale su se nakon objave tog konkursa u medijima. Najčešće se pominjalo da će frekvenciju dobiti Dejan Jocić, bivši direktor TV Prva, za kojeg se navodilo i da će dovesti RTL u Srbiju. Priča o RTL se čak nije smirila ni kada su bili poznati kandidati za frekvenciju. Naime, spekulisalo se da iza novonastale Nove.rs zapravo stoji RTL.

Kako je Danas pisao pre pet godina, predstavnici Nove.rs su na razgovoru sa članovima Saveta RRA istakli da sa RTL imaju samo ugovor o tehničkoj saradnji koja podrazumeva opremu i konsultantske usluge, napominjući da je RTL najbolji „sistem integrator“. Tako su sveli odnos samo na tehnički nivo. Članove Saveta je interesovala i veza ove televizije sa Dejanom Jocićem, na šta je advokat Nove tada odgovorio da Jocić nije u vlasničkoj strukturi, da nema menadžerski ugovor, niti da ima ugovor o radu, pa stoga trenutno nema nikakve veze sa televizijom. Novi konkurs za dodelu te slobodne frekvencije potom nije bio raspisivan sve do sada.

Emiteri

Srbija osim RTS, kao javnog servisa, u ovom trenutku ima četiri nacionalna emitera, iako je propisima određeno da ima pet. Televizije O2, Hepi i Prva obnovile su svoje dozvole prošle godine na osam godina, dok je televizija Pink na isti period ponovo dobila nacionalnu frekvenciju 2015. godine.

Ćosić bez komentara

Direktor programa N1 za Srbiju Jugoslav Ćosić juče nije odgovorio na pitanje Danasa da li će televizija N1 konkurisati za nacionalnu frekvenciju.

]]>
Tue, 24 Apr 2018 10:27:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35853/bk-tv-konkurise-za-nacionalnu-frekvenciju.html
Lidija Valtner danas svedoči protiv nasilnika SNS http://nuns.rs/info/news/35851/lidija-valtner-danas-svedoci-protiv-nasilnika-sns.html Novinarka Danasa Lidija Valtner, koje je obezbeđenje Srpske napredne stranke brutalno napalo na mitingu ove partije, upriličenom povodom inauguracije predsednika Srbije Aleksandra Vučića, pozvana je, skoro godinu dana posle incidenta, da u svojstvu svedoka da izjavu u postupku koji se vodi protiv napadača na novinare tog dana. ]]> Naime, godinu dana kasnije, Tužilaštvo još nije dalo nalog za istražne radnje, pa Lidija Valtner daje izjavu tek u fazi dokaznog postupka.

Kako piše u pozivu koji je novinarka našeg lista dobila od Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, poziva se u prostorije tog tužilaštva „radi ispitivanja u postupku koji se vodi protiv osumnjičenog Slobodana Stojkovića i drugih, zbog krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti iz člana 138. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika“.

Podsetimo, nekoliko dana nakon što su nasilnici iz SNS napali našu novinarku, Danas je identifikovao čoveka koji se spominje u pozivu Tužilaštva upućenom Lidiji Valtner. Reč je o čoveku iz vrlo bliskom obezbeđenju Aleksandra Vučića, koji se pojavljivao na mnogim skupovima i javnom pojavljivanju predsednika Srbije.

Lidija Valtner je već 2. juna prošle godine dala izjavu pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu o napadu na nju dok je ispred Skupštine Srbije uzimala izjavu čoveka koji je udaljen sa skupa jer je imao transparent protiv vlasti.

Nju su, podsetimo, aktivisti i obezbeđenje Srpske napredne stranke najpre fizički i verbalno napali, pokušavajući da joj otmu telefon dok je htela da snimi njihovo nasilje nad jednim demonstrantom, a potom su je podigli sa zemlje i odneli od platoa ispred Skupštine Srbije do Pionirskog parka.

Lidija Valtner nije jedina novinarka koja je napadnuta tog 31. maja, na dan kada je Aleksandar Vučić preuzimao funkciju predsednika Srbije. Kako nam je u nekoliko navrata nezvanično objašnjavano u Tužilaštvu, taj predmet nije bio na vrhu prioriteta, pa zato ceo postupak ovoliko dugo traje.

]]>
Tue, 24 Apr 2018 10:25:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35851/lidija-valtner-danas-svedoci-protiv-nasilnika-sns.html
Zaustavljena izrada medijske strategije http://nuns.rs/info/news/35846/zaustavljena-izrada-medijske-strategije.html Izrada medijske strategije je zaustavljena posle konsultacija predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, izjavila je savetnica predsednika Republike za medije Suzana Vasiljević. Ona kaže da predsednik želi donošenje medijske strategije u otvorenijem postupku, kao i da je predložio i OEBS-u da se uključi. ]]> Vasiljević je zamolila sve kojih se strategija tiče da se uključe i predložila formiranje nove radne grupe koja će uključiti predstavnike domaćih i stranih medijskih udruženja.

]]>
Mon, 23 Apr 2018 15:43:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35846/zaustavljena-izrada-medijske-strategije.html
Antonela Riha: Postojali politički razlozi za otkaz http://nuns.rs/info/news/35843/antonela-riha-postojali-politicki-razlozi-za-otkaz.html Pre tri godine prvi put u 80 godina, NIN je ostao bez urednika političke rubrike, rubrike koja otvara novine, kao najvažnija u političkom nedeljniku, ističe novinarka Antonela Riha, koja je prošle nedelje dobila prvostepenu presudu protiv Nedeljnih informativnih novina u njenu korist. ]]> NIN je tužila pre tri godine, kada je dobila otkaz sa mesta urednice političke rubrike, uz obrazloženje da je odlukom poslodavca utvrđeno da je prestala potreba za tim radnim mestom.

– Do otkaza je došlo iznenada. U jednom danu pozvali su me direktorka magazina Jelena Milošević i glavni i odgovorni urednik Milan Ćulibrk, i otpustili, potpuno neočekivano, kaže Riha u intervju za Danas. NJoj tom prilikom nije dato posebno obrazloženje tog postupka, osim što joj je urednik Ćulibrk rekao da je ocenjivao rad novinara i da je ona dobila najnižu ocenu. Pošto je shvatila da je kako kaže odluka nepravedna i nerazumna, Riha se obratila YUCOM-u i uz njihovu pomoć podigla tužbu protiv NIN-a.

– Bilo mi je neverovatno što se na treću godišnjicu od otkaza, neobično „poklopilo“ da saznam da sam dobila presudu, gde jasno piše da je odluka nezakonita, uz obrazloženje gde je sve prekršen zakon. Bitno mi je da sam dokazala nepravdu, pa tako ovu presudu doživljavam kao svoju malu pobedu. Naravno, oni imaju pravo da se žale, ali ja očekujem da pravosnažna presuda bude takođe u moju korist, jer na osnovu obrazloženja, potpuno jasno se vidi kako je kršen zakon, naglašava novinarka.

U presudi stoji da sud nalaže da se poništi rešenje o otkazu i da se NIN obavezuje da je vrati na radno mesto u skladu sa njenim kvalifikacijama. Novinarka kaže da se NIN branio time što im je u odluci saopšteno da mora nekoga da otpusti zbog reorganizacije iz ekonomskih razloga, međutim Riha kaže da ekonomski razlozi „ne stoje“ jer su posle par meseci od njenog otkaza zapošljavani drugi.

– U presudi se konstatuje da su svi članovi redakcije, novinari, svedočili u moju korist, bez ikakve instrukcije. Istakli su da niko nije znao da će to da se desi, kaže novinarka i naglašava da kada nekome na funkciji urednika dajete otkaz, taj neko mora da napravi strašnu grešku, mora da povredi radnu disciplinu.

– To se u mom slučaju, za dve i po godine dok sam radila u NIN-u, nikada nije desilo. Bukvalno je osporeno sve što piše u ovom rešenju o otkazu. Kada ste nezadovoljni urednikom, vi ga smenite, to je očekivano, nas dvoje imamo potpuno različite poglede na novinarstvo. Ali kada dajete otkaz uredniku političke rubrike, onda tu mora da postoje politički razlozi. Naime, jedna od tadašnjih primedbi glavnog i odgovornog urednika NIN-a bila je, kako kaže Riha, da u rubrici ima previše Vučića, koji je tada bio premijer.

– Logično je da ćete vi kao novinar da se bavite potezima i odlukama Vlade, jer oni su ti koji nose odgovornost i donose odluke. NIN je uvek bio kritičan i sada je kritičan. Novinari mogu i da pohvale naravno, kada vlast uradi nešto dobro, ali normalno je da nama fokus bude usmeren ka problemima, i mi smo tada pisali o tim problemima. Ta redakcija i moje kolege su ljudi od integriteta i odlični novinari, a ako je namera bila da se od njih napravi nešto drugo, ta namera je, što se pokazalo i u ovom vremenu, bila potpuno pogrešna jer su NIN kvalitetne i dobre novine, kaže Riha.

Pojedinac može protiv korporacije

– Volela bih da istaknem imena advokatica YUCOMA Katarine Golubović i Milene Vasić, jer sam bila potpuno mirna u procesu. One sa entuzijazmom i profesionalizmom, kao i velikim znanjem pisale tužbu i bile deo celog tog procesa, kao i sutkinja Stanislava Mitrović, koja je potpuno precizno, jasno i profesionalno vodila sudski proces, kaže Riha. Ona smatra da je u tom periodu, kada je dobila otkaz, unutar korporacije trebalo „malo smiriti loptu“. „To je bilo vreme kada su brojni ljudi otpuštani unutar Ringier Axel Springera, na desetine njih, a možda i više od stotinu je dobilo otkaz, tokom vremena, ne samo tada. Za mene je ova presuda bitna zato što se pokazalo da pojedinac može da ustane protiv korporacije i da dokaže da je u pravu. Volela bih da ovo bude ohrabrenje za moje kolege, jer mnogi ljudi su ostali bez posla a sigurna sam da je mnogo njih nepravedno, odlukom menadžera koji tokom prepodneva donosi odluku o vašem životu i tome da li ćete vi biti šutnuti na ulicu. Ne postoji taj sistem koji može da vas izdrobi, a da se vi protiv neke nepravde ne pobunite. Moguće je boriti se, pa čak i ako se ne uspe, bar smo ostavili traga da smo bili živi.

]]>
Mon, 23 Apr 2018 15:38:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35843/antonela-riha-postojali-politicki-razlozi-za-otkaz.html
Šabić: Nekorektne izjave premijerke http://nuns.rs/info/news/35839/sabic-nekorektne-izjave-premijerke.html Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenio je danas da su nekorektne izjave premijerke Ane Brnabić o „njegovoj nespremnosti da sarađuje“ i da su date u kontekstu opravdanih, oštrih reakcija na neka loša rešenja iz nacrta izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. ]]> Poverenik je u pismu upućenom Brnabić ukazao da je samo tokom 2017. godine dao 79 mišljenja na nacrte i predloge zakona i drugih podzakonskih akata i propisa, od čega 60 na nacrte i predloge zakona.

Poverenik je ukazao da je broj sastanaka održanih u svrhu pružanja pomoći i konsultacija višestruko veći, kao i da ne postoji ni jedan jedini slučaj da je neko ministarstvo ili Vlada zatražilo od njega sastanak, konsultacije i mišljenje, a da on nije izašao u susret.

Primeri Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, o kojima je Brnabić govorila, to potpuno potvrđuju i demantuju njene navode.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je tražilo i dobilo veći broj sastanaka i konsultacija.

Ministarstvo pravde nikada nije tražilo ni sastanak ni konsultacije, pa čak ni mišljenje Poverenika, iako je po Poslovniku Vlade dužno da to uradi, a Poverenik je to ipak učinio, pošto se sa sadržinom nacrta upoznao na internetu i dostavio obimno mišljenje.

Poverenik je ukazao da stvari zapravo stoje sasvim obrnuto i da odnos Vlade prema njemu obiluje nekorektnim primerima, ukazuje Šabić.

Poverenik je u pismu naveo više takvih primera, naglašavajući da bi spisak nekorektnosti Vlade Srbije mogao biti i daleko duži i mogao bi uključivati i neke neprijatne stvari o kojima ne želi da govori u javnosti, pre nego što o njima razgovara sa predsednicom Vlade.

Šabić je naglasio da od Vlade Srbije očekuje odgovore na pitanja koja je ranije postavio, kao i da se Brnabić uzdrži od neargumentovanih, netačnih ocena rada institucije Poverenika.

Brnabić je, pre dva dana, na pitanje zbog čega je Nacrt novog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja napisan bez učešća Poverenika, rekla da ne zna da li je on pozvan u radnu grupu za izradu tog Nacrta, ali da je prethodno odbio da učestvuje u izradi Zakona o zaštiti podataka ličnosti.

„Poverenik je tada Ministarstvu pravde dao gotov Nacrt zakona, kako bi ga ministarstvo dalo u proceduru usvajanja. Mi smo rekli to tako ne ide, postoji radna grupa, molimo vas sedite u radnu grupu i pomozite nam sa svojim znanjem i stručnošću“, rekla je tada Brnabić.

]]>
Mon, 23 Apr 2018 12:32:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35839/sabic-nekorektne-izjave-premijerke.html
TV Sandžak: GU Novi Pazar nas diskriminiše; Grad demantuje http://nuns.rs/info/news/35836/tv-sandzak-gu-novi-pazar-nas-diskriminise-grad-demantuje.html „Gradska uprava Novog Pazara ne poziva Sandžak Televiziju da prati medijske događaje i na taj način otežava televiziji da prati rad javnih ustanova, a čelnicima Grada zabranjeno je da gostuju na našoj televiziji. Mislimo da je to zbog načina na koji izveštavamo“, požalio se danas Udruženju novinara Srbije (UNS) direktor Sandžak Televizije Salahudin Fetić. U pismu koje je Fetić ranije poslao UNS-u navodi se da je „blokada pojačana pre osam meseci, pokretanjem Jutarnjeg programa na Sandžak Televiziji“. ]]> „Ubrzo nakon toga usledila je blokada od strane čelnika grada i partije koja vodi reč u Novom Pazaru, SDP Rasima Ljajića, kojom je zabranjeno da čelnicima Gradske uprave i rukovodiocima ustanova i službi, da u bilo kom svojstvu gostuju na našoj televiziji“, navodi se u pismu Fetića.

„Mislimo da je to zbog naše uređivačke politike na koju ne mogu da utiču, što i treba tako da bude. Oni pozivaju na događaje jedino medije koje finansira ova lokalna samouprava“, kaže Fetić i dodaje da osim njihove televizije isti odnos Gradska uprava Novog Pazara ima i prema listu „Glas Islama“ i radiju „Ref Ref Radio Novi Pazar“.

Iz Službe za saradnju sa medijima Novog Pazara rekli su UNS da Fetićeva tvrdnja nije tačna, ali da će ubuduće obratiti pažnju da ih pozivaju na događaje i ispraviti ovaj propust.

„Događaje koje Grad organizuje za medije dostupni su i na sajtu Grada Novog Pazara kao i na Fejsbuku, tako da je svima dostupno da vide koje događaje organizujemo“, navode iz ove službe.

Iz Kabineta graadonačelnika Novog Pazara su UNS-u rekli da „ne mogu ništa da govore o ovom slučaju“.

UNS podseća da je po Zakonu o javnom informisanju i medijima zabranjena neposredna i posredna diskriminacija urednika medija, novinara i drugih lica u oblasti javnog informisanja, naročito prema njihovoj političkoj opredeljenosti i uverenju ili drugom ličnom svojstvu.

]]>
Mon, 23 Apr 2018 12:30:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35836/tv-sandzak-gu-novi-pazar-nas-diskriminise-grad-demantuje.html
REM raspisao konkurs za dodelu nacionalne frekvencije http://nuns.rs/info/news/35833/rem-raspisao-konkurs-za-dodelu-nacionalne-frekvencije.html Regulatorno telo za elektronske medije (REM) raspisalo je konkurs za dodelu nacionalne frekvencije za televizijsko emitovanje digitalnim prenosom, potvrdio je danas Udruženju novinara Srbije (UNS) generalni sekretar REM-a Nenad Janković. „Svi parametri konkursa će najverovatnije biti objavljeni danas“, rekao je UNS-u Janković. ]]> Na 303. sednici, održanoj u četvrtak, REM je odlučio da raspiše konkurs za pružanje usluge televizijskog emitovanja i medijske usluge radija putem terestričkog analognog, odnosno digitalnog prenosa.

Za dodelu frekvencije za televizijsko emitovanje, konkursom je predviđeno da područje emitovanja obuhvata celu  Republiku Srbiju, dok je za medijske usluge radija predviđeno područje Ljiga, Guče, Knića, Futoga, Lazarevca i Subotice.

]]>
Mon, 23 Apr 2018 12:11:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35833/rem-raspisao-konkurs-za-dodelu-nacionalne-frekvencije.html
Vlasnici TV N1 kupili Pink BiH i Pink Montengro http://nuns.rs/info/news/35832/vlasnici-tv-n1-kupili-pink-bih-i-pink-montengro.html Američka KKR grupa kupila je od Željka Mitrovića Pink Bosne i Hercegovine i Pink Montenegro, saznaje Danas. ]]> To je razlog zbog čega je Mitrović za utorak 24. april zakazao sastanak sa regionalnim direktorima svojih regionalnih televizija.

Vest o sastanku objavljena je na sajtu Pinka i u njoj se još kaže da će Mitrović saopštiti tada važne poslovne odluke.

„Mitrović je sastanak sazvao kako bi svim upravama saopštio važne odluke koje je doneo o budućnosti svih televizija sa prefiksom Pink u Srbiji i regionu“, navodi se na sajtu Pinka.

Pregovori sa predstavnicima KKR su vođeni duže vrene, a zatvoreni su pre 17. aprila kada su se  predstavnici KKR sastali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

KKR grupa u Srbiji poseduje televiziju N1 i kabovskog operatora SBB.

]]>
Mon, 23 Apr 2018 11:22:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35832/vlasnici-tv-n1-kupili-pink-bih-i-pink-montengro.html
Kako (ne) treba izveštavati o nasilju nad ženama http://nuns.rs/info/news/35830/kako-ne-treba-izvestavati-o-nasilju-nad-zenama.html Kosovo, Sirija, presuda Šešelju, aerodromi u Srbiji – sve se to teme srpskih medija. Ipak, najveći ili bar jednak deo naslovnih strana i medijskog prostora zauzima novi slučaj nasilja nad ženama. A kako se izveštava? ]]> Pevačica Nataša Bekvalac, mesec dana nakon porođaja, dospela je na sve naslovne strane jer ju je pretukao suprug. O njenim novim strahovima i njenom životu rovari većina medija, uglavnom tabloidi, najviše pažnje posvećujući njenim modricama i posekotinama na licu. Još morbidnije od toga je što se mediji međusobno utrkuju sa informacijama da li je ovu ženu brutalno pretukao muž ili je, kako on kaže, modrice dobila na masaži zbog čega ju je tužio za klevetu.

Postavlja se pitanje kakvu ulogu imaju mediji u zločinu kao što je nasilje u porodici i kako njihovo izveštavanje utiče na obične čitaoce, na sadašnje i bivše žrtve nasilja, ali i na nasilnike. Dragana (pravo ime poznato redakciji) koja je i sama doživela istu sudbinu kaže da je ovakvi tekstovi i naslovi tih tekstova duboko uznemire svaki put kad ih vidi.

“Ta vest o njihovom sukobu potpuno je potisnula dešavanja u svetu. Takođe, potpuno je van pameti smeštati takve tekstove u rubrike “Zabava” – razumem ja da senzacija prodaje novine, ali gde je tu empatija i ljudskost. Kao žena koja je bila žrtva porodičnog nasilja, i to baš u periodu posle porođaja, saosećam sa njom. Čitala sam i komentare na tu vest i tu sam tek doživela poraz jer mi smo kao društvo uvek spremni da osudimo i da kažemo – ako, zaslužila je! Pa šta ako se udavala tri puta?! Posebno ne mogu da poverujem koliko žena opravdava nasilnika i to je ono što me baš boli. Uvek sam saosećala sa ženama, čak i pre nego što sam i sama postala žrtva nasilja”, kaže naša sagovornica.

Naučni pristup fenomenu

Upravo na temu kako mediji izveštavaju o nasilju nad ženama istraživala je prof. dr Zorica Mršević sa Instituta za društvene nauke. Svojim istraživanjem obuhvatila je medije tokom 2015. i 2016. godine.

„Nekada se mediji nisu ustručavali npr. da ženu koja je pobegla od porodičnog nasilja nazivaju ženom koja je ostavila decu i napustila porodicu. Malo starije žene su po pravilu nazivane „babama“ (upucao babu – tj. ženu od 52 godine npr). Novi trend od pre neku godinu je da mediji objavljuju sudske presude nasilnicima, posebno ubicama žena. Mediji sa svoje strane u poslednje vreme organizuju panel diskusije i tribine o nasilju nad ženama sa kojih onda objavljuju vrlo stručne i kvalitetne tekstove, što se ranije nije dešavalo“, kaže za DW dr Zorica Mršević.

Dr Mršević objašnjava da pojedini nedeljnici imaju prepoznatljivo kvalitetan način izveštavanja o nasilju nad ženama, pa kod njih nema stereotipnog pristupa rodnim ulogama i ponašanjima, okrivljavanja žrtve, prećutnog opravdavanja nasilnika i slično. S druge strane, pojedini dnevni listovi se uzdržavaju da o toj temi uopšte pišu, ali kada izveštavaju o nasilju nad ženama to opet rade na kvalitetan način.

„Na drugoj strani spektra medijskog kvaliteta su tabloidi, nema potrebe da ih nabrajam. Interesantna je i sredina tog spektra u kojoj se nalaze tzv. polutabloidi. Interesantno je da tamo gde su u novinama potpisani autori tih tekstova, onda postoji i viši kvalitet i ozbiljnost pristupa toj tematici. Tamo gde vidimo samo inicijale ili čak ni to, tu nema kvaliteta, pa ni korektnog izveštavanja“, kaže Zorica Mršević.

Izveštava se tek kad se nešto desi

Kao i o svakoj drugoj temi, izveštavanje o nasilju nad ženama bi trebalo da bude pod jednakom odgovornošću medija – u skladu sa načelima profesije i u javnom interesu, smatra Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra. „Naravno, s obzirom na to da je ovde reč o žrtvama zločina, posebno je važno obratiti pažnju na to da se poštuje njihovo dostojanstvo, što mediji nažalost najčešće ne rade, iako je propisano Novinarskim kodeksom“, objašnjava ona.

Sanja Pavlović kaže da iz iskustva njihove organizacije mediji o nasilju izveštavaju najčešće kada se ono već desi, a da su daleko ređi tekstovi i prilozi koji imaju informativan i edukativan karakter i koji upućuju na statistiku, forme nasilja, načine zaštite i slično.

„Najčšešće greške u vezi sa izveštavanjem o pojedinačnim slučajevima se odnose na nepoštovanje privatnosti, pogotovo s obzirom na to da je podatak da je neka osoba žrtva nasilja naročito osetljiv lični podatak. Pored toga, greške su brojne, ali bih navela da je jedna od najvažnijih način na koji mediji suptilno ili čak manje suptilno prenose odgovornost na žrtvu i opravdavaju nasilnika. Čim dajete informaciju da je neko preživeo nasilje „jer“, to upućuje da postoji razlog, opravdanje ili objašnjenje za nasilan čin. Jezik je moćna forma koja oblikuje svest ljudi i na medijima je velika odgovornost da svaku napisanu reč promisle jer može imati dugoročne posledice“, kaže Sanja Pavlović za DW.

Hegemonistički maskulinitet

Da su česta opravdavanja nasilnika u medijima, kaže i dr Mršević. „Ljubomora je univerzalno „opravdanje“ svih oblika rodno zasnovanog nasilja pa i onih najtežih, femicida tj. ženoubistava. Mediji se ustručavaju pritom da koriste termin hegemonistički maskulinitet, zapravo i ne poznaju ga i samim tim ne prepoznaju da je ljubomora zapravo izraz „prava“ hegemonog muškarca da sebe smatra nadređenim ženi, da joj određuje kako će živeti i šta raditi, da posesivno i nasilno reaguje kada god to smatra potrebnim, da je tretira kao svoje vlasništvo i slično“, objašnjava dr Mršević i dodaje da nasilnike uglavnom opravdavaju siromaštvom, nezaposlenošću, teškim životom, stresom na radnom mestu, gubitkom posla ili slično.

„Mediji međutim spremno osuđuju organe nadležnih instituacija kada ne postupaju blagovremeno i adekvatno. Iz takvih medijskih izveštaja i saznajemo da su se na primer ubijene žene mnogo puta obraćale instituacijama prijavljujući nasilje i tražeći pomoć koju nisu dobile. Zato je uloga medija duvača u pištaljku izuzetno društveno značajna“, smatra ona ukazujući na primere iz jula prošle godine kada su dve žene i jedno dete ubijeni zbog neadekvatnosti i neblagovremenog postupanja institucija. Posebno bizaran primer, navodi dr Mršević, takođe je iz prošle godine kada je nakon prijave supruga policiji zbog nasilja u porodici, suprug dva dana kasnije ubio svoju ženu, koja je samo sat vremena pre nego što se to dogodilo ponovo zvala policiju.

Neke od praksi koje bi mogle da pomognu prema rečima dr Mršević je redovno objavljivanje izjava političkih ličnosti i državnih funkcionera i posle izvesnog vremena obavestiti javnost da li su data obećanja ispunjena. Takođe bi od pomoći bilo i praćenje sudskih epiloga poznatih slučajeva koji su predstavljeni javnosti, zatim nastavljanje dobre medijske prakse o analizama, intervjuima i serijsko objavljivanje stavova stručnjaka i rezultata istraživanja na ovu temu. Uz sve to voditi računa da se ne dira dostojanstvo žrtve nasilja.

„Novinarke protiv nasilja“

Zbog svega ovoga oformljena je i grupa „Novinarke protiv nasilja“ na inicijativu Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u koju su uključene medijske radnice iz mnogih redakcija u Srbiji. Marija Antić, TV lice N1 je deo ovog tima i za DW kaže:

„Nasilje nad ženama je tema u kojoj je jedina misija medija da pomognu u njegovom suzbijanju. Dakle, ako poštujete etiku, pre svega ćete zaštititi žrtvu.Ova priča ne mora da ima „ljudski primer“, žrtvu kao sagovornicu, pa čak i ako ona „pristane“ da govori za medije. Važnije je da prenesete, na primer, mišljenje predstavnika organizacije koja se bori protiv nasilja nad ženama, predstavnika države koji će reći šta će preduzeti da se nasilje svede na što je moguće manju meru u društvu, poruku ženama koje trpe nasilje kako da od tog nasilja pobegnu. To je nešto što želimo da čuju sve kolege i koleginice, a posebno urednici od kojih mnogo zavisi kako će se pristupiti temi“.

Novinarka N1 naglašava da mediji formiraju sliku u javnosti: „Jako je važno da ta slika bude jasna i pre svega istinita. Ne možete da napišete u novinama „zločin iz strasti“ ili „ubio ženu zato što je sumnjao da ga vara“ i da ne snosite odgovornost za opravdavanje ubistva, jer to je to – opravdavanje nasilja ljubomorom. To bi trebalo da nauče kolege novinari, pa da se time i vode kad pišu tekstove i biraju naslove“, smatra Marija Antić.

Novinarke protiv nasilja smatraju da mediji treba i moraju pomoći u prevenciji zaštiti žena od nasilja. Zbog toga su u svoj rad uključile i nadležna ministarstva i civilni sektor.

]]>
Mon, 23 Apr 2018 11:04:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35830/kako-ne-treba-izvestavati-o-nasilju-nad-zenama.html
Prava mera medija http://nuns.rs/info/news/35829/prava-mera-medija.html Asocijacija medija je sprovela istraživanje sa ciljem da utvrdi kakvi sve podaci o medijima postoje na tržištu Srbije, odnosno koji podaci o medijima i medijskim sadržajima se mogu saznati iz javno dostupnih registara i istraživanja, kao i koja su sve merenja preferencija medijske publike dostupna. ]]> Rezultati istraživanja uključuju i uporedni prikaz o stanju u ovoj oblasti u još 13 evropskih država, kao i zaključke i preporuke za dalji razvoj.

Istraživanje je sprovedeno uz podršku Ministarstva kulture i informisanja. Pozivamo vas da pročitate Studiju „Prava mera medija“ i da nam vaše komentare i predloge pošaljete na adresu meramedija@asmedi.org.

Predstavljanje Studije i diskusija su zakazani za 26. april 2018. godine u 11 časova (Novi Beograd, UNDP, velika sala, Bulevar Zorana Đinđića 64).

Blagovremenim slanjem komentara doprinećete da diskusija bude konstruktivna i da zajedno dođemo do novih zaključaka, koji će, posle javne diskusije, postati sastavni deo Studije „Prava mera medija“.

]]>
Mon, 23 Apr 2018 10:21:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35829/prava-mera-medija.html
Obeleženo 19 godina od pogibije radnika RTS-a http://nuns.rs/info/news/35827/obelezeno-19-godina-od-pogibije-radnika-rts-a.html Tačno u dva sata i šest minuta navršilo se 19 godina od ubistva šesnaestoro radnika Radio-televizije Srbije u NATO bombardovanju zgrade u Aberdarevoj ulici, a poštu stradalim radnicima kod spomenika "Zašto?" u Tašmajdanskom parku i ove godine su odali predstavnici RTS, predstavnici državnih organa i porodice poginulih. ]]> Nakon minuta ćutanja, u ime Radio-televizije Srbije vence su položili i sveće zapalili generalni direktor RTS Dragan Bujošević i predsednik Upravnog odbora RTS Vladimir Vuletić, kao i porodice ubijenih radnika.

Miroslav Medić, brat ubijenog Siniše, obratio se okupljenima zapitavši - Zašto?, preneo je RTS.

"Devetnaest godina već stojimo ovde ispred spomenika ‘Zašto?' da odamo poštu nevino stradalima. Zašto? Zato što su svetski moćnici i čelnici NATO pakta odlučili da prvi put u istoriji ratnih sukoba bombarduju jednu medijsku kuću i da je proglase za legitimni vojni cilj", rekao je Medić.

Podsetio je da su NATO avioni bombardovali zgradu u Aberdarevoj ulici, u gusto naseljenom delu, iako su znali da u njoj ima svake noći između 150 i 160 ljudi - civila koji su profesionalno obavljali svoj svakodnevni posao.

"Tada su na svom radnom mestu ubijeni naši najmiliji, kolege, prijatelji. Zašto? Zato što nisu bili zaštićeni, zato što o njima niko osim porodica nije brinuo, zato što oni koji su to mogli i koji su po naredbi 37 savezne vlade bili obavezni da urade, nisu preduzeli ništa da zaštite ljude i tehniku. Zato što oni koji su prizivali NATO zločinca da gađaju zgradu RTS i da ih čekaju u njoj te večeri, nisu bili tu sa svojim kolegama", rekao je brat ubijenog Siniše Medića.

Upitao je - Zašto nisu imali pravo na život? Zašto nisu imali pravo na svoje porodice?

"Desetoro od njih šesnaest nije bilo udato ni oženjeno. Nisu imali pravo na svoje potomstvo. Nisu imali pravo da se igraju sa svojom decom", rekao je Miroslav Medić i ukazao da ćute odgovorni ali i tužilaštvo, i pored dokaza koji su mu dostavljeni i još jednom upitao - Zašto?

"Devetnaest godina čekamo odgovor na to pitanje. Duše ubijenih su i sada ovde sa nama i traže pravdu, nadamo se da će se istina o ovom zločinu ipak saznati", zaključio je Medić.

U napadu NATO poginuli su: Jelica Munitlak (27), šminker, Ksenija Banković (27), video-mikser, Darko Stoimenovski (25), tehničar u razmeni, Nebojša Stojanović (26), tehničar u masteru, Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeđenja, Dragan Tasić (29), električar, Aleksandar Deletić (30), kamerman, Slaviša Stevanović (32), tehničar, Siniša Medić(32), dizajner programa, Ivan Stukalo (33), tehničar, Dejan Marković (39), radnik obezbeđenja, Milan Joksimović (47), radnik obezbeđenja, Branislav Jovanović (50), tehničar u masteru, Milovan Janković (59), precizni mehaničar, Tomislav Mitrović (61), režiser programa i Slobodan Jontić (54), monter.

Čelnici NATO su tvrdili da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak, podseća RTS.

Stručnjak Amnesti internešenela za Balkan Šan Džouns rekla je na desetogodišnjicu napada da je bombardovanje RTS bilo ratni zločin. Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" saopštila je 2000. godine da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade Televizije.

]]>
Mon, 23 Apr 2018 10:19:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35827/obelezeno-19-godina-od-pogibije-radnika-rts-a.html
NUNS osudio pretnje Oliveri Kovačević i Ivanu Ivanoviću http://nuns.rs/info/statements/35810/nuns-osudio-pretnje-oliveri-kovacevic-i-ivanu-ivanovicu-.html Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) oštro osuđuje otvorenje pretnje koje su Vojislav Šešelj i njegovi sledbenici uputili Oliveri Kovačević, urednici Zabavnog programa RTS-a i preteće poruke Ivanu Ivanoviću, uredniku Zabavnog programa Prva TV, koje su Šešeljevi fanovi objavili na društvenim mrežama. ]]> Vojislav Šešelj, osuđeni ratni zločinac, lider Srpske radikalne stranke i poslanik u Skupštini Srbije za tabloid Informer osporio je pravo Kovačevićevoj da priča o nasilju nad ženama (?) , nazvao je pogrdnim imenom a zatim dodao:

„Ona dozvoljava sebi ono što normalnim ljudima ne pada na pamet da rade. Snosiće odgovrnost kad-tad. Kazniću je ja, i to lično...!“

Vjerica Radeta, potpredsednica Skupštine Srbije i ovog puta je sledila tok misli vođe radikala i optužujući Kovačevićevu da je na RTS- u „pozvala na Šešeljevo ubistvo“, poručila:

„Ubiće vas mržnja, gmazovi, gnjide izdajničke“.

Na drugoj strani, fanovi samozvanog četničkog vojvode uputili su Ivanu Ivanoviću preko društvenih mreža ozbiljne preteće poruke. „Zaklaćemo te pi*ko ako još jednom uzmeš Šešelja u ta tvoja pogana usta“ ili „Ne dao ti Bog da te negde sretnem. Je*acu ti sve izdajničko, je*em ti familiju i krv izdajničku... Radikala ima dosta videćeš šta si sebi napravio!“, neke su od poruka. Nalozi sa kojih su upućene te i još neke pretnje u međuvremenu su „obrisani“.

NUNS podseća da Vojislav Šešelj u ovoj zemlji nikad nije odgovarao za polivanje vodom,  vređanje,  pretnje oružjem,  premlaćivanje,  isterivanje ljudi iz stanova i kuća, ni za niz drugih nestašluka, uključujući i ratne zločine, pa samim tim ni za napade, zastrašivanja i pritiske na novinare. Sramno ponašanje Šešelja i njegovih sledbenika i fanova prema medijskim profesionalcima direktna su posledica atmofere netolerancije prema slobodi izražavanja i informisanja za šta je najvećim delom odgovorna izvršna vlast. To se posebno odnosi na najviše državne funkcionere koji blagonaklono gledaju na sve učestalije Šešeljeve radikalske vragolije.

NUNS poziva Tužilaštvo da reaguje povodom poslednjih pretnji Vojislava Šešelja i njegovih fanova, ohrabruje Administrativni odbor Skupštine Srbije da omogući Vojislavu Šešelju da se sučeli sa pravdom i apeluje na političare, osuđene ratne zločince i ostale javne ličnosti da se u komunikaciji pridržavaju osnovnih načela demokratskog dijaloga i prema novinarima odnose sa dužnim poštovanjem.

 

Izvršni odbor NUNS-a

Beograd, 21. april 2018.

 

]]>
Sat, 21 Apr 2018 16:18:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/35810/nuns-osudio-pretnje-oliveri-kovacevic-i-ivanu-ivanovicu-.html
„Informer“ kažnjen zbog uvrede urednika OCCRP-ja http://nuns.rs/info/news/35807/informer-kaznjen-zbog-uvrede-urednika-occrp-ja.html Dragan Vučićević i njegova firma „Insajder tim“ koja izdaje dnevne novine „Informer“ moraće da plate 80.000 dinara uredniku međunarodne novinarske organizacije OCCRP Druu Salivanu zbog povrede ugleda i časti, presudio je Viši sud u Beogradu. Ovo je prvostepena presuda, a sud je naložio „Informeru“ da je objavi kada postane pravosnažna. ]]> Nakon niza tekstova koje je „Informer“ objavio u martu 2016. godine u kojima je izneo brojne uvrede i neistine o Salivanu, urednik OCCRP-ja tužio je glavnog urednika Dragana Vučićevića kao i „Insajder tim“ kao izdavača. Salivan je u ovim tekstovima, između ostalog, predstavljen kao osoba koja želi da zajedno sa urednikom KRIK-a Stevanom Dojčinovićem ruši vlast u Srbiji, radi protiv Ruske Federacije i komanduje pisanjima KRIK-a iz Bosne i Hercegovine.

Viši sud je prihvatio tužbu Salivana u jednom delu – onom koji se odnosi na tekst „Informera“ od 17. marta 2016. godine naslovljen sa „Mafija udara na porodicu Vučić“. U tom tekstu navodilo se i da svi tekstovi KRIK-a stižu Salivanu na odobrenje, kao i da „on lično koordinira napadom na premijera“.

U odnosu na druge „Informerove“ tekstove u kojima, između ostalog, piše da je OCCRP špijunska organizacija usmerena protiv Rusije, sud je utvrdio da su navodi takvi da nisu proizveli povredu ugleda i časti.

Sud je Vučićeviću i njegovoj firmi „Insajder tim“ naložio da zbog povrede ugleda i časti i nastalog duševnog bola Salivanu isplate 80.000 dinara, nadoknade sudske troškove, ali i javno objave presudu u štampanom izdanju „Informera“ najkasnije dva broja od objavljivanja pravosnažne presude.

Salivan je komentarišući presudu rekao da je dobro videti da se srpski sudovi i dalje bore za pravo da građani ne budu zavarani lažnim vestima.

Ovo je prvostepena presuda i na nju obe strane imaju pravo žalbe.

Postupak koji je zbog neistina i uvreda objavljenih u „Infermeru“ protiv Vučićevića pokrenuo urednik KRIK-a još je u toku.

OCCRP je jedna od najvećih novinarskih mreža u Evropi i obuhvata mrežu nezavisnih organizacija koje se bave istraživačkim novinarstvom u oblastima organizovanog kriminala i korupcije iz više od 20 država regiona Južne, Centralne i Istočne Evrope među kojima je i KRIK.

Salivan se već dugi niz godina bavi istraživačkim novinarstvom i sa svojim timom, ali i samostalno, dobitnik je brojnih renomiranih nagrada u oblasti istraživačkog novinarstva.

]]>
Fri, 20 Apr 2018 13:44:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35807/informer-kaznjen-zbog-uvrede-urednika-occrp-ja.html
Za narednih 1000 brojeva Kikindskih http://nuns.rs/info/news/35806/za-narednih-1000-brojeva-kikindskih.html Devetog oktobra, 1998. godine, na kioscima u Kikindi i okolnim mestima po prvi put se pojavio nedeljnik „Kikindske“, a u petak je izašao hiljaditi broj. ]]> Od prvog broja do danas novine su ostale slobodne i svoje, bile su verna hronika grada i severnog Banata u proteklih 20 godina, ali i nepokoljebljivi glasnik antifašizma i borbe za slobodno društvo.

Ono za šta se novinari „Kikindskih“ zalažu nema cenu, ali štampa novina ima. Sve je teže nabaviti novac, a vlast čini sve da ih ugasi. Po svaku cenu, „Kikindske“ ostaju samo svoje, a za 150 hiljada dinara mesečno, ostaju i na kioscima. Kada bi nas 150, davalo 1000 dinara mesečno, vlast ne bi mogla ništa da uradi da se „Kikindske“ ugase – ne bi im pomoglo ni zaplašivanje oglašivača, ni nameštanje konkursa i tendera, ni pritisci na novinare.

Zbog novinara „Kikindskih“, zbog onoga što „Kikindske“ predstavljaju, zbog svih nas – pokrećemo kampanju „Branim Kikindske – Za narednih 1000 brojeva!“.

Pozivamo vas da se priključite da zajedno odbranimo „Kikindske“!

„Kikindske“ su tu zbog nas, mi smo tu za njih!

NIKAD ROBOM!

Grupa za slobodu medija

NIKAD ROBOM!

Grupa za slobodu medija

Grupa za slobodu medija pokušava da obezbedi redovan mesečni prilog „Kikindskim“. Koliko god malu sumu možete da uplatite mesečno, ona mnogo znači okupljenima u „Kikindskim“. Priložite mesečnu donaciju na sajtu patreon…. ili kikindske.org. Svako ko da redovnu mesečnu donaciju, dobijaće sva izdanja „Kikindskih“.

… ili se pretplatite na pdf izdanje (Kikinđani na štampano), opštom uplatnicom(polugodišnja 1.200, godišnja 2.400 dinara).

O „Kikindskim“

Ekipa koju je na početku okupio urednik Željko Bodrožić uz podršku direktora Doma omladine Duška Francuskog – Mila Melank, Jovan Gvero, Vladislav Vujin, Gordana Perunović – Fijat, Srđan Tešin… radila je s njim tokom devedesetih u novinama koje su izlazile u Kikindi – KI press, Kikindske novosti i Velika Kikinda. Sve te novine su bile kratkog daha, ali su u tim skoro nemogućim uslovima za rad ostavile značajan trag. U Domu omladine ekipi su se pridružili Dragomir Vlaisavljević, Miša Dragin, Aleksandar Šomođi, Žužana Sokolai, Helena Konstantinov, Aladin Bakhit, Mića Vujičić, Dijana Subotički, Zoran Tomašev, Aleksandar Sabo… Kasnije su u redakciji „Kikindskih“ radili i stvarali i Stevan Dragin, Mile Đaković, Olja Tomin, Iva Stoisavljević, Dragana Antić, Ubava Đogo, Predrag Bata Nedeljkov, Miloš Sekulić, Ivan Kovač, Srđan Srdić, Mirna Laković i mnogi drugi…

„Kikindske“ su zbog svog pisanja uvek bile na udaru vlasti. U devedesetim, po zloglasnom Zakonu o javnom informisanju Vlade SPS-a, JUL-a i radikala. Pored „Vranjskih“ najkažnjavaniji su lokalni štampani medij krajem devedesetih. Ni sa demokratskim promenama nisu se oslobodili sudova, naprotiv, mnogi moćnici sa severa Banta – političari, biznismeni i slični krenuli su besomučno da ih tuže, kao u nekoj koordinisanoj akciji, i uz to zaskočili su ih i lokalni kriminalci, tabadžije i navijačke grupe, pa su neki od članova redakcije pretrpeli i fizičke napade.

Zbog objavljenih tekstova osuđivani su pred domaćim sudovima i drakonski novčano kažnjavani, ali su novinari „Kikindskih“ prvi koji su zbog takvih sudskih odluka dobili spor protiv države pred Komitetom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Njujorku (2005. godine), kao i dva spora pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu (2009. godine).

Nekoliko meseci krajem 2004. i početkom 2005. godine bili su bez stalne redakcije, okupljajući se povremeno i funkcionišući zahvaljujući internetu. Nesebično su tada u pomoć pritekle kolege iz Radio televizije VK, a kao spasitelj se pojavio Vukašin Obradović, čije su „Vranjske“ u tom periodu bile izdavač „Kikindskih“.

Najteže im je bilo 2014. i 2015. godine, kada su ih poreznici „masakrirali“, te od marta do maja 2015. godine novine nisu izlazile u štampanom izdanju, i to je jedini period od 1998. godine kada na kioscima u Kikindi i okolini nije bilo „Kikindskih“.

Teško je redakciji „Kikindskih“ i danas, kao i drugim slobodnim medijima u Vojvodini i Srbiji, ali i dalje opstaju i veruju da će prebroditi i ove neprilike.

„Kikindske“ su se u protekle dve decenije otvoreno suprostavljale ratu, nacionalizmu i ksenofobiji, objavljivali tekstove o zloupotrebama političkih i privrednih moćnika, policijskih i vojnih službenika, kao i o poslovima i nasilju lokalnih kriminalnih grupa i uz to bili hronika Kikinde i okoline i verujemo da će i u budućnosti biti pouzdan izvor o svemu što je bilo u centru pažnje javnosti na severu Banata.

„Kikindske“ su svih ovih godina veliki prostor posvećivale umetnosti, kulturi i supkulturi, i za nedeljnik su pisali najznačajniji pisci iz regiona, a redakcija je pokrenula i književni časopis „Severni bunker“, objavila nekoliko knjiga i bila organizatori brojnih tribina, koncerata, izložbi i filsmkih projekcija.

]]>
Fri, 20 Apr 2018 11:41:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/35806/za-narednih-1000-brojeva-kikindskih.html