NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html Udruženja: Nismo tražili informacije nego odgovornost http://nuns.rs/info/statements/37695/udruzenja-nismo-trazili-informacije-nego-odgovornost.html Novinarska i medijska udruženja obaveštavaju javnost da na sastanku Koordinacione grupe za saradnju sa medijima i Tima za dijalog, održanom juče, nisu “zahtevala informacije” o slučaju Južnih vesti, kako se danas navodi u saopštenju Vlade Srbije, već su odlučno tražila da se ovaj problem hitno reši. ]]> Predstavnici NUNS-a, NDNV-a, Asocijacije medija, ANEM-a, Lokal presa i AOM-a u Timu za dijalog na sastanku su oštro reagovali na zloupotrebe Poreske službe u slučaju kontrole preduzeća koje je osnivač Južnih vesti, što se u Vladinom saopštenju ne pominje.
Udruženja i asocijacije se ne slažu da je kontrola sprovedena u skladu sa zakonom, kako tvrde predstavnici Koordinacionog tela, već su zahtevali, na osnovu jakih argumenata, da odgovornost snose direktor Poreske uprave u Nišu i postupajući poreski inspektori.
Novinarska i medijska udruženja će u nastavku dijaloga sa Vladom insistirati na razrešenju slučaja Južne vesti, s obzirom na činjenicu da ovaj presedan može da bude korišćen za dalje gušenje medija i medijskih sloboda.
Beograd-Novi Sad-Niš-Kragujevac, 17. avgust 2018

Nezavisno udruženje novinara Srbije
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Asocijacija medija
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija
Asocijacija Lokal pres
Asocijacija onlajn medija
]]>
Fri, 17 Aug 2018 16:28:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/37695/udruzenja-nismo-trazili-informacije-nego-odgovornost.html
Sejdinović: Vlast da ostavi medije na miru i već je dovoljno http://nuns.rs/info/news/37693/sejdinovic-vlast-da-ostavi-medije-na-miru-i-vec-je-dovoljno.html Vlada ima mogućnost da poboljša stanje na medijskoj sceni, imaju alate, a dovoljno bi unapredili medijsku scenu i samo da je malo ostave na miru - to bi bio veliki pomak, rekao je predsednik NDNV Nedim Sejdinović, govoreći o današnjem sastanku predstavnika novinarskih i medijskih udruženja i Koordinacionog tela u zgradi Vlade Srbije. ]]> Šest novinarskih i medijskih udruženja predalo je danas zahteve Vladi Srbije u kojima navodi da od ispunjenja tih zahteva zavisi i njihovo učešće u izradi medijske strategije i davanje legitimiteta tom dokumentu. Zahtevi su predati na sastanku predstavnika novinarskih i medijskih udruženja sa Koordinacionim telom za saradnju sa medijima Vlade Srbije.

Sejdinović je u Danu uživo rekao da su udruženja izašla sa konkretnim zahtevima šta konkretno treba da se uradi kako bi medijska scena, na kojoj je, kako je rekao, jako loša situacija, bila makar malo unapređena.

Kroz 13 zahteva iznet je veliki kompleks problema sa kojima se savakodnevno suoačava medijska scena, kaže Sejdinović.

“Ukazali smo da dok mi vodimo dijalog, istovremeno se pogoršava stanje na medijskoj sceni, primer toga je i slučaj Južnih vesti”, rekao je on.

Jedan od glavnih zahteva je i promena odnosa političara prema medijima, dodao je.

"Tražili smo da se preduzmu neki koraci na poboljšanju medijske scene, jer ako hoće to i mogu, vlast je glavni generator problema, i da nam predoče šta su po našim zahtevima i učinili", rekao je Sejdinović i dodao da se stekao utisak da je predstavnicima Koordinacionog tela “apsolutno jasno o čemu govorimo”.

Dodao je da su udruženja u razgovoru sa Anom Brnabić dobila čvrsta uveravanja da vlada želi da medijsku scenu promeni na bolje, i ne samo zbog želje da iz Brisela dobije bolju ocenu.

“Ali ako shvatimo da ne postoji političa volja i da (dijalogom) samo dajemo legitimitet za izradu Medijske stategije, mi ćemo od tog posla odustati,“ kazao je.

“Nisam siguran i uveren da vlada zaista želi da promeni stvari, ali nekada se u politici neke stvari donose pod pritiskom, i mi verujemo da proaktivnim stavom možemo da učinimo barem nešto za medijsku scenu”, dodao je on.

Kako je naveo, ako udruženja nastave dijalog i paralelno rešavaju tekuće probleme i ne bude opstrukcija “možda nešto i bude urađeno”.

"Možda ćemo se i povući (iz dijaloga), ali lopta je u dvorištu vlade, imaju mogućnosti da nešto promene, imaju alate, a dovoljno bi unapredili medijsku scenu samo da je malo ostave na miru - to bi bio veliki pomak”, zaključio je on.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 12:39:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37693/sejdinovic-vlast-da-ostavi-medije-na-miru-i-vec-je-dovoljno.html
Trampov „prljavi rat“ protiv medija izazvao žestok odgovor http://nuns.rs/info/news/37692/trampov-prljavi-rat-protiv-medija-izazvao-zestok-odgovor.html Više od 300 medija širom Amerike odazvalo se pozivu dnevnog lista Boston Gloub da se suprotstave Trampovom „prljavom ratu“ protiv novinara. ]]> Američki predsednik uporno tvrdi da vodeći mediji šire „lažne vesti“ i da su novinari „neprijatelji naroda“.

Stručnjaci Ujedinjenih nacija upozorili su da takva retorika ugrožava bezbednost novinara.

Uredništvo dnevnika Boston Gloub je prošle nedelje najavilo da će 16. avgusta objaviti uvodnik o „opasnostima napada Trampove administracije na novinare“ i pozvalo sve medije da učine isto.

Pozivu se odmah odazvalo oko 100 medijskih kuća, a u međuvremenu je taj broj narastao na 300 nacionalnih i lokalnih medija širom zemlje. Uključili su se međunarodni mediji, poput londonskog Gardijana.

Šta je objavljeno u uvodnicima?

-Boston Gloub je u članku pod naslovom „Novinari nisu neprijatelji“ ukazao da je sloboda štampe više od 200 godina jedna od temeljnih američkih vrednosti

-Njujork Tajms je izabrao naslov „Slobodna štampa ne može bez vas“ i nazvao napade „opasnim po krvotok demokratije“. Ispod teksta su citati iz desetak drugih medija

-Njujork Post, desno orijentisani tabloid, odgovorio je na Gloubov poziv naslovom „Ko smo mi da se ne složimo“ u kome piše: „Frustrira nas što svaki put kad objavimo neprijatnu istinu moramo da se opravdavamo da ne širimo lažne vesti, ali novinarstvo nije izbor za mis. Sve što možemo je da nastavimo da izveštavamo“. Na kraju teksta, međutim, stoji: „Hoće li se posle ovoga nešto promeniti? Neće ni za mrvicu“

-Filadelfija Enkvajerer je podsetio da je taj grad kolevka američke demokratije: „Ako mediji moraju da strahuju od odmazde, kazne ili sumnjičenja zbog nepopularnih stavova ili informacija, onda ni ova zemlja ni ovaj narod nisu slobodni“

Konglomerat Meklači je objavio uvodnik u 30 novina koje poseduje, uključujući Majami Herald, u kome se ukazuje da mediji retko govore u jedan glas, ali da su sada primorani na to. „Neprijatelji naroda je termin kojim su nacisti opisivali Jevreje, a Josif Staljin svoje žrtve“

Kampanji se pridružio i Kapital-Džurnal iz Topeke, koji je za Trampove napade rekao da su „zlokobni i destruktivni“ i da „moraju da prestanu“. Ovaj list je bio jedan od retkih koji je podržao Trampa tokom izborne kampanje 2016.

Činjenica da je Tramp dobio izbore uprkos tome što ga većina ostalih medija nije podržala baca sumnju na učinak Gloubove kampanje.

Kampanja je naišla i na kritike.

Tom Tradap, urednik konzervativnog portala Townhall.com, nazvao je Gloubov apel „jadnim pokušajem da stvori utisak da je ta novina bitna“ i napisao: „Nemam nameru da bilo kome naređujem šta da misli ili šta da radi, ali 16. avgusta neću potrošiti ni centa na novine, a pretpostavljam ni mnogi drugi“.

Vol Strit Džurnal je odbio da učestvuje. U ranije objavljenom tekstu, Džejms Friman je napisao da Tramp ima pravo na slobodu govora i da je Gloubova inicijativa u suprotnosti sa principima za koje se navodno zalaže.

Šta misli američka javnost?

Anketa koju je u utorak sproveo Univerzitet Kvinipijak pokazuje da 51 odsto republikanskih glasača veruje da su mediji „neprijatelji naroda, a ne važan element demokratije“. a da 52 odsto nije zabrinuto što Trampovi napadi mogu dovedu do nasilja nad novinarima.

Ukupno oko 65 odsto svih glasača smatra da da su mediji važni za demokratiju, ukazuje anketa.

Anketa Ipsosa, sprovedena početkom avgusta, dala je slične rezultate. Ona je, međutim, pokazala i da 23 odsto republikanaca i približno svaki osmi Amerikanac smatraju da je Tramp trebalo da zabrani glavne medije kao što su CNN, Vašington Post i Njujork Tajms.

Da li je bilo fizičkih napada na novinare?

Tramp je mnogobrojnim tvitovima svakako povećao pritisak na glavne medije.

Natpis na sliciTrampa često optužuju da podstiče napade na novinare

Tviter arhiva pokazuje da je dosad 281 put upotrebio termin „lažne vesti“.

Kada o tome govori na mitinzima, neki novinari se osećaju ugroženim i izbegavaju da uđu u prostor namenjen reporterima.

Na predsedničkom mitingu na Floridi u junu, CNN je snimio kako Trampove pristalice psuju i vređaju novinare. Voditelj Džim Akosta je na Tviteru pustio i video snimak koji sadrži neprimerene reči.

U januaru je jedan čovek uhapšen zato što je telefonom pretio osoblju CNN, pominjući „lažne vesti“.

Izdavač Njujork Tajmsa A. G. Salcberger se u julu privatno sastao sa Trampom i upozorio ga da njegove reči „doprinose pretnjama novinarima i mogu da dovedu do nasilja“.

Međutim, najveći deo Gloubove kampanje je o slobodi štampe, a nasilje se u uvodniku i ne pominje.

Neki su, međutim, podsetili na nedavno višestruko ubistvo novinara dnevnika Kapital Gazet u Merilendu.

Ovj napad, kao i ubistvo dva novinara u Virdžiniji tokom izveštavanja uživo – koje se desilo pre nego što je Tramp izabran – iskorišćeni su kao primeri rizika profesije, iako su napadači u oba slučaja imali lične motive.

]]>
Fri, 17 Aug 2018 12:36:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37692/trampov-prljavi-rat-protiv-medija-izazvao-zestok-odgovor.html
Zahtevi novinarskih i medijskih udruženja koordinacionom telu Vlade Srbije za saradnju sa medijima http://nuns.rs/info/news/37691/zahtevi-novinarskih-i-medijskih-udruzenja-koordinacionom-telu-vlade-srbije-za-saradnju-sa-medijima.html Uprkos izričitom stavu premijerke Ane Brnabić da apsolutno postoji politička volja da se poboljša situacija na medijskoj sceni, to se, od početka dijaloga sa Vladom Srbije i saradnje na izradi nove medijske strategije, u praksi još nije dogodilo. Stanje je svakodnevno sve komplikovanije i proizvodi loše efekte po novinare i medije, medijske slobode i pravo građana da budu profesionalno i objektivno informisani. Zato je neophodno da vlast u Srbiji, brzim i efikasnim rešavanjem zahteva predstavnika Tima za dijalog, i na delu pokaže političku volju da se medijska scena dovede u red i unapredi. ]]> Novinarska i medijska udruženja su ušla u obnovljeni proces izrade medijske strategije i dijalog sa Vladom u nadi da će odista moći da doprinesu unapređenju medijske scene, a ne da bi bila deo procesa koji bi služio samo tome da Srbija
dobije bolje ocene međunarodnih organizacija, dok se na medijskoj sceni ništa ne bi promenilo ili stvari bile još gore.
Nismo krili da su ta dva procesa međuzavisna i da nećemo davati legitimitet strateškom dokumentu bez paralelnog rešavanja tekućih problema, pogotovo što je i sam proces izrade strategije prepun problema i kontroverzi.
Izražavamo punu spremnost da u ove procese uložimo sve svoje stručne kapacitete, ukoliko je Vlada odista spremna da promeni odnos prema medijskim slobodama i želi da pronađe najbolje način kako to da formalizuje.
Od Koordinacionog tela zato ubuduće očekujemo snažan angažman i proaktivan pristup, ne samo prema zahtevima Tima za dijalog, već i da i samo konstatuje probleme i nudi rešenja.
Očekujemo da Koordinaciono telo na septembarskom sastanku obavesti Tim za dijalog o tome šta je preduzelo na ispunjavanju sledećih zahteva:

1. Predstavnici vlasti hitno da prestanu da prozivaju, vređaju, omalovažavaju i diskriminišu novinare, medije, novinarska i medijska udruženja, ugrožavaju njihovu bezbednost i proglašavaju ih za neprijatelje društva, „strane agente“ i „izdajnike“. Predstavnici vlasti neprestano da ističu da su kritički mediji i drugačije mišljenje deo demokratskog procesa, i da ih podržavaju;

2. Poreske i druge inspekcije odmah da prestanu da ugrožavaju rad nezavisnih medija, posebno portala Južne vesti i drugih medija koji prolaze kroz slične administrativne probleme zbog svoje uređivačke politike. Poreska uprava, ali i druge inspekcijske službe da obustave aktivnosti koje imaju za cilj gušenje medijskih sloboda. Da se izvrši nezavisna revizija poreskog postupka koji se vodi protiv Južnih vesti i utvrdi odgovornost direktora. Poreske uprave u Nišu i postupajućih inspektora u slučaju kršenja zakona;

3. Da se hitno obustave sudske kampanje protiv medija sa nezavisnom uređivačkom politikom, kao što je to nedavno bio slučaj sa kontroverznom presudom Višeg suda u Beogradu izrečenoj portalu Peščanik, po tužbi ministra Nebojše Stefanovića za povredu časti i ugleda, koja može da ugrozi opstanak ovog medija. Iako je u pitanju prvostepena presuda, važno je da
predstavnici vlasti imaju u vidu da praksa Evropskog suda za ljudska prava kazuje da osobe koje obavljaju javne funkcije treba da trpe viši nivo javne kritike, kao i da je sloboda izražavanja mnogo šira u odnosu na nosioce političkih funkcija. Takođe, i Zakon o javnom informisanju i medijima jasno navodi da je “izabran, postavljen, odnosno imenovan nosilac javne i političke funkcije dužan da trpi iznošenje kritičkih mišljenja, koja se odnose na rezultate njegovog rada, odnosno politiku koju sprovodi, a u vezi je sa obavljanjem njegove funkcije bez obzira na to da li se oseća lično povređenim iznošenjem tih mišljenja”. Da Ministarstvo pravde, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, organizuje seminare za sudije koji sude
medijske sporove, radi usklađivanja sa relevantnom praksom Evropskog suda za ljudska prava u ovoj oblasti;

4. Da se u najkraćem roku rasvetle svi slučajevi napada na novinare i ugrožavanja njihove bezbednosti, pokrenu i u razumnom roku dovrše procesi protiv počinilaca. Da se predstavnici državnih organa (RJT i MUP) u
Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara prema predstavnicima novinarskih i medijskih udruženja u ovom telu i njihovim zahtevima odnose sa dužnim poštovanjem i poštuju odredbe Sporazuma o saradnji i merama za podizanje nivoa bezbednosti novinara. To je i preduslov da se deblokira rad ovog tela, za koje smatramo da ima veliki značaj. Posebno je važno da se do kraja rasvetle i javnosti saopšte podaci vezani za slučajeve napada na novinare koji su izazvali veliku pažnju javnosti, kao što je to slučaj napada 31. maja 2017. godine. Nedopustivo da slučajevi ubijenih novinara nisu do
sada sudski razrešeni;

5. Da vlast hitno obustavi podršku, političku, moralnu i finansijsku, medijima koji kontinuirano krše Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medija, Kodeks novinara Srbije, koji neprestano šire nacionalnu i drugu mržnju, izazivaju paniku i stvaraju atmosferu straha i nasilja u društvu. Očekujemo od državnih organa da oštro i javno osude ovakvu medijsku praksu, kao i da upotrebe ovlašćenja iz Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima protiv nje;

6. Neophodno je da se utvrdi uloga Ministarstva kulture i informisanja u celokupnom procesu medijskih reformi, s obzirom na to da su novinarska i medijska udružeja imala veoma ozbiljne probleme sa resornim ministarstvom. Ministar je nedavno javno uvredio i ponizio novinarska i medijska udruženja i njihove predstavnike u grupi za izradi medijske strategije, čime je ugrozio proces medijskih reformi. Očekujemo da se ubrzano utvrdi odgovornost ministra i državnog sekretara i za ovogodišnje konkurse za medijske sadržaje, koji su u sprovođenju obilovali nepravilnostima, uz osnovane sumnje da su izvršena i ozbiljna krivična dela. Potrebno je utvrditi i odgovornost ministra i državnog sekretara zbog brojnih problema koji su onemogućili prvi pokušaj izrade medijske strategije;

7. Država hitno da preduzme mere koje će omogućiti da novinska agencija Tanjug i Radio-televizija Kragujevac u najkraćem mogućem roku izađu iz nezakonitog položaja, kao i da se sprovedu zakoni u odnosu na završetak
privatizacije Politike, Večernjih novosti i Dnevnika. Smatramo da je potrebno da se Tanjug i njegovi servisi, u skladu sa zakonom i Vladinom uredbom, hitno brišu iz Registra medija;

8. Vlast na svim nivoima hitno da prestane sa diskriminacijom medija u pristupu javnim sredstvima i zaustavi katastrofalnu praksu konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja. U skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, konkursna sredstva trebalo bi da se dodeljuju uz uvažavajunje mišljenja stručnih komisija, sastavljenih od predstavnika relevatnih novinarskih i medijskih udruženja, stručnih i nekompromitovanih osoba. Ovaj proces mora da bude potpuno transparentan i otvoren, da za primarni cilj ima javni interes i i kvalitet ponuđenih medijskih projekata, a ne politička podobnost. Koordinaciono telo i nadležni državni organ trebalo bi, u saradnji sa novinarskim i medijskim udruženjima, da upute dopis
lokalnim samoupravama i podsete ih na njihove zakonske obaveze i smisao konkursnog sufinansiranja javnog interesa u sferi javnog informisanja. Neophodno je i jasno utvrditi koji je državni organ nadležan za zakonitost sprovođenja konkursnog sufinansiranja na lokalnom nivou, s obzirom na dosadašnju praksu međusobnog prebacivanja odgovornosti. Ostala davanja
trebalo bi da prate potpuna transparentnost procesa, jasni kriterijumi i merljivi efekti, u potpunosti u skladu sa zakonom;

9. Koordinaciono telo u najkraćem roku da dostavi predstavnicima Tima za dijalog kompletnu informaciju i taksativni spisak svih izdvajanja javnih sredstava u medijsku sferu od strane institucija javnog sektora u periodu od početka 2016. godine do danas. To se odnosi na izdvajanja po Zakonu o javnom informisanju i medijima, kao i po drugim osnovama, bilo da su u
pitanju javne nabavke ili ugovaranje usluga (promocije, oglašavanje, sponzorstva, istraživanje javnosti, poslovno-tehnička saradnja, produkcija...). Tražimo da ovim izveštajem budu obuhvaćeni najviši državni organi, ministarstva, samostalne organizacije i fondovi u državnom sistemu, državne agencije, organi državne uprave, ustanove sa javnim ovlašćenjima,
državna javna preduzeća i privredna društva sa većinskim državnim kapitalom. U narednom periodu će biti neophodno izraditi i izveštaje o dodeljivanji javnih sredstava medijima na lokalnom nivou;

10. Koordinaciono telo hitno da pokrene postupak izmene podzakonskih akata, prema preporukama novinarskih i medijskih udruženjima, koje će – u sadašnjim zakonskim okvirima – unaprediti sistem konkursnog sufinansiranja, funkcionisanje registra medija i transparentnost trošenja javnih sredstava u medijskoj sferi. Prema preporukama koje vam
dostavljamo u prilogu, potrebno je izvršiti, u skladu sa zakonima, izmenu pravilnika o konkursnom sufinansiranju, doneti uputstvo (nadležno ministarstvo) za bliže definisanje kategorije novčanih davanja koja javni sektor dodeljuje medijima, doneti uputstvo (nadležno ministarstvo) o tome koji podaci moraju da budu javno dostupni u registru medija, kao i mišljenje
kojim će lokalne samouprave podsetiti na obavezu dostavljanja podataka registru;

11. Da se Koordinaciono telo hitno izjasni o lošem radu Saveta REM i pozove ga da svoj rad obavlja u skladu sa zakonom, kao i da se odblokira proces izbora nedostajućih članova REM. Očekujemo da će promenama zakona uloga i položaj ovog tela biti u potpunosti redefinisani, kao i da će se ostvariti diskontinuitet u njegovom radu;

12. Potrebno je da Koordinaciono telo hitno omogući izvršenje rešenja Poverenika za informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i naloži svim organima javne vlasti da izvršavaju svoje obaveze po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Hitno se mora zaustaviti trend da se organi javne vlasti sve više oglušuju o zahteve
novinara i građana, kao i da diskriminišu pojedine medije i novinare, odbijajući bilo kakvu komunikaciju sa njima;

13. Hitno je potrebno u javnu sferu vratiti dijalog o važnim društvenim pitanjima. Vlast je dužna da gaji kritičko mišljenje kao javno dobro, kao i da, posebno u javnim medijskim servisima, pod ravnopravnim uslovima omogući pristup svim akterima političke i društvene scene. Potrebno je odmah, u skladu sa Zakonom o javnim medijskim servisima, omogućiti istinito, nepristrasno, potpuno i blagovremeno informisanje na javnim medijskim servisima, nezavisnost njihove uređivačke politike, nezavisnost izvora finansiranja, zabraniti svaki oblik cenzure i nezakonitog uticaja na rad javnog medijskog servisa, redakcije i novinara, primenu međunarodno priznatih normi i principa, a naročito poštovanje ljudskih prava i sloboda i
demokratskih vrednosti, kao i poštovanje profesionalnih standarda i kodeksa. Neophodno je da se Koordinaciono telo izjasni o događanjima na RTV, od smene urednika i novinara 2016. godine do danas, koji su izazvali veliku pažnju javnosti.

Nezavisno udruženje novinara Srbije
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Asocijacija medija
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija
Asocijacija Lokal pres
Asocijacija onlajn medija

]]>
Thu, 16 Aug 2018 18:48:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37691/zahtevi-novinarskih-i-medijskih-udruzenja-koordinacionom-telu-vlade-srbije-za-saradnju-sa-medijima.html
Obradović: Nismo zadovoljni načinom na koji se Vlada odnosi prema medijima, bez obzira na dijalog http://nuns.rs/info/news/37689/obradovic-nismo-zadovoljni-nacinom-na-koji-se-vlada-odnosi-prema-medijima-bez-obzira-na-dijalog.html "Na neki način je sklopljeno primirje između Vlade i medijske zajednice. Formirana je nova Radna grupa, počelo da se radi na Medijskoj strategiji. Ipak, ono što se dešava sa Južnim vestima je zloupotreba administrativne moći, predstavlja realnu opasnost po svaki medij u Srbiji. Naša očekivanja su limitirana. Želimo da učestvujemo u dijalogu sa Vladom, jer smo svesni da nema medijskog ambijenta bez saradnje sa državom", kaže Vukašin Obradović. ]]> Dodaje da su, sa druge strane, i oni i Vlada u fazi „međusobnog ispitivanja snaga ili čega god“.

„Ne možete da pregovarate sa medijskom zajednicom, da učestvujete u radu Medijske strategije, a da imate takve skandale kao što je konkurs Ministarstva na kome fantomske organizacije dobijaju novac, gde se krše propisi i vrši pritisak na jednu malu, ali veoma važnu redakciju za našu medijsku scenu“, kaže on, dodajući da iz baze NUNS postoji podatak da od 38, čak 18 napada i pritisaka dolazi od strane državnih službenika.

Kaže da je to odnos koji mora da se promeni.

„Vlada će morati da odluči – ili želi da sa nama iskreno razgovara i stvara povoljan medijski ambijent kroz širenje medijskih sloboda i sloboda izražavanja, ili ćemo ući u otvoreni sukob iz koga neće biti koristi ni za koga“, kaže gost N1.

Govoreći o Radnoj grupi za izradu Medijske strategije, kaže da rade skoro dva meseca, ali da je teško reći u kom pravcu će ići.

„U ovom trenutku nismo odmakli dalje od takozvanog prikupljanja mišljenja zainteresovanih snaga. Imamo rok do Nove godine da izađemo sa tekstom nacrta strategije. Ne mogu da budem nezadovoljan tokom i time kako se radi, ali mislim da je mnogo važnije od rada na strategiji, koja tek predstavlja ram za medijske slobode i koja je preduslov za nešto što je mnogo ozbiljnije, a što se tiče konkretnih poteza. Ti konkretni potezi izostaju sa strane Vlade i mi nismo zadovoljni načinom na koji se Vlada odnosi prema medijima, bez obzira na dijalog, i to će biti važna tema“, kaže Obradović.

Ističe da smatra da se strategiji pridaje preveliki značaj u ovom trenutku.

„Pokazujemo i mi i država dobru volju, biće odrađena na ovaj ili onaj način. Mnogo je važnije da li će Vlada ozbiljno shvatiti poruke iz domaće i međunarodne javnosti da mora da proširi stepen medijskih sloboda“, kaže on.

Komentarišući slučaj Južnih vesti, Obradović kaže da „nije preveliki optimista“, iz sopstvenog iskustva i iz onog što se dešava na medijskoj sceni Srbije.

„Na delu je jedna pokazna vežba da natera svaki medij koji iole kritički razmišlja, da mu se poruči da u svakom trenutku može da bude izložen različitim vrstama pritisaka, koji mogu da dovedu i do gašenja. Voleo bih da izađu kao pobednici iz ove bitke, ali plašim se ishoda, jer Vlada bilo koji dogovor koji je kompromis, shvata kao poraz“, kaže.

]]>
Thu, 16 Aug 2018 14:46:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37689/obradovic-nismo-zadovoljni-nacinom-na-koji-se-vlada-odnosi-prema-medijima-bez-obzira-na-dijalog.html
Šef Misije OEBS pohvalio Vučića za podsticanje izrade medijske strategije http://nuns.rs/info/news/37687/sef-misije-oebs-pohvalio-vucica-za-podsticanje-izrade-medijske-strategije.html Predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je danas šefa Misije OEBS-a u Srbiji, ambasadora Andreu Oricija i izrazio zadovoljstvo i zahvalnost zbog doprinosa te Misije reformskim procesima u Srbiji, kroz programske aktivnosti usredsređene na vladavinu prava i ljudska prava, reformu policije, demokratizaciju društva, a posebno na oblast medija. ]]> Predsednik Vučić i ambasador Oricio su razmotrili pitanje reforme u oblasti pravosuđa sa ciljem jačanja nezavisnosti sudstva i unapređenja efikasnosti pravosudnih organa.

Dvojica sagovornika sagledali su napredak u izradi medijske strategije, koja, kroz najbolje primere evropskih iskustava, treba da doprinese unapredjenju medijske atmosfere u Srbiji, navodi se u saopštenju iz kabineta predsednika.

„Ambasador Oricio je pohvalio ulogu predsednika Vučića u podsticanju rada na izradi medijske strategije i rekao da je zadovoljan konstruktivnim pristupom radne grupe, jer se na svakom sastanku ostvari određeni napredak. On je naglasio da će Misija OEBS-a nastaviti da, kroz pružanje saveta u izradi i primeni zakona, deli svoje znanje i iskustvo i tako podrži i pomogne ambiciozne reforme u Srbiji“, saopštili su sa Andrićevog venca.

]]>
Thu, 16 Aug 2018 13:03:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37687/sef-misije-oebs-pohvalio-vucica-za-podsticanje-izrade-medijske-strategije.html
“Zaustavite administrativno uznemiravanje medija“ http://nuns.rs/info/news/37683/zaustavite-administrativno-uznemiravanje-medija.html Nezavisno udruženje novinara Srbije, zajedno sa Nezavisnim udruženjem novinara Vojvodine, Asocijacijom lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres”, Asocijacijom nezavisnih elektronskih medija i Asocijacijom onlajn medija, uputilo je pismo Evropskoj federaciji novinara, Evropskoj komisiji i Delegaciji EU u Republici Srbiji, Misiji OEBS, Savetu Evrope, brojnim drugim međunarodnim organizacijama i stranim ambasadama pismo u kome se skreće pažnja na selektivnu upotrebu pravnih mehanizama i zloupotrebu autoriteta i zakona od strane Poreske uprave Republike Srbije. ]]>

U pismu se posebno apostrofira „slučaj portala Južne vesti“ iz Niša i administrativno uznemiravanje kao model za vršenje pritiska na kritički nastrojene medije. Novinarska i medijska udruženja podsećaju da su poreski inspektori u ovom slučaju preduzeli aktivnosti daleko izvan svog mandata te da su, iako nisu pronađene nepravilnosti izdali nalog da Južne vesti plate skoro milion dinara na osnovu propisa koji se ne primenjuje na privatne medije.

Dodaje se i da reakcija srpske premijerke Brnabić nije bila u duhu puno hvaljene najave da postoji politička volja za rešavanje problema u medijskom sektoru i konstatuje da uprkos javnom obećanju Vlade Srbije da će uložiti napor da reši probleme u medijskoj sferi, do sada nisu primećeni opipljivi rezultati. Naprotiv, zaključuje se u pismu, govor mržnje i neprihvatljivo ponašanje prema novinarima i medijima, čak i od strane državnih službenika, se nastavlja, a analiza baze podataka o napadima i pritiscima NUNS-a, pokazuje da je u 2018. godini do sada bilo 34 incidenata (18 od strane predstavnika države).

U pismu se od brojnih međunarodnih institucija traži da iskoriste svoj autoritet i moć i izvrše pritisak na srpsku vladu da zaustavi neopravdane poreske inspekcije i druge oblike administrativnog uznemiravanja Južnih vesti i drugih medija, njihovih klijenata i članova porodice i da spreči primenu propisa namenjenog javnom sektora na privatni.

„Pozivamo vas da osudite tekuće, sistematsko utišavanje kritičnih medija u Srbiji i pozovite srpske vlasti da poštuju međunarodne konvencije za zaštitu ljudskih prava i slobode izražavanja – a da primer za to daju najviši državni zvaničnici. Srbija mora početi da se pridržava principa slobodnih medija i demokratije koja će omogućiti novinarima da javljaju u javnom interesu, bez straha od gubitka posla ili, na kraju, života“ kaže se na kraju pisma novinarskih i medijskih udruženja.

 

Pismo zabrinutosti u vezi sa administrativnim uznemiravanjem portala Južne vesti

 

Nezavisno udruženje novinara Srbije, zajedno sa Nezavisnim udruženjem novinara Vojvodine, Asocijacijaom lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres”,  Asocijacijom nezavisnih elektronskih medija i Asocijacijom onlajn medija, ponovo skreće pažnju na selektivnu upotrebu pravnih mehanizama i zloupotrebu autoriteta i zakona od strane srpske Poreske uprave u cilju sprečavanja rada medija i nanošenja finansijske i reputacione štete medijima koja ih potencijalno može zatvoriti.

Tokom 2017. godine niz inspekcijskih kontrola nedeljnika  Vranjske i  sve veći politički pritisci, koji su zbog štrajka glađu vlasnika Vukašina Obradovića  izazvali međunarodnu pažnju, doveli su do zatvaranja jedinog nezavisnog nedeljnika na jugu Srbije. Nakon zatvaranja Vranjskih, objavljeno je da inspekcija nije našla nepravilnosti u radu medija.

Slučaj portala Južne vesti  iz Niša još jednom potvrđuje administrativno uznemiravanje kao model za vršenje pritiska na kritički nastrojene medije. Kao što smo vas ranije obavestili,  Južne vesti su bile podvrgnute različitim poreskim inspekcijama u poslednjih pet godina. Poslednja je trajala 6 meseci i bila je neuobičajena po mnogim standardima: uključivala je aktiviranje 14 inspektora koji su pokazali jaku odlučnost i proveli radne dane i vikende u prostorijama medija. Posetili su komercijalne klijente Južnih vesti i osnivača medija Simplicity d.o.o. kako bi proverili zakonitost njihovog poslovanja samo zbog povezanosti sa Južnim vestima.  

Kako su Južne vesti objavile, poreski inspektori su preduzeli aktivnosti daleko izvan svog mandata – uzimali su kopije potpisanih ugovora između Južnih vesti i Delegacije EU u Srbiji, UN-om, OEBS-om i drugim donatorima i pokazivali ih klijentima i članovima porodice, objašnjavajući da je to dokaz da Južne vesti rade za strane službe. Kao rezultat,  ovaj medij je prijavio gubitak komercijalnih klijenata i da su zaposlenih bili pod dodatnim pritiskom članova porodica zbog svog rada.

Po završetku inspekcije, u radu Južnih vesti nisu pronađene nepravilnosti.  To, međutim, nije sprečilo inspektore da izdaju nalog koji obavezuje Južne vesti da plati skoro milion dinara na osnovu propisa koji se ne primenjuje na privatne medije. Južne vesti  su  pokrenule postupak pred  Upravnim sudom, a potom se obratili Poreskoj upravi sa zahtevom za odlaganje isplate do donošenja sudske odluke.  Zahtev je odbijen u neuobičajeno efikasnosnom maniru u roku od jednog dana i ubrzo je usledilo pokretanje  postupka Ministarstva finansija za prinudnu naplatu pre konačne odluke suda.

Uredba koja se navodi u spornoj odluci Poreske uprave zasnovana je na Kataloga radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru koji definiše obaveze glavnog i odgovornog urednika u javnim medijima , a koji se ne primenjuje na privatni sektor.  Posle analize, Transparentnost Srbija je ovo potvrdila i osporila zaključak inspektora da  glavni urednik medija mora da bude u stalnom radnom odnosu u mediju jer nijednim zakonom nije predviđena obaveza medija da imaju u radnom odnosu glavnog i odgovornog urednika, sa punim ili nepunim radnim vremenom.

U odluci Poreske uprave se nalazi još nelogičnih zaključaka o kojima vas, na zahtev, možemo obavestiti, ali poruka je jasna: Južne vesti moraju da plate znatan iznos novca sada, uprkos očiglednim zakonskim propustima u donošenju odluke Poreske uprave koje će verovatno biti poništena na sudu. Pitanje je, međutim, da li će Južne vesti  uopšte postojati kada sud donose odluku.

Pored toga što je nezakonita, implementacija Kataloga rada u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru na rad privatnih medijima otvara vrata mešanju države u rad medija. Ona bi regulisala obavezne uslove koje glavni i odgovorni urednici i novinari u privatnim medijima moraju da ispune, kao i da glavni i odgovorni urednik mora da mora da bude u stalnom radnom odnosu. Ovo bi dovelo do finansijskog kažnjavanja velikog broja malih nezavisnih medija, što bi moglo dovesti do njihovog zatvaranja.

Sve ovo daje osnov za novi alarm i bojazan da takvo tumačenje propisa namenjenog javnom sektoru otvara još jedan mehanizam za kontrolu i kažnjavanje privatnih medija koji su kritični prema vlasti. Mediji koji ne bi bili zatvoreni ili finansijski strogo kažnjeni, bili bi svesni da ih država može zatvoriti ako to želi. U takvim uslovima, sloboda izražavanja i nezavisno novinarstvo ne mogu postojati. Pored toga, reakcija srpske premijerke Brnabić nije bila u duhu puno hvaljene najave da postoji politička volja za rešavanje problema u medijskom sektoru - Brnabić je rekla da sve Južne vesti mogu da urade je da podnesu žalbu i sud će odlučiti. Brnabić se nije osvrnula na pitanje korišćenja propisa namennjenih javnom sektoru  u slučaju privatnih medijima ili činjenicu da poreska inspekcija nije našla nepravilnosti u radu Južnih vesti. Ona je pohvalila efikasnost Poreske uprave i nije komentarisala pokretanje prinudne naplate koja bi mogla da zatvor medij pre konačne odluke suda,  niti skandaloznog ponašanja poreskih inspektora. Brnabić se nije osvrnula ni na činjenicu da su najveći poreski dužnici u privatnim medijima, poput Pink international company, čiji je dug u 2014. godini iznosio skoro 10,5 miliona evra, nisu podvrgnute poreskim inspekcijama niti prinudnoj naplati.

Naprotiv, država ih podržava  sa nezakonitim kreditima.

Imajući sve navedeno na umu, tražimo od vas da iskoristite svoj autoritet i moć i izvršite pritisak na srpsku vladu da zaustavi neopravdane poreske inspekcije i druge oblike administrativnog uznemiravanja Južnih vesti i drugih medija, njihovih klijenata i članova porodice i da sprečite primenu propisa namenjenog javnom sektora na privatni. Država mora da preispita odgovornost državnih službenika i menadžera Poreske uprave koji su doveli do ovog problema i time pokaže svoju posvećenost obezbeđivanju okruženja u kojem mediji i novinari mogu slobodno delovati.

Iako  je Vlada Srbije, pod pritiskom međunarodne zajednice, objavila  da će uložiti napor da reši probleme u medijskoj sferi, do sada nisu primećeni opipljivi rezultati. Govor mržnje i neprihvatljivo ponašanje prema novinarima i medijima, uključujući i od strane državnih službenika se nastavlja. Analiza baze podataka o napadima i pritiscima NUNS-a pokazuje da je u 2017. godini registrovano 62 slučajeva zastrašivanja i pritisaka, 30 od strane državnih službenika, dok je 2018. godine do sada bilo 34 incidenata, 18 od strane predstavnika države. Sudska praksa je i dalje u u suprotnosti sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, sistem državne pomoći se zloupotrebljava i broj malih nezavisnih medija koji su administrativno uznemiravani raste.

Pozivamo vas da osudite tekuće, sistematsko utišavanje kritičnih medija u Srbiji i pozovite srpske vlasti da poštuju međunarodne konvencije za zaštitu ljudskih prava i slobode izražavanja – a da primer za to daju najviši državni zvaničnici. Srbija mora početi da se pridržava principa slobodnih medija i demokratije koja će omogućiti novinarima da javljaju u javnom interesu, bez straha od gubitka posla ili, na kraju, života.

Zahvaljujemo na pažnji i nadamo se da ćete se reagovati. 

 

U Beogradu, 14.08.2018.

Slaviša Lekić                                                                                                                                                                                    Predsednik

Nezavisno udruženje novinara Srbije

 

]]>
Wed, 15 Aug 2018 15:47:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37683/zaustavite-administrativno-uznemiravanje-medija.html
Mržnja koja pokušava da bude medij http://nuns.rs/info/news/37680/mrznja-koja-pokusava-da-bude-medij.html U ratu protiv neistomišljenika, a pre svega protiv “opasnih evropskih vrednosti”, režimski tabloidi ne biraju borbena sredstva, niti mare za potencijalne žrtve, smatraju sagovorni VOICE-a. Kada Srbiji ne preti rušenje ustavnog poretka iznutra ili kada je previše toplo za izmišljanje novih atentata na državni vrh, zaposlenici u tabloidnim medijima uvek u rukavu drže dežurnog neprijatelja – LGBT populaciju. ]]> Osim što služi kao argument u obračunu sa “zlim Zapadom”, LGBT zajednica je i tema koja tabloidima provereno podiže tiraž, zahvaljujuću uvrženoj homofobiji u društvu. Verovatno vođen tim principom Srpski telegraf je početkom avgusta na svom internet portalu Republika objavio opskurni tekst o navodnoj saradnji EU i LGBT pokreta na projektu legalizacije pedofilije.

Iako je još krajem prošle godine jedan od vodećih svetskih portala za otkrivanje lažnih vesti Snopes objavio istraživanje u kojem dokazuje da LGBT organizacije ne podržavaju teoriju o takozvanoj “pedoseksualnosti”, te da je reč o lažnoj vesti, Srpskom telegrafu, mediju koji obara rekorde u kršenju Kodeksa novinara Srbije, to nije predstavljalo prepreku da plasira sporni tekst.

Snopes je takođe u decembru 2017. godine ustanovio da kampanja pod nazivom “Ljubav ne zna za godine”, koja se zalaže za prihvatanje pedofilije kao normalne pojave, i koja se širi internetom, potiče sa sajta 4chan, te da je njen tvorac jedan od homofobnih posetilaca tog sajta, koji je želeo na taj način da diskredituje LGBT zajednicu i njene zahteve za ravnopravnošću.

Članak novinarke Ivane Žigić, objavljen bez provere informacija i relevantnih izvora, samo je kap u moru primera konstantne diskriminacije marginalizovanih grupa i huškanja zarad političkih obračuna i podizanja tiraža, smatraju sagovornici VOICE-a.

Kako kažu medijski stručnjaci sa kojima je VOICE razgovarao, istraživanja su pokazala da socijalnu distancu građani Srbije imaju najpre prema Albancima, a odmah potom prema LGBT zajednici, zbog čega su upravo te dve grupe najlakše mete kada je potrebno skrenuti pažnju javnost sa bitnih društvenih pitanja.

Na to treba dodati i činjenicu da se približava jesenji Prajd, ali i javna rasprava o legalizaciji istopolnih brakova, zbog čega tabloidi računaju na visoku zaradu putem anti-LGBT kampanje, uz diskreditaciju Evropske unije kao bonus.

 

TABLOIDNI EKSPERTI ZA TEORIJE ZAVERE

 

Huškanje društva protiv LGBT zajednice u cilju diskreditacije EU i veće zarade nije strano ni nedeljniku Afera, koji je prvo preneo članak Srpskog telegrafa o tajnoj agendi za legalizaciju pedofilije, da bi potom objavio i intervju sa Sašom Borojevićem, osnivačem srednje škole Artimedia i “savetnikom za medije u međunarodnoj policiji”.

Borojević, čest “analitičar” u domaćim tabloidima, među prvima je aktuelizovao priču o skrivenim namerama Zapada da “ozakoni pedoseksualnost”. U svojim medijskim izlaganjima, Borojević se poziva na lažnu kampanju sa spomenutog sajta 4chan.

Prema rečima Stefana Janjića, istraživača i urednika portala “FakeNews Tragač”, tabloidni listovi uvek mogu da pronađu niz opskurnih sagovornika, priučenih „stručnjaka“, potpuno nekvalifikovanih i diskriminatorno opredeljenih, koji će se usaglasiti sa njihovim tvrdnjama.

–Ne mogu da kažem sa indicijama, jer za indiciju je potrebno da postoji nekakav dokaz, početna hipoteza. Nje ovde nema, niti podataka ili činjenica, ovo je jednostavno mržnja koja pokušava da se ugradi u jedan informativni diskurs, a pri tom ne zadovoljava nijedan od novinskih standarda, od profesionalnosti, objektivnosti ili novinarske pažnje – napominje Janjić.

Mučna borba aktivista u neefikasnom sistemu

Nedugo nakon plasiranja tekstova koji sadrže elemente govora mržnje i diskriminacije, udruženje “Da se zna” je među prvima izdalo saopštenje u kojem negira povezanost bilo koje LGBT organizacije sa lobiranjem da pedofilije postane “društveno prihvatljiva” seksualna orijentacija.

Za predstavnika tog udruženja Stefana Šparavala diskriminacija od strane Srpskog telegrafa i Afere nije novost, već samo nastavak dugogodišnje borbe protiv medija koji žive od mržnje i raspirivanja homofobije.

– Mi smo već imali gomilu problema sa njima. Obraćali smo se Poverenici za zaštitu ravnopravnosti, ali to je nemoguća bitka. Konkretno, Srpski telegraf nema na istoj poziciji glavnog i odgovornog urednika, i onda navodno nema kome da se adresira pritužba. Oni imaju samo glavnog urednika, pa nema ko da se izvini – prepričava Šparavalo prethodna iskustva u borbi sa pravnim začkoljicama. – Obraćali smo se i Savetu za štampu, međutim, to telo je bezubo i nema nikakva ovlašćenja, osim da naloži nekim medijima da objave izvinjenje, ali bez reakcije. Uzmimo u obzir da Srpski telegraf nije član Saveta, tako da to telo nema izvršnu funkciju, sem da opominje, a od toga nemamo vajde – kaže Šparavalo.

On ocenjuje da tekstovi Srpskog telegrafa predstavljaju namerno plasiranje netačnih informacija, prosto zato što homofobija i dalje pije vodu među čitaocima, uvek je atraktivna tema za pisanje i zato što je Srbija većinski homofobična zemlja.

– To su mediji koji žude za klikbejtovima i koji se vode geslom da mržnja i stereotipizacija određenih kategorija stanovništva podiže tiraž. „Uposlenici u medijima“ znaju šta je interesantno publici, pa mislim da je to sve bilo namenski – smatra Šparavalo, uz konstataciju da je dobar deo medija i dalje na tragu senzacionalizma, iako su LGBT prava ušla u “politički mejnstrim” .

Koga briga za profesionalizam i novinarski kodeks?!

Statistika Saveta za štampu pokazuje da uglavnom tabloidi krše Kodeks novinara Srbije kada pišu o temama koje se na bilo koji način dotiču marginalizovanih grupa. Takvi tekstovi su, po pravilu, senzacionalistički, presuđujući i po klišeu negativnih stereotipa, što može imati pogubne posledice u društvu koje ne drži mnogo do medijske pismenosti, poručuju iz Saveta.

Kako se navodi u Izveštaju o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim, štampanim medijima za 2017. godinu, “Srpski telegraf je tradicionalno, gotovo svakog dana, bio rekorder po učestalosti kršenja kodeksa”. U izveštaju se navodi da je reč o listu u kojem se “nagađanja predstavljaju kao činjenice, teške optužbe se objavljuju bez dokaza, a diskriminatorni sadržaji bez ikakvih ograda”.

Predsednica Upravnog odbora Saveta za štampu Zorica Višnjić kaže da je tekst o navodnoj agendi da se pedofilija legalizuje ničim utemeljena teorija zavere, koja sadrži elemente diskriminacije LGBT populacije, ali i govora mržnje prema EU.

– Ako tekst ne nudi nijedan relevantan izvor, a moralo bi ih biti mnogo više, i pruža maglovitu priču bez ikakve svesti o posledicama koje bi ona mogla proizvesti, onda je to čist senzacionalizam – napominje Višnjićeva i dodaje da se “protiv tog zla može boriti kroz izmenu zakonske regulative ili dosledniju primenu postojeće”.

Višnjićeva naglašava da su mediji u Srbiji polarizovani na ozbiljne i tabloidne i da nije novinar svako ko se potpiše ispod nekog teksta i nije medij svako ko se upisao u registar i zauzima deo medijskog prostora.

– Bojim se da se kao društvo sve više pretvaramo u rijaliti-zajednicu, bilo kao akteri ili kibiceri opijeni satisfakcijom da i od nas ima nesrećnijih, neobrazovanijih, netolerantnijih, sa nadom da ćemo i mi naći utabanu prečicu do uspeha. Zato se ovde lako primaju spinovi, teorije zavere i lažne vesti”, zaključuje ona.

 

SAVET ZA ŠTAMPU: NAJČEŠĆE PRIJAVLJIVAN SRPSKI TELEGRAF

 

Od 95 žalbi koje su uručene Savetu za štampu tokom prošle godine, njih 25 podnele su LGBT organizacije. Najviše žalbi podnelo je udruženje Da se zna (14), zatim Gej-lezbejski info centar (10), a jednu žalbu podnelo je udruženje Egal.

Najveći broj žalbi adresiran je protiv tabloida, među kojima je najčešće prijavljivan Srpski telegraf (6), zatim Informer (3) i po dva puta magazini Tabloid i Ekspres. U najvećem broju slučajeva, Komisija za žalbe je izdavala javne opomene – njih 12.

Tabloidi – besni psi bez povoca

Nakon što je Ana Brnabić odabrana za predsednicu Vlade, Srbija je bila predmet pohvala u evropskim medijima, zbog napravljena dva liberalna koraka odjednom – dobila je prvu žena na najvišoj državnoj funkciji, pa još i otvorenu lezbijku. Od tog momenta počinje da se govori o takozvanom pinkwashinguto jest liberalnoj promeni diskursa u zemlji izraženog tradicionalizma.

Međutim, urednik portala FakeNews Tragač Stefan Janjić objašnjava da do suštinske promene nije došlo, već je LGBT zajednica i dalje laka meta za domaće tabloide. Sa druge strane, premijerka je primer povlaštene elite, koju izrazito anti-LGBT mediji tolerišu zarad političkih interesa.

– Ona se spominje u izuzetno pozitivnom kontekstu, uvek otvara neke fabrike, uvek su blagonakloni prema njoj, čak i kada izveštavaju da se negde pojavila sa svojom devojkom. Nasuprot tome, ostatak LGBT zajednice, koji nema tu vrstu zaštite i imuniteta, izložen je najgoroj vrsti medijskog linča koji se ponavlja barem jednom mesečno – kaže Janjić.

Kada je reč o reakciji medijskih udruženja na ugrožavanje manjinskih grupa u tabloidima, Janjić smatra da ona nemaju taj kapacitet da reaguju na svako kršenje profesionalnog Kodeksa, zato što jednostavno na dnevnom nivou postoji barem 20 diskriminatornih tekstova, samo u dnevnoj štampi.

– Sumnjam da bi pomogli sudovi časti u novinarskim udruženjima, iako su mnogi novinari koji rade u tabloidima članovi tih udruženja. Jednostavno, to su elementarno pismeni ljudi, svesni toga šta pišu i koliko je to štetno, kakve će posledice izazvati, ali ipak odlučuju da tu ostanu iz nekakvih interesa – kaže on.

Prema Janjićevoj oceni, s obzirom na to da Savet za štampu ne može da ima neki veliki uticaj na rad tabloida, moć imaju čitaoci, ali je nivo medijske pismenosti strašno nizak. Na pitanje, kakvo je stanje u tabloidima zemalja regiona, on napominje da ne želi da zvuči pretenciozno, ali je komšijska medijska scena znatno pristojnija.

– Nema šanse da će se na naslovnoj strani Dnevnog avaza ili Jutarnjeg lista pojaviti takva psovka kao na naslovnici Informera ili Srpskog telegrafa. Naša scena se unazadila i mislim da je uticala i na čitaoce, na opštu kulturu javnog dijaloga i biće zaista potrebne godine da se popravi. Vi možete da gradite medijski profesionalizam godinama, ali to se može srušiti u jednom danu – zaključuje Janjić.

]]>
Wed, 15 Aug 2018 13:05:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37680/mrznja-koja-pokusava-da-bude-medij.html
Andrejić: U kreiranju lažnih vesti učestvuju, ne samo političari, već i društvene elite http://nuns.rs/info/news/37679/andrejic-u-kreiranju-laznih-vesti-ucestvuju-ne-samo-politicari-vec-i-drustvene-elite.html Svrha produkcije lažnih vesti u Srbiji je da se stvarnost, politička i društvena situacija, dodatno haotizuju, a da onda manipulacija postane lakša, izjavio je FoNetu novinar dnevnog lista Danas Božidar Andrejić. ]]> Da bi se stvarnost, politička i društvena situacija, dodatno haotizovali, precizirao je Andrejić i ocenio da je u haotizovanim procesima lakša svaka manipulacija.

"Stalno stvaranje neizvesnosti, stalno stvaranje brige, izmišljotina za izmišljotinom, zapravo drma društveni kavez", predočio je on i napomenuo "da smo stalno uznemireni, u iščekivanju".

"I onda, šta god se desilo, odlučilo, kakav god se potez povukao, nemamo pravo razmišljanje, niti pravu mogućnost za analizu, jer sutra nailazi neka druga laž, prekosutra druga, i jača je manipulacija", rekao je Andrejić.

On je novinarki Andrijani Milaćević izjavio da su lažne vesti oduvek postojale i bile instrumentalizovane za određene potrebe, ali tvrdi da su ti slučajevi zloupotrebe bili retki.

I profesionalci i građanstvo mogli su da prepoznaju laž, uveren je Andrejić, koji podseća da se svojevremeno govorilo da novinari lažu, ali da su ljudi znali da je reč o pošalici.

Prema njegovim rečima, nove tehnologije i društvene mreže umanjuju odgovornost za izgovoreno, relativizuju i, na neki način, predstavljaju umirenje savesti.

Umesto da nešto uradim, dovoljno je da nešto tvitujem ili nekoga lajkujem, nema akcije, a obezbeđuje anonimnost, obrazložio je Andrejić.

Analitičari kažu da živimo u svetu post-istine, a njemu se čini da živimo u post-svetu, gde je, pod uticajem tih faktora, odgovornost umanjena.

Prosto moramo da se navikavamo da živimo u vremenu laži i da se u njemu snalazimo, naglasio je Andrejić i primetio da je u Srbiji jedna od posledica i potpuni raspad vrednosti.

On misli da u Srbiji laži produkuju svi i precizira da u kreiranju lažnih vesti učestvuju, ne samo političari, već i društvene elite.

To doprinosi daljoj razgradnji moralnih vrednosti, osećaja za istinu, pravdu i odgovornost, rekao je Andrejić, koji smatra da je u osnovi svega neodgovornost, i za poteze i za reč.

On je ocenio da je neodgovornost najveća u medijima i podsetio da se novinarstvo nekada trudilo da dođe do odgovora bar na dva ili tri pitanja, od onih pet, šest…

Novinare danas ništa ne obavezuje, tabloidi, televizije, čak i sa nacionalnim frekvencijama, ispoljavaju toliku neodgovornost da je moguće sve izmisliti i objaviti. Često nekom i podmetnuti, ako je to u interesu nekih struktura, napomenuo je Andrejić.

Imamo ono medija što imamo, a paralelno govorimo o tome da ne znamo ko su osnivači medija, rekao je Andrejić i ocenio da je pogrešno gledati samo moral i profesionalnost novinara.

Čitava društvena struktura je toliko uzdrmana i bojim se da smo u jako gadnom sosu, upozorio je Andrejić, koji ne vidi neki boljitak.

On misli da stvari idu u sve gorem pravcu i odbacuje izgovore da je tako svuda u svetu, "vidi Trampa i slično..."

"Nije reč o tome, već je novinarstvo u profesionalnom i etičkom smislu godinama za nama, više ga nemamo. Retki su primeri da se posao radi čestito, savesno i na adekvatan način", zaključio je Andrejić.

]]>
Wed, 15 Aug 2018 12:36:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37679/andrejic-u-kreiranju-laznih-vesti-ucestvuju-ne-samo-politicari-vec-i-drustvene-elite.html
"Moć imaju čitaoci, ali je nivo medijske pismenosti nizak" http://nuns.rs/info/news/37678/moc-imaju-citaoci-ali-je-nivo-medijske-pismenosti-nizak.html Urednik portala Fake News Tragač Stefan Janjić izjavio je da je LGBT zajednica i dalje laka meta za domaće tabloide, za razliku od predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić, koja je "primer povlašćene elite", koju izrazito anti-LGBT mediji "tolerišu zarad političkih interesa". ]]> "Ona (Ana Brnabić) se spominje u izuzetno pozitivnom kontekstu, uvek otvara neke fabrike, uvek su blagonakloni prema njoj, čak i kada izveštavaju da se negde pojavila sa svojom devojkom. Nasuprot tome, ostatak LGBT zajednice, koji nema tu vrstu zaštite i imuniteta, izložen je najgoroj vrsti medijskog linča koji se ponavlja barem jednom mesečno", rekao je Janjić za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE, www.voice.org.rs).

On je dodao da, kada je reč o reakciji novinarskih i medijskih udruženja na ugrožavanje manjinskih grupa u tabloidima, ona nemaju kapacitet da reaguju na svako kršenje profesionalnog kodeksa, zato što jednostavno na dnevnom nivou postoji barem 20 diskriminatornih tekstova, samo u dnevnoj štampi.

Prema Janjićevoj oceni, zato što Savet za štampu ne može da ima neki veliki uticaj na rad tabloida, moć imaju čitaoci, ali je nivo medijske pismenosti strašno nizak.

Na pitanje kakvo je stanje u tabloidima zemalja regiona, on je rekao da je "komšijska medijska scena znatno pristojnija".

"Nema šanse da će se na naslovnoj strani Dnevnog avaza ili Jutarnjeg lista pojaviti takva psovka kao na naslovnici Informera ili Srpskog telegrafa. Naša scena se unazadila i mislim da je uticala i na čitaoce, na opštu kulturu javnog dijaloga i biće zaista potrebne godine da se popravi. Vi možete da gradite medijski profesionalizam godinama, ali to se može srušiti u jednom danu", kazao je Janjić.

Predsednica Upravnog odbora Saveta za štampu Zorica Višnjić ocenila je da su mediji u Srbiji polarizovani na ozbiljne i tabloidne i da nije novinar svako ko se potpiše ispod nekog teksta i nije medij svako ko se upisao u registar i zauzima deo medijskog prostora.

"Bojim se da se kao društvo sve više pretvaramo u rijaliti-zajednicu, bilo kao akteri ili kibiceri opijeni satisfakcijom da i od nas ima nesrećnijih, neobrazovanijih, netolerantnijih, sa nadom da ćemo i mi naći utabanu prečicu do uspeha. Zato se ovde lako primaju spinovi, teorije zavere i lažne vesti", kazala je Višnjić.

]]>
Wed, 15 Aug 2018 10:57:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37678/moc-imaju-citaoci-ali-je-nivo-medijske-pismenosti-nizak.html
Hodanje po minskim poljima etike http://nuns.rs/info/news/37677/hodanje-po-minskim-poljima-etike.html Prema anketi koju je prošle godine sprovela Asocijacija novinara Kosova među svojim kolegama, na pitanje koji faktori utiču na njihov rad, 84 odsto njih je odgovorilo da u potpunosti, veoma mnogo ili delimično taj uticaj imaju njihovi urednici, 44 odsto menadžeri, dok vlasnici medija 42 odsto. ]]> Prema istoj anketi, 14 odsto anketiranih novinara je izjavilo da političari i vladini zvaničnici manje više utiču na njihove napise. Oni su takođe istakli i faktor cenzure, uglavnom od njihovih nadređenih, i autocenzure, kao posledicu političkih ili ekonomskih interesa.

Ako se ovome doda i to da se mediji suočavaju i sa nestabilnom finansijskom situacijom, pošto uglavnom preživljavaju od marketinga, kao i činjenica da su poslednjih godina otvoreni brojni medijski portali, čiji vlasnici obično nisu poznati, onda se postavlja i pitanje, koliko su danas mediji i novinari profesionalni u obavljanju svog posla.Ljavdim Hamidi, glavni urednik dnevnog lista "Zeri" smatra da upravo brojni portali, u kojima radi veoma mali broj novinara, vesti plasiraju na osnovu stavova političara na društvenim mrežama.

"Ako jedan političar uputi optužbu na račun  političkog rivala, članak se objavljuje  neizbalansiran mišljenjem druge strane, i tu dolazi do kršenja standarda, pravila novinarstva na Kosovu", kaže Ljavdim Hamidi.

Serbeze Hadžiaj, urednica na Radio televiziji Kosovo, koja se bavi i istraživačkim novinarstvom, kaže da u svim kosovskim medijima dominira mlađa generacija novinara, što znači da oni nemaju dovoljno iskustva i da često "hodaju po minskim poljima etike".

"Izloženi ne tako dobrim sigurnosnim uslovima na poslu, radeći u neprofesionalnim medijima koji ne poštuju etičke i profesionalne standarde, ovim se novinarima, kako bi zadržali radno mesto, lako manipuliše ili postaju, da tako kažem, produžena ruka vlasnika u službi određenih agendi. Ovo je odlika uopšte medija na Balkanu, gde imamo novinare koji su malo plaćeni, koji imaju malo iskustva i kojima je lako manipulisati", tvrdi Serbeze Hadžiaj.

"Postoji veliki broj novinara kod kojih je Inspekcija rada pronašla da je samo prošle godine 34 novinara radilo bez radnog ugovora. U nekim medijima se kasni sa platama i radi se prekovremeno. To na neki način utiče i na kvalitet članaka koji se objavljuju  kako u štampanim tako i online medijima i TV", kaže Ljavdim Hamidi.

Ljavdim Hamidi ipak smatra da bez obzira na nezadovoljstva, uključujući i razne pritiske i cenzuru uopšte, na Kosovu postoji sloboda izražavanja, za razliku od Serbeze Hadžiaj koja kaže da na Kosovu nema pune slobode medija. Kao problem navodi i činjenicu da mnogi novinari sebe privremeno vide u ovoj profesiji koja im služi samo kao prelaz u neko ministarstvo ili povezivanje sa nekim biznisom u cilju obezbeđivanja većih povlastica.

"I ova oblast dosta cveta na Kosovu. Kao što rekoh ranije, mediji se sastoje od plaćenika koji služe određenim strukturama i to manje više postaje glavna odlika medija na Kosovu. Jer vlast, kao i sve drugo pogađa i medije. Sa određenim udarcima, pritiscima, pretnjama, cenzurom, automatski je smanjila volju i spremnost novinara da idu dalje. Na kraju dana postavlja se pitanje da li je vredelo borbe, svih pretnji i požrtvovanja, ako nisi dobro plaćen, ako nisi zaštićen, ako sutradan izgubiš posao? Znači, puno je stvari koje se kalkulišu u glavi jednog novinara kako bi ušao u rizik obavljanja posla koji je za dobrobit zajednice ili koji iznosi na površinu polaganje računa, zloupotrebe ili druge stvari…", kaže Serbeze Hadžiaj.

U Izveštaju pod nazivom “ Svetski indeks slobode medija”, koji je ove godine objavila organizacija “Reporteri bez granica”, Kosovo zauzima 78 mesto na listi medijskih sloboda, što je napredak za četiri mesta u odnosu na prethodnu godinu.

U ovom Izveštaju se takođe navodi da mediji na Kosovu pate od direktnog i indirektnog političkog mešanja, finansijskog pritiska i preterano koncentrisanog vlasništva.Ljavdim Hamidi ističe da upravo politika koja ima potencijal reklamiranja i biznisi koji su povezani sa politikom, odlučuju koji medij treba da podrže.

"Uglavnom ne podržavaju medije koji su kritični prema vlastima i koji svoj posao rade nezavisno.  S druge strane, imamo i reklame iz budžetskih institucija u medijima. Takođe su i one pod političkim uticajem pošto se rukovode od strane političara. Reč je o ministarstvima, predsednicima opština, itd…", kaže Ljavdim Hamidi.

I pored poteškoća sa kojima se danas suočavaju mediji i novinari, Hamidi smatra da je Savet štampe Kosova znatno doprineo da mediji primenjuju etiku novinarstva.

Nehat Isljami, direktor Saveta štampe Kosova kaže i da je ovaj Savet samo u 2015. godini  doneo preko 100 odluka protiv jezika mržnje i neprihvatljivog  govora.

"Poznato je da su se sa povećanjem broja portala povećale i rublike komentara čitalaca gde je bilo dosta govora mržnje i to iz razloga što su ti portali bili van svake kontrole i osnivali su se u funkciji partijske borbe i klanovskih borbi i interesa raznih grupa i grupacija.

S druge strane, naši članovi od kojih je većina iz portala, našli su za shodno da u potpunosti uklone rubrike čitalaca, ne da bi sprečili ili kršili slobodu izražavanja, već zato što nisu bili u stanju da procesuiraju tako veliki broj kršenja koja su vršena u rubrikama komentara čitalaca", kaže Nehat Isljami.

Isljami ističe da u poslednje tri godine nisu primili ni jednu žalbu kada je reč o govoru mržnje, posebno u odnosu na manjinske zajednice.

Ovaj je Savet tokom 12 godina postojanja doneo odluke za 700 žalbi medija ili novinara. Samo u 2017. godini od 67 primljenih žalbi, donete su odluke za 33 slučaja, a pripremljena su i mišljenja za  34  žalbe protiv medija koji nisu članovi ovog Saveta.

Isljami  podseća da su sankcije ovog Saveta samo moralnog karaktera i da u Evropi samo švedski Savet štampe izriče novčane kazne.

"Ali, mi smo faktički prvi stepen odlučivanja o žalbama u vezi etike, a oni koji nisu zadovoljni našim odlukama ili traže novčanu odštetu idu na sud. I zatim se kao drugi stepen, sudovi bave time.

Međutim, iskustvo nam govori da je većina ljudi zainteresovano da što pre reše nepravdu koja im je učinjena u medijima preko Saveta, jer mi odlučujemo u roku od mesec dana, dok se u sudovima odlučuje i do pet godina", tvrdi Isljami.

Prema Serbeze Hadžiaj, nedovoljna efikasnost kosovskog pravosuđa i to da su izrečene simbolične kazne zbog pretnji novinarima, šalju samo jednu poruku "Pazi se, jer ćeš biti kažnjen".

"Mislim da će to pothranjivati strah, pritisak i autocenzuru u medijima, jer ljudi uviđaju da ne postoji mehanizam koji štiti. Ja mislim da za medije na Kosovu, osim zakona, ne postoji drugi mehanizam koji ih štiti, a ako nema vladavine zakona, onda je veoma teško očekivati da novinari budu bezbedni", kaže Serbeze Hadžiaj.

Kada se izuzmu javni servis Radio televizije Kosovo, koji finansira skupština Kosova, i neki periodični mediji koji su se zatvarali nakon što su njihovi vlasnici postigli svoje političke i poslovne ciljeve, na Kosovu nije bilo značajnijih investicija u medijskoj industriji.

Za razliku od regiona, na Kosovu nema inostranih investicija, što takođe može doprineti ne samo da mediji sigurnije obezbeđuju prihode od reklama, nego da budu nezavisniji od politike i interesnih grupa. I što je najvažnije, izveštavaju slobodno, bez  kalkulacija.

]]>
Wed, 15 Aug 2018 10:55:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37677/hodanje-po-minskim-poljima-etike.html
Kako Poreska uprava kreira uređivačku politiku u medijima http://nuns.rs/info/news/37673/kako-poreska-uprava-kreira-uredjivacku-politiku-u-medijima.html Da li je ikada ikome Poreska uprava blokirala račun preventivno, za iznos od nula dinara, bez da je utvrdila postojanje poreske obaveze ili je Adria medija grupa, izdavač Kurira, jedina firma kojoj je to urađeno u Srbiji? ]]> Da li je Poreska uprava kontrolisala plaćanje poreza i doprinosa u medijima poput Pinka, Studija B i Hepi televizije i šta je tamo otkrila? I da li je u Kuriru na kraju utvrđen bilo kakav poreski dug? Na sva ova pitanja Poreska uprava bila je po zakonu dužna da odgovori Danasu, naložio je pre dve nedelje poverenik za informacije od javnog značaja, nakon što je prihvatio žalbu našeg lista na odluku PU da ove podatke, koje smo od njih tražili još septembra prošle godine, sakrije od javnosti. Ali je i ovog puta Poreska uprava odlučila da ignoriše zakon.

Tako je uprkos taksativno navedenim podacima koje treba da nam dostavi, Poreska uprava u svom novom odgovoru pristiglom prošle nedelje prećutala da li je u Adria medija grupi utvrđen poreski dug, da li je ijednoj drugoj firmi u Srbiji ikada blokirala račun za dug od nula dinara ili samo njima, da li je, ako je kontrolisala Pink, Informer, Novosti, Politiku, Studio B, Hepi televiziju i Srpski telegraf, utvrdila neke nepravilnosti i kako je po njima postupila i kako je postupila u vezi poreskih dugova koje su imali ili imaju Pink, Politika i Novosti, to jest njihovi izdavači.

Ponešto se iz odgovora Poreske uprave ipak može razaznati. Recimo, da je kontrola u AMG-u, izdavaču Kurira, posle više od godinu dana i dalje u toku. Da je PU sprovela terenske kontrole u ostalim navedenim medijima, ali ne i šta je utvrdila i kako su se poreznici u toj situaciji poneli, i možda najbitnije – da je poreska kontrola u Novinama Vranjskim, listu koji je bio oštar kritičar aktuelne vlasti, izvršena po zahtevu Inspektorata za rad Ministarstva rada.

Podsetimo da su Vranjske posle uzastopnih inspekcijskih provera, na kraju ugašene, a da nije utvrđen bilo kakav poreski prekršaj u njima. Štaviše, u februaru prošle godine Poreska uprava je izdala uverenje da Vranjske nemaju nikakav poreski dug, da bi u avgustu u ovaj medij ušla inspekcija rada, a nekih dve nedelje kasnije – ponovo poreska inspekcija i to bez obaveštenja, „jer postoje razlozi za neodložno postupanje i bojazan da bi obaveštavanje umanjilo ostvarenje cilja poreske kontrole“. Na kraju, koliko je poznato, nikakav prekršaj nije utvrđen.

To je bio sada već ustaljeni šablon dejstva Poreske uprave prema medijima kritičnim prema vlasti. Slučaj AMG-a je naročito simptomatičan. Kurir, tabloid koji je često menjao svoju uređivačku politiku, prošlog leta je zauzeo naročito oštar stav prema tadašnjim potezima vlasti, pa je tokom juna predsednik Srbije Aleksandar Vučić čak 18 puta bio glavni akter na naslovnoj strani, uglavnom u negativnom kontekstu. Već 6. jula usledila je blokada računa Kurirovog izdavača, uz obrazloženje da postoji opasnost da AMG „osujeti, onemogući i učini neefikasnim naplatu poreza“ koji u tom trenutku nije bio utvrđen i za koji će se ispostaviti da ne postoji.

Koliko je poznato, to je prvi i jedini put da je država blokirala račun nekom pravnom licu koje nije imalo nikakav poreski dug.

Usledile su još oštrije naslovnice Kurira kada predsednik Srbije prelazi put od „diktatora“ (8. jul), „lešinara“ (9. jul) do „lažovčine i očajnika“ (26. jul). Međutim, u isto vreme i Kurir prelazi put od novine koja može da isplaćuje plate radnicima, do novine koja to ne može.

Suočen sa blokiranim računom, nemogućnošću da plaća štampu, distribuciju i zarade, Kurir odustaje od kritičkog tona. Posle tri meseca u kojima predsednik države Aleksandar Vučić nijednom nije bio na naslovnoj strani, Poreska uprava odlučuje da Kuriru odblokira račun. Firma nastavlja da normalno radi, ali kao što sada vidimo, uz stalni nadzor poreznika.

Poreska uprava se tako pokazala fantastično efikasnim metodom gašenja kritičke misli. Dva puta je usmerila svoju silu ka medijima koji nisu imali nikakav poreski dug i oba puta bila uspešna. Sada je nišan okrenula ka trećem.

Južne vesti su upravo obelodanile da je Poreska uprava provela šest meseci u njihovim prostorijama tražeći neki prekršaj, ali ne našavši nijedan. Međutim, kao i u slučaju Kurira, to što nema prekršaja ne znači da nema ni kazne.

Ovog puta, poreski inspektori su utvrdili da Predrag Blagojević, glavni urednik Južnih vesti, najvažnijeg nezavisnog medija na jugu Srbije, nije stalno zaposlen u tom mediju. Da bi Južne vesti zbog toga mogle biti kažnjene, valjalo je pronaći neko obrazloženje, a ovog puta je nađeno u uredbi Vlade Srbije koja se zove „Katalog radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru“.

„Na osnovu preciznog spiska obaveza glavnog urednika državnog medija, inspektorke su zaključile da sve to mora da obavlja i urednik u privatnom mediju. A kako je, po njihovom mišljenju, za ispunjenje svih pobrojanih obaveza uredniku potrebno puno radno vreme, samim tim on mora da bude u radnom odnosu“, navode Južne vesti obrazloženje Poreske uprave, kako je preneo N1.

Kazna – milionska, jer Južne vesti sada moraju da plate poreze i doprinose za glavnog urednika za period od osnivanja tog portala 2010. do danas, sa kamatama.

To što se sud još nije izjasnio o ovoj stvari, za Ministarstvo finansija nije predstavljalo prepreku da odmah krene u prinudnu naplatu, te u Južnim vestima sumnjaju da država pokušava da ih ugasi primenjujući na njih propise koji se odnose samo na javni sektor.

„Time država na mala vrata pokušava da nađe legalan način da kontroliše ko može da bude urednik, ali i novinar. U istom članu te Uredbe su definisani i uslovi koje urednik mora da ispunjava, a odmah u sledećem i ko može da bude novinar. Šta ih sprečava da sutra kažu ti ne možeš da budeš urednik, ne ispunjavaš uslove“, kaže Blagojević, a prenosi N1.

U slučaju odgovora Danasu, Poreska uprava se nepoštovanjem rešenja poverenika izložila mogućoj kazni od 200.000 dinara. S obzirom na do sada pokazanu nehajnost za ispunjavanje zakonskih obaveza, teško da ćemo ikada čuti odgovore na postavljena pitanja. Ali i to mnogo govori, zar ne?

Tajna je ono što PU kaže da je tajna

U svom rešenju kojim je Poreskoj upravi naložio dostavljanje traženih informacija Danasu, poverenik je ocenio da je PU da bi odbila zahtev morala da dokaže da traženi podaci nose zvaničnu oznaku tajnosti te da objasni koji bi interesi bili povređeni objavljivanjem ovih podataka i koje bi teške posledice nastupile, što sve Poreska uprava nije uradila. Poverenik je ocenio i da traženi podaci posebno treba da budu dostupni javnosti jer se odnose na kontrole u velikim medijskim kućama i u vezi su sa uplatama poreza i doprinosa kod tih obveznika, odnosno da su u interesu povećanja poreske discipline, „pa javnost i žalilac imaju pravo da ostvare uvid u način na koji navedeni privredni subjekti ispunjavaju svoju zakonsku obavezu uplate poreza i doprinosa u budžet Srbije i postupanje PU u vršenju poslova iz svoje nadležnosti“.

Poverenik podseća i na gašenje Novina Vranjskih i hospitalizaciju Vukašina Obradovića, kao i na pozive novinarskih udruženja da PU objavi razloge i činjenice o inspekcijskoj kontroli Vranjskih.

Poverenik je našao i da se Poreska uprava pogrešno pozivala na članove Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji zabranjuju neovlašćeno objavljivanje podataka poreskih obveznika, podsetivši da nije neovlašćeno objavljivanje „kada organ vlasti informaciju od javnog značaja čini dostupnom u skladu i na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama“.

Inače, Poreska uprava je Danasu odbila da dostavi podatke koji se odnose na kontrolu u Adria medija grupi čak i nakon što je Danas dobio pismenu saglasnost generalnog direktora AMG-a za dobijanje tih informacija. Tada su u PU prosto ignorisali naš zahtev i ništa nisu odgovorili.

]]>
Tue, 14 Aug 2018 11:22:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37673/kako-poreska-uprava-kreira-uredjivacku-politiku-u-medijima.html
Sejdinović: Sastanak sa predstavnicima vlade u četvrtak, videćemo koliko su iskreni http://nuns.rs/info/news/37672/sejdinovic-sastanak-sa-predstavnicima-vlade-u-cetvrtak-videcemo-koliko-su-iskreni.html Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović izjavio je danas da će predstavnici novinarskih i medijskih udruženja u četvrtak, 16. avgusta, na sastanku sa Koordinacionim telom za saradnju sa medijima Vlade Srbije izneti konkretne zahteve za rešavanje "dramatičnih problema" na medijskoj sceni. ]]> "Od brzine i efikasnosti ispunjavanja tih zahteva procenićemo da li je otpočeti dijalog od strane vlasti zaista iskren ili je samo predstava za javnost i međunarodnu zajednicu. Od rezultata rada Koordinacionog tela zavisiće i dalje učešće predstavnika novinarskih i medijskih udruženja u procesu izrade nove Medijske strategije", rekao je Sejdinović agenciji Beta.

On je naveo da će sastanak u četvrtak biti prvi operativan, jer je susret u julu bio "više formalni skup", na kojem se razgovaralo o načinu rada i na kojem su samo "izlistani" brojni problemi.

"Verujemo da vlast, ukoliko ima volju, može veoma brzo i efikasno da unapredi medijsku scenu, pošto ona indukuje 99 posto problema na njoj", kazao je Sejdinović.

On je ocenio da ne postoji niti jedan segment medijske scene u Srbiji koji nije prepun ozbiljnih izazova: od bezbednosti novinara, preko svakovrsne diskriminacije medija koji nisu pod kontrolom vlasti, pa do zloupotrebe ili nefunkcionisanja institucija, kao i odbijanja mnogih delova struktura vlasti da uopšte i komuniciraju sa medijima.

"Mediji i novinari koji žele da rade profesionalno svoj posao suočavaju se sa nedostatkom sredstava za rad, jer im je država zatvorila sve mogućnosti za normalan rad i prihodovanje, kao i sa ugrožavanjem bezbednosti, pretnjama i optužbama za protivdržavno, neprijateljsko delovanje", naveo je Sejdinović.

Prema njegovim rečima, oni mediji koji su bliski vlasti imaju i novac i sigurnost, ali su "ostali bez novinarstva".

"Srbija je jedinstvena i po medijima-monstrumima, a to su politički tabloidi koji svakodnevno krše profesionalne standarde, šire mržnju i paniku, crtaju ljudima mete na čelu, otvoreno i bahato lažu, a imaju otvorenu podršku, i retoričku i političku i finansijsku, državne vlasti", rekao je Sejdinović.

On je dodao da nema prevelika očekivanja da vlast može suštinski promeniti svoj odnos prema medijima, ali je naveo da je neophodno da se neprestano vrši pritisak na vlast koristeći se podrškom međunarodnih institucija i organizacija, "ukoliko ona odista i postoji".

"Nažalost, međunarodna zajednica je pokazala da je spremna da vlastima u Srbiji zažmuri ne na jedno, nego na stotinu očiju, ali je možda sada pravi trenutak da zaista pruži iskrenu i bezrezervnu podršku novinarskim i medijskim organizacijama koje vode veoma tešku bitku za medijske slobode i profesionalno novinarstvo", kazao je Sejdinović.

On je ocenio da, ukoliko se nastave sadašnje tendencije, u Srbiji ćemo imati "totalitarnu medijsku scenu koja će veličati doživotnog vođu, banovan internet i novinare koju drže do sebe – ili u izbeglištvu, ili u zatvoru".

]]>
Tue, 14 Aug 2018 11:09:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37672/sejdinovic-sastanak-sa-predstavnicima-vlade-u-cetvrtak-videcemo-koliko-su-iskreni.html
Cinična izjava premijerke Brnabić http://nuns.rs/info/news/37664/cinicna-izjava-premijerke-brnabic.html „Ako Južne vesti misle da Poreska uprava ne radi dobro, mogu da se žale“, poručila je premijerka Ana Brnabić redakciji niškog portala… ]]> … ali i svim medijskim radnicima u Srbiji, jasno pokazavši kakav je njen stav povodom odluke poreske inspekcije da je ovaj portal dužan da isplati državi više od milion dinara zbog „kršenja“ uredbe koja se odnosi na javni, a ne privatni sektor. Sagovornici Danas smatraju da izjava premijerke predstavlja cinizam i oslikava odnos države prema medijima.

Perica Gunjić, glavni urednik Cenzolovke, za Danas ocenjuje da je premijerka svesna da ovde nije u pitanju nikakva redovna poreska kontrola, već napad države – u ovom slučaju direktno Vlade koju ona vodi, pošto je Poreska uprava deo Ministarstva finansija – na profesionalan, kritički medij. „Umesto da se ovako kažnjavaju Južne vesti, treba da budu otpušteni i procesuirani poreznici koji su tokom kontrole zastrašivali poslovne partnere ovog medija – tako što su im govorili da sarađuju sa „stranim plaćenicima“, recimo. Brnabić se – praveći se, naravno, naivna – isto postavila i kada su u pitanju Vranjske novine, u čijem je gašenju odlučujuća bila pomoć Poreske uprave. Nije im dovoljno da se sa slobodnim medijima obračunavaju tako što ih optužuju za to da su strani plaćenici, već koriste i sve druge metode, možda i zato što ih je predsednik Vučić tako dobro izučio onomad kao ministar informisanja“, smatra Gunjić. On dodaje da vlast želi potpunu kontrolu nad medijima i da na tome vredno radi. Naš sagovornik postavlja pitanje šta drugi mogu da očekuju kada neki od najpoznatijih lokalnih medija ovako prolaze. Podvlači da medijskom scenom juga Srbije danas vladaju četiri naprednjačke porodice i da se taj projekat sada zaokružuje.

Novinarka Tamara Skrozza takođe negativno ocenjuje premijerkinu izjavu, ističući da je to samo jedna u nizu njenih ciničnih izjava, „kojom se ona opet, po ko zna koji put, pokazuje i dokazuje kao vrlo aktivna promoterka državne bahatosti prema medijima“.

– Mislim da je sudbina koja čeka lokalne medije mnogo gora od one koju preživljavaju Južne vesti. One se makar bore uz „galamu“, kakvu-takvu reakciju domaće i međunarodne javnosti. Ostali će umirati u tišini, u najgorim mukama, bez ikakve pomoći. Nadam se samo da će predstavnici novinarskih udruženja o tome obavestiti i premijerku, i ostale medijske egzekutore, kad se sledeći put budu sastali s njima i razgovarali o saradnji – naglašava Skrozza.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) najoštrije su protestovali zbog evidentnih političkih pritisaka na niški portal Južne vesti, koje, kako su ocenili, vlast sprovodi zloupotrebljavajući poresku inspekciju i zahtevaju da se oni hitno zaustave. Istovremeno, Transparentnost Srbija saopštila je da se navodna poreska obaveza Južnih vesti zasniva na tumačenju Poreske uprave da poslovi glavnog i odgovornog urednika medija podrazumevaju javni odnos i da bez obzira na to što Predrag Blagojević, koji je upisan u registru kao urednik ovog medija, nije bio u radnom odnosu sa osnivačem Južnih vesti, postoji obaveza plaćanja poreza i doprinosa zato što „zakon ne dopušta faktički rad“. Pri tom se Poreska uprava pozvala na član 32 Zakona o radu, prema kojem se „smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad“.

„Argumenti za utvrđivanje navodnog poreskog dugovanja su višestruko pogrešni. Prvo, iz razloga što nijednim zakonom nije predviđena obaveza medija da imaju u radnom odnosu glavnog i odgovornog urednika, sa punim ili nepunim radnim vremenom. Drugo, što su poslovi glavnog urednika u rešenju PU utvrđeni na osnovu Kataloga radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru, koji se očigledno ne primenjuje na privatne medije. Treći razlog jeste to što je Poreska uprava, apsurdno, svoj zaključak o tome da je Blagojević faktički bio u radnom odnosu zasnovala isključivo na formalnom elementu – da je on upisan kao glavni i odgovorni urednik u Registru i pored toga što je u rešenju konstatovala da je faktički te poslove obavljao njegov zamenik“, navodi TS.

Dodaje se da „ovako grube greške u tumačenju propisa i logičkom zaključivanju, kao i prethodna dugotrajna kontrola ovog medija koji ima kritički odnos prema postupcima vlasti, ne mogu se smatrati slučajnim, već predstavljaju deo pritiska na medije“.

Osveta za profesionalno informisanje

„Pritisci vlasti imaju jasan cilj – da se oteža ili čak onemogući rad nezavisnih medija i oni predstavljaju svojevrsnu osvetu za profesionalno i kritičko informisanje. Poreski inspektori su šest meseci proveravali poslovanje Južnih vesti i nisu pronašli niti jedan prekršaj u njihovom radu, a ipak su – apsurdno se pozivajući na uredbu Vlade Srbije koja definiše rad javnih službi – odredili milionski iznos kazne preduzeću koji je osnivač portala“, ističu NUNS i NDNV.

]]>
Mon, 13 Aug 2018 14:16:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37664/cinicna-izjava-premijerke-brnabic.html
Kako Poreska uprava „uređuje“ medije http://nuns.rs/info/news/37661/kako-poreska-uprava-uredjuje-medije.html Na pitanje kako se državne institucije odnose prema medijima, Dragan Janjić je rekao: "Onako kako im se kaže". ]]> On naglašava da je vidljiv „trend“ da se za medije koji su u principu siromašni, ako nisu na „odgovarajućoj liniji“, propisi strogo primenjuju, dok se onim drugim, gleda kroz prste.

„Zakon važi za sve, ali se ne primenjuje isto za sve. Trebalo bi da Poreska popušta siromašnim medijima, a da kontroliše ove druge, ali se to ne dešava“, kaže Janjić.

Janjić je ocenio i da je zadatak države da zaštiti novinare.

„Ako se novinari osećaju ugroženim, zadatak države bi bio da im pomogne. Umesto toga, imamo formalne odluke tipa ‘formiraćemo komisije’, dok su napadi na medije i novinare koji se ne slažu s vlastima, strašne…Ne možete reći medijima ‘Neka se žale’…“, kaže Janjić.

]]>
Mon, 13 Aug 2018 12:22:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37661/kako-poreska-uprava-uredjuje-medije.html
"Ugrožavanje opstanka medija kroz naplatu izmišljenog poreskog dugovanja" http://nuns.rs/info/news/37660/ugrozavanje-opstanka-medija-kroz-naplatu-izmisljenog-poreskog-dugovanja.html Grube greške u tumačenju propisa i logičkom zaključivanju" od strane poreskih inspektora, koji ni posle višemesečnih kontrola nisu pronašli nijedan prekršaj u poslovanju Južnih vesti, a ipak utvrdili navodni milionski dug, predstavljaju "deo pritiska na medije", saopšteno je iz Transparentnosti Srbija. ]]> Analizirajući celokupan izveštaj Poreske uprave o kontroli rada Južnih vesti, kao i argumentaciju za sudski postupak koji su advokati tog portala pokrenuli pred sudovima osporavajući nalaze poreskih inspektora, stručnjaci Transparentnosti Srbija su zaključili da su poreske vlasti načinile grube propuste.

Oni osporavaju zaključak inspektora da glavni urednik medija mora da bude u stalnom radnom odnosu u mediju.

Nijednim zakonom nije predviđena obaveza medija da imaju u radnom odnosu glavnog i odgovornog urednika, sa punim ili nepunim radnim vremenom. Drugo, poslovi glavnog urednika u rešenju Poreske uprave su utvrđeni na osnovu Kataloga radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru, dokumenta koji se očigledno ne primenjuje na privatne medije - piše u saopštenju.

Kao dodatni problem u nalazu inspekcije iz Transparetnosti Srbija vide i to što su poreznici zaključili da je Blagojević zapravo obavljao posao glavnog urednika sa punim radnim vremenom, iako su u istom izveštaju zaključili da je sve definisane poslove po internim propisima vodio Aleksandar Stankov, koji je zamenik glavnog urednika.

Iz Transparentnosti zaključuju da bi se dugoročna rešenja za ovakve situacije "morala tražiti i u novoj medijskoj strategiji, izmenama zakona, većoj javnosti rada i odgovornosti inspekcija za njihov rad".

U konkretnom slučaju, pored što brže sudske presude koja bi zaštitila finansijske interese Južnih vesti i njihovih čitalaca, potrebno je pokrenuti i postupak za ispitivanje odgovornosti službenika i rukovodilaca Poreske uprave koji su doveli do nastanka ovog problema - piše u saopštenju.

U vezi sa postupcima poreskih vlasti u učestalim kontrolama Južnih vesti do sada je reagovao veliki broj domaćih, ali i međunarodnih organizacija koje se bave pitanjima slobode informisanja u svetu.

O slučaju Južnih vesti je prilikom svoje posete Srbiji sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić razgovarao i visoki predstavnik OEBS za slobodu medija Harlem Desir.

Upravo nakon tog sastanka iz kabineta premijerke je saopšteno da je ona obavila razgovor sa direktorkom Poreske uprave Srbije i od nje tražila da "prekinu kontrolu Južnih vesti ako za tim nema potrebe".

Samo dan nakon saopštenja iz Vlade, pored dvoje inspektora koji su do tada proveravali rad ovog portala, iz Poreske uprave je u kontrolu poslato još najmanje 10 novih inspektora, koji su do kraja istrage radili bez slobodnog dana, čak i subotom i nedeljom.

Ovog puta, komentarišući to što su poreski inspektori navodne nepravilnosti u radu privatne firme utvrdili primenjujući propise koji se odnose na državne institucije, premijerka Brnabić je kratko poručila da "ako Južne vesti misle da Poreska uprava ne radi dobro, mogu da se žale".

Detaljnije informacije o ovom slučaju možete pročitati pratiti - ovde.

]]>
Mon, 13 Aug 2018 10:49:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37660/ugrozavanje-opstanka-medija-kroz-naplatu-izmisljenog-poreskog-dugovanja.html
Novi urednik Kanala M Slobodan Radičević http://nuns.rs/info/news/37658/novi-urednik-kanala-m-slobodan-radicevic.html Novi glavni i odgovorni urednik RTV Kanal M je Slobodan Radičević, novinar i bivši urednik RTV Kruševac. Dugogodišnji urednik Kanal M Emil Milojević podneo je ostavku na ovo mesto 30. juna, pošto je ova medijska kuća dobila novog vlasnika. ]]> „Trenutno je proizvodnja sopstvenog programa Kanala M na nekom nivou kojim mi nismo zadovoljni. Mi moramo sami da izlazimo na teren i proizvodimo naš program i to program za Paraćince. Postaćemo tromedijska kuća, imaćemo portal koji će biti registrovan u agenciji za registre medija. Nama je cilj ne da ignroišemo te koji nas možda potencijalno neće voleti, ali mi želimo da dobijemo njihovo poverenje“ kaže Radičević.

Paraćinski poslovni sistem „Mihajlović“ prodao je Radio-televiziju Kanal M. Novi vlasnik paraćinske radio-televizije Radoica Milosavljević je 2015. godine kupio osam srpskih medija, od kojih su dva, u međuvremenu ugašena, jedna privatizacija je poništena, a ni u jednoj nije obavljeno obavezno investiranje, objavio je tada N1.

]]>
Mon, 13 Aug 2018 10:48:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37658/novi-urednik-kanala-m-slobodan-radicevic.html
Južne vesti: Žele da nas slome jer smo im trn u oku http://nuns.rs/info/news/37655/juzne-vesti-zele-da-nas-slome-jer-smo-im-trn-u-oku.html Osnivač i direktor Južnih vesti Vitomir Ognjanović smatra da kažnjavanje tog portala na osnovu uredbe koja se odnosi isključivo na javni sektor, predstavlja opasan presedan koji bi mogao da slomi sve male medije koji rade u javnom interesu. ]]> Iako ni posle intenzivne šestomesečne kontrole nisu u poslovanju Južnih vesti pronašli ni jedan jedini prekršaj, pozivajući se na uredbu koja se odnosi isključivo na javni sektor, poreski inspektori su utvrdili da Južne vesti navodno duguju milionski iznos.

Ognjanović za N1 podseća da su Južne vesti od prvog dana poslovale u skladu sa zakonom.

“Mi prvi treba da damo primer poslovanja koje je po zakonu”, naveo je on, ocenjujući da propisi koji se odnose na javni sektor, ne mogu da se primene na privatne medije, naročito ako to nigde nije zakonom definisno.

Naime, inspektorke su, tumačeći Zakon o informisanju i pritom ne navodeći koji tačno njegov deo, donele zaključak da glavni i odgovorni urednik mora da bude u radnom odnosu u mediju koji uređuje, a da urednik Južnih vesti Predrag Blagojević nema radni odnos u tom mediju.

Inspektorke su se pozvale na Uredbu Vlade Srbije „Katalog radnih mesta u javnim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru“.

“Pozivanjem na neke pravilnike koji se odnose na javni sktor pokušavaju direktno da utiču na uređivačku politiku privatnog medija (…) Uvodimo porez na mišljenje, pokušavamo da definišemo kroz pravilnike o javnom sektoru šta su odgovornosti zaposlenih u privatnim firmama. Pozivajući se na neku uredbu, sutra može bilo koji inspektor da vam kaže da ne možete da budete urednik ili novinar”, upozorava Ognjanović.

Smatra i da su Južne vesti postale “trn u oku”, jer uspevaju da pojedine lokalne teme dovedu u nacionalni fokus.

Ministarstvo finansija pokrenulo je proceduru prinudne naplate i Ognjanović kaže da u Južnim vestima očekuju da će im sledeće nedelje biti skinut novac s računa.

“Novinarski posao će da ide svojim tokom, trudićemo se da ostanemo profesionalni, koristićemo sve mehanizme, tražimo pravdu na sudu, a ako to ne bude zadovoljeno, ići ćemo na više instance u pravnom smislu. Ovako nešto može da bude presedan koji može da slomi sve male medije koji rade u javnom interesu”, upozorio je urednik Južnih vesti.

]]>
Mon, 13 Aug 2018 10:29:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37655/juzne-vesti-zele-da-nas-slome-jer-smo-im-trn-u-oku.html
Svetlana Lukić za RSE: Da mogu, otišla bih u zatvor http://nuns.rs/info/news/37654/svetlana-lukic-za-rse-da-mogu-otisla-bih-u-zatvor.html Bila bih spremna da odem u zatvor, umesto da platim kaznu, kaže u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) urednica portala Peščanik, povodom sudske kazne koja je prošle sedmice izrečena tom mediju. Naime, Viši sud u Beogradu izrekao je kaznu od 200.000 dinara (oko 1.600 evra) Peščaniku i sociološkinji Vesni Pešić, zbog teksta koji je napisala Pešić, a objavio Peščanik. ]]>

Svetlana Lukić (Foto: Medija centar Beograd)

U tom tekstu ova autorka žestoko kritikuje aktuelnog ministra unutrašnjih poslova Srbije Nebojšu Stefanovića, zbog načina na koji je opravdao to što se policija uprkos pozivima građana nije pojavila u naselju Savamala, u noći kada su maskirani napadači rušili objekte u tome delu centra Beograda, na potezu na kome kompanija „Igl hils“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata podiže naselje “Beograd na vodi”:

„Po presudi Višeg suda u Beogradu trebalo bi da isplatimo doktoru Stefanoviću 200.000 dinara, na ime pretrpljenih duševnih bolova i narušavanja ugleda i časti, plus 95.000 sudskih troškova. Oni su tako visoki jer se gospodin ministar nije mesecima pojavljivao na prvom ročištu. Mi ćemo se svakako žaliti. Ako drugostepeni sud bude doneo istu odluku, mi ćemo morati to da platimo, da ne bismo ugrozili rad Peščanika. Raspitala sam se da li mogu da idem u zatvor umesto toga. Međutim, naš pravni sistem to ne dozvoljava, tako da nećemo imati drugog izbora nego da platimo kaznu“, kaže Lukić.

RSE: Zaista biste bili spremni da zbog ovoga odete u zatvor?

Lukić: Da, apsolutno. Raspitala sam se zaista ozbiljno. Naravno, poruka toga bi bila da to mrcvarenje medija, to vršenje pritiska na medije preko pravosuđa, prosto više ne dolazi u obzir. Rečeno mi je da nema nikakvih mogućnosti da izaberem zatvor umesto plaćanja kazne.

RSE: Po onome što znamo da se događa u medijima u Srbiji, vi ste zaista jedan od retkih primera novinara koji su spremni da idu tako daleko, da odu u zatvor zarad odbrane onoga što se definiše kao sloboda govora i sloboda reči. Zašto je to tako?

Lukić: Zbog toga što su suviše krupne stvari u pitanju. Nisu u pitanju Peščanik ili kazna Vesni Pešić. U pitanju je sloboda medija. U ovoj zemlji ne postoji nijedna institucija, ne postoji opozicija, koja je satanizovana, koja je očajna, ne postoje ni nezavisne državne institucije. Medijima je pripala uloga koju nemaju u iole uređenim društvima. Oni su poslednja brana. To više nije ni višepartijska kleptokratija, to više nije ni nekonsolidovana demokratija, to više nije autoritarni sistem, to je kakiokratija, kako je zovu. To je vladavina ološa i najgorih.

RSE: Strahujete li da bi vas neko mogao tužiti i zbog upotrebe tih reči – „ološ ili najgori“?

Lukić: Ne. Zašto bih? Inače ne bih radila ovaj posao. Za bilo koji tekst na Peščaniku, i ne samo na Peščaniku, u ovakvom sistemu, sa ovakvim sudijama i tužiocima, ko želi može da nađe razlog da tuži. Uostalom, taj termin upotrebljava predsednik državeu odnosu na opoziciju i svoje kritičare.

Mislim da ovom zemljom vlada ološ. Ako je potrebno i kada bi mi se ukazala prilika, onda bih napravila taj gest prosto zato što mi ide na živce da plaćam 200.000 dinara doktoru Stefanoviću ili za sudske troškove, zato što se on sam nije pojavljivao na sudu.

RSE: Pred vama je apelacija, ne znamo šta će tu biti odlučeno, da li će ova presuda pasti, ali znaši li to da ova presuda nije delovala preventivno, to jest da vi nećete menjati ništa u uređivačkoj politici?

Lukić: Apsolutno ne. Vesna Pešić, kao autorka tog teksta, se na primer već decenijama, pola veka bori za pristojniju Srbiju, sa svim greškama u smislu nekih političkih predikcija. Ali niko se nikada nije usudio da dovede u pitanje njenu borbu za demokratsku Srbiju. Peščanik radi to što radi već jako mnogo godina, decenijama. Prema tome, zbog ovakvih stvari bi zaista bilo bedno da se uplašimo i da nas to zastraši. Mislim da ova tužba doktora Stefanovića kasni nekoliko godina, jer to je u stvari tužba zbog teksta u kome tvrdimo da je on plagirao svoj doktorat.

RSE: Verujete da je ovo osveta ministra unutrašnjih poslova?

Lukić: Da, to je osveta jer su ga naši autori optužili za veoma krupnu stvar, a to je krađa intelektualne svojine, za plagijat. U Nemačkoj, kojoj se naš predsednik toliko divi, najmanje dva ministra podnela su ostavke zato što se posumnjalo da su plagirali svoj doktorat. Ne samo u Nemačkoj, nego i u nama susednim zemljama, Bugarskoj i Rumuniji. Jeste i osveta, a sa druge strane to je zastrašivanje, ne toliko Peščanika i Vesne Pešić, već je ovo poruka koja se šalje svim kritičarima, novinarima, ljudima na društvenim mrežama.

RSE: Da li se tu šalje jedna važnija poruka? Vaš sajt je doživljavao obaranja upravo nakon tih tekstova o doktoratu Nebojše Stefanovića, trpeli ste pritiske, sve je to prijavljeno nadležnima. Da li je iko do danas snosio sankcije zbog toga?

Lukić: Ne da nije snosio sankcije, nego mi nikada nismo dobili nikakav odgovor. U izjavama za javnost su govorili da su tražili od policija za visoko-tehnološki kriminal nekih zemalja, odakle su nas navodno napadali, preko Interpola podatke o tome. Mi smo kontaktirali te policije i rečeno nam je da im takav zahtev nikada nije upućen. To je jedna igranka u kojoj više neću da učestvujem. Dakle, mi se borimo da održimo taj sajt, mi smo sate i sate proveli u Odeljenju za visoko-tehnološki kriminal i ponavljam, da smo dobili bilo kakav odgovor, bila bih zadovoljna.

RSE: Znači sve što ste rekli su zabeležili i posle toga ništa?

Lukić: Ništa, ni pisma ni razglednice.

RSE: Ipak slučaj sa Vesnom Pešić i presudom suda je osetljiv, složićete se pretpostavljam, zbog toga što ona jeste upotrebila termin koji je suštinski uvredljiv. Kakav je odnos vas kao urednika prema tome? Koliko su medijski ljudi odgovorni za ono što se objavljuje, pa i za izbor reči?

Lukić: Naravno da smo odgovorni. Pogledajte naslovnu stranu Njujork tajmsa. Tu su nazivali glupanom američkog predsednika Donalda Trampa, ali nikome ne pada na pamet da tuži medije zbog toga. Ovde se radi o tome da on negira da je dao izjavu koju je dao, a ta izjava glasi da policija nije intervenisala zbog toga što se on plašio za sigurnost policajaca.

RSE: To je izjava iz 2016, a tiče se čuvenog slučaja Savamala: „Kada dođe do ugrožavanja života policajaca, kao na primer kada imamo isečene naponske kablove, onda zaista policija ne prilazi tom delu, dok se ne ukloni opasnost po živote policajaca.“

Ministar unutrašnjih poslova ovo je rekao i izneo kao jedno od objašnjenja zbog čega policija nije reagovala na pozive građana u noći kada je bespravno rušeno u Savamali, u centru Beograda, na potezu Beograda na vodi, kada su to radili ljudi koji su imali fantomke na glavama, kada su građani bezuspešno pozivali policiju u pomoć. Razlozi su kablovi, mogućnost da policajce ubije struja ili da se povrede. Kako biste vi danas definisali ovu izjavu? Kojim bi je terminom mogli opisati?

Lukić: Ja bih upotrebila neki teži termin, naročito zato što je u pitanju ministar policije i flagrantno kršenje bezbednosti građana, elementarnih postulata pravne države koju on navodno štiti. Prema tome, to što je Vesna Pešić rekla nedovoljno jako opisuje ovo što je rekao doktor Stefanović.

RSE: Slučaj Savamale je simptomatičan iz mnogo razloga. Pomenuću samo jedan, da Dejvid Mekalister, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, to pominje kao jedan od primera poroznosti srpskog pravosuđa i poziva nadležne da nešto tim povodom urade. Nije da ništa nije urađeno. Evo, osim vas u Peščaniku i gospođe Pešić, kažnjen je i policajac Goran Stamenković, koji je priznao krivicu za nesavestan rad. Jeste li vi krivi za Savamalu?

Lukić: Kriva sam što sam živa i što moram da trpim da mi Nebojiša Stefanović bude ministar policije. Ali ovo sa Savamalom i sa objektom na vrhu Kopaonika, na Pančićevom vrhu – problem je u tome što je ceo sistem uključen u to. Govorim o policiji, tužilaštvu, pravosuđu, o političarima na nivou grada, o predsedniku države. Ta gospođa Sneža (Mitković, prim.aut.) investitorka, na Pančićevom vrhu, koju niko ne može da nađe i nema dokaza da postoji, ta igranka između Ministarstva policije i Ministarstva za građevinu je besramna. Kada čitate naslove oni glase Zakazano rušenje, Otkazano rušenje, Zakazano rušenje, Otkazano rušenje…

RSE: Pa otkazano rušenje zato što policija nije htela da bude prisutna da zaštiti one koji ruše.

Lukić: Naravno, ali nije samo policija. Ceo sistem je tu uključen. Oni su morali od opštine Brus da dobiju neke dozvole, pa su morale da se dobiju nekakve dozvole čak i od vojske, koliko vidim, jer je to na Pančićevom vrhu (granica Srbije i Kosova, prim.aut.). Ponovo imate ceo sistem koji je uključen da bi jednu nakaznu građevinu od 1.000 kvadrata na Pančićevom vrhu zaštitio. Štite se očigledno pravi vlasnici te zgrade.

U slučaju Savamale, i u ovom slučaju, imate jednu užasavajuću pomisao, da su u stanju da zbog 1.000 kvadrata ili nečeg malo većeg kao što je Beograd na vodi kompromituju ceo politički, policijski, ekonomski, pravni…sistem. Celu državu.

RSE: Ako poznajemo stanja u razvijenim demokratijama, državama razvijenog pravosuđa i medijskog sektora, uzmimo ova dva primera – Savamala i Pančićev vrh, kakvu bi to reakciju pravosuđa i medija moralo da proizvede? To vas pitam zbog toga što u Srbiji skoro da i nema reakcija.

Lukić: Naravno da nema. Ne moramo da gledamo mnogo razvijenije demokratije, možemo i malo manje razvijene, ali ovo je prosto prevršilo svaku meru. Nama predsednik države kaže, između dva buncanja o Kosovu, da „imamo 1.200.000 objekata koji su nelegalno izgrađeni, šta ste zapeli za taj objekat na Pančićevom vrhu?“. Dakle, ako kažeš mora da se sruši nelegalni objekat u Novom Pazaru (zgrada Fakulteta za islamske studije, prim.aut.), on kaže: „Šta hoćete, da Muamer Zukorlić izvede 5.000 ljudi, pa da ratujem sa muslimanima?“ Nas predsednik države poziva da primenimo silu, da se skupi nas 5-6 hiljada i da sprečimo da pravna država radi svoj posao.

RSE: Ili poziva građane da budu tolerantni prema onome što je kriminalno.

Lukić: Kriminalno je ono što država kaže da je kriminalno. A ono što on ne kaže, ili ne kaže njegov ministar policije i njegovo pravosuđe – to nije kriminalna delatnost.

Na kratko ću da se vratim na presudu protiv Peščanika. Meni je deprimirajuće bilo da čitam šta jedna sudija sebi dozvoljava, kakve zaključke izvodi, kako tumači slobodu medija. Ona decidno tvrdi da taj tekst nije doprineo javnoj raspravi, nego da je maliciozan i da je imao potrebu samo da uvredi ministra policije.

RSE: Kako je jedan sud doneo takvu odluku u vašem slučaju, a u slučaju nedeljnika NIN se na Apelacionom sudu sve završilo u korist tog lista. Podsetiću, NIN je objavio na naslovnoj strani „Nebojša Stefanović – glavni fantom iz Savamale“. Vrlo jasna poruka, I odluka suda je bila u korist NIN-a, doneta marta 2017. godine.

Lukić: Tačno je, ali to je Apelacioni sud. Mi idemo sada na taj drugi stepen, pa ćemo videti. Mislim da je, ne samo u ovom slučaju, nego i u mnogim drugim slučajevima, to igra između sudskih instanci.

RSE: Ne verujete da ovi glasovi pokazuju da i u pravosuđu postoje ljudi koji su spremni da odole eventualnim pritiscima?

Lukić: Naravno da postoje ali to je toliko retko. Mi smo imali prilike, razgovarajući o promenama Ustava i o pravosuđu, da vidimo kako su izašli na crtu sve sudije i svi tužioci koji imaju nekog elementarnog profesionalnog i ljudskog digniteta. Ogroman broj njih nije.

Mi smo se kao Peščanik, zajedno sa našim autorima, među kojima je mnogo pravnika, borili za nezavisnost sudstva. U tom smislu ćemo se boriti i da gospođa koja nam je presudila bude nezavisna. Ukoliko je ona nezavisno donela tu odluku, onda je situacija gora jer čini mi se da ona ne zavređuje da u ime naroda donosi presude.

RSE: Toliko smo puta rekli ona, a njeno ime je?

Lukić: Mislim da se zove Radmila Radić. Ja je nisam videla jer ona nije smatrala za shodno da nas bilo šta pita, mene i Svetlanu, mi smo joj bile dosadne.

RSE: Kako biste nazvali medij iz kog dolazilte – profesionalni ili nezavisni?

Lukić: To se ne isključuje. Mislim da radimo i profesionalno i nezavisno.

RSE: Sećamo se vremena devedesetih, kada je nezavisni medij bio jak epitet i imao određeno značenje. Kakva je sudbina danas nezavisnih medija ili onoga što je od njih ostalo?

Lukić: Samo da se vratim na ovo. Mogu odgovorno da tvrdim, u moje i Svetlanino ime, da smo mi nezavisne, osim što smo zavisne od svoje pameti ili gluposti. Da li je profesionalno, to moraju da kažu ljudi koji to čitaju, gledaju i koji slušaju. Mi svakako nastojimo da radimo i profesionalno, ali nije na nama da donosimo sud o tome.

RSE: Svakako spadate u alternativni, malobrojni sektor u Srbiji. Kako preživeti na medijskoj sceni, gde više od političkog pritiska ili makar jednako koliko i politika, medijske uslove diktiraju tržišne okolnosti?

Lukić: Mislim da je to farsa, da tržište u Srbiji ne postoji. To što zovu tržištem u Srbiji je alibi za državno subvencioniranje tabloida, provladinih medija. Vi jako dobro znate, u raznim slučajevima, od Južnih vesti do Kikindskih, da kod njih niko ne sme da se reklamira. To nije tržište nego lanac ishrane, u kome se zna ko je na vrhu. Mi smo na dnu tog lanca i nemamo pristup tom tržištu, koje je dirigovano. Uostalom, svi ugovori koji se prave sa kompanijama, ne samo sa Železarom Smederevo, PKB, to su sve dogovori koji se rade iza naših leđa. Srbija će da plati 12,4 miliona dolara Petru Kamarašu zbog toga što ga je Vučić ga je najurio iz Srbije kada je mislio da ima bolju ponudu. Međunarodni arbitražni sud je dosudio i sada ćemo mi da platimo tih 12,4 miliona dolara.

RSE: Moraćemo da pojasnimo Petra Kamaraša.

Lukić: Radi se o slučaju bivšeg direktora i menadžera koji je dočekan ovde kao spasilac, od strane Aleksandra Vučića, angažovan je direktno od njega, da spasava smederevsku železaru. Na kraju je najuren i žalio se arbitražnom sudu i dobio odštetu od 12,4 miliona dolara.

RSE: U kojoj meri vas medijski uslovi u Srbiji, kazne koje je Peščanik prisiljen da plaća, ili je suočen sa njima, podsećaju na okolnosti medijskog drakonskog zakona iz druge polovine devedesetih, čiju je primenu opet na neki način koordinirao Aleksandar Vučić, koji je tada bio ministar informisanja?

Peščaniku je situacija sada teža i gora nego devedesetih godina.

Lukić: Ne na neki način. Aleksandar Vučić je socijalizovan, vaspitavan u tom periodu od svog mentora Vojislava Šešelja i bio je zadužen, kao kaznena ekspedicija, da kažnjava i da vrši pritisak na medije.

RSE: Gde su razlike i sličnosti u odnosu na to vreme tada i ovo sada, kada govorimo o medijima?

Lukić: Hajde da govorimo samo o nezavisnim medijima. Mi smo tada imali podršku dela međunarodne zajednice. Sada se ona, u želji da reši kosovski problem, u velikoj meri povukla iz finansiranja i u krajnjoj liniji podrške nezavisnim medijima. Što se tiče Peščanika, nama je situacija sada teža i gora nego devedesetih godina.

RSE: Kada se jedan nezavisni medij u Srbiji obrati potencijalnom donatoru, a znamo da vlade država EU podržavaju nezavisne medije, koji je vaš utisak, šta oni očekuju u smislu ponude tog medija. Kakvi projekti prolaze, da se tako izrazim?

Lukić: Mislim da oni pre svega insistiraju na saradnji sa institucijama. Razumem tu politiku.

RSE: Šta tu razumete?

Lukić: Razumem da oni žele da u jednoj zemlji, koja se pridružuje EU, da civilni sektor, nezavisni eksperti i državne institucije sarađuju na izgradnji institucija. Pošto mi imamo kvazi-demokratiju, mi nemamo nezavisne državne institucije, one su praktično sve ugušene. Pogledajte šta je sa Poverenikom za zaštitu informacija od javnog značaja, pogledajte šta je sa Zaštitnikom građana, sa Agencijom za borbu protiv korupcije. I to malo tekovina koje smo osvojili, zahvaljujući nekim ljudima koji su bili na čelu tih institucija i koji su to radili, je izgubljeno.

RSE: Ne bi li trebalo podržati, od strane onih koji su zainteresovani za medijsku i svaku drugu situaciju u Srbiji, one projekte koji će govoriti o hroničnim problemima u društvu, a koje detektuju mnoge međunarodne organizacije, kao što je, na primer, korupcija? Ima li sluha da se podrži takvi projekti?

Lukić: Mislim da postoje. Očigledno da je sredstava mnogo manje, ali veoma cenim rad naših kolega koji rade u BIRN-u, CINS-u i sličnim organizacijama. Mi smo zahvaljujući njihovom istraživačkom radu, saznali mnoge stvari, ali to nije dovoljno. Postoje neki sistemski problemi, postoji kontekst. Kao kada bi, na primer, neko pljačkao banku. Imamo kolege koji istražuju pljačku određene banke, određenog dana. Mi kao Peščanik kažemo da nešto nije u redu ako se ova banka pljačka svaki dan. Ne zanima me ko je izneo džak para, nego kakva je to banka, da li ima insajdera lopova, da li je sistem tako napravljen da je ona podložna pljačkama.

Mislim na taj širi kontekst, koji se ne odnosi samo na korupciju, nego i na pravosuđe, kulturu, obrazovanje. Tu ne postoji interesovanje donatora. I zbog toga je Peščanik u težoj situaciji nego ikada.

RSE: Šta mogu novinari i struka da urade? Jednog trenutka ste bili za to da predstavnici novinarskih udruženja napuste medijsku grupu, koja priprema strategiju za medijski razvoj u narednih pet godina. Oni su to i učinili, pa su se potom vratili, posle intervencije predsednika države. Sada su tamo. Verujete li da je to dobar osnov da se nešto promeni, da se medijska slika u Srbiji unapredi, ili mislite da ni od toga neće biti nikakve koristi?

Lukić: To neće imati nikakvog efekta. To je urađeno i pod pritiskom međunarodne zajednice, koja vam stalno govori da je to jedan proces. Moguće je da je takvo njihovo iskustvo.

RSE: Zašto ne verujete u proces?

Lukić: Možda sa nekim drugim ljudima, sa nekom drugom politikom. Ako me neko udara 15 puta po glavi, treba da budem idiot da bih poverovala da imam preko puta sebe nekog partnera, koji je posle šikaniranja i maltretiranja spreman da sa mnom napravi nekakav kompromis.

Mi smo ljudi, donosimo neke zaključke na osnovu iskustva. Nažalost, naše dugogodišnje iskustvo, na mnogim primerima je takvo, da mi možemo da budemo uvučeni samo kao saučesnici i kao alibi da oni donose odluke koje će sprovoditi kako njima padne na pamet.

Imate, na primer, finansiranje medija od strane države. To se pretvorilo u potpunu farsu. Umesto da se iz budžeta građana podržavaju projekti koji rade u javnom interesu, a nije tako velika filozofija šta je javni interes, imamo pranje novca i finansiranje tabloida, koji se obračunavaju sa neistomišljenicima Aleksandra Vučića. Bolje bi bilo da mediji u Srbiji nisu bili privatizovani na ovakav način. Razumem naše prijatelje iz međunarodne zajednice koji kažu da država mora da se povuče iz medija. Povukla se i onda su vlasti rekle: „Nema problema, država će se povući, a naši prijatelji će te medije kupiti“.

RSE: Kako će izgledati mediji u Srbiji za pet godina?

Lukić: Mnogi neće postojati. Ne zovem medijima to đubre koje se štampa u velikim tiražima ili emituje na nacionalnim frekvencijama. Neko bi morao ne povuče ručnu kočnicu, a ne vidim ko to može da bude, mi za to snage više nemamo. Pod stalnom smo pretnjom vatre, što finansijskim pritiscima, što političkim, sudskim… što pretnjama i blaćenjem u javnosti. Neće imati ko da odbrani, i neće imati ko da održava to malo nezavisnih medija koje je do sada uspelo da preživi.

]]>
Mon, 13 Aug 2018 10:26:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/37654/svetlana-lukic-za-rse-da-mogu-otisla-bih-u-zatvor.html
NUNS i NDNV: Vlast koristi inspekcijske službe protiv medijskih sloboda http://nuns.rs/info/statements/37652/nuns-i-ndnv-vlast-koristi-inspekcijske-sluzbe-protiv-medijskih-sloboda.html Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) najoštrije protestuju protiv evidentnih političkih pritisaka na niški portal Južne vesti, koje vlast sprovodi zloupotrebljavajući poresku inspekciju, i zahtevaju da se oni pod hitno zaustave. ]]> Južne vesti jesu najdrastičniji, ali nažalost ne jedini primer koji svedoči da vlast koristi razne inspekcijske službe za pritiske na medije koji nisu pod njenom kontrolom, i da pritom ne preza da bezbzirno krši zakone. Ovi pritisci imaju jasan cilj – da se oteža ili čak onemogući rad nezavisnih medija i oni predstavljaju svojevrsnu osvetu za profesionalno i kritičko informisanje.

Podsećamo da su poreski inspektori šest meseci proveravali poslovanje Južnih vesti i da nisu pronašli niti jedan prekršaj u njihovom radu, a ipak su – apsurdno se pozivajući na uredbu Vlade Srbije koja definiše rad javnih službi – odredili milionski iznos kazne preduzeću koji je osnivač portala.

Sigurni smo da se ne radi o neznanju postupajućih inspektora da privatni mediji nisu javna preduzeća ili ustanove, već se radi o očiglednoj intenciji da se Južne vesti pošto-poto kazne.

Predstavnici NUNS-a i NDNV-a u Timu za dijalog, kojeg čine predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, na sledećem sastanku sa Vladiim Koordinacionom telu za saradnju sa medijima rezolutno će zahtevati da se administrativna tortura nad Južnim vestima i drugim medijima odmah zaustavi.

Beograd-Novi Sad, 11. avgust 2018.

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

]]>
Sat, 11 Aug 2018 14:17:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/37652/nuns-i-ndnv-vlast-koristi-inspekcijske-sluzbe-protiv-medijskih-sloboda.html