NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html GEN samit u Atini: Kvalitetno novinarstvo u doba ekspanzije veštačke inteligencije http://nuns.rs/info/news/43384/gen-samit-u-atini-kvalitetno-novinarstvo-u-doba-ekspanzije-vestacke-inteligencije.html Kako nove tehnologije utiču na kvalitet novinarstva? Otkud toliki rast upotrebe pametnih zvučnika u informisanju? U kojoj meri će roboti zameniti novinare u budućnosti? Kako medijski sadržaj približiti publici? – bile su neke od najvažnijih tema na samitu Globalne mreže urednika u Atini. ]]> Urednici i medijski profesionalci sa šest kontinenata okupili su se protekle nedelje kako bi razgovarali, razmenjivali iskustva i delili znanja o novim trendovima u medijima i o načinima tranzicije medija i informisanja uopšte u digitalnu sferu.

U jednom se slažu svi – uprkos svoj mogućoj automatizaciji, koja je sve dostupnija, mora se voditi računa o kvalitetu novinarstva.

Blumbergova iskustva u automatizaciji

Džon Mikletvejt, glavni urednik Blumberga, održao je na GEN samitu govor o tome kako vidi tranziciju kroz koju svetski mediji prolaze poslednjih godina.

„Internet nikada nije bio problem, problem je bila naša reakcija na njega. Mi smo ti koji su bili ubeđeni da čitaoci nemaju novca za naš sadržaj“, naveo je urednik Blumberga.

On je govorio i o uticaju veštačke inteligencije na današnje novinarstvo i naveo da Blumberg koristi neke elemente automatizacije, koja sada pokriva oko 30 odsto poslova u ovoj medijskoj kući, ali ne na štetu novinara.

„Nama su potrebni novinari da kažu robotu šta da traži. Ljudi moraju da rade duplu proveru. Tako da bih rekao da mašine neće zameniti ljude, već da postoji tendencija da ljudi i mašine rade zajedno“, smatra Mikletvejt.

Značaj zvučnika za informisanje

Na jednom od panela govorilo se i o velikom porastu upotrebe pametnih zvučnika (smart speakers) u konzumaciji vesti. Oni se, naime, i dalje najviše koriste za slušanje muzike i kao alarmi, ali se sve više preko njih direktno slušaju različite vesti – od vremenske prognoze i sportskih rezultata do informacija o politici – ili se uz pomoć glasovnih komandi pretražuje internet.

Iznet je i podatak da je u 2017. svega sedam odsto Amerikanaca imalo pametne zvučnike, a da ove godine taj procenat iznosi 21 odsto i da ih koristi 66,4 miliona ljudi.

„Taj trend je u porastu. Videli smo podatke za SAD, ali je očigledno da je slično i u drugim delovima sveta“, istaknuto je na GEN samitu.

INSTAGRAM

* Ima milijardu aktivnih korisnika mesečno.
* 500 miliona ljudi dnevno koristi storije.
* Svaki šesti korisnik ove mreže prati bar jedan nalog nekog medija.
* Mlađi od 25 godina provode 32 minuta dnevno na Instagramu.

(Andree Vilford, menadžerka u Fejsbuku, zadužena za Instagram)

Tokom ovog trodnevnog medijskog skupa svi su se pozivali na rezultate najnovijeg izveštaja o digitalnim medijima koje je u Atini ekskluzivno predstavio Rojtersov Institut za proučavanje novinarstva.

To istraživanje pokazalo je, između ostalog, da iako Fejsbuk i dalje važi za glavni izvor informacija, sve veći broj korisnika prestaje da koristi tu društvenu mrežu za deljenje vesti, dok je korišćenje Vocapa i Instagrama u porastu.

Istraživanje, koje je predstavljeno na GEN samitu u Atini, pokazuje da opada broj ljudi koji koriste Fejsbuk, ali da i dalje 64 odsto njih koristi ovu platformu za informisanje. Na drugom mestu je Vocap (WhatsApp) koji za deljenje medijskog sadržaja koristi 45 odsto internet korisnika, a najviše u Brazilu, Maleziji i Južnoj Africi.

Fejsbukov Mesindžer za informisanje koristi 37 odsto ispitanika u 38 zemalja sveta koje je obuhvatilo istraživanje, dok se na Instagramu informiše trećina anketiranih. Tviter je, s druge strane, izvor informisanja za oko 20 odsto korisnika.

Kada je reč o načinu kako korisnici pristupaju vestima u ovih 38 zemalja sa šest kontinenata, istraživanje Rojtersovog instituta pokazuje da na medijske portale direktno ide svega 29 odsto publike, putem pretrage do vesti dolazi njih 25 odsto, preko društvenih mreža 25 odsto, a putem mejla šest odsto.

Srbija nije bila predmet ovog istraživanja, a kako su novinarima rekli autori izveštaja, nije ni u planu da bude uključena u narednim godinama, jer je tendencija da uključuju više zemalja van Evrope.

Ekspanzija Instagrama

Jedan od najposećenijih panela na GEN samitu bio je onaj na kojem je učestvovala glavna i odgovorna urednica britanskog Gardijana Ketrin Viner. Ona je prestavljajući šest principa svoje redakcije rekla da je kvalitet novinarstva uvek na prvom mestu.

Među principima kojih se drži, ona je istakla predstavljanje ideja i pozitivnih rešenja u novinarstvu, a ne samo kritiku. Zatim, tu je i saradnja sa medijskim redakcijama širom sveta, da sve što se objavi mora da ima značenje za čitaoce, da novinarstvo mora da dopre i do marginalizovanih zajednica i da budu finansijski stabilni.

Internet nikada nije bio problem, problem je bila naša reakcija na njega. Mi smo ti koji su bili ubeđeni da čitaoci nemaju novca za naš sadržaj (Džon Mikletvejt, urednik Blumberga)

Pažnju učesnika privukla je i radionica Andree Vilford, partner-menadžerke u Fejsbuku zadužene za Instagram, koja je na ovogodišnjem skupu urednika iz celog sveta u Atini rekla da mlađi od 25 godina provode u proseku više od 32 minuta dnevno na Instagramu.

Instagram ima milijardu aktivnih korisnika mesečno, a 500 miliona ljudi dnevno koristi storije na toj platformi. Svaki šesti korisnik ove mreže, dodala je, prati bar jedan nalog nekog medija.

Jedna od sesija bila je posvećena i medijskoj pismenosti. Istaknuto je da i novinari i publika moraju biti medijski pismeni.

„Ukoliko želimo da publika veruje medijima, moramo otvoriti naša vrata i pokazati svima šta mi to radimo“, rekla je Endži Pit iz Gardijan fondacije koja ima poseban program o medijskoj pismenosti.

* Autor je urednik Danas online

AJAB: GLEDALI SU KAKO IZGLEDAM, NE ŠTA RADIM

Na jednom od panela na ovogodišnjem GEN samitu u Atini bilo je reči i o zastupljenosti žena u informativnim medijima – BBC je predstavio svoj projekat 50:50 i kako su izjednačili broj muškaraca i žena u svojim programima. Na tom panelu je Rana Ajab, istraživačka novinarka iz Indije, govorila o položaju žena u medijima u njenoj zemlji.

Kada sam devedesetih htela da počnem da se bavim novinarstvom, mnogi prijatelji i rođaci su razgovarali sa mojim roditeljima kako bi me sprečili da donesem takvu odluku, jer to, navodno, nije posao za žene. Kasnije, kada sam jednu istraživačku priču radila osam meseci, ljudi su mi govorili – verovatno ti nije bilo teško, ti si lepa žena. Poražavajuće je da su me ljudi posmatrali tako, a ne kroz ono što radim“, rekla je Rana Ajab.

]]>
Tue, 18 Jun 2019 16:07:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43384/gen-samit-u-atini-kvalitetno-novinarstvo-u-doba-ekspanzije-vestacke-inteligencije.html
Izveštaji EK, Reportera bez granica i Fridom hausa bez izvora http://nuns.rs/info/news/43383/izvestaji-ek-reportera-bez-granica-i-fridom-hausa-bez-izvora.html “U tim izveštajima (Evropske komisije, Fridom hausa i Reportera bez granica, prim. Istinomera) ne vidim izvor. Izvor znači ko je dao podatke, na osnovu čega je moglo da se dođe do tih, ’ajde tako da kažem, negativnih ocena.” Jutjub kanal Danas konferens centra, 11. 6. 2019. ]]> KOMENTAR ISTINOMERA
Osporavanje izveštaja o slobodi medija u Srbiji relevantnih međunarodnih organizacija i institucija za Aleksandra Gajovića, državnog sekretara Ministarstva kulture i informisanja, nisu novost. Nakon što je sredinom aprila osporio izveštaj Reportera bez granica, prema kom je Srbija pala za 14 mesta na Svetskom indeksu medijskih sloboda, Gajović je sumnjičav i prema poslednjem izveštaju Evropske komisije (EK) o napretku Srbije, u kom se upozorava da nema napretka kada je reč o slobodi izražavanja, ali i prema nedavnom specijalnom izveštaju “Fridom hausa”, u kojem se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, uz mađarskog premijera Viktora Orbana, navodi kao primer vođe koji vešto radi na gušenju nezavisnih medija.
Državni sekretar u Ministarstvu informisanja kaže da iz pomenutih izveštaja nije uspeo da sazna ništa novo, jer su “puni nedostataka”, “određenih pretpostavki” i “nerazjašnjenih zaključaka”.
Šta još Gajović zamera izveštajima Evropske komisje, Fridom hausa i Reportera bez granica? To što, kako tvrdi, njihovi izveštaji “nemaju izvor”, na osnovu kog je Srbija negativno ocenjena. 

“Svako istraživanje, ako je profesionalno, ono mora imati i određenu metodologiju i parametre. Ja ne vidim ni u jednom od ovih tri izveštaja upravo te stvari. Čujte, istraživanje je ozbiljna stvar, vrlo ozbiljna stvar. Vrlo je indikativno da nigde nisam pročitao, ako je ispitivanje javnog mnjenja, ko stoji iza tog ispitivanja, koja je ciljna grupa ispitana, koja je pol ispitan, koja je uzrast, itd”, izjavio je Gajović, diplomirani pravnik po struci, na panelu "Tržište oglašavanja i sloboda medija u Srbiji".
Nejasno je o kakvom ispitivanju javnog mnjenja i o kakvoj ciljnoj grupi, polu i uzrastu (?!) Gajović govori, naročito u kontekstu godišnjeg Izveštaja EK o napretku Srbije. Reč je, naime, o političkom dokumentu, a ne istraživanju javnog mnjenja, kojim EK na osnovu detaljnog praćenja svih oblasti, meri napredak države kandidata za članstvo u ispunjavanju uslova i ciljeva koje je EU postavila. U njemu se, dakle, analizira i procenjuje stanje u državi u pogledu političkih i ekonomskih kriterijuma za članstvo, te ispituje njen kapacitet da preduzme obaveze koje proističu iz članstva. 
Gajović, dakle, kaže da ni u tom dokumentu nije video izvor, iako se već u prvoj fusnoti Izveštaja o napretku Srbije za 2019. navodi se da je zasnovan na podacima iz različitih izvora, uključujući Vladu Srbije, države članice EU, izveštaje Evropskog parlamenta i informacije dobijene od različitih međunarodnih i nevladinih organizacija. 
Državni sekretar je, doduše, u svom izlaganju pomenuo da je nedavno “pročitao negde” da je  jedan od izvora negativnih ocena u izveštajima o medijskim slobodama civilni sektor, "bez konkretnog navođenja o kom se tačno sektoru radi i ko stoji iza civilnog sektora". Nije, međutim, objasnio ko je izvor te tvrdnje, ali sama činjenica da je imao potrebu da naglasi da se ne zna "ko stoji iza civilnog sektora", upućuje na ocenu EK da Srbija nije napravila pomak ni kada je reč o civilnom društvu, jer ono radi u okruženju koje nije otvoreno za kritiku i gde predstavnici vlasti daju negativne izjave o nevladinim organizacijama, koje mediji zatim ponavljaju.
Hajde sada da pogledamo šta piše u izveštajima Reportera bez granica i Fridom hausa, odnosno da li se ni u njima zaista ne navode izvori i korišćena metodologija, kao što tvrdi Gajović. 
U ovogodišnjem "Svetskom indeksu medijskih sloboda" Reportera bez granica, objavljenom 18. aprila, Srbija je u odnosu na prošlu godinu pala za 14 mesta i sada je 90. na lestvici. Ova organizacija navodi da je Srbija u poslednjih pet godina, otkako zemljom upravlja Aleksandar Vučić, postala mesto gde novinarstvo nije ni bezbedno niti podržano od vlasti. Upozorava i da je broj napada na novinare i medije u porastu, uključujući i pretnje smrću, a da zapaljiva retorika na čijoj su meti novinari, sve više dolazi od vladinih zvaničnika. 
Dalje, u izveštaju “Sloboda u svetu 2019”, Fridom haus detaljno objašnjava korišćenu metodologiju - od indikatora, konkretnih pitanja koja su postavljena, načinima ispitivanja, do načina ocenjivanja i rangiranja (kompletna metodologija objašnjena je ovde).
Kada sve sumiramo, vidimo da i Evropska komisija u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije, kao i Reporteri bez granica i Fridom haus u svojim poslednjim izveštajima o medijskim slobodama u Srbiji, navode izvore na osnovu kojih su ti izveštaji pisani. EK već u prvoj fusnoti navodi da je izveštaj zasnovan na podacima iz različitih izvora, uključujući Vladu Srbije, države članice EU, izveštaje Evropskog parlamenta i informacije dobijene od različitih međunarodnih i nevladinih organizacija. Fridom haus i Reporteri bez granica, s druge strane, na svojim sajtovima detaljno objašnjavaju metodologiju koju su koristili za ovogodišnje izveštaje. Stoga za izjavu da u svim pomenutim izveštajima nema izvora na osnovu čega su Srbiji date negativne ocene za medijske slobode, Aleksandar Gajović dobija ocenu “kratke noge”. 
Naslovna fotografija: FoNet/Nenad Ðorđević
]]>
Tue, 18 Jun 2019 15:59:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43383/izvestaji-ek-reportera-bez-granica-i-fridom-hausa-bez-izvora.html
Petrović o uvidu Vesića u interne mejlove N1: Deo zastrašivanja normalnih medija http://nuns.rs/info/news/43382/petrovic-o-uvidu-vesica-u-interne-mejlove-n1-deo-zastrasivanja-normalnih-medija.html Glavni i odgovorni urednik lista Danas Dragoljub Draža Petrović ocenio je u Novom danu da vlast medije "nikako ne ispušta iz svojih kandži". ]]>

"Jasno je da i ovo malo medija koji su 'normalni', pokušavaju da izveštavaju na normalan način, su kost u grlu vlastima", kaže Petrović.

Odgovarajući na pitanje o izjavi zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića koji je optužio N1 za neprofesionalizam i kao dokaz za takvu ocenu naveo interni mejl u koji je imao uvid, Petrović kaže da ne pamti da je neki političar u svetu ikada rekao da ima internu prepisku nekog medija.

"To je apsolutno šokantno. Ovo što je Vesić uradio, ne pamtim da je ikad neko na tako jasan način rekao da ima prepisku neke redakcije", ističe on.

Kad urednik kaže novinaru sugestiju šta da pita, to je za sve koji se bave medijima, navodi Petrović, normalna redakcijska komunikacija.

"Ili vi imate nekoga ko to šalje Vesiću ili on hakuje. On je višestruko talentovan, možda ima neka hakerska umeća. To je deo zastrašivanja normalnih medija. Vi ćete sada morati da se sastajete ispred zgrade, ispod drveta, da ne bi Vesić čuo šta planirate da ga pitate", kaže on.

Govoreći o Kosovu, Petrović je rekao da se o tome priča "kao o visoko političkom problemu, a zbog ljudi se to Kosovo dovodi u fokus".

"Nije tako lako pomiriti ta dva naroda posle svega što se izdešavalo. Očigledno da političke elite ni u Prištini ni i u Srbiji nemaju ideju kako to uraditi. Mi ne možemo da se pomirimo između sebe, ovo će ići daleko teže", kaže on.

Petrović smatra da predsednik Srbije Aleksandar Vučić razmišlja kako da najbezbolnije "završi tu priču".

Komentarišući izjavu Vučića da šest meseci nije bilo mafijaškog ubistva u Srbiji, Petrović je rekao da se informacije o rešavanju slučajeva ubistava dobijaju od državnih funkcionera koje su "uglavnom konotirane tako da ovde, u novijoj istoriji, nikad bezbednije nije bilo" i da vlast drži sve pod kontrolom.

"Ali ne izgleda baš tako", ocenjuje Petrović.

]]>
Tue, 18 Jun 2019 15:54:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43382/petrovic-o-uvidu-vesica-u-interne-mejlove-n1-deo-zastrasivanja-normalnih-medija.html
NUNS osudio jezive uvrede i pretnje novinarki Kurira http://nuns.rs/info/statements/43381/nuns-osudio-jezive-uvrede-i-pretnje-novinarki-kurira.html Nezavisno udruženje novinara Srbije osuđuje napade i jezive uvrede koje su putem društvenih mreža upućene novinarki Kurira Ljiljani Stanišić. ]]> Istovremeno, NUNS po ko zna koji put poziva novinare i medije da u svom radu striktno poštuju etičke i profesionalne standarde novinarstva.

Povod za uvredljive poruke i pretnje bio je tekst o pevačici Jeleni Karleuši. Na to je Karleuša reagovala na Instagramu i Fejsbuku tvrdnjom da je Stanišić plaćena da protiv pevačice i njene porodice “smišlja monstruozne laži”, i objavila fotografiju novinarke Kurira. Na društvenim mrežama su usledile brojne anonimne i potpisane jezive uvrede i pretnje novinarki i njenom detetu.

NUNS podseća da postoje zakonski mehanizmi za izražavanje nezadovoljstva i demantovanje medijskih informacija. Takođe, postoji i Savet za štampu koji je nadležan za tumačenje Kodeksa novinara Srbije u medijskim sadržajima u štampanim i internet medijima.

Tim povodom NUNS ukazuje da pojedini tablodi u trci za većim tiražom podilaze najnižim porivima čitalačke publike i veoma često krše profesionalnu etiku, posebno kada izveštavaju o tragičnim događajima, te političkim ili estradnim ličnostima.

Primera radi, list Kurir je prema monitoringu Saveta za štampu u periodu od avgusta do kraja prošle godine čak 70 puta prekršio Kodeks novinara. Pri tome Kurir je posredstvom svog izdavača član Asocijacije medija koja je jedan od osnivača Saveta za štampu i tim pre obavezan da poštuje novinarsku etiku i da objavljuje odluke Saveta za štampu o kršenju Kodeksa.  

 

Sekretarijat NUNS-a

U Beogradu 18.06.2019.

]]>
Tue, 18 Jun 2019 15:32:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/43381/nuns-osudio-jezive-uvrede-i-pretnje-novinarki-kurira.html
Vučić: Vesić da odgovara ako je protivzakonito došao do mejlova televizije N1 http://nuns.rs/info/news/43380/vucic-vesic-da-odgovara-ako-je-protivzakonito-dosao-do-mejlova-televizije-n1.html Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je danas da zamenik gradonačelnik Beograda Goran Vesić treba da odgovara ako je protivzakonito došao do internih mejlova televizije N1, ali da, ako je to Vesiću dao „neko od kolega“, to onda nije protivzakonito. ]]> „Ako je protivazkonito, za to (Vesić) mora da odogovara. A onda vi objasnite narodu što na takav način vodite politiku“, rekao je Vučić novinarima u Beogradu i dodao da je u tom slučaju Vesić obavestio javnost o nečemu što je važno.

On je rekao da je „začuđen“ ako je tačno to što je navedeno da piše u tim mejlovima, i da u tom slučaju N1 treba da to objasni javnosti.

„Nisam video, možda je Vesić izmislio. Nemoguće je da urednici naređuju novinarima da tako rade“, rekao je Vučić na pitanja novinara o mejlovima i dodao da ih nije video, kao i to da nije „ni urednik ili novinar te televizije, kao ni zamenik gradonačelnika“.


]]>
Tue, 18 Jun 2019 15:17:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43380/vucic-vesic-da-odgovara-ako-je-protivzakonito-dosao-do-mejlova-televizije-n1.html
NUNS najoštrije osudio Vesićev pokušaj zastrašivanja novinara N1 http://nuns.rs/info/statements/43379/nuns-najostrije-osudio-vesicev-pokusaj-zastrasivanja-novinara-n1.html Nezavisno udruženje novinara Srbije najoštrije osuđuje nedopustivo ponašanje zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića koji je juče izjavio da ima uvid u internu komunikaciju urednika i novinara televizije N1. Tim povodom NUNS poziva Posebno tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal da istraži da li je, ko i na koji način neovlašćeno presreo internu komunikaciju u redakciji N1. ]]> NUNS ocenjuje da Vesić u svojoj dugoj kampanji protiv N1 sa neargumentovanih kritika izveštavanja te televizije prelazi na najdirektnije zastrašivanje urednika i novinara na način koji nije zapamćen u novije vreme. Tvrdnja da poseduje interni meil koji je urednik N1 uputio novinarima te medijske kuće sračunata je na to da pokaže neograničenu moć aktuelnog režima. Vesić je time demonstrirao bahatost političara za koga ne važe ustav i zakoni ova zemlje.

NUNS podseća da Ustav Republike Srbije u članu 41 precizira: “Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva”. Odstupanje je dozvoljeno samo na osnovu odluke suda, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije.

Zakon o elektronskim komunikacijama takođe garantuje tajnost elektronskih komunikacija u članu 126: “Presretanje elektronskih komunikacija kojim se otkriva sadržaj komunikacije nije dopušteno bez pristanka korisnika, osim na određeno vreme i na osnovu odluke suda...”.

Zakon o javnom informisanju i medijima u članu 4 propisuje da se “sloboda javnog informisanja ne sme povređivati zloupotrebom službenog položaja i javnih ovlašćenja...”.

Goran Vesić je na jučerašnjoj konferenciji za novinare izjavio da će objaviti mejl koji je novinarima N1 poslao urednik Jugoslav Ćosić a kojim im nalaže kako da izveštavaju. Vesić je i ovom prilikom optužio N1 da izmišlja izjave i vodi kampanju protiv gradske vlasti. Nakon što je on napustio pres konferenciju, njegova savetnica za medije Maša Radulović uputila je niz uvreda ekipi N1 i zapretila da ta televizija ubuduće neće moći da postavlja pitanja na konferencijama za medije zamenika gradonačelnika ukoliko novinari ne pošalju pitanja unapred lično njoj.

Povodom postupka zamenika gradonačelnika Beograda Televizija N1 je saopštila da “direktor N1 Jugoslav Ćosić novinarima N1 nikada, pa ni danas, nije izdao bilo kakvu direktivu za kampanju protiv gradskih vlasti i zamenika gradonačelnika”, te da “Goran Vesić nije u posedu bilo kakvog e-maila sa takvim direktivama jer takav dokument ne postoji”.

NUNS potpuno podržava profesionalni i anticenzorski stav N1 “da kabinetu zamenika gradonačelnika, kao niti bilo kome drugom, nikada unapred neće slati pitanja, uprkos pretnji iz njegovog PR tima”.

Podsećamo da su javni funkcioneri obavezni da odgovaraju na pitanja novinara te da je prema Zakonu o javnom informisanju i medijima “Izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja”.

Izvršni odbor NUNS-a

U Beogradu 18.06.2019.

]]>
Tue, 18 Jun 2019 13:06:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/43379/nuns-najostrije-osudio-vesicev-pokusaj-zastrasivanja-novinara-n1.html
Šabić: Ako Vesić ima interne mejlove N1 preti mu kazna od dve do tri godine zatvora http://nuns.rs/info/news/43375/sabic-ako-vesic-ima-interne-mejlove-n1-preti-mu-kazna-od-dve-do-tri-godine-zatvora.html Bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je danas da ukoliko zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić poseduje interne mejlove televizije N1, kao navodni dokaz za „kampanju“ koju ta televizija vodi protiv njega, to predstavlja krivično delo za koje je zaprećena kazna od dve godine, a u nekim slučajevima i tri godine zatvora. ]]> Šabić je u izjavi za agenciju Beta naveo da ne veruje da Vesić poseduje te mejlove, ali da je prema Krivičnom zakoniku krivično delo ako ih poseduje.

„Reč je o krivičnom delu iz člana 142. Krivičnog zakonika, povreda tajnosti pisama i drugih pošiljki“, naveo je Šabić.

Na pitanje da li je to posao za tužioca po službenoj dužnosti, on je ocenio da „tužioci u mnogim ozbiljnim situacijama nisu postupali čak ni kada su podnošene krivične prijave“.

U Krivičnom zakoniku (KZ) u članu 142. navodi se da „ko posebnim uredjajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine“.

Prema KZ kazniće se i onaj ko omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani, a „ako je delo učinilo službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina“.

Televizija N1 saopštila je da direktor N1 Jugoslav Ćosić novinarima nikada izdao bilo kakvu direktivu za kampanju protiv gradskih vlasti i zamenika gradonačelnika, kao i da će, ukoliko je zamenik gradonačelnika došao u posed regularne i uobičajene imejl korespodencije urednika koji planiraju program, N1 Posebnom tužilaštvu za visoko-tehnološki kriminal uputiti zahtev da istraži ko je i na koji način neovlasćeno prisluškivao i presretao komunikaciju u televiziji N1.

]]>
Tue, 18 Jun 2019 11:59:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43375/sabic-ako-vesic-ima-interne-mejlove-n1-preti-mu-kazna-od-dve-do-tri-godine-zatvora.html
Ketrin Viner, urednica koja je preporodila Gardijan: Naša uloga je da čitaocima damo nadu http://nuns.rs/info/news/43372/ketrin-viner-urednica-koja-je-preporodila-gardijan-nasa-uloga-je-da-citaocima-damo-nadu.html Prenosimo izlaganje Ketrin Viner o principima kojima se vodila u kreiranju uređivačke politike, koji su preokrenuli sudbinu čuvenog britanskog lista, te o koncentraciji na kvalitet, o boljoj komunikaciji sa čitaocima, ali i o uverenju da mediji ne treba samo da nabrajaju šta je loše, nego da pruže nadu u bolju budućnost. ]]>

Glavna urednica britanskog Gardijana Ketrin Viner kreirala je od 2015, kada je preuzela uređivanje ovog dnevnog lista, uređivačku politiku koja je stabilizovala njegove finansije i dovela ga do prvog poslovnog dobitka posle skoro 20 godina.

Ketrin Viner je u petak posle podne imala najposećenije izlaganje na ovogodišnjem samitu Globalne mreže urednika (GEN) u Atini, u dvorani Grčke nacionalne opere u Kulturnom centru Fondacije „Stavros Nijakros“. Govorila je o tome kako je preokrenula sudbinu Gardijana, koji je gubio milione funti godišnje, objasnivši da su do toga dovele promene uređivačke politike, koncentracija na kvalitet i bolja komunikacija sa čitaocima, kao i uverenje da mediji ne treba samo da nabrajaju šta je loše, nego da pruže nadu u bolju budućnost.

Novinarstvo je napadnuto, kolaps građanskog života

„Ovo je vreme u kom novinarstvo napadaju autoritarne vođe, koji zatvaraju novinare ili odbacuju dobro izveštavanje kao ’lažne vesti’, vreme algoritama čiji vlasnici odbacuju odgovornost za štetu koju njihov proizvod izaziva“, rekla je Ketrin Viner na početku svog izlaganja.

Ona je upozorila da je svet postao „zbunjujuće“ mesto koje ugrožavaju klimatska kriza i neumereni kapitalizam koji stvara veliku nejednakost i podele. Ove velike promene destabilizovale su nacionalne političke scene širom sveta, od Bolsonara do Erdogana, od Salvinija i Trampa do Bregzita, dok istovremeno doživljavamo kolaps građanskog života.

„Javni prostor se privatizuje, javnim službama od vitalnog značaja ukidaju se finansije. U Ujedinjenom Kraljevstvu postoji nova hronična kriza beskućništva, kao i u mnogim drugim bogatim zemljama. Gardijan je nedavno otkrio da postoji segregacija dece iz bogatijih i siromašnijih porodica na londonskim igralištima“, rekla je Ketrin Viner.

„Ako ljudi žele da razumeju svet, moramo da im ponudimo činjenice kojima mogu da veruju, informacije koje su im potrebne, napisane i uređene brižljivo i precizno. A ako ljudi žele da stvore bolji svet, moramo da negujemo maštu, ideje, alternative, uverenje da stvari ne moraju biti onakve kakve su sada“ (Ketrin Viner)

U takvoj situaciji Ketrin Viner je pošla od pretpostavke da čitaoci i ljudi uopšte žele da pomognu jedni drugima, da dele iskustva, budu deo zajednice, i da imaju kontrolu nad svojim životima.

Kako kaže, mladi i stari u gradovima i selima, oni koji su za Bregzit i oni koji su za ostanak Britanije u EU, osećaju se izdani i nemoćni, a to raspoloženje prisutno je širom Evrope i sveta, i proizvelo je plimu nezadovoljstva koje potresa političku scenu.

Nacionalisti i desničarski populisti nisu dobili na evropskim izborima širom kontinenta, kao što su neki predviđali, ali su ostvarili značajne rezultate. U ovim zbunjujućim vremenima, zalaganje za javni interes postalo je izuzetno važno za medije, navodi Ketrin Viner.

U takvim okolnostima Gardijan je ostao proevropska medijska organizacija, koja prepoznaje značaj prekogranične saradnje.

„Naravno, nikad nismo bili nekritični prema EU, njenim institucijama i političarima… Ali ideja Evrope, njeni ideali i zajedničke kulturne i društvene veze koje delimo – od fundamentalnog su značaja za Gardijan i našu sestrinsku publikaciju Obzerver“, rekla je ona.

Ketrin Viner kaže da je interesovanje za Gardijan u Evropi poraslo u poslednje vreme, i da je saobraćaj na Gardijanovim platformama iz 27 zemalja EU dostigao „rekordne nivoe“, uključujući 4,5 miliona poseta iz Grčke.

Takođe je veliki broj čitalaca iz Evrope odlučio da finansijski podrži ovaj list, tako da „uprkos Bregzitu, Evropa ima veći značaj za Gardijan nego ikad“.

Ketrin Viner kaže da je u Gardijanu čitala članak koji opisuje krize u svetu kada joj je na pamet pala misao da novinari treba da učine više za čitaoce – da im daju nadu. U početku je bila zabrinuta zbog ideje „ozarenog optimizma“.

„Ali dok sam čitala o nadi, shvatila sam da nada nije optimizam. To je neverovatno ozbiljan angažman sa svetom, to je razumevanje sveta, stavljanje sveta u kontekst i verovanje da još uvek imamo moć da ga promenimo nabolje. Nada je antinemoć“, rekla je ona.

Principi i omot od skroba 

Ketrin Viner je pred urednicima iz celog sveta definisala svoje shvatanje uloge koju ima Gardijan:

„Ako ljudi žele da razumeju svet, moramo da im vrlo jasno ponudimo – činjenice kojima mogu da veruju, informacije koje su im potrebne, napisane i uređene brižljivo i precizno. A ako ljudi žele da stvore bolji svet, moramo koristiti našu platformu da negujemo maštu, ideje, nove alternative, uverenje da stvari ne moraju biti onakve kakve su sada.“

U tom cilju, ona je definisala pet novinarskih principa kojima će se Gardijan rukovoditi, od kojih je prvi – ostaviti otvoren prostor za različita mišljenja, mada će se Gardijan, kako je rekla, „uvek držati progresivnih ideja i politika“.

„To znači da ćemo objavljivati nove i sukobljene ideje, argumentovane članke autora iz celog političkog spektra, čak i ako se ne slažemo sa njima. Takođe ćemo imati prostor za nove ideje, pozitivna rešenja za svetske probleme, bez obzira na to da li dolaze iz sveta nauke, zaštite životne sredine, od ekonomista, ili samo od lokalne samouprave“, rekla je Ketrin Viner.

„Čitaoci žele hranljivo štivo, a ne da se goje brzom hranom klikbejta. Sve što objavimo mora biti značajno za neki od aspekata života čitalaca“

Drugi princip je saradnja sa čitaocima, drugim partnerima i izdavačima. Gardijan je, prema rečima Ketrin Viner, u poslednje tri godine sarađivao sa više od 100 različitih organizacija.

Ona podseća da je Gardijan deo projekta Zabranjene priče, mreže novinara koji štite i završavaju priče koleginica i kolega kojima je prećeno ili koji su ubijani širom sveta.

Gardijanova istraživačka novinarka Džulijet Garsajd imala je naročitu ulogu u nastavljanju rada ubijene malteške novinarke Dafne Karuane Galicije, zajedno sa mnogim drugima.

„Bilo je sjajno videti da su Zabranjene priče prošlog meseca u Varšavi dobile posebno priznanje na dodeli Evropske novinarske nagrade. Zajedno sa našim prijateljima iz Zidojče cajtunga bili smo uključeni u projekte Panamski papiri Rajski papiri, koji su imali ozbiljne posledice na one koji izbegavaju plaćanje poreza širom sveta“, kaže Ketrin Viner.

Gardijan takođe sarađuje sa čitaocima i marginalizovanim zajednicama. U martu prošle godine, nakon što je 17 učenika i profesora ubijeno u pucnjavi u gimnaziji u Parklendu (Florida, SAD), Gardijan je pozvao učenike koji prave školski časopis da posete kancelariju lista u Njujorku, da uređuju američko izdanje Gardijana na jedan dan i da izveštavaju sa marša učenika protiv oružanog nasilja u Vašingtonu.

Takođe, kako kaže Ketrin Viner, Gardijan je godinama posvećen kvalitetnom novinarstvu na temu životne sredine. Nedavno je promenio pravila pisanja o klimatskim promenama, tako što je počeo da koristi druge termine, kao što je „klimatska uzbuna“ umesto „klimatskih promena“, što im zvuči „previše pasivno i nežno“.

Ljudi koji poriču ovu opasnost nazivaju se upravo tako – poricateljima, a ne skepticima, kako je običaj u nekim drugim medijima.

„Subotnje štampano izdanje Gardijana sada dolazi u omotu napravljenom od skroba od krompira umesto u plastičnoj kesi, i čitaocu vole tu promenu“, kaže Ketrin Viner.

Čitaoci ne žele „brzu hranu“ klikbejta

Njen sledeći princip, kako kaže, jeste da sve što se objavljuje mora biti od značaja za neki od aspekata života čitalaca, bez obzira na to da li se piše o tehnologiji, modi, nauci, sportu ili umetnosti.

„Čitaoci žele hranljivo štivo, ne da se goje brzom hranom klikbejta. Sve što objavimo mora biti značajno“, rekla je Ketrin Viner.

Prema njenim rečima, Gardijan sada objavljuje za trećinu tekstova manje nego pre tri godine, jer se koncentriše na kvalitet umesto na kvantitet.

Odgovarajući na pitanja publike, ona je rekla da je mit da postoje vredne i važne priče za koje ne postoji publika.

„Kad smo počinjali ovaj projekat i pogledali članke koji imaju najmanju čitanost, uopšte nisam bila iznenađena – bile su to nebitne i dosadne priče. Ako postoji važna priča koja ne privlači publiku, naša odgovornost je da joj pronađemo publiku, a to učinite izborom naslova, promocijom, načinom na koji predstavite priču na društvenim mrežama“, rekla je ona.

Veliki broj čitalaca iz Evrope odlučio je da finansijski podrži ovaj list, tako da „uprkos Bregzitu, Evropa ima veći značaj za Gardijan nego ikad“

Sledeći princip je pošteno izveštavanje, što je „od suštinske važnosti za demokratiju“.

„Previše je važnih događaja o kojima se izveštava površno, a oni zaslužuju strpljenje i pažnju, forenzički precizno izveštavanje koje otkriva nepravdu ili daje glas ućutkanima“, rekla je Ketrin Viner navodeći primer Gardijanovog istraživanja o tome kako vladine stroge imigracione mere targetiraju britanske građane karipskog porekla.

Izveštavanje je počelo kao priča o ljudskoj ceni koju je podnela jedna osoba, a s vremenom je otkriveno da je hiljadama crnih Britanaca uskraćena zdravstvena nega, da su izgubili poslove ili čak bili deportovani na Jamajku.

Nakon mnogo meseci ignorisanja od strane vlade, priča je konačno dovela do političkog skandala i ostavke sekretara unutrašnjih poslova. Vlada Ujedinjenog Kraljevstva sa izvinila hiljadama ljudi koji su bili pogođeni i ustanovila model kompenzacije za njih. Izveštavanje je promenilo britansku imigracionu politiku.

Sa principom poštenog izveštavanja povezano je i poverenje čitalaca. Kako kaže Ketrin Viner, Gardijan je pre dva meseca najavio da će stare priče biti obeležene godinom objavljivanja kada se dele na društvenim mrežama, kako bi se ograničilo širenje dezinformacija.

„Uradili smo to jer su političke grupe delile stare priče iz Gardijana kao da su se nedavno desile kako bi promovisale svoje agende“, rekla je ona.

Kako je dodala, na internetu mnogi mediji pokušavaju da pomognu promociju istinitih informacija nasuprot „onlajn lažima i prevarantima koje finansira ’mračni novac’“.

„Ako Gardijan to može, sa svojim slabim resursima i finansijama koje su tek nedavno postale održive, sigurno svetske tehnološke kompanije mogu da preduzmu slične korake u borbi protiv lažnih vesti“, rekla je ona.

Poslednji princip koji Ketrin Viner pominje jeste raznolikost, inkluzivno novinarstvo koje uključuje različite glasove, inače će se izveštavanje udaljiti od ljudskog iskustva čitalaca.

„Propuštaćemo priče i povećaćemo nepoverenje u medije, jer ljudi iz drugačijih sredina iz različite perspektive gledaju na to šta je vest. Novinari treba da su deo zajednica o kojima izveštavaju, ne da ’lebde’ iznad njih“, rekla je ona.

Ketrin Viner je istakla da žene sada drže mnoge pozicije u Gardijanu, koje su ranije držali muškarci, uključujući i nju kao glavnu urednicu. Tim koji izveštava iz sedišta vlade i parlamenta čini 70 odsto žena, a i glavni advokat firme takođe je žena.

PREPOROD: KOLEGE SUMNJALE, ALI ČITAOCI NISU

Pored pet principa Gardijanovog novinarstva, list se rukovodi idejom ekonomske održivosti, kaže Ketrin Viner. Kada je postala glavna urednica 2015. godine, međutim, njoj i novom direktoru Dejvidu Pemselu predstavljene su „dramatične brojke“.

„Oglašavanje u štampi bilo je u kolapsu, a profit od porasta digitalnih reklama išao je gotovo u potpunosti Fejsbuku i Guglu. Shvatili smo da idemo ka velikom operativnom gubitku od oko 80 miliona funti“, rekla je ona.

Osim smanjenja troškova, počela je da traži nove načine stvaranja prihoda. Gardijan je već imao sistem pretplatnika i donatora, ali je u njemu bilo samo 12.000 ljudi.

Ketrin Viner je odabrala dva novinara sa iskustvom da unaprede veze između Gardijana i čitalaca, a oni su sastavili tim od drugih novinara, istraživača, analitičara, dizajnera, stručnjaka za marketing i menadžment.

„Oni su shvatili da, dok postojeći članovi i pretplatnici mahom žele da nas podrže kroz uplatu i da zauzvrat dobiju nešto opipljivo – mnogi ljudi nisu želeli ništa. Želeli su samo da podrže Gardijan direktno, u onoj meri i onoliko često koliko mogu sebi da priušte“, rekla je ona.

Tako je Gardijan počeo da poziva ljude da doniraju – i „rođen je model finansiranja putem priloga“. Sličan pristup nije neuobičajen među manjim novinama u Britaniji, ali velike medijske organizacije su pre uvodile ograničen pristup sajtu, osim za pretplatnike.

To da medijska organizacija traži direktne priloge od čitalaca bilo je nečuveno u Ujedinjenom Kraljevstvu, a ta ideja nije imala veliku podršku ni unutar samog Gardijana, kaže Ketrin Viner.

„Jedan novinar me je stalno zaustavljao u hodniku da mi kaže: ’Još uvek ne shvatam, šta taj koji daje novac dobija zauzvrat?’ Neke druge kolege su sumnjale u nešto tako nekomercijalno. Zašto bi iko plaćao za nešto što dobija besplatno? Ali čitaoci su razumeli. Nepoverenje kolega je prestalo kada su videli cifre“, rekla je ona.

U poslednje tri godine Gardijan je dobio finansijsku podršku od preko milion ljudi, što uključuje pretplatnike na štampano i digitalno izdanje. Prodaja dnevnog štampanog izdanja je rekordno visoka, a ponovo je pokrenut i 100 godina star časopis Nedeljni Gardijan.

Prošlog meseca u Londonu rukovodstvo Gardijana je objavilo da su imali mali operativni profit po prvi put u 20 godina.

„Sada imamo najviši prihod u poslednjih 10 godina, najniže troškove u poslednjih osam, 55 odsto našeg prihoda je od digitalnog izdanja, i isti procenat prihoda dolazi od čitalaca umesto od oglašivača. Uprkos opadanju prodaje štampe, imamo rekordnu pretplatu na štampano i digitalno izdanje. Samo osam odsto našeg prihoda dolazi od oglasa u štampi, a imamo više od 650.000 ljudi koji redovno plaćaju Gardijan, ili kao pretplatnici ili kao donatori“, rekla je Ketrin Viner.

Ona je dodala da su izdanja Gardijana u SAD i Australiji i sami održivi i profitabilni, a zbog toga što Gardijan nema privatnog vlasnika ili deoničare nego je fondacija, taj mali profit ide na finansiranje više novinarskih sadržaja.

U martu je sajt Gardijana imao 160 miliona poseta i 1,35 milijardi otvorenih stranica, sa značajnim porastom broja redovnih čitalaca.

„Sada postavljamo sebi ambiciozan cilj za sledeće tri godine: da dostignemo broj od dva miliona donatora do 2022, na dvestotu godišnjicu Gardijana“, najavila je Ketrin Viner.

]]>
Tue, 18 Jun 2019 10:58:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43372/ketrin-viner-urednica-koja-je-preporodila-gardijan-nasa-uloga-je-da-citaocima-damo-nadu.html
Režim uspešniji u manipulaciji medijima nego 90-ih http://nuns.rs/info/news/43370/rezim-uspesniji-u-manipulaciji-medijima-nego-90-ih.html Članovi Programskog saveta RTV Miloš Katić, Aleksandra Bosnić Đurić i Srđan Arsenijević ocenili su da je skandalozan način na koji je RTV izvestila o protestu studenata u kampusu novosadskog Univerziteta, jer se u svom izveštaju, koji je objavljen na internet sajtu pozvala na tabloid Kurir. ]]> Kurir, medij koji je među rekorderima u kršenju kodeksa novinara, objavio je da se radi o tuči huligana koje je opozicije iskoristila za napad na vladajući režim. Kako su naveli u saopštenju za javnost, u prenošenju informacija tog tabloidnog medija, RTV je preneo i više neistina, netačnih informacija i lažnih navoda, što je u potpunoj suprotnosti sa ulogom koju je država Srbija zakonima poverila javnim medijskim servisima.

Članica Programskog saveta kulturološkinja Aleksandra Bosnić Đurić pojašnjava za Danas da je takvim izveštavanjem, zapravo medijskim inženjeringom, koji se ponajmanje očekuje od jednog javnog servisa, prekršen Zakon o javnim medijskim servisima i Kodeks novinara.

– Desilo se ono što ne bi smelo da se dogodi – da RTV napravi spoj jedne vesti koja se ticala organizacije protesta u znak podrške prebijenim studentima i tumačenja tabloida Kurir. Dakle ne vest, nego njihovo tumačenje, viđenje onoga što se desilo. Opet smo imali ono što se dešavalo 90-ih. Imali smo kombinovana dva mehanizma, jedan jeste mehanizam simulacije u kojoj mediji oblikuju stvarnost koja prestaje da bude ono što jeste. Medijskim oblikovanjem mi ulazimo u, rekla bih, zonu sumraka, koja više ne odgovara istini, onome što se zaista dogodilo. A onda se tako simuliranom stvarnošću zapravo sprovodi manipulacija građanima. Onih, koji bi svom javnom servisu trebalo da veruju. Nažalost, takva vrsta kadriranja nečega što se zaista dogodilo i onoga što je tumačenje, odnosno falsifikat stvarnosti i realnosti, gde se žrtve proglašavaju sumnjivim osobama, u startu diskredituju i diskvalifikuju, praktično se onemogućava da građani dođu do elementarne informacije o tome šta se dešava u društvu u kome žive. Ova dva mehanizma, u kojima, nažalost, ovakvim tretmanom događaja i vesti, ovakvom vrstom podržavanja režima već nekoliko godina unazad učestvuje RTV Vojvodine, mi se opasno približavamo jednom sada već nesumnjivom zatvaranju društva, zatvaranja u kulturi, bez obzira što imamo osećaj da su nam omogućeni internacionalni kontakti, priča se o Novom Sadu kao gradu koji je evropska prestonica kulture za 2021. Ta vrsta duple realnosti, duple stvarnosti u kojoj smo mi jednom nogom u tzv. Evropi, dok s druge strane treniramo nad građanima jednu vrstu zastrašivanja, uskraćivanja informacija i nešto što jeste zatvaranje smisla, jer je zatvaranje i poništavanje istine, zatvaranje svega onoga što bi moglo da posluži prosečnom građaninu da donese svoj sud i da odluči kome će poveriti svoj glas na sledećim izborima, objašnjava naša sagovornica.

Na pitanje da li je taj slučaj primer tabloidizacije pokrajinskog javnog medijskog servisa, Aleksandra Bosnić Đurić potvrdno odgovara.

– Kako da nije. Javni servis bi trebalo da bude paradigma objektivnog, nezavisnog i nepristrasnog izveštavanja i informisanja građana. Dakle, ukoliko javni servis kao svoj izvor informacija navede tabloid, koji je najčešće i optuživan za kršenje novinarskog kodeksa, onda zapravo imamo vrlo jasnu leguru, koja je do te mere alarmantna i zastrašujuća da zapravo govori o tome da režim, ne da nema nameru da oslobodi medije, nego verovatno ima nameru da se samo usavršava u različitim oblicima manipulacije. U tome su oni zaista uspešni, rekla bih čak da su uspešniji sada nego 90-ih. Jer, to je jedan pervertirani sistem, sačinjen od niza postupaka u kojima su tabloidi ti, kojima je, tobože, sve dozvoljeno, a javni servisi povremeno glume objektivnost kada je to potrebno. Međutim, kada se zaista desi neki događaj u kojem učestvuje mnogo građana, koji je od vitalnog značaja za procenu građana o tome šta se dešava u njihovoj zemlji, onda zataji, naglašava Bosnić Đurić.

Ona podseća da takva vrsta političkog i ideološkog modelovanja medijske slike poslednjih godina nije strana RTV-u. Na sličan način je reagovano i kada su se dešavali protesti „Podrži RTV“ (posle smene rukovodećeg uredničkog tima – op. aut.), na gotovo identičan način se reagovalo kada su se 2017. odigravali studentski protesti. Tada je ona, budući da nije dobila većinsku podršku članova Programskog saveta dala ostavku na mesto predsednice.

Ona kaže da takvo ponašanje RTV više nikoga ni ne iznenađuje.

– Dejan Bagarić, jedan od pretučenih studenata, u izjavama ovih dana je govorio – „mene to više ne iznenađuje“. Ne iznenađuje ni mene zato što mi je tokom poslednjih godina, kao i svima onima koji žele to da vide, a koji se usput i još malo, s druge strane, bave medijima i kulturom, jasan mehanizam. Dakle, mehanizam je vrlo jasan, vrlo uznemirujući i on jeste jedno dosledno ideološko-političko modelovanje stvarnosti i društva“, ističe Bosnić Đurić.

Ne preza se ni od toga da se modeluje stvarnost koja se događa čak samo nekoliko stotina metara od zgrade RTV.

– Ukoliko nismo obučeni da se borimo sa lažnim vestima, da ih čitamo na drugi način, ukoliko smo obični građani koji se ne bave onim što se zove medijska pismenost, imaćemo samo tu informaciju koju imamo. Međutim, činjenica je da postoji veliki broj građana koji oseća takvu vrstu medijskog spinovanja i oblikovanja i poslednjih godina oni gube poverenje u javni servis. To je takođe uznemirujuće. S jedne strane imamo medij kojem bi građani trebalo najviše da veruju, koji ima zakonsku obavezu da radi ono što zapravo ne radi, a to je da objektivno i nepristrasno informiše građane koji ga plaćaju, ukazuje članica Programskog saveta RTV-a.

Na primedbu da niko više nije reagovao na kvaziinformisanje RTV-a, pa čak ni REM koji je za to zadužen, ona kaže da i to spada u kategoriju „da ne iznenađuje“.

– Imamo potpuno instrumentalizovanu medijsku scenu i aktere koji učestvuju u tome i svi oni snose odgovornost za ovu medijsku sliku koju imamo danas. Ovde više čak nije potrebno sprovoditi ni medijsku cenzuru posebne vrste. U nizu pogrešnih preslikavanja onoga što se događa, uporno se krši etika, a s druge strane, grubo su prekršeni etički standardi u odnosu na ljude koji su žrtve određenih političkih osveta i represija. S treće strane je, ne manje bitno, kolektivno kršenje etičkog kodeksa. Ipak, znam da u RTS- u i RTV-u ima novinara koji ne žele i ne pristaju da se bave tim modelingom.

Aleksandra Bosnić Đurić podseća da je posle pokreta „Podrži RTV“ došlo do seče i osvete kadrova koji su bili najglasniji, a među njima je bilo i novinara koji su bili najnagrađivaniji.

– Napravljena je neka vrsta profesionalne čistke. Nekoliko godina nakon toga došli smo dotle da su, novinari sve tiši, da je kao posledica političke uzurpacije i zatvorenih sistema sve češća autocenzura, kao nešto što je uobičajena pojava, da je to većinski manir u novinarstvu onih koji nisu dovoljno hrabri ili nisu dovoljno spremni da svoje egzistencije stave na kocku zarad onoga što im je obaveza, a to je govorenje istine. To se ne dešava samo u medijima, to se dešava uopšte u društvenom polju u Srbiji, to se dešava u kulturi u akademskoj zajednici… Ono što je dobra vest jeste da ima sve više ljudi koji su spremni da govore istinu i da preuzmu svoj deo odgovornosti. Bojim se da to još uvek nije većina, naglašava Aleksandra Bosnić Đurić.

Šta je objavio Kurir

Kurir je, da podsetimo, objavio da se „velika prevara odigrala u Novom Sadu, gde je opozicija održala skup protiv prebijanja tri studenta za vikend, a zapravo je reč o sukobu levičara i desničara huligana“. Kurir je za „prevaru“ optužio opozicione lidere, organizatore protesta iz Beograda i Novog Sada, novinare, a onda i dosolio dodajući da “ je posebno zanimljivo da su lideri opozicije (navedeni poimenično) bili na sastanku u američkoj ambasadi sa pomoćnikom državnog sekretara SAD Metjuom Palmerom. Sve to je vojvođanski javni servis RTV objavio bez ikakve ograde ili navođenja razloga zašto se taj tekst objavljuje.

]]>
Tue, 18 Jun 2019 10:39:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43370/rezim-uspesniji-u-manipulaciji-medijima-nego-90-ih.html
Prijavite se za N1 letnju novinarsku radionicu http://nuns.rs/info/Konkursi/43366/prijavite-se-za-n1-letnju-novinarsku-radionicu.html N1 letnja novinarska radionica je projekat koji smo osmislili kako bismo mladim, ambicioznim ljudima, koji vole novinarstvo, dali mogućnost da nauče osnove novinarskog posla na televiziji. ]]> Kao društveno odgovoran medij, N1 sa sedištem u Luksemburgu i produkcionim centrima u Sarajevu, Beogradu i Zagrebu, daje priliku polaznicima Letnje škole da uz vrhunske TV profesionalce i poznate novinare N1 televizije besplatno steknu osnovna znanja iz oblasti televizijskog novinarstva.

Kome je namenjena?

Pozivamo studente završnih godina društvenih fakulteta, kao i diplomirane novinare koji nisu imali prilike da se oprobaju u novinarskom poslu, da prijave svoje učešće u letnjoj novinarskoj radionici.

Cilj radionice

Cilj radionice je da naši iskusni novinari pripreme studente i novinare za rad na televiziji, da im putem predavanja približe novinarski i redakcijski posao. Da ih upoznaju sa najnovijim trendovima u medijima, sa tehnikom i opremom koju svakodnevno koriste, da ih upute kako da usavrše svoj talenat za pisanje i izražavanje.

Trajanje radionice

Radionica će trajati šest nedelja. Za najbolje polaznike obezbeđena je praksa na N1 televiziji.

Prijave

Ukoliko ste zainteresovani da učite od najboljih, da vam svoja iskustva prenesu vrhunski profesionalci, prijavite se.

Preuzmite formular:

 

Prijave poslati na e-mail adresu radionica@n1info.com (Subject: BEOGRAD), najkasnije do 5. jula 2019. godine.

]]>
Mon, 17 Jun 2019 20:26:00 +0100 Konkursi http://nuns.rs/info/Konkursi/43366/prijavite-se-za-n1-letnju-novinarsku-radionicu.html
Vesić rekao da ima uvid u interne mejlove N1 http://nuns.rs/info/news/43363/vesic-rekao-da-ima-uvid-u-interne-mejlove-n1.html Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić optužio N1 za neprofesionalizam. Kao dokaz za takvu ocenu Vesić navodi interni mejl u koji je, kaže, imao uvid. A reč je o mejlu sa planom, temama i pitanjima koja su deo uobičajene komunikacije naših urednika i novinara. Vesić je tako bio spreman za pitanja koja su mu na konferenciji postavljena. ]]> Zamenik gradonačelnika Beograda, koji je poslednjih nedelju dana gostovao na brojnim televizijama s nacionalnom frekvencijom optužujući N1 za neprofesionalnost, nikad opuštenije nije slušao pitanje koje mu N1 postavlja na konferenciji za medije. Naime, unapred je znao šta će pitanje biti.

"Ja ću danas objaviti mejl koji je vama novinarima poslao vaš urednik Ćosić, gde vas upućuje kako da izveštavate u Ulici 27. marta, pošto sam upravo dobio taj mejl, gde kaže da je Goran Vesić pričao o izveštaju bivšeg direktora BBC-ja koji je ocenio da je izveštavanje N1 neobjektivno, da vi vodite kampanju i tako dalje. To ću danas objaviti pa će se videti koliko je N1 neobjektivan. To što vam je jutros dalo nalog da pravite kampanju oko toga, samo govori o tome koliko ima objektivnog novinarstva kod vas. To nema veze s vama lično, vi dobijate zadatak i to nije sporno, ali naprosto to moram da kažem zbog vaše televizije", rekao je Vesić.

N1: Da li je u opisu vašeg radnog mesta da hakujete naše interne mejlove i da ih koristite za vašu političku kampanju?

Vesić: Meni su to poslali prijatelji. Kao što vi izmišljate razgovore sa građanima, meni tako neko pošalje. Niko vama ne hakuje mejlove, nemojte da menjate teze.

Vesićeva tirada otišla je dotle da je N1 optužio da izmišlja izjave, vodi kampanju protiv gradske vlasti. Na molbu da navede jedan jedini primer neprofesionalnog izveštavanja N1, Vesić poručuje da sve stoji u reviziji Džejmsa Hardinga, u dokumentu o kom govore predstavnici vlasti, ali ga niko nije video.

"Sve o vašem izveštavanju vam je rekao bivši direktor BBC-ja. Nemojte pitati nas, pitajte njega", kazao je.

N1: Jeste vi pročitali taj izveštaj?

Vesić: Ja nemam šta više da pričam s vama.

N1: Jeste vi pročitali taj izveštaj?

Vesić: Naravno, piše da ste neobjektivni, da ne poštujete standarde profesionalnog izveštavanja. Rekao sam da sam pročitao.

N1: Kako ste ga pročitali i kako ste ga dobili? Zato što sam prilično siguran da niste.

Vesić: E, to što ste vi sigurni to je vaš problem. Ja sam ga pročitao.

Nakon što je Vesić napustio konferenciju, njegova savetnica za medije Maša Radulović, koja je svojevremno bila i deo živog zida koji je sprečavao ulazak predstavnika opozicije u Skupštinu grada, ekipi N1 je uputila niz uvreda, rekavši i da naša televizija ubuduće neće moći da prati konferencije za medije zamenika gradonačelnika ukoliko novinari ne pošalju pitanja unapred lično njoj, kao što to čine, kako kaže, sve ostale kolege.

N1: Nikakav mejl sa direktivom za kampanju protiv gradskih vlasti ne postoji

Televizija N1 saopštava da direktor N1 Jugoslav Ćosić novinarima N1 nikada, pa ni danas, nije izdao bilo kakvu direktivu za kampanju protiv gradskih vlasti i zamenika gradonačelnika. Ni usmenu ni pisanu.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić nije u posedu bilo kakvog e-maila sa takvim direktivama jer takav dokument ne postoji i Goran Vesić nastavlja smišljeno da obmanjuje javnost u kampanji koju lično vodi protiv N1.

Ukoliko je zamenik gradonačelnika došao u posed regularne i uobičajene e-mail korespodencije između urednika koji planiraju program, pojedinačne priloge i teme i novinara na zadacima, kakva postoji u svakoj televizijskoj redakciji vesti, N1 će Posebnom tužilaštvu za visoko-tehnološki kriminal uputiti zahtev da istraži ko je i na koji način obavio neovlasćeno prisluškivanje i presretanje komunikacija u okviru televizije N1.

N1 takođe saopštava da kabinetu zamenika gradonačelnika, kao niti bilo kome drugom, nikada unapred neće slati pitanja, uprkos pretnji iz njegovog PR tima, da će televiziji N1 biti onemogućeno postavljanje pitanja na konferencijama za medije zamenika gradonačelnika ukoliko ona ne budu poslata unapred.

]]>
Mon, 17 Jun 2019 20:16:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43363/vesic-rekao-da-ima-uvid-u-interne-mejlove-n1.html
Za lečenje Radmile Čolić potrebno još sredstava http://nuns.rs/info/news/43361/za-lecenje-radmile-colic-potrebno-jos-sredstava.html Nakon vrlo uspešne intervencije na klinici za neurohirurgiju u Beogradu i šestomesečnog tratmana u Nemačkoj postupkom genske imunoterapije, koji je krajem prošle godine nagrađen Nobelovom nagradom za medicinu, naša koleginica Radmila Čolić završila je najbitniji period u svom lečenju. ]]>

Nedavni rezultati magnetne rezonance urađeni na Onkološkoj klinici u Beogradu pokazuju da nema recidiva što je zbog agresivne prirode tumora vrlo značajno.

Za nastavak lečenja je predložena šestomesečna kontrola i terapija lekom GcMaff koji se nabavlja preko klinike u Nemačkoj i za koji treba prikupiti još malo sredstava.

„Zahvaljujemo se humanim organizacijama i pojedincima na istrajnoj i nesebičnoj pomoći a posebno listu Danas, koji je podneo najveći teret u lečenju svoje donedavne radnice“, poručuje porodica.

Radmili je prošle godine dijagnostikovan tumor mozga Glioblastoma 4. gradusa koji se javio kao recidiv posle uspešno izvedene operacije i zračne terapije 2006. godine. Tokom juna 2018. godine je osetila smetnje u govoru i motoričku slabost, a snimak magnetne rezonance je ukazao na novi tumor.

Ponovna operacija je urađena 20. juna 2018. godine i dijagnoza je Glioblastom 4. gradusa, najagresivnija vrsta malignog tumora. Radmila je tada nastavila sa zračnom terapijom i na preporuku postupajućeg lekara kontaktira doktora Tahiro Moriyamu iz japanske Resurrection Clinic iz Dizeldorfa koji tretira retke bolesti novim lekom Gc Maf u proizvodnji japanske klinike Saisei.

Zbog hitnosti, Radmila je odmah krenula na početne imunoterapije, za šta je bilo potrebno oko 50.000 evra. U nastavku lečenja korišćena je vakcina od uzorka izvađenog tumora koja se izrađuje u Japanu, ali se lekari sada, nakon dobrih rezultata, preporučili nastavak terapije.

Donacije za nastavak lečenja mogu se uplatiti putem Fondacije „Budi Human“ na sajtu http://www.budihuman.rs/sr/korisnik/536/radmila-colic ili slanjem SMS poruke sa tekstom „536“ na broj 3030, po ceni od 200 dinara.

]]>
Mon, 17 Jun 2019 20:14:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43361/za-lecenje-radmile-colic-potrebno-jos-sredstava.html
Da REM radi svoj posao, Radio-televizija Pančevo bi danas imala zatamnjen ekran http://nuns.rs/info/news/43358/da-rem-radi-svoj-posao-radio-televizija-pancevo-bi-danas-imala-zatamnjen-ekran.html Zašto Regulatorno telo ne reaguje na nastavak sramotne kampanje blaćenja novinara Nenada Živkovića na RTV Pančevo? ]]>

Uprkos upozorenju Regulatornog tela za elektronske medije (REM), Televizija Pančevo nastavila je sa kampanjom blaćenja novinara Nenada Živkovića, koji na portalu Pančevo Si Ti objavljuje kritičke tekstove o radu lokalnih vlasti. Da REM radi svoj posao – Radio-televizija Pančevo bi ovih dana imala zatamnjen ekran.

Takav potez REM-a doprineo bi normalizaciji javnog prostora u Srbiji, jer bi svim elektronskim medijima poslao jasnu poruku da nije dozvoljeno kršiti zakone i koristiti medije za propagandu i vređanje, kao ni za promociju nasilja i nekulture.

Međutim, REM, kao i bezbroj puta do sada, ćuti.

Slučaj novinara Nenada Živkovića 

Kampanja Televizije Pančevo protiv novinara Nenada Živkovića počela je u februaru 2019.

Radio-televizija Pančevo je u februaru 2019, u emisijama vesti, o novinaru Živkoviću govorila kao o „smradu“, o „lokalnom kafanskom besposličaru“, „separatisti“, „lažovčini“, o „zagovorniku nasilja”, „predstavniku omraženog DOS-ovskog režima“, „o neprijatelju Srbije“ i optužila ga za saradnju sa špijunima, za proneveru novca itd.

Zbog toga je REM u martu 2019, reagujući na pristigle pritužbe, ovoj televiziji izrekao meru upozorenja, koja spada u blaže kaznene mere.

Obrazlažući svoju odluku, Savet REM-a je u Rešenju br. 07-327/19-15 od 13. marta 2018 naveo da je televizija iz Pančeva objavila „komentare uvredljive prirode na račun novinara N. Živkovića“ čime je povredila njegovo dostojanstvo, ali i obavezu objektivnog informisanja i pravilo druge strane, tj. pravo na odgovor.

REM je tom prilikom naložio Radio-televiziji Pančevo da ubuduće „ne prikazuje jednostrane napade, tj. da ne vodi dugotrajne kampanje u vezi sa pojedinim licima“ i da „poštuje dostojanstvo lica na koje se odnosi informacija“ tako što neće „prikazivati sadržaje u kojima se vređa čast, ugled ili pijetet tih lica“, zatim da omogući licu „da odgovori na objavljene informacije“, da činjenice jasno odvoji od „mišljenja ili komentara“ koji ne smeju biti uvredljive prirode.

Međutim, ova medijska kuća je nastavila sa objavljivanjem uvredljivih sadržaja na račun Nenada Živkovića.

Radio-televizija Pančevo je krajem maja, a zatim i u prvoj nedelji juna (o čemu je Cenzolovka pisala) nastavila sa još drastičnijim diskvalifikacijama i uvredama na račun ovog pančevačkog novinara, nazivajući ga „sredstvom za ustaške obračune sa Srbijom“ i „delom plaćenog projekta Fridom hausa“, pa čak ga i optužujući za „unutrašnju destabilizaciju zemlje“!

Ćutanje REM-a

REM ima na raspolaganju četiri vrste mera za sankcionisanje elektronskih medija  – opomenu, upozorenje, privremenu zabranu prikazivanja programa u trajanju do 30 dana i oduzimanje dozvole, pri čemu se poslednje dve mere izriču u slučajevima kada emiteri u svojim programima učine naročito teške povrede zakona i obaveza.

Pored izricanja ovih mera, REM ima mogućnost i da pokrene sudski postupak protiv medija koji krši zakon, što REM i čini kada se prekršaji tiču dužine reklamnih poruka, ali ne i programske sadržine ili neispunjavanja obaveza navedenih u dozvoli za emitovanje.

REM-ov Pravilnik o načinu izricanja mera pružaocima medijskih usluga predviđa dva načina za pokretanje postupka protiv medija koji ne poštuju zakone. Postupak može pokrenuti Regulator po službenoj dužnosti na osnovu obrazloženog izveštaja o povredi zakona, ili na osnovu prijave koju podnese fizičko ili pravno lice, uključujući i pružaoce medijskih usluga, ako smatraju da je neki medijski sadržaj povredio ili ugrozio njihov lični ili opšti interes. (čl. 3 i 4 Pravilnika)

Mera upozorenja Radio-televiziji Pančevo, koju je u martu izreklo Regulatorno telo, usledila je nakon što su na adresu REM-a stigle pritužbe fizičkih i pravnih lica zbog neprimerene kampanje koju je RTV Pančevo pokrenuo protiv Živkovića, a koja je usledila nakon njegovog govora na protestu.

Pritužbe je podneo portal Pančevo Si Ti, za koji Živković piše, kao i nekoliko stotina građana, na poziv Slavko Ćuruvija fondacije i organizacije CRTA.

Veliko je pitanje da li bi REM izrekao ovakvu meru da navedenih prijava nije bilo, s obzirom na to da dugogodišnja praksa REM-a pokazuje da ovo telo gotovo po pravilu ne reaguje samoinicijativno kada mediji krše zakone, iako je to jedna od njegovih ključnih uloga – da kontroliše rad medija i da izriče mere kada se zakon ne poštuje, a o čemu govori član 22 Zakona o elektronskim medijima.

Postupci se najčešće pokreću pod pritiskom javnosti, tj. kada u REM stignu brojne pritužbe na određeni medijski sadržaj ili kada u već besprizornim rijaliti programima dođe do još skandaloznijeg ponašanja, kao što je to ovih dana bio slučaj kada je zabeleženo nasilje i prikazivanje erotskih sadržaja.

Ali, čak i kada pokrene postupak, REM izriče samo blage kazne, kao što su opomena i upozorenje. Ovo regulatorno telo je samo jednom, 2015, Televiziji Hepi izreklo zabranu emitovanja programa u trajanju od 24 časa zbog emisije „Parovi“.

Takođe, kada izriče kazne, REM ne vodi računa o kumulativnom efektu, iako bi po članu 29 Zakona o elektronskim medijima to morao da čini. Naime, Regulator pri izricanju mere mora da uzme u obzir i „učestalost ponavljanje radnje“, zatim da li je tom prekršiocu već izricana neka mera, kao i kako se taj medij u tim okolnostima poneo. Ovu zakonsku obavezu REM nije nikada poštovao.

Zbog netransparentnog rada REM-a, javnost nema uvid ne samo u proces postupanja po pristiglim pritužbama na rad medija već nema ni uvid u to na koji način REM nadzire medije kojima je izrekao neku od mera.

Konkretno, u slučaju Radio-televizije Pančevo postavlja se pitanje da li je ta medijska kuća u potpunosti ispunila obaveze koje joj je REM u okviru kaznene mere naložio. Takođe, bilo bi dobro znati da li REM sprovodi pojačan nadzor nad medijima kojima je izrekao neku meru, kao npr. Radio-televiziji Pančevo.

I trenutno najvažnije pitanje, zašto Regulatorno telo ne reaguje na nastavak sramotne kampanje blaćenja novinara Nenada Živkovića na Radio-televiziji Pančevo?

EVROPA: STROŽE KAZNE KADA SE PREKRŠAJ PONAVLjA

Uobičajena je praksa regulatornih tela za elektronske medije u evropskim zemljama da pravovremeno izriču mere prekršiocima i da propisuju strože kazne u slučajevima ponavljanja istog prekršaja ili neadekvatnog reagovanja na izrečenu meru. Tako postupa i britansko regulatorno telo Ofcom.

Ofcom  je 2008. godine mediju MTV Netnjorks izrekao kumulativnu kaznu od 255.000 funti zato što su TV stanice u ovoj mreži, bez obzira na upozorenja Ofcoma, nastavile sa zabranjenom praksom da pre 21h emituju sadržaje koji su štetni za decu i maloletnike.

Iste godine, Ofcom je kaznio ITV sa neverovatnih 5,6 miliona funti, što je bio tri puta veći iznos od do tada najviše izrečene kazne nekoj britanskoj TV stanici, a razlog tome nije bila samo težina prekršaja, već činjenica da se, uprkos upozorenju, prekršaj ponavljao.

Glavni cilj izricanja kaznenih mera jeste odvraćanje medija od kršenja zakona.

„Kazna mora da bude dovoljno visoka da menadžment nekog medija prepozna da mu nije isplativije da prekrši zakon i plati kaznu umesto da odmah postupi u skladu sa zakonom“, stoji u Pravilniku Ofcoma.

Mere koje može izreći REM slične su merama koje su na raspolaganju britanskom Ofcomu, sa izuzetkom mogućnosti izricanja novčanih kazni, koje su posebno efikasne. U tom smislu, bilo bi dobro izmeniti zakon i omogućiti domaćem Regulatoru da izriče novčane kazne.

Međutim, izostanak novčanih kazni iz domaće regulative nikako ne može biti opravdanje za REM što se godinama uzdržava od sankcionisanja emitera, iako za to gotovo svakodnevno postoje razlozi.

Da je REM, nakon usvajanja novih medijskih zakona 2014, ažurno radio svoj posao i srazmerno prekršajima u određenim situacijama izricao kaznu privremene zabrane emitovanja, svaki potencijalni prekršilac dobro bi razmislio da li da se upušta u kršenje zakona, a medijska scena u Srbiji bi danas bila neuporedivo zdravija i služila bi svojoj glavnoj svrsi – ostvarivanju javnog interesa.

U kontekstu slučaja Nenada Živkovića, tj. kontinuiranog napada RTV Pančevo i portala epancevo.rs na tog novinara, REM bi morao hitno da reaguje i da, zbog ponovljene kampanje, izrekne oštriju meru od one koju je doneo u martu. Pogotovo imajući u vidu, da ovakvom kampanjom blaćenja, RTV Pančevo direktno dovodi u opasnost bezbednost samog Živkovića.

Samo efikasnim i adekvatnim reakcijama REM-a može se stati na put nečasnom i neprofesionalnom radu medija koji u svojim programima i objavama krše ljudska prava, vređaju ljudsko dostojanstvo, služe propagandnim ciljevima, kao i uskim političkim i ekonomskim interesima.

Samo uz pomoć profesionalnog i kredibilnog REM-a može se započeti zahtevan posao uspostavljanja normalnosti u medijskom i javnom prostoru Srbije, što je preduslov za ozdravljenje srpskog društva i za stvaranje pravičnih uslova za predstojeće izbore.

]]>
Mon, 17 Jun 2019 20:11:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43358/da-rem-radi-svoj-posao-radio-televizija-pancevo-bi-danas-imala-zatamnjen-ekran.html
Novine pre 80 godina imale milionski tiraž http://nuns.rs/info/news/43356/novine-pre-80-godina-imale-milionski-tiraz.html Na čelu svih listova po tiražu stoji londonski dnevnik “Dejli ekspres”, sa nešto preko dva i po miliona tiraža, piše list Pravda pre 80 godina. ]]> Na drugom mestu nalati se “Skotiš dejli ekspres” sa tiražom od milion i po primeraka, a prati ga “Sandej ekspres” sa milion i dvesta hiljada primeraka.

Pravda u svom izdanju 17. juna 1939. godine piše i o nizu ekspedicija naučnika iz Srednje Evrope koji izučavaju dosad neistražene predele Srednje Afrike.

Jedna ekspedicija obilazi Keniju, druga okolinu jezera Viktoria, a treća belgijski Kongo

.

Planirano je da se sve tri ekspedicije sastanu na Kongu, čiji će gornji tok ispitati stručnjaci za reke, piše Pravda.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

Istog dana list Vreme piše o novoj pomorskoj katastrofi koja je zadesila francusku mornaricu.

Naime, “Feniks”, sumaren, odnosno podmornica prvog reda zaronila je juče ujutru sa 71 članom posade i od tada joj se gubi svaki trag.

Podmornica je nestala kod Sajgona u Indokini, a na pronalaženju sumarena angažovano je nekoliko pomorskih jedinica i aviona.

Pravda takođe prenosi i neobičnu priču o zatvorenicima u Kanzasu koji su podigli pobunu i izneli zahteve da nose svileno odelo i da večeru dobijaju u postelji.

Ovi zatvorenici koji preko dana rade u rudnicima uglja, pokrenuli su masovni štrajk i pokrenuli pregovore sa svojim čuvarem u rudniku.

Direktor ove ustanove odbio je da prihvati njihove zahteve i pozvao policiju, te su se pobunjenici četiri sata kasnije predali, piše Vreme.

Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

]]>
Mon, 17 Jun 2019 12:31:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43356/novine-pre-80-godina-imale-milionski-tiraz.html
Tramp optužio Njujork tajms za virtuelnu izdaju http://nuns.rs/info/news/43344/tramp-optuzio-njujork-tajms-za-virtuelnu-izdaju.html Američki predsednik Donald Tramp optužio je list Njujork tajms za „virtuelni čin izdaje“ jer je preneo da su SAD povećale digitalne upade u rusku električnu mrežu. ]]> „Ti promašeni iz Njujork tajmsa su upravo smislili priču da su SAD znatno povećale hakerske napade na Rusiju. To je virtuelni čin izdaje“, naveo je Tramp na Tviteru dodajući velikim slovima da je to netačno i da je su novinari lista korumpirani i neprijtelji naroda.

Njujork tajms, koji redovno objavljuje istraživačke članke koji ne idu na ruku Trampu, često je meta izliva besa amerikog predsednika na medije.

List je u subotu preneo da američka vlada povećava digitalne upade na električnu mrežu i druge mete u Rusiji kako bi joj uputila upozorenje, pošto sumnja da Moskva to isti čini Vašingtonu.

Prema američkim zvaničnicima koje citira list, Tramp nije bio obavešten o detaljima te operacije.

Pentagon i obaveštajne službe su oklevale da obaveste Trampa u strahu od njegove reakcije i mogućnosti da to američki predsednik pomene nekim stranim zvaničnicima kao što je o jednoj osetljivoj operaciji u Siriji govorio pred nekim ruskim zvaničnicima, dodao je Njujork tajms.

]]>
Mon, 17 Jun 2019 10:07:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43344/tramp-optuzio-njujork-tajms-za-virtuelnu-izdaju.html
Pišemo tekstove na postulatima Danasa i N1 http://nuns.rs/info/news/43343/pisemo-tekstove-na-postulatima-danasa-i-n1.html Povodom teksta „Ličnim uvredama na nezavisno novinarstvo“, objavljenog u štampanom izdanju i na sajtu dnevnog lista „Danas“, ovim putem ukazujemo na brojne netačne navode i maliciozne konstrukcije o radu Medijske mreže Antidot, koje nisu činjenično utemeljene. ]]> Kao prvo, netačno je da je Antidot, umesto da pokaže Hardingov izveštaj, sadržaj prezentovao pozivajući se na reči Bogoljuba Pješčića. Kao što se iz Antidotovog teksta jasno može videti, Pješčić je pomenut samo kao osoba koja je prva javno potvrdila postojanje Hardingovog izveštaja. Novinari istraživačkog tima Antidota imali su uvid u nacrt Hardingovog izveštaja, i u tekstu se pozivaju na sadržaj istog, čija kredibilnost je potvrđena iz više izvora.

Takođe, o sadržaju Hardinogov izveštaja pisao je i Brent Sadler kako u pismu Gregu Bajčmenu, potpredsedniku CNN, tako i u ostavci koju je uputio rukovodstvu investicionog fonda „BC Partners“ i Draganu Šolaku, kao predsedniku UO „United Group“.

Treći izvor u istraživanju Antidota bila je analiza uređivačke politike TV N1 koju je 2016. godine sačinio Medijski arhiv Ebart. Dakle, egzaktno se može utvrditi da je autorka teksta objavljenog u dnevnom listu „Danas“ napisala neistinu kada je ustvrdila da se Antidot u svom istraživanju pozvao samo na reči Bogoljuba Pješčića, prenebregavajući tri ključna izvora koja su precizno navedena u samom istraživanju. Sva tri izvora ponavljaju glavnu tezu Antidotovog teksta, iznetu u zaključku studije Medijskog arhiva Ebart, da informativni program TV N1 pati od „smanjene objektivnosti“.

Pored neistina u pogledu izvora na koje se Antidot poziva, autorka „Danasa“ istraživanje Antidota proizvoljno kvalifikuje kao „kampanju“ i „pokušaj diskreditacije TV N1“, ne navodeći pri tome ni jedan jedini netačan podatak ili informaciju koju je objavio Antidot. Umesto toga, za tekst se proizvoljno kaže da je konfuzan, a kao dokaz se navodi ničim potkrepljen utisak autorke da se u istraživanju „skače sa teme na temu“. To se posebno odnosi na deo o anatomiji hajke vođene protiv kompanije „Telekom Srbija“, gde je kroz analizu sadržaja jasno prikazano kako je proizvodnjom lažnih vesti, izvrtanjem činjenica i manipulacijama, u dužem vremenskom periodu dezinformisana javnost, a sve za račun i u korist kablovskog operatera SBB.

U tom delu teksta, zvanične tviter objave i izjave javnih aktera, nisu korišćene kao nekredibilni izvori informacija Antidotovih saznanja, kako autorka to maliciozno imputira, već su navedene izjave i objave korišćene kao ilustrativni primeri hajke, vođene protiv kompanije „Telekom Srbija“. Sama činjenica da je novinarka „Danasa“ kao sagovornike pozvala „novinare“ koji su svi do jednog učestvovali u hajci protiv Telekoma, koju je Antidot razotkrio, a od kojih se pojedini nalaze i u sudskom sporu protiv naše mreže, jasan je dokaz da upravo tekst o „kampanji protiv nezavisnih medija“ predstavlja deo kampanje protiv Medijske mreže Antidot.

Zašto se u tekstu novinarke „Danasa“ in extenso citira tvrdnja redakcije N1 o tome kako „vlast na svaki način hoće da uguši N1“, kada tekst Antidota uopšte ne dolazi iz tog domena? Sporni tekst je eventualno sporan jer je kritičan, a kritičan je jer se zasniva na istim onim postulatima na koje se pozivaju i „Danas“ i N1: činjenice, kritičko izveštavanje i javni interes. Uprkos pritiscima i naručenim kampanjama, glavno oružje Antidota i ubuduće će ostati samo istina i na proverenim činjenicama zasnovano nezavisno istraživanje.

Autor je glavni i odgovorni urednik Medijske mreža Zapadnog Balkana Antidot

]]>
Mon, 17 Jun 2019 10:05:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43343/pisemo-tekstove-na-postulatima-danasa-i-n1.html
Komentar redakcije - Uputstvo za upotrebu reagovanja i demantija http://nuns.rs/info/news/43340/komentar-redakcije---uputstvo-za-upotrebu-reagovanja-i-demantija.html Redakcija portala GMinfo u poslednjih nekoliko meseci često je u prilici da stranačka saopštenja i reagovanja, žargonski rečeno, baca u koš. To znači, poštovani čitaoci, ali i pisci tih saopštenja i reagovanja, da to što ste nam poslali nećemo da objavimo. ]]> Zašto? Zato što ne ispunjava standarde koje je ovaj portal postavio. Zato što se u njima ne poštuju etika i kultura javne reči. Zato to je našim političarima nedostatak osnovne, opšte i političke kulture pravilo, a ne izuzetak. Zato što ne znaju, ili neće da znaju, razliku izmedju političke razmene argumenata i prostačke razmene uvreda i vredjanja političkih protivnika.

U košu su završavala saopštenja i reagovanja kako vladajućih, tako i opozicionih stranaka. Pa nas je tako vlast optuživala da smo opozicioni, a opozicija da smo vladajući medij. A mi smo samo želeli da naš portal zaštitimo od ekspanzije prostakluka u medijima, za koji je, da se ne lažemo, najodgovornija vladajuća stranka.

Često smo u dilemi da li da, ipak, objavimo ta i takva saopštenja. Ponekad, kao što smo to u petak 14. juna uradili, progutamo žabu, i „pustimo“ nešto takvo. Jer procenimo da je interes javnosti da zna ko su i kakvi akteri na političkoj sceni jači od interesa našeg portala da sačuva minimum kulture i dostojanstva, pre svega, te iste javnosti, koja nije zaslužila da čita takve prostote.

Čvrsto smo rešeni da ne dozvolimo zagađenje našeg portala, a time i mentalnog zdravlja naših čitalaca, te ćemo i ubuduće sve ono što po našoj proceni prevazilazi granice dobrog ukusa, „bacati u koš“.

Političkim akterima, i pozicije i opozicije, koji takva saopštenja pišu, poručujemo da nismo ničiji, da ćemo voditi računa o svakoj reči i rečenici, i da ćemo isključivo u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i Kodeksom novinara Srbije zaštiti GMinfo od toga da nas pretvore u neki od tabloida koji zagadjuju naš javni prostor.

Nećemo da ih edukujemo o odnosima sa javnošću i dobrom praksom, zakonskim osnovama za demantije i reagovanja. Mi zakon dobro znamo, i dalje ćemo čuvati našu nezavisnost i pravo da isključivo mi odredjujemo koji je sadržaj od javnog interesa za vas, poštovani čitaoci.

A kad se političari ljute zašto im ne objavljujemo neprimerene sadržaje koje pišu, poručujemo im da se malo obrazuju i informišu o pravilima za odgovore i reagovanja.

]]>
Mon, 17 Jun 2019 09:50:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43340/komentar-redakcije---uputstvo-za-upotrebu-reagovanja-i-demantija.html
NIN: Telekom ne isplaćuje dividende jer je kupovao kablovske operatore http://nuns.rs/info/news/43352/nin-telekom-ne-isplacuje-dividende-jer-je-kupovao-kablovske-operatore.html Teško će iko uspeti da ubedi oko 4,8 miliona građana Srbije, koji poseduju besplatne akcije Telekoma Srbija, da postoji neki drugi razlog što ove godine neće dobiti ni dinar na ime dividende od dobiti iz 2018, od onog da je "njihove" pare neko već potrošio na kupovinu Kopernikus tehnolodžija, Avkoma, Radijus vektora i još nekoliko manjih kablovskih operatora, piše u ovonedeljnom broju nedeljnik NIN. ]]> "Za njihovu je kupovinu do sada najprofitabilnija državna kompanija krajem prošle i početkom ove godine potrošila više od 300 miliona evra – Kopernikus je plaćen 195 miliona, Radijus vektor 108 miliona, a Avkom 12,5 miliona evra", podsetio je taj nedeljnik.

 Navedeno je da će i država, kao većinski vlasnik Telekoma, koja poseduje 58 odsto akcija, ove godine ostati uskraćena za četiri-pet milijardi dinara.

Telekom je, kako piše NIN, godinama unazad "lavovski" deo profita uplaćivao u državnu kasu, a 2016. "častio" je državu sa rekordnih 8,9 milijardi dinara. Za četiri godine, od 2014. do 2017. Telekom je u vidu bruto dividendi akcionarima državi i građanima isplatio skoro 40 milijardi dinara ili više od 330 miliona evra.

"Za 4,8 miliona građana, od kojih većina poseduje po 31 akciju, ima još loših vesti", ukazuje nedeljenik i navodi da iz dobro obaveštenih izvora bliskih Vladi Srbije i upravi Telekoma NIN saznaje da je već izvesno da ni naredne godine, a po svemu sudeći ni 2021. neće biti isplate dividende.

Vlada Srbije je, kako se ističe, odustala od zahteva da Telekom više od polovine ostvarenog profita uplati u budžet, a Nadžorni odbor kompanije predložio je Skupštini akcionara, u kojoj država ima većinu, da na sednici 26. juna donese odluku da sav profit ostane na računima Telekoma kao neraspoređena dobit.

Izvori NIN-a otkriju da je strategija Vlade i Ministarstva finansija da se narednih par godina ne isplaćuje dividenda Telekoma, dok se nivo duga ne smanji na podnošljiviji nivo.

 

"U godini u kojoj se Vlada Srbije hvali najvećom realnom stopom rasta bruto domaćeg proizvoda u poslednjih 10 godina od 4,3 odsto, poslovni prihodi Telekoma su povećani za manje od jednog procenta, sa 88,2 na 88,7 milijardi dinara. Prihodi su, dakle, rasli upola sporije od potrošačkih cena, a da zlo bude veće, zbog osetnog povećanja poslovnih rashoda (sa 75,9 na 79,8 milijardi) neto dobit je smanjena za više od 30 procenata, sa 14,5 na 10,2 milijarde dinara", piše NIN.

 Dodaje se da je konsolidovani neto dug Telekoma (sa zavisnim kompanijama u Crnoj Gori i BiH) je skoro udvostručen, na oko 770 miliona evra, dok je pre samo godinu, dve bio ispod 400 miliona evra (48 milijardi dinara).

Pogoršan je i "odnos zaduženosti" koji pokazuje da je neto dug na kraju 2018. bio oko 2,55 puta veći od dobiti pre oporezivanja, amortizacije i kamata (EBITDA), dok je 2016. bio 1,08 puta, a godinu dana kasnije 1,15 puta veći od EBITD-a, navodi nedeljnik i ističe da takav dramatičan rast duga ne može biti ništa drugo do posledica odluke Telekoma da se kod poslovnih banaka zaduži za više od 500 miliona evra zbog kupovine kablovskih operatera.

U odgovorima koje je Telekom Srbija dostavio NIN-u, a u vezi sa njihovim finansijskim rezultatima u prošloj godini, tvrdi se, međutim, da kupovina kablovskih operatora nije negativno uticala na ostvareni rezultat.

]]>
Sun, 16 Jun 2019 10:15:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43352/nin-telekom-ne-isplacuje-dividende-jer-je-kupovao-kablovske-operatore.html
Dušan Ostojić: Povlačim se iz građanskog aktivizma i iz novinarstva http://nuns.rs/info/news/43349/dusan-ostojic-povlacim-se-iz-gradjanskog-aktivizma-i-iz-novinarstva.html Odlučio sam da se povučem iz građanskog aktivizma i novinarstva ne toliko zbog straha, već pre svega zbog toga što sam sve manje motivisan da se stalno borim za opšte dobro dok moji sugrađani već godinama uglavnom sede skrštenih ruku, kaže za Danas Dušan Ostojić, građanski aktivista i urednik portala Aleksinac.net kome je krajem maja izgoreo automobil, nakon što je na njemu razbijeno staklo, u unutrašnjost vozila sipan benzin, a potom sve zapaljeno. ]]> Policija je krajem prošle sedmice saopštila da je uhapsila „nalogodavca“ ove paljevine, Aleksinčanina M.K. (46), zbog sumnje da je naveo M.M. (25) da zapali automobil, na osnovu novčanog duga koji je M.M. imao prema njemu. Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu ga je osumnjičilo za podstrekavanje u izvršenju krivičnog dela i odredilo mu pritvor od 30 dana. Prethodno je uhapšen i M.M, koji se sumnjiči da je paljenjem automobila izvršio krivično delo izazivanja opšte opasnosti, a koji bi iz pritvora trebalo da izađe sutra.

Ostojić kaže da nalogodavca poznaje, a izvršioca ne. Nalogodavac je otac mladića I. K. (22) koji je osumnjičen za pokušaj ubistva rukometnog trenera Nenada Đurića (36), a koje su Aleksinac.net i on „javno osvetlili i informacije dostavili i drugim medijima“. Motiv za paljevinu atomobila mogla bi biti „osveta“, ali i „maskiranje“ puštanja iz pritvora I.K. paljevinom automobila, kako se mediji ne bi opet bavili pokušajem ubistva trenera. U slučajevima koji su medijski aktuelni po pravilu se osumnjičenima određuje duži pritvor ili se oni teže puštaju iz njega, a javnost postavlja brojna pitanja, objašnjava.

Naš sagovornik kaže da je zatečen imenom nalogodavca- mislio je da paljevina ima veze sa njegovom poslednjom građansko- medijskom akcijom, protiv protivpravne i štetočinske seče drvoreda u centru Aleksinca. Takođe je „pomalo uplašen“, posebno zbog porodice, jer je reč o ljudima „bliskim kriminalnom miljeu“. Ostaje mu, kaže, da se nada da će institucije raditi svoj posao.

– Ipak, najviše sam rezigniran i pitam se koliko građani opšte „zaslužuju“ da se neko maksimalno angažuje za javni interes i njihovo dobro. Kampanju protiv seče drvoreda u centru Aleksinca na fejsbuku je podrđalo 12.000 ljudi, a na protestu se pojavilo samo nas osmoro. Svi ostali su „imali obaveze“, „zavise od države“ ili „imaju porodicu“- kao da sve to i ja nemam. I za ostale akcije ili istraživanja- od neporavilnog trošenja opštinskog budžeta, do ukazivanja na brojne nepravilnosti u raznim oblastima, nije bilo podrške, već pitanja: što se time baviš i šta će ti sve to? Tek kada se njima lično desi problem od strane institucija, zovu i Aleksinac.net i mene da na to ukažemo. A posle svega, na izborima, SNS odnese ubedljivu pobedu, a naša opcija ne pređe ni cenzus- kaže Ostojić.

On dodaje da je njegova odluka o povlačenju iz građanskog aktivizma i novinarstva, ipak- privremena. Portal Aleksinac.net neće biti ugašen već „prebačen“ na druge ljude, koji se neće baviti istraživačkim novinarstvom već „lakšim temama“. Ukoliko se situacija u društvu, medijima, Aleksincu i njegovom okruženju bude promenila, moguće je da će se on opet aktivirati, za „opšte dobro“.

]]>
Sun, 16 Jun 2019 10:12:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43349/dusan-ostojic-povlacim-se-iz-gradjanskog-aktivizma-i-iz-novinarstva.html
Apelacioni sud smanjio kaznu: Vučićević mora da plati Jeremiću 350.000 dinara http://nuns.rs/info/news/43346/apelacioni-sud-smanjio-kaznu-vucicevic-mora-da-plati-jeremicu-350000-dinara.html Pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu, Informer i urednik tog lista Dragan J. Vučićević obavezuju se da plate 350.000 dinara predsedniku Narodne stranke Vuku Jeremiću zbog povrede časti i ugleda, što je manja kazna od one koja je izrečena prvostepenom presudom. ]]>

Podsetimo, prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu, koja je doneta u novembru 2018, ta naknada je iznosila milion dinara.

Jeremić je tužio ovaj tabloid zbog načina na koji je pisao o njemu u vreme predsedničke kampanje.

Sud je presudio da su Jeremiću povređeni čast i ugled konstantnom kampanjom i objavljivanjem neistinih informacija u tabloidu Informer tokom predsedničke trke.

Dragan J. Vučićević je, takođe, obavezan da objavi presudu u celini u Informeru, stoji u presudi Apelacionog suda.

]]>
Sun, 16 Jun 2019 10:09:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/43346/apelacioni-sud-smanjio-kaznu-vucicevic-mora-da-plati-jeremicu-350000-dinara.html