NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html Konkurs opštine Aranđelovac za sufinansiranje medijskih projekata http://nuns.rs/info/news/31458/konkurs-opstine-arandjelovac-za-sufinansiranje-medijskih-projekata.html Na osnovu člana 18. i 19. Zakona o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“, br. 83/14, 58/15 i 12/16 – autentično tumačenje), člana 4. Pravilnika o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja („Službeni glasnik RS“, br. 16/16 i 8/17), član 7. Odluke o Opštinskom veću opštine Aranđelovac („Službeni glasnik opštine Aranđelovac“, br. 9/08) i Odluke o raspisivanju konkursa za medije br. 06-587/2017-01-3 od 23.06.2017.g. , Opštinsko veće opštine Aranđelovac raspisuje ]]> Javni poziv na konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Aranđelovac u 2017. godini.

 

  1. 1.    Namena sredstava za ostvarivanje javnog interesa

Konkurs za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji opštine Aranđelovac u 2017. godini ( u daljem tekstu: Konkurs) se raspisuje za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja na teritoriji opštine Aranđelovac.

Opština Aranđelovac će na osnovu ovog javnog poziva sufinansirati projekte radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja koji se odnosi na:

-       istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana opštine Aranđelovac;

-       informisanje osoba sa invaliditetom i drugih manjinskih grupa;

-       podrška proizvodnji medijskih sadržaja u cilju zaštite i razvoja ljudskih prava i demokratije, unapređivanja pravne i socijalne države, slobodnog razvoja ličnosti i zaštite dece i mladih, razvoja kulturnog i umetničkog stvaralaštva, razvoja obrazovanja, uključujući i medijsku pismenost kao deo obrazovnog sistema, razvoja nauke, razvoja sporta i fizičke kulture i zaštite životne sredine i zdravlja ljudi.

 

  1. 2.    Iznos sredstava koja su opredeljena za Konkurs

Visina sredstava namenjenih za sufinsiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja putem ovog Konkursa iz budžeta opštine Aranđelovac iznosi  10.000.000,00 (desetmiliona) dinara.

Konkurs se raspisuje za sprovođenje projekta čija realizacija ne može biti duža od tri godine.

Učesnik Konkursa može podneti zahtev za sufinansirnje projekta u iznosu od najviše 80% vrednosti predloženog projekta, odnosno najviše do iznosa utvrđenog konkursom.

Najmanji iznos sredstava koji se odobravaju po projektu je 50.000,00 (pedesethiljada) dinara a najviši iznos sredstava koji se odobravaju po projektu je 5.000.000,00 (petmiliona) dinara.

  1. 3.    Pravo učešća na Konkursu

Na Konkursu mogu učestvovati:

-       izdavač medija čiji medij je upisan u Registar medija, ukoliko se medijski sadržaj emituje/distribuira na teritoriji opštine Aranđelovac;

-       pravno lice, odnosno preduzetnik koji se bavi proizvodnjom medijskih sadržaja i koji priloži dokaz da će sufinansiran medijski sadržaj biti realizovan putem medija koji se emituje na teritoriji opštine Aranđelovac;

Pravo učešća na Konkursu nemaju izdavači medija koji se finansiraju iz javnih prihoda.

Pravo učešća na Konkursu nemaju lica koja su u prethodnom periodu dobila sredstva namenjena projektnom sufinansiranju, a nisu na vreme i u propisanoj formi podnela narativni i finansijski izveštaj i lica za koja se utvrdi da su sredstva nenamenski trošila.

Učesnik Konkursa može konkurisati samo sa jednim projektom na jednom konkursu. Pod projektom se podrazumeva zaokružena programska celina ili deo celine (žanrovska i vremenska), kojom se doprinosi ostvarivanju javnog interesa, u skladu sa Zakonom. Ako je učesnik Konkursa izdavač više medija, može na konkursu učestvovati sa jednim projektom za svaki medij.

  1. 4.    Kriterijumi za ocenu projekata

Kriterijumi na osnovu kojih će se ocenjivati projekti prijavljeni na konkurs su:

1) mera u kojoj je predložena projektna aktivnost podobna da ostvari javni interes u oblasti javnog informisanja.

Na osnovu ovog kriterijuma posebno se ocenjuje:

1. Značaj projekta sa stanovišta:

- ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja;

- ostvarivanje namene konkursa;

- usklađenosti projekta sa realnim problemima, potrebama i prioritetima ciljnih grupa;

- identifikovanih i jasno definisanih potreba ciljnih grupa;

- zastupljenosti inovativnog elementa u projektu i novinarsko istraživačkog pristupa.

2. Uticaj i izvodljivost sa stanovišta:

- usklađenosti planiranih aktivnosti sa ciljevima, očekivanim rezultatima i potrebama ciljnih grupa;

- stepena uticaja projekta na kvalitet informisanja ciljne grupe;

- merljivosti indikatora koji omogućavaju praćenje realizacije projekta;

- razrađenosti i izvodljivosti plana realizacije projekta;

- stepena razvojne i finansijske održivost projekta (pozitivni efekti projekta nastavljaju se nakon što se okonča podrška).

3. Kapaciteti sa stanovišta:

- stepena organizacionih i upravljačkih sposobnosti predlagača projekta;

- neophodnih resursa za realizaciju projekta;

- stručnih i profesionalnih referenci predlagača projekta, koje odgovaraju predloženim ciljevima i aktivnostima projekta.

4. Budžet i opravdanost troškova sa stanovišta:

- preciznosti i razrađenost budžeta projekta, koji pokazuje usklađenost predviđenog troška sa projektnim aktivnostima;

- ekonomske opravdanosti predloga budžeta u odnosu na cilj i projektne aktivnosti.

 

2) mera pružanja veće garancije privrženosti profesionalnim i etičkim medijskim standardima.

Na osnovu ovog kriterijuma posebno se ocenjuje:

1) da li su učesniku konkursa izrečene mere od strane državnih organa, regulatornih tela ili tela samoregulacije u poslednjih godinu dana, zbog kršenja profesionalnih i etičkih standarda(podatke pribavlja stručna služba od Regulatornog tela za elektronske medije, za elektronske medije, a od Saveta za štampu, za štampane i onlajn medije);

2) dokaz o tome da su nakon izricanja kazni ili mera preduzete aktivnosti koje garantuju da se sličan slučaj neće ponoviti.

 

Bliži kriterijumi za ocenjivanje projekata:

-       da je projekat od posebnog značaja za informisanje stanovništva na teritoriji opštine Aranđelovac;

-       pokrivenost na teritoriji opštine Aranđelovac;

-       učešće finansijskih sredstava iz budžeta opštine Aranđelovac u planiranom ukupnom budžetu učesnika konkursa u 2017. godini;

-       kadrovski kapacitet i tehnička opremljenost;

-       iskustvo i kontinuitet u proizvodnji medijskih sadržaja definisanih Konkursom;

-       zastupljenost medijskih sadržaja definisanih Konkursom u predloženom projektu (dužina radio i tv programa, broj stranica sa tekstovima u novinama i sl.)

 

  1. 5.    Rokovi

Javni poziv za dostavljanje projekata otvoren je do 10.07.2017. godine do 14:00 časova.

Odluku o raspodeli sredstava donosi predsednik opštine Aranđelovac najkasnije u roku od 90 dana od dana zaključenja konkursa, a na osnovu obrazloženog predloga konkursne komisije,

Odluka o raspodeli sredstava se donosi u obliku rešenja sa obrazloženjem.

Rešenje o raspodeli sredstava objavljuje se na veb-sajtu opštine Aranđelovac i dostavlja se svakom učesniku Konkursa u elektronskoj formi.

Na osnovu rešenja o raspodeli sredstava zaključuje se ugovor, kojim će se bliže urediti prava i obaveze ugovornih strana i koji je osnov za praćenje realizacije sufinansiranog projekta.

  1. 6.    Dokumentacija

Učesnici Konkursa su obavezni da dostave:

-       prijavu na Konkurs na obrascima propisanim od strane Ministarstva kulture i informisanja ( a koji se mogu preuzeti sa sajta opštine Aranđelovac www.arandjelovac.rs);

-       overenu fotokopiju Rešenja o upisu u Registar medija;

-       overenu fotokopiju Rešenja Republičke radiodifuzne agencije o izdavanju dozvole za emitovanje programa;

-       overena izjava medija da će programski sadržaj biti emitovan/objavljen u tom mediju;

-       overena izjava, data pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću, da učesnik konkursa nema izrečene mere od strane državnih organa, regulatornih tela ili tela samoregulacije u poslednjih godinu dana, zbog kršenja profesionalnih i etičkih standarda;

-       Ugovor o radu ili MA obrazac za zaposlene ( kao dokaze kadrovskog kapaciteta),

-       Izvod iz popisne liste ili analitičke kartice sa stanjem na dan 31.12.2016.g. sa obavezno markiranom  opremom, a u slučaju da je oprema kupljena posle 31.12.2016. g. i ne nalazi se u izvodu iz popisne liste sa stanjem na da 31.12.2016. potrebno je dostaviti ugovor o kupovini ili račun o kupovini ( kao dokaze tehničke opremljenosti).

 

Prijave se podnose najmanje u jednom primerku, u štampanom obliku i na CD-u.

Prijave slati ili predavati na prijemnom šalteru Uprave opštine Aranđelovac, u zapečaćenim kovertama overenim pečatom sa naznakom „KONKURS ZA MEDIJE - NE OTVARATI“ na adresu: Uprava opštine Aranđelovac, ul. Venac Slobode br. 10, 34 300 Aranđelovac.

  1. 7.    POZIV ZA UČEŠĆE U RADU KOMISIJE

Pozivaju se novinarska i medijska udruženja, registrovana najmanje tri godine pre datuma raspisivanja Konkursa, da predlože članove konkursne komisije. Pozivaju se i medijski stručnjaci zainteresovani za učešće u radu komisije da se pismenim putem obrate Upravi opštine Aranđelovac, ul. Venac Slobode br. 10, 34 300 Aranđelovac.

Uz predlog za članove komisije potrebno je dostaviti i kratke biografije, a novinarska i medijska udruženja uz predlog za članove komisije pored kratkih biografija predloženih članova podnose i dokaz o registraciji. Predloge slati do zaključenja Konkursa 10.07.2017. godine do 14:00 časova.

Predlozi se predaju u pismenoj formi tako što se šalju poštom ili predaju lično na prijemnom šalteru Uprave opštine Aranđelovac u zapečaćenim kovertama sa naznakom „Konkurs za medije – Predlog za člana Komisije – NE OTVARATI“.

  1. 8.    Opšte informacije

Konkurs se objavljuje u dnevnom listu „NOVOSTI“.

Konkurs i Obrasci za prijavu objavljuju se na veb-sajtu opštine Aranđelovac, na adresi: www.arandjelovac.rs , gde su vidljivi i dostupni sve vreme trajanja Konkursa.

Konkursni materijal se ne vraća.

Nosioci projekta koji budu učestvovali na Konkursu nemaju pravo na refundaciju troškova.

Opština Aranđelovac zadržava pravo da u bilo kom trenutku obustavi postupak.

Dodatne informacije se mogu dobiti radnim danima od 12 do 14 časova na telefon: 713-886 i  711-722.

]]>
Thu, 29 Jun 2017 14:00:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31458/konkurs-opstine-arandjelovac-za-sufinansiranje-medijskih-projekata.html
SBB zabrinut zbog pravosuđa i tretmana stranih investitora http://nuns.rs/info/news/31457/sbb-zabrinut-zbog-pravosudja-i-tretmana-stranih-investitora.html Na osnovu privatne krivične prijave bivšeg direktora kanala Ultra, Ratomira Kutlešića, Treće osnovno javno tužilaštvo pokrenulo je predistražni postupak protiv sadašnje direktorke tog kanala, koja ga je na toj funkciji zamenila 2014. godine. Novi detalji o načinu na koji tužilaštvo i policija vode ovaj postupak veoma su uznemiravajući. ]]> Nakon što je 2014. smenjen sa pozicije direktora Ultre, bivši direktor je napre poveo građansku parnicu protiv kompanije SBB. Parnica je u prvom stepenu presuđena u korist SBB-a. Na tu presudu uputio je žalbu a onda je podigao i krivičnu prijavu protiv sadašnje direktorke ULTRE.

SBB ne spori pravo državnim organima da vode istrage nezavisno od toga ko stoji iza krivičnih prijava ali na način koji je u potpunosti utemeljen u zakonu i uz uvažavanje osetljivih interesa kompanije. Dosadašnji tok predistražnog postupka sa nizom nelogičnih, neuobičajenih i netransparentnih gestova policije daje, međutim, osnov za sumnju da se ova istraga ne vodi na legalan i legitiman način.

Privatna krivična prijava podneta je protiv nove direktorke Ultre koja je na tu funkciju postavljena 2014 godina ali je tužilaštvo, iz razloga koje pravnim zastupnicima SBB-a ne želi da predoči, odlučilo da ispituje i period koji uopšte nije obuhvaćen krivičnom prijavom, odnosno period pre 2014. Tužilaštvo i policija takođe insistiraju da kompanija dostavi podatke koji su poslovna tajna i koji su uobičajeno predmet građanske parnice. Radi se upravo o podacima do kojih je u parnici, koju je u prvom stepenu izgubio, pokušao da dođe podnosilac krivične prijave.

Na pitanje zbog čega zahteva dokumentaciju koja je za kompaniju sporna iz tužilaštva je stigao odgovor da ne mogu da preciziraju zbog čega su tražili tu dokumentaciju jer je predmet prebačen u Treći osnovni sud radi odluke o žalbi SBB-a. U istom odgovoru, tužilaštvo je takođe saopštilo i da nema kontrolu nad zaštitom podataka koji su poslovna tajna dok se nalaze u rukama policije.

Nakon objavljivanja priloga o ponašanju tužilaštva i policije u ovom slučaju, televiziji N1 stiglo je i pismo Ratomira Kutlešića bivšeg direktora ULTRE i podnosioca krivične prijave, u kom zlonamernim i neutemeljenim ocenjuje sumnje da bi “on mogao bilo šta da zloupotrebi”. Gospodin Kutlešić u svom pismu ne kaže da nema nameru da do tih podataka dođe, a jedini način da do njih dođe je zloupotreba i kršenje zakona. On samo zlonamernim ocenjuje sumnje da bi mogao da ih zloupotrebi.

Uz sve ove zbunjujuće činjenice u vezi sa predistražnim postupkom, policija je u petak 23. juna, kasno uveče Izvršnoj Direktorki SBB i potpredsenici Junajted Grupe za marketing i medije, na kućnu adresu uručila poziv da se već u ponedelja 26. juna u prepodnevnim satim javi u MUP, u svojstvu građanina ali pod pretnjom privođenja ukoliko se ne odazove. Pošto je mogla da ga pošalje i poštom što je sasvim uobičajeno u procesima koji nisu hitni ili uruči na adresu kompanije, a ipak ga je uručila na kućnu adresu, SBB gest policije smatra zastrašivanjem.

Kako je Izvršna Direktorka SBB-a bila sprečena da se u ponedeljak 26. juna pojavi u MUP-u zbog ranije planiranog putovanja, pravni zastupnik dostavio je policiji avio karte I dokumenta aranžmana. Iako je iz avionske karte koja joj je predočena, policiji bilo jasno kada se direktorka SBB vraća sa puta, policija je potpuno protivzakonito insistirala da joj advokat uruči novi poziv I to u vreme I u danu dok se još nalazi na putu. Advokat je ovaj protivzakonit I neobjašnjiv zahtev policije odbio.

Policija na kriminalan način tretira Izvršnu Direktorku kompanije SBB, koja je jedna od najvećih u Srbiji i u vlasništvu stranih investitora,

Kako se radi samo o pozivu za razgovor u funkciji građanina, velika brzina na kojoj se insistira i novi, protivzakoniti zahtev policije, daju još jedan, snažan osnov za sumnju da se proces vodi na način koji nije ni legitiman ni legalan.

SBB je veoma zabrinut za stanje pravosuđa i pravnu sigurnost stranih investitora.

]]>
Thu, 29 Jun 2017 13:04:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31457/sbb-zabrinut-zbog-pravosudja-i-tretmana-stranih-investitora.html
Etika u istraživačkom novinarstvu http://nuns.rs/info/news/31452/etika-u-istrazivackom-novinarstvu.html Ako se otkrije da je istraživački novinar uradio nešto etički pogrešno, sasvim je moguć medijski napad baš na taj detalj, koji će skrenuti pažnju sa činjenica koje priča otkriva. A zamke su na svakom koraku ]]>

Etika u novinarstvu, uprošćeno rečeno, je pokušaj da se nikome ne učini šteta objavljivanjem informacija ili drugom aktivnošću u sklopu novinarskog posla. Ali pošto istraživačko novinarstvo ide za skrivenim, važnim informacijama, onaj ko to skriva će svakako da se oseti oštećenim. Dakle, ne možemo to da izbegnemo baš uvek, a ponekad nije ni potrebno – ako je neko, na primer, proneverio pare građana, to mora da se zna. I iako nikome ne želimo zlo, manja je šteta od duševnog bola počinioca, nego ona koja je nastala po građane i državu. Od tog novca su, na primer, mogli biti kupljeni inkubatori za prevremeno rođenu decu, a važno je da znamo i ko je to uradio, kako, ako je moguće i zašto, kako bi policija, tužilaštva i ostali mogli da spreče slične stvari. Ako hoće. I smeju. Kao i da se javnost pobuni ako tog čoveka ponovo pokušaju da postave na javnu funkciju.

Veoma je, međutim, važno razumeti koliko je etika komplikovana i osetljiva stvar, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog toga što mnogo novinara u Srbiji uopšte ne želi da se preterano bavi njome i smatra je frustrirajućom preprekom u lovu na ekskluzivu. Nasumična anketa sa polaznicima trening programa koje Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) drži, na pitanje: „Ko je pročitao etički Kodeks novinara Srbije“, daje između 10 i 20 procenata pozitivnih odgovora.

Pitanje u vezi sa nekoliko zakona koji neposredno i posredno uređuju našu profesiju daje još manje ohrabrujuću sliku. Zašto je to tako nije sasvim jasno, ali mora da je jedna od okolnosti koje doprinose situaciji i to što redakcijska okruženja nisu sklona da se bave etikom, već produktivnošću.

Lično nikada u životu van sopstvene organizacije nisam čuo urednika da pita novinara: „A da li si toj osobi objasnio šta može da joj se desi kada objavimo njenu izjavu“? Što je profesionalna obaveza, pa i u Kodeksu. S druge strane, da sam za svaki put kada sam čuo: „Šta ga cifraš, otkucaj to i juri na ovaj drugi događaj, imaš dva sata da uzmeš izjave i napišeš tekst”, verovatno bih bio bogat kao što u Informeru i tvrde za istraživačke novinare. Ta dva teksta za jedno pre podne u dnevnim novinama ne mogu da se proizvedu kako treba, ni pod kakvim okolnostima. Ako se javi etička dilema, pogađate, tim gore po nju.

Važnost etike za istraživačke novinare

Osim profesionalnih, postoje i drugi dobri razlozi da istraživački novinari posebnu pažnju posvete etičnosti svojih postupaka. Naime, ako se otkrije da je istraživački novinar uradio nešto etički pogrešno, sasvim je moguć medijski napad na taj detalj, koji će skrenuti pažnju sa činjenica koje istraživačka priča otkriva. A zamke su na svakom koraku.

Naš kolega, beogradski istraživački novinar, šest je meseci jurio više direktora tajkunskog preduzeća da odgovore na pitanja o dokumentima koja su potpisivali. Svi su odbijali da govore, osim jednog koji je prešao u drugu firmu. Taj se nije javljao ni na jedan od tri broja telefona dostupna novinaru. Sve dok kolega nije po ko zna koji put pozvao kućni broj telefona. Javio se dečak od 6-7 godina, rekao da tata nije tu i ponudio njegov broj mobilnog telefona. Novinar je prihvatio i ispostavilo se da taj broj nije imao. Pozvao ga je i uspeo da ubedi čoveka da priča, pod uslovom da mu ne objavi ime.

No, novinar nikome nije rekao odakle mu novi broj telefona sve dok nije prošlo baš podosta vremena od objavljivanja priče. Nije način na koji je došao do jednog izvora (čak ne ni ključno važnog za suštinu priče) uticao na njenu tačnost, važnost ili aktuelnost. Sam dečak nikakvu štetu nije pretrpeo, verovatno niko ne zna šta je uradio, a moguće da se toga ni ne seća. Ali je definitivno tačno da je vrlo neetično upotrebljavati decu u našem poslu na bilo koji način, i po Kodeksu, bez pristanka roditelja i dece same, pa i o tome mora dobro da se razmisli. Treba samo zamisliti da neko to uradi vašem detetu. Uostalom, dečak nije trpeo štetu, ali je mogao trpeti i to je dovoljan razlog da se tako nešto ne uradi.

Na žalost, u srpskim medijima svakodnevno srećemo mnogo grublje primere novinarskog kršenja ne samo etike, nego i osnovne ljudskosti. To što su naše kolege istraživački novinari često žrtve takvih medijskih hajki, iako je to veoma nepravedno, neprofesionalno, duboko neprijatno, a ponekad i opasno, nije razlog da i mi pribegavamo neetičnim postupcima u lovu na dokaze za svoje priče. Šta više, u istraživačkom novinarstvu etika je možda i važnija nego u drugim žanrovima profesije. Za to postoji nekoliko razloga.

Prvi je svakako to što je istraživanje jedan od mogućih vrhunaca profesije i važno je da se baš u ovoj oblasti pokaže da je moguće, čak i u Srbiji, raditi po svim međunarodno prihvaćenim standardima, pa i etičkim.

Drugi leži u činjenici da u svaku priču ulažemo ogroman deo svojih profesionalnih života i da bi bilo nesmotreno izložiti taj rad kritikama, a rezultate istraživanja relativizaciji zbog etičkih prekršaja.

Treći je – mogućnost žalbe regulatornim i samoregulatornim telima, kao i tužbe sudu. To nije ni prijatno, ni jeftino iskustvo (u slučaju sudskog procesa), a mi često nismo u situaciji da plaćamo adekvatnu pravnu zaštitu, posebno ne eventualne odštete.

Četvrti, i najvažniji razlog je – odgovornost prema drugim ljudskim bićima. Odgovorni smo prema svojim izvorima i njihovoj dobrobiti i bezbednosti. Odgovorni smo čak i prema onima čije greške i nepočinstva istražujemo, ne zato što su oni zaslužili nešto dobro, već zato što želimo da se razlikujemo od njih po tome što sve radimo sa ciljem da građani dobiju važne informacije, a društvo priliku da svoje greške ispravi i učini život pojedincima boljim i pravednijim.

U suštini, drugi razlozi od ovog četvrtog, ne bi ni trebalo da su nam potrebni, ali svet je komplikovano mesto, a Srbija posebno.

Poznavanje i primena Kodeksa

„Kodeks novinara Srbije” je krovni dokument o etici u radu novinara u Srbiji i jedan od retkih oko kojeg su se složile sve relevantne novinarske orgnaizacije. Pravila u njemu su razrađena dovoljno detaljno da regulišu sve do sada identifikovane značajne probleme koji su se pojavili u našem novinarstvu. Ne postoji ni jedan izgovor da svaki novinar u Srbiji ne poznaje kodeks u potpunosti. Pokušajte na sudu da kažete da “niste znali” da zakon zabranjuje krađu i odgovoriće vam da odrasli ljudi moraju da poznaju zakone. Kodeks je naš osnovni zakonik i svi novinari moraju da ga poštuju. Ako ga ne poštuju – nisu novinari.

Štampani i internetski mediji u Srbiji, kao i novinske agencije (izdavači, vlasnici i novinari), osnovali su Savet za štampu. Ovo je samoregulatorno telo, odnosno, mediji su razumeli da je bolje da sami kontrolišu primenu Kodeksa nego da to čini država zakonima i sudstvom, kada god je to moguće.

Savet za štampu je od aprila do decembra 2016. godine, analizirajući osam najvažnijih dnevnih listova zabeležio 4.993 teksta u kojima je prekršena bar jedna tačka kodeksa, što je drastičan skok od 49% u odnosu na isti period 2015. godine (uz ogradu da su u međuvremenu ugašene Naše novine, a umesto njih počeo da izlazi Srpski telegraf), kada je zabeleženo 3.357 medijskih sadržaja sa prekršajem kodeksa.

Ove hiljade prekršaja su u isto vreme i hiljade povređenih osoba, milioni obmanutih ili zloupotrebljenih građana i hiljade novinara koji ne znaju, ne žele ili nisu u situaciji da poštuju osnovne zakone svog posla. Sve to zajedno, svedočanstvo je o dubokoj, teškoj krizi novinarstva, a time i samih temelja demokratije u Srbiji.

Tim je važnije da istraživački novinari, predstavnici vrhunca naše profesije, budu fanatično etični. Oni moraju da budu primer koji govori da se može bolje, čak i ovde.

 


 

Priča je nastala u okviru projekta Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Thu, 29 Jun 2017 11:37:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31452/etika-u-istrazivackom-novinarstvu.html
Neki čobani, budale http://nuns.rs/info/news/31451/neki-cobani-budale-.html Ovo je slet kao za Tita. U kom ustavu piše da se organizuju ovakve inauguracije. Ko će ovo da plaća? - drao se pre 13 godina neki tip ispred glavnog ulaza u Skupštinu Srbije. Toliko se drao da je o tom događaju pisala i Politika, jer kako ne primetiti čoveka koji se uoči inauguracije Borisa Tadića za predsednika intenzivno drao i predlagao: Pozov’te hor da peva „Druže Tito mi ti se kunemo!“ ]]> Nosio je majicu sa likom Vojislava Šešelja i niko ga nije uzimao za ozbiljno, jer je njegova pojava u to vreme uglavnom komentarisana ko kada je ono Ilija Čvorović greškom uslikao neke klince tokom uhođenja podstanara.

- Ovo su neki čobani, budale! - komentarisao bi pošten svet pre 13 godina kada bi ugledao pojavu onog nekog tipa što se intenzivno drao i njegovih pajtosa, koji svi zajedno, istina, nisu toliko ličili na čobane, koliko na one druge.

Ali, ko se u to vreme uopšte nadao da će u Srbiji ikada „neki čobani, budale“ doći na vlast?

Prošle nedelje su, pak, počele da stižu pozivnice za inauguraciji onog tipa što se pre 13 godina drao ispred ulaza u Skupštinu Srbije: „Ovo je slet kao za Tita. U kom ustavu piše da se organizuju ovakve inauguracije. Ko će ovo da plaća? Pozov’te hor da peva Druže Tito mi ti se kunemo!“

Pozivnice su stizale pomalo neobično. Predsednici oba novinarska udruženja dobili su ih dva sata pre početka inauguracije. Da posle ne kažu da ih nisu dobili, nego da moraju da kažu da nisu stigli.

Jedan kolega, poznati estradni novinar pohvalio se na Fejsbuku da je tog istog dana, ali ujutru, na spektakularan način dobio pozivnicu: „Kada me je danas u 7,55 pozvao ljubazni glas Marije iz Kabineta Predsednika Srbije, sa obaveštenjem da mi trebaju uručiti pozivnicu za svečani prijem Nj.E. gospodina Aleksandra Vučića sa suprugom, koji me sa zadovoljstvom pozivaju na večerašnju inauguraciju, pa mi kurir donese kući pozivnicu za nepunih sat vremena...

Ostaje mi samo da zadovoljno zanemim i osetim se važnim!? Moj stari prijatelj Aca Vučić, više puta gost mojih emisija..., postaje predsednik Srbije i poziva me na svoju proslavu. Kakva po čast!“

Moj slučaj je bio potpuno bio drugačiji: kada me ni do 18.00, kada je počela inauguracija, nije pozvao ljubazni glas Marije iz Kabineta Predsednika Srbije sa obaveštenjem da mi trebaju uručiti pozivnicu za svečani prijem Nj.E. gospodina Aleksandra Vučića sa suprugom, ostalo mi je samo da zadovoljno zanemim i osetim se važnim.

Aca Vučić, više puta junak mojih kolumni u svim inkarnacijama, postaje predsednik Srbije i ne poziva me na svoju proslavu. Kakva počast!

Više puta su me razni pitali - a šta bi radio da si dobio pozivnicu?

- Red je otići! - objašnjavali su mi pravila visokog društva.

Hm, možda bih i otišao, ali se bojim da bi sutra svi mediji preneli kako je ispred ulaza bio neki tip u pratnji supruge koji se intenzivno drao: „Ovo je slet kao za Tita. U kom ustavu piše da se organizuju ovakve inauguracije. Ko će ovo da plaća? Pozov’te hor da peva Druže Tito mi ti se kunemo!“

I već sam video Nj.E. Aleksandra Vučića kako stranim gostima objašnjava ko je taj nepristojni u majici Iron Maiden što se dere usred veličanstvenog čina.

- To je neki čobanin, budala! - rekao bi Nj.E državničkim tonom, te nestao među visokim zvanicama.

]]>
Thu, 29 Jun 2017 11:29:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31451/neki-cobani-budale-.html
Žestok hakerski napad na sajt Kurira http://nuns.rs/info/news/31450/zestok-hakerski-napad-na-sajt-kurira.html Adrija Medija Grupa (AMG) saopštila je juče da je "rano jutros, u jedan sat posle ponoći, počeo žestok hakerski napad na internet stranicu Kurira i sva izdanja AMG, video produkciju, prenose uživo, mrežnu infrastrukturu i opremu". ]]> Napad još traje, ukazuje se u saopštenju i objašnjava da je organizovan tako da se opterećuje većina aplinkova koji se koriste za serviranje sadržaja korisnicima, pa posledice napada trpe i linkovi ka provajderima.

"Pretpostavljamo da se radi o vrsti napada pod nazivom 'dns amplification', koji se sprovodi tako da napad izvršava ogroman broj uređaja koje kontroliše napadač", napominje AMG.

U saopštenju AMG sumnja da "napadi i pokušaj obaranja Kurirovog sajta i svih elektronskih izdanja" ove medijske kuće "imaju veze sa kritičkim tekstovima o Aleksandru Vučiću, kao i davanju prostora opoziciji".

"Tražimo od nadležnih institucija, policije i tužilaštva da odmah reaguju na ovaj brutalni hakerski napad na AMG koji je do sada prouzrokovao ogromnu materijalnu štetu", navodi se na kraju saopštenja.

]]>
Thu, 29 Jun 2017 11:09:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31450/zestok-hakerski-napad-na-sajt-kurira.html
Sećanje na detinjstvo http://nuns.rs/info/news/31449/secanje-na-detinjstvo.html U Narodnoj biblioteci Srbije otvorena je izložba "Dečje novine - gigant jugoslovenskog izdavaštva" posvećena jednom od najvećih jugoslovenskih izdavača listova, časopisa, knjiga i stripova za decu i odrasle, zastupljenog na svim kontinentima. ]]> Izložba je realizovana u saradnji sa Muzejom rudničko-takovskog kraja, čiji je autorski tim, koji čine: Ana Cicović, Tanja Gačić, Ana Bolović i Aleksandar Marušić, i potpisuje.

Otvaranju je prisustvovala i jedna od autorki izložbe, Ana Cicović, i tom prilikom podsetila na istorijat Dečjih novina. List se razvio krajem 1956. godine kada je grupa nastavnika i učenika poželela da afirmiše dečje stvaralaštvo tako što će izdati školski list. Kasnije je u realizaciji programa učestvovalo preko 25.000 dece saradnika koji su slali svoje sastave, fotografije i crteže.

Potpisivanjem ugovora sa kompanijom Volta Diznija 1966. započeta je saradnja koja će trajati tri decenije, a krajem šezdesetih godina počinje izdavanje knjiga, kako za decu tako i za odrasle. Saradnjom sa italijanskim izdavačem "Panini" počinje i štampanje albuma sa samolepljivim sličicama.

Pored samog lista "Dečje novine", izlazili su i drugi časopisi kao što su: Tik-tak, Zeka, Džuboks, Kulture istoka, Venac, Mikijev almanah i drugi, kao i strip edicija "Nikad robom", koja sa stripom Mirko i Slavko dostiže tiraž od 600.000 primeraka. Ovo je jedini jugoslovenski strip po kojem je snimljen dugometražni film i to u produkciji ovog izdavača.
Nekadašnji urednik Dečjih novina i istoričar umetnosti Momčilo Rajin rekao je da on nije sklon da posmatra stvari iz prošlosti kroz "ružičaste naočari".

"Nikada neću reći da su ona vremena koja su za nama puno bolja nego ova današnja, ali sam oprezan takođe da nikad ne tvrdim da je ovo što je danas puno bolje od onoga što je bilo. Verujem da ćemo se složiti oko konstatacije da je bilo drugačije, a kada govorimo o razlici između onoga onda i ovoga danas, sklon sam da kažem kako je tada, ako ne sve, onda mnogo toga bilo moguće samo ako se niste petljali u politiku i upirali prstom u oči tadašnje političke elite, dok je danas jako malo toga moguće ako niste povezani sa politikom. Baš zbog toga što su ta vremena bila takva bilo je moguće da se u glavi jednog čoveka, nastavnika u jednoj školi, javi ideja da se nešto što je počelo od zidnih školskih novina pretvori u izdanje koja će kasnije imati 100.000 primeraka" - rekao je Rajin i dodao da su Dečje novine svedočanstvo o tome da su snovi mogući ako u njih dovoljno verujete, ako imate malo talenta i sreće, ali pre svega upornosti i vere da je to moguće.

Na izložbi se mogu videti primerci izdanja strip edicije "Nikad robom", zatim Mikijev almanah, Robin Hud, Nindža, Gigant, Horor - čudovište iz močvare, Talični Tom, Mandrakov zabavni strip magazin, Štrumpfovi, kao i školske torbe sa likom Sare Kej, kartice "Ljubav je...", video kaseta "Matematika i množenje", Udžbenik za Likovnu kulturu za prvi razred osnovne škole, Plavokapica i drugo.

]]>
Thu, 29 Jun 2017 10:46:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31449/secanje-na-detinjstvo.html
Konkurs opštine Aleksandrovac za sufinansiranje medijskih projekata http://nuns.rs/info/news/31448/konkurs-opstine-aleksandrovac-za-sufinansiranje-medijskih-projekata.html Konkurs opštine Aleksandrovac za sufinansiranje medijskih projekata možete pogledati u prilogu. ]]>

]]>
Thu, 29 Jun 2017 10:40:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31448/konkurs-opstine-aleksandrovac-za-sufinansiranje-medijskih-projekata.html
Mariji Vučić zbog teksta o desničarima prete smrću http://nuns.rs/info/news/31447/mariji-vucic-zbog-teksta-o-desnicarima-prete-smrcu.html Novinari su ponovo mete. Ovog puta novinarki i zamenici glavnog urednika Cenzolovke preko Fejsbuka su upućene ozbiljne pretnje. Nije tajna da su novinari često mete napada. Sloboda medija u Srbiji više gotovo da i ne postoji, a svako ko iole misli svojom glavom i ne želi da radi po naredbi „onih sa vrha“, često je „na listi za odsterl“. Ovakvi slučajevi su nažalost sve češći. ]]> Zastrašivanje novinara postala je praksa, a slobodno novinarstvo misaona imenica. Nakon napada na novinare na polaganju zakletve novog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, činilo se da će se „strasti smirit“, međutim, nije tako.

Novinarka i zamenica glavnog urednika Cenzolovke, Marija Vučić, postala je meta nepoznate osobe, koja joj je preko društvene mreže Fejsbuk zapretila rečima „Kamenjarko, ići ćeš pod mač ubrzo“.

Marija je pretnje odmah prijavila policiji i tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, koje je po hitnom postupku počelo da ispituje slučaj. Moramo napomenuti da situacija sa kojom se Marija suočava nije nimalo naivna, jer se ženi koja samo radi svoj posao preti – smrću.

Obzirom da je Marija naša koleginica i „jedna od nas“, porazgovarali smo s njom o ovom nemilom događaju. U razgovoru za Espreso.rs Marija je otkrila da li je uplašena, kako se oseća, kao i da li je u stanju da nakon ovog incidenta nastavi da svoj posao obavlja profesionalno kao i do sada.

* Koliko dugo se baviš novinarstvom i da li si nekad bila u sličnoj situaciji? Da li su ti zbog posla kojim se baviš pretili i ranije?

– Novinarstvom se bavim tri godine. Pre Cenzolovke, u kojoj radim od oktobra, radila sam kao novinar Južnih vesti. To mi je prvo radno mesto.

Tamo smo generalno kao redakcija, a neki i pojedinačno, bili izloženi uvredama, diskvalifikacijama, pa i pretnjama, kako od strane običnih građana, tako i od strane političara i funkcionera. Bilo je onih koji su, nezadovoljni što je objavljeno nešto što im ne odgovara, zvali da se bune, vikali, vređali, ali meni lično niko dosad nije pretio, i to na ovaj način – smrću.

U tom smislu je sada teža situacija, jer sam u ovome sama, odnosno direktno i samo meni je pretio neko koga pritom ne poznajem, ko je očito obični građanin.

* Kako se osećaš danas, krećeš li se slobodno?

– Iskreno, nije mi svejedno. Nije prijatan osećaj izloženosti i misao o tome da zapravo zaista možeš da budeš napadnut, odnosno da pretnje mogu da budu realizovane, kao i da bi možda trebalo da se osvrneš za sobom i da budeš na oprezu da li te neko prati.

Iako novinarski posao podrazumeva da budeš izloženiji od mnogih drugih građana, i treba da budeš spreman na to da se nekom neće dopasti tvoj tekst, u normalnom društvu bi postojala granica između kritike i izražavanja neslaganja sa nečim sa jedne, i latentnog ili otvorenog nasilja sa druge strane.

Smatram da živimo u društvu u kojem je nasilje (i to ne samo poslednjih godina, nego dugo unazad) postalo deo svakodnevice, ušlo u običnu svakodnevnu komunikaciju, i zato ga više ne prepoznajemo kao nasilje. U tom smislu, smem da se kladim da mnogi koji prete novinarima, posebno obični građani, često nisu svesni da je to što govore krivično delo, da onaj kome prete oseća uznemirenost i strah, da njegova porodica i prijatelji strahuju za njega. To je nepravedno, ne želim da trpim nasilje samo zato što sam odabrala da se bavim novinarstvom. Ne želim da svako misli da meni, ili bilo kom drugom kolegi, može da kaže i uradi šta god hoće samo zato što smo novinari i moramo da budemo izloženi. Izloženi da, ali kritici, ne i nasilju.

Da ne govorim o tome da toj atmosferi nasilja naročito doprinosi svaki izostanak reakcije ili neadekvatna reakcija istražnih i pravosudnih organa.

* Da li ćeš normalno nastaviti da radiš svoj posao, uprkos ovom incidentu?

Naravno. Nastaviću da radim kao i dosad, i trudiću se da radim bolje i žešće. Smatram da strah nije problem, i da se svi ponekad plaše, i to je u redu. Pitanje je šta radite sa tim strahom – da li nastavljate da radite uprkos njemu u skladu sa svojim principima i standardima profesije, ili počinjete da se autocenzurišete. Ovo drugo ima ogromne posledice po društvo, zato je bolje časno otići iz novinarstva onda kada je nemoguće nositi se sa pritiskom a istovremeno raditi svoj posao kako treba.

* Kakav je položaj novinara danas?

Nisam dugo novinar, pa ne mogu iz prve ruke da upoređujem kakav je položaj novinara danas u odnosu na to kakav je bio nekad. Znam samo to da novinarima uopšte nije lako. Bedno plaćeni, slabo cenjeni, izloženi napadima na svakodnevnom nivou, sa brnjicama na ustima. Uplašeni za svoj posao, za ličnu bezbednost, za svoj život. Kada u jednom danu imate 6 napada na novinare, kao što se desilo na inauguraciji, kada živite u zemlji u kojoj su neki novinari ubijeni zbog posla kojim su se bavili, kada Srbija redovno u međunarodnim izveštajima biva ocenjena niskim ocenama kada je reč o slobodi medija, kada pritisak ne dolazi samo od političara, funkcionera, koji prirodno nisu sa nama na istoj strani, nego dolazi i od običnih građana u čijem interesu verujete da radite… onda je jasno da je položaj novinara veoma loš.

Dok institucije ne budu radile svoj posao kako treba, transparentno i odgovorno, dok se ohrabruje nasilje u javnom diskursu, dok izostaju političke i krivične sankcije prema onima koji napadaju, dok pojedini novinari i mediji sami dodatno pogoršavaju svoj položaj i društvenu situaciju neodgovornim izveštavanjem i pristajanjem na kompromise, dok građani ćute i ne daju nam podršku… ovo neće biti dobra zemlja ni za novinare niti za život.

Ovim putem portal Espreso.rs apeluje na nadležne da se hitno pronađe osoba koja je Mariji pretila smrću i propisano pravilima sankcioniše.

Reagovala i udruženja

Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine najoštrije su osudili pretnju upućenu putem Fejsbuka novinarki i zamenici glavnog urednika Cenzolovke Mariji Vučić.

„NUNS i NDNV očekuju da Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal po hitnom postupku ispita slučaj, ustanovi identitet autora preteće poruke i protiv njega pokrene krivični postupak. Takođe, novinarska udruženja ukazuju da i ovaj slučaj pokazuje koliko neadekvatna reakcija pravosudnog sistema i tolerancija govora mržnje i pretnji ohrabruje nasilništvo i ekstremizam“ stoji u saopštenju objavljenom juče.

]]>
Thu, 29 Jun 2017 10:32:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31447/mariji-vucic-zbog-teksta-o-desnicarima-prete-smrcu.html
Marija Vučić o prijetnjama: Ili ćemo u inat raditi svoj posao kako treba i nadati se da će pritisak oslabiti vremenom, ili ćemo podleći pritisku i time ga osnažiti http://nuns.rs/info/news/31446/marija-vucic-o-prijetnjama-ili-cemo-u-inat-raditi-svoj-posao-kako-treba-i-nadati-se-da-ce-pritisak-oslabiti-vremenom-ili-cemo-podleci-pritisku-i-time-ga-osnaziti.html Novinarka Cenzolovke, Marija Vučić zaprimila je prijetnju smrću nakon što je objavila članak o tome kako su ekstremni desničari spriječili projekciju filma “Albanke su naše sestre”. Prijetnja “ Kamenjarko, ići ćeš pod mač ubrzo” poslana joj je s lažnog Facebook profila u noći između petka i subote (23-24. lipnja). ]]> Novinarka pretpostavlja da se radi o istim onima koji su spriječili projekciju spomenutog filma – ekstremnim desničarima, a o kojima je pisala u svom tekstu „Prijetnje niških ekstremista: Sad će doći Vučićevo osiguranje, oni znaju s novinarima“.

Naime, u svom tekstu izvijestila je o incidentu koji se dogodio u sali Medija centra u Nišu prije početka projekcije dokumentarnog filma Albanke su naše sestre, kada je čovjek koji se predstavljao kao “četnički vojvoda” prijetio okupljenim novinarima, aktivistima i domaćinima projekcije da će sve pretući ako film bude prikazan. U isto vrijeme ispred ulaza zgrade okupio se veći broj ekstremnih desničara, koji su prijetili onima koji su pokušavali ući te su pjevali nacionalističke pjesme i gađali sitnim kamenjem i grumenjem zemlje terasu Medija centra. Jedan od njih, kako nam je rekla novinarka, zaprijetio je novinarima riječima „sad će doći Vučićevo osiguranje, oni znaju kako s novinarima“.

Marija Vučić nam je kazala kako nema dokaza da je njezin tekst neposredan povod prijetnji, ali da ima sumnje da je tome tako:

„Poruku je očito napisao netko tko je i sam ekstremni desničar, što zbog rječnika, što zbog profilne fotografije. Na njoj se naime nalazi Miroljub Petrović, ekstremni desničar koji je u Srbiji mjesecima unazad veoma popularan na internetu zbog svojih gostovanja koja obiluju govorom mržnje, a u kojima on izjavljuje da bi određene grupe društva – aktiviste NVO, homoseksualce, ateiste, i brojne druge neistomišljenike – trebalo kažnjavati kamenovanjem i slanjem “pod mač”. To “pod mač” je postalo predmet opće šale u Srbiji na internetu, jer mnogi nalaze da je takva retorika smiješna i zabavna. Međutim, takav govor mržnje uopće nije smiješan, jer je opasan, a toga postanete potpuno svjesni kada vam osobno stigne anonimna prijetnja smrću da ćete i vi uskoro otići pod isti taj mač. Ne znam tko stoji iza prijetnje, ona je poslana s lažnog profila, a slučaj ispituje Tužiteljstvo za visokotehnološki kriminal kojemu sam prijavila prijetnju. Rekli su mi da je stvar uzeta u rad po hitnom postupku i vidjet ćemo što će biti i hoće li i kada ovaj čovjek biti pronađen i procesuiran. Nadam se da hoće“.

Na upit je li ranije zaprimala prijetnje zbog svog rada, Vučić je kazala da je i ranije bila izložena pritiscima i uvredama, ali nikada do sada nije dobila ovako izravnu prijetnju:

„I ranije sam bila izložena pritiscima (prije Cenzolovke sam radila tri godine kao novinarka Južnih vesti, lokalnog online medija iz Niša), i bilo je relativno čestih uvreda od strane lokalnih političara, ali i običnih građana. Bilo je i prijetnji čitavoj redakciji (kada je jedan čitatelj napisao da nas novinare Južnih vesti treba zapaliti, pa je to došlo do suda, a onda je i prvostupanjski i drugostupanjski sud presudio da to nije prijetnja, nego izražavanje stava, zato što nije rekao “zapalit ću vas”, nego “treba vas zapaliti”). Međutim, meni osobno i direktno dosad nitko nije prijetio, pogotovo ne smrću. Utoliko je i moja situacija sada teža, jer sam sama i direktno izložena“.

Za Fairpress Marija Vučić se osvrnula na posljedice koje ovakve prijetnje, koje su u Srbiji sve učestalije, mogu imati na novinare i novinarke te na opće stanje u srpskim medijima u kojima su neke teme zabranjene, a sve je prisutnija autocenzura.

„Što se autocenzure tiče, mislim da je autocenzura u Srbiji raširena kao pošast, ali ne samo zbog toga što novinari a priori pretpostavljaju da će im zbog nečega prijetiti, pa onda i ne pišu o tome. Mnogi novinari se autocenzuriraju jer znaju da neka tema neće proći, da im urednik neće odobriti da o nečemu pišu, mnogi znaju u mnogim redakcijama (naročito u lokalnim medijima) da su neke teme zabranjene, da su neki političari i dužnosnici nedodirljivi, da mnoge stvari ne trebaju niti pitati, i onda prave selekciju onoga o čemu će pisati i ugla iz kojega će pisati prema već usvojenom “mindsetu” koji više i ne preispituju. Dođu do stadija da i ne pomišljaju da se bave nečim. Kada stignu ovako direktne prijetnje (a tema međunacionalnih odnosa Srba i Albanaca je, i to svi novinari znaju, veoma zapaljiva u srpskom javnom diskursu), vjerujem da ima onih koji ustuknu i počnu sami sebi stavljati brnjicu, da se ne bi izlagali dodatnim pritiscima. Ipak, mislim da je u Srbiji posljednjih godina sve više veoma profesionalnih i hrabrih novinara, naročito istraživačkih i naročito onih koji rade u online medijima (koji su financijski najnezavisniji trenutno), koji se suočavaju s ogromnim pritiscima, koji su praćeni, prisluškivani, koji svakodnevno dobivaju prijetnje, ali ne odustaju, naprotiv. I to je jedino rješenje – ili ćemo u inat raditi svoj posao kako treba i nadati se da će pritisak oslabiti vremenom, ili ćemo podleći pritisku i time ga osnažiti. Jer strah je uvijek prisutan, nikome nije ugodno biti toliko izložen i riskirati svoj posao, sigurnost i život, ali strah je normalan i to je u redu. Jedino je bitno što s tim strahom – ostaviti ga po strani i raditi kao i dosad, ili još i bolje, ili se počnete autocenzurirati. U trenutku kada shvatite da počinjete raditi ovo drugo, i da ne možete ili ne želite nositi se s pritiskom, bolje je da lijepo odete iz novinarstva, jer autocenzura ima katastrofalne posljedice po integritet i samopoštovanje, ali još važnije – po čitavo društvo“.

Prijetnju novinarki najoštrije su osudili Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, izjavivši da očekuju da Tužiteljstvo za visokotehnološki kriminal po hitnom postupku ispita slučaj, ustanovi identitet autora prijeteće poruke i protiv njega pokrene kazneni postupak. Isto tako, upozorili su na to da ovaj slučaj pokazuje koliko neadekvatna reakcija pravosudnog sistema i tolerancija govora mržnje i prijetnji ohrabruje nasilništvo i ekstremizam.

]]>
Thu, 29 Jun 2017 10:28:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31446/marija-vucic-o-prijetnjama-ili-cemo-u-inat-raditi-svoj-posao-kako-treba-i-nadati-se-da-ce-pritisak-oslabiti-vremenom-ili-cemo-podleci-pritisku-i-time-ga-osnaziti.html
Novac za novu zgradu RTV http://nuns.rs/info/news/31445/novac-za-novu-zgradu-rtv.html U Novom Sadu danas je potpisan ugovor o prenosu sredstava Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine Radio televiziji Vojvodine (RTV) za finansiranje projekta izgradnje poslovnog objekta zgrade televizije. ]]> Polovina novca obezbeđena je odlukom Skupštine Vojvodine, dok je druga polovina, u visini od 400 miliona dinara, obezbeđena iz budžeta Srbije za 2017. godinu.

Ugovor su potpisali direktor Uprave za kapitalna ulaganja AP Vojvodine Nedeljko Kovačević i generalni direktor RTV Miodrag Koprivica.

U saopštenju se navodi da je potpisana je i odluka o sprovođenju postupka javne nabavke po ovlašćenju kojom je RTV Vojvodine ovlastila Upravu, za radnje u postupku javne nabavke radova na izgradnji poslovnog objekta i javne nabavke usluge stručnog nadzora.

Pokrajinska vlada prethodno je zadužila Upravu za kapitalna ulaganja da u ime Pokrajine sprovodi koordinaciju aktivnosti i obavlja stručne poslove radi finansiranja projekta izgradnje poslovnog objekta RTV Vojvodine.

Na ovaj način stvoreni su formalni preduslovi za ubrzanje pripremnih radnji i otpočinjanje izgradnje zgrade RTV, dodaje se u saopštenju.

]]>
Wed, 28 Jun 2017 15:50:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31445/novac-za-novu-zgradu-rtv.html
Osnovni standardi u istraživačkom novinarstvu http://nuns.rs/info/news/31444/osnovni-standardi-u-istrazivackom-novinarstvu.html Kodeks novinara Srbije: Obaveza je novinara da tačno, objektivno, potpuno i blagovremeno izvesti o događajima od interesa za javnost, poštujući pravo javnosti da sazna istinu i držeći se osnovnih standarda novinarske profesije ]]>

Godina je 2014. Novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) od izvora dobijaju dokument koji nedvosmisleno dokazuje koruptivne radnje jednog od visokih funkcionera Srpske napredne stranke (SNS), iz vremena dok je stranka još bila u opoziciji, a funkcioner imao važno mesto u jednom javnom preduzeću. Muškarac koji nam daje dokument kaže da ima poverenja u nas i da nam se obraća smatrajući da smo kredibilan medij koji se ne plaši da objavi istinu. Bilo je evidentno da ima direktno znanje o temi koju prijavljuje, ali odbija da se predstavi imenom i prezimenom, navodeći da se plaši za vlastitu bezbednost. Ovo smo mogli da razumemo u kontekstu njegove zaštite i u poslednje vreme sve većeg straha kod sagovornika i izvora od toga da će da trpe posledice zbog razgovora s nama. Na kraju krajeva, ime nam i nije previše značilo. Naš misteriozni izvor nam je dao dokument, a rad istraživačkih novinara se upravo i zasniva na dokazima/dokumentima.

Zvuči super, zar ne? Atraktivna priča i ključni dokaz pre nego što smo uopšte počeli da istražujemo.

Problem je u tome što je anonimni izvor bio u pravu za samo jednu stvar – CINS jeste kredibilan medij koji se ne plaši objaviti istinu. Sve ostalo bila je laž – ili informacije koje apsolutno nismo mogli da verifikujemo i potvrdimo. Dokument je imao pečat, zaglavlje i potpis. Delovao je potpuno autentično. Funkcioner u to vreme jeste bio u navedenom javnom preduzeću. Međutim, nismo pronašli nijedan drugi dokaz koji bi potvrdio da se sporni slučaj dogodio. Naprotiv, došli smo do zaključka da je dokument zapravo falsifikat koji je neko pokušao da nam podvali. Koji je bio motiv za sve to sada je potpuno nevažno. Poenta je da se nismo zaleteli i radi kratkotrajne senzacije i hiljada klikova na veb sajtu trajno narušili teško stečeni kredibilitet i poverenje koje u nas imaju građani.

Jedan od najvažnijih standarda u istraživačkom novinarstvu, ali i u novinarstvu uopšte, je da svaka informacija mora da bude proverena. Iz više izvora i sa više strana. Do istraživačkih novinara svakodnevno dolazi bezbroj glasina i različitih informacija. Samo mali broj zaista bude i objavljen. Ne zato što novinari nešto žele da sakriju, već zato što se često ispostavi da su glasine zapravo – samo glasine. Ili da je za njih u datom trenutku nemoguće pronaći validne dokaze i potvrde. Kada držimo treninge i pričamo sa mladim novinarima, većina se obično najviše šokira kada im pokažemo koliko procentualno malo informacija objavimo u odnosu na ono što prikupimo. Na primer, da bismo u tekstu objavili samo jednu infomaciju, nekoliko reči koje se tiču neke javne nabavke, moramo pročitati sve o toj nabavci – a neretko je reč o desetinama stranica dokumenata. Na taj način se eliminišu greške, površnost i neosnovano zaključivanje, koji mogu dovesti građane u zabludu, a nečiju karijeru i život ozbiljno uništiti.

Proverama istraživačkih novinara je podložno sve, pa i dokumenti državnih organa i institucija. Ništa se ne uzima zdravo za gotovo. Jedan od najskorijih primera iz CINS-ove prakse je rad na tekstu o Veljku Belivuku, jednom od vođa navijača Partizana i napadaču na obezbeđenje direktora tog fudbalskog kluba Miloša Vazuru. Tekst je pokazao da je Belivuk od ranije imao pravosnažnu presudu zbog tuče u kojoj je učestvovao. Suđenje je trajalo sedam godina, svedoci su menjali iskaze, optužba za nedozvoljeno nošenje oružja je zastarela, a za pokušaj ubistva preinačena u „nanošenje teških telesnih povreda“. Na internet stranici Apelacionog suda u Beogradu bilo je navedeno da je Belivuk ranije bio osu đen na pet i po godina zatvora. Većini novinara to bi bilo dovoljno da takvu informaciju objave – ipak je reč o zvaničnoj stranici važne institucije koja pre svega vodi računa o faktima.

Međutim, novinari CINS-a imali su prvostepenu presudu u kojoj je kazna bila pet i po meseci. U presudi Apelacionog suda navodi se da je prvostepena kazna potvrđena, a bilo je i još nekoliko detalja koji su ukazivali na to da pravosnažna presuda nije mogla da bude uvećana u toj meri. Dodatnim proverama, koje su uključivale pozivanje advokata, ali i Apelacionog suda, utvrdili smo da je sud nenamerno objavio netačan podatak na svojoj internet stranici i da je kazna koju je Belivuk dobio bila pet i po meseci. Da smo objavili pogrešnu informaciju, izvinili bismo se i ispravili je u tekstu. Ali bismo time naneli štetu prvo sebi, a zatim i Veljku Belivuku. Ovo je samo mali primer koji pokazuje koliko daleko istraživački novinari idu u potrazi za tačnošću i objektivnim prikazom događaja.

Šta je posao istraživačkih novinara

Objektivan i nepristrasan pristup svakoj temi je jedan od najvažnijih standarda za istraživačke novinare. Političari na vlasti, provladini tabloidi i drugi režimski mediji, ako se medijima uopšte mogu nazvati, CINS-u često na teret stavljaju da je „opozicija“, da „ne voli SNS“ i da se samo tom strankom bavi. Pre svega, CINS ne postoji od 2012. godine i jačanja SNS-a. U prošlosti smo istraživali i prethodnu vlast, ali i opoziciju – jer to je posao istraživačkih novinara. Pisali smo o nagradi koju je Dragan Đilas kupio, o problemima sa BusPlus sistemom u beogradskom javnom prevozu, o poslovima Miroslava Miškovića – u trenutku kada je to retko ko u Srbiji hteo i smeo. I tada smo dobijali slične optužbe, da smo neprijatelji vlasti. Samo su ulozi u međuvremenu malo podignuti, a napadi su brutalniji i vulgarniji, pa smo napredovali u „izdajnike“, „špijune“ i „strane plaćenike“.

Takođe, nismo prestali da se bavimo prošlom vlašću, korupcijom i aferama koje su se u to vreme događale. Ali, nije naša krivica što su desetine političara u međuvremenu promenile dres i prešle u vladajuću stranku, pa kad pišemo o njima izgleda kao da pišemo o SNS-u. Dobar primer je sadašnji ministar privrede Goran Knežević koji je bio u Demokratskoj stranci (DS) kada je uhapšen 2008. godine, nakon čega mu je u sefu pronađeno 160 hiljada evra za koje je na suđenju rekao da su bile namenjene za predizbornu kampanju. U trenutku kada je CINS pisao o nelegalnom finansiranju stranačkih kampanja, Knežević je već bio u SNS-u.

Na kraju, normalno je da se istraživački novinari bave aktuelnim temama. Iako ljudi to često zaboravljaju, SNS je na vlasti od 2012. godine – to su već najmanje četiri godine. Sasvim je prirodno da pratimo poteze trenutne vlasti jer se oni odražavaju na građane Srbije, a istraživački novinari bi trebalo da rade u interesu svih građana. Ne za interes stranog ili domaćeg kapitala, ne za interes ove ili one političke opcije, pogotovo ne za vlastiti interes, nego samo za interes građana, bez obzira na godište, pol, političku, seksualnu, religijsku ili bio koju drugu orijentaciju.

U svemu ovome ključan je fer i korektan pristup. Mogu ja da volim ili mrzim Aleksandra Vučića, Novaka Đokovića i Radoša Bajića najviše na svetu, ali to je sasvim irelevantno. Ako pišem o njima, važno je samo šta činjenice i dokazi govore.

Objektivnost u istraživačkom novinarstvu podrazumeva jednu jako bitnu stvar – pozvati drugu stranu u priči, tražiti njegovu ili njenu verziju događaja, a zatim i sve ostale strane, jer ih uvek ima više od dve. Ma koliko dokazi bili na strani novinara, ma koliko nedvosmisleno govorili da je neko nešto pogrešno uradio ili prekršio neki zakon, dužnost istraživačkog novinara je da, ako ništa drugo, zatraži komentar druge strane. Osim što nepozivanje druge strane u nekim slučajevima može da ima posledice ukoliko slučaj dođe do Saveta za štampu ili suda, ono može da dovede i do grešaka u tekstu. Pokazalo se da takvi intervjui uglavnom ne promene suštinu priče, ali mogu da budu presudni za neke od detalja i da spreče potencijalne greške.

Kada smo, nakon više meseci mukotrpnog rada i pravljenja baze podataka o advokatima po službenoj dužnosti u Beogradu, konačno završili istraživanje, napravili smo bazu sa oko 25.000 unosa i napisali prvu verziju priče. Valjalo je pozvati aktere koji se spominju u njoj i advokate koji su na vrhu liste po broju službenih odbrana i količini isplaćenog novca za te poslove. Gospođa koja je bila prva po zaradi, samim tim i prva osoba koju smo imenovali u tekstu, odmah je rekla da je informacija o njenom prihodu pogrešna i da joj novac jeste uplaćen, ali greškom, zbog čega ga je vratila sudu. Posle nekoliko dana provera, saznali smo da je upravo njena verzija događaja tačna i da nam je sud dostavio podatke o isplatama, ali ne i dodatnu informaciju da novac jeste vraćen. Da nismo pozvali advokate iz teksta, pre svih ovu sagovornicu, napravili bismo grešku koja bi nas skupo koštala, u svakom pogledu.

Pravi kontekst za pravu priču

Kada se govori o standardima u istraživačkom novinarstvu veoma je važan još jedan element: kontekst u kome se priča objavljuje. Novinari više meseci rade na određenom istraživanju i napornim radom često dođu do informacija koje su tačne – i koje je neko verovatno pokušao da sakrije. Bez pravog konteksta, sve to pada u vodu.

Postoji bezbroj načina da se priča napiše, posebno uz tehnološke mogućnosti koje su novinarima danas na raspolaganju, ali ključno je da je ona jasna i razumljiva svakome ko je pogleda. A da bi priča bila jasna drugima, ona najpre mora biti savršeno jasna novinaru i uredniku koji rade na njoj – to je upravo ono čemu CINS posvećuje dosta pažnje, nekada sa više, nekada sa manje uspeha. Ukratko, odgovor na pitanje „Pa šta?“ bi od starta trebao da bude evidentan. Zašto je ta priča važna i za koga je važna?

Jedan od jednostavnijih primera za ovo može da se pronađe u CINS-ovom istraživanju koje je pokazalo da su Srbija i Bosna i Hercegovina u periodu od sedam i po godina potro šile više od 47 miliona evra na naknade zbog nepravovremenog korišćenja kredita za infrastrukturne projekte. Ljudi u Srbiji su preumorni od miliona potrošenih na ovo ili ono, od velikih kredita, međunarodnih ugovora i sličnih poslova koje nije jednostavno razumeti. Zato smo im, osim što smo objavili cifre za pojedinačne kredite i detaljnije se fokusirali na neke od najspornijih projekata, visoki iznos plaćenih naknada pokušali objasniti kroz podatak koliko bi se tim novcem moglo kupiti obroka u javnih kuhinjama. Komplikovane pojedinačne informacije mogu da se na sličan način dovedu u razumljiviji kontekst i posmatrajući prosečne zarade, penzije ili cene važnih medicinskih uređaja kojih u Srbiji često nema dovoljno.

Drugi primer je objavljivanje CINS-ove baze podataka o nagradama kupljenim novcem poreskih obveznika ili baze podataka o javnim beležnicima Balkanske istraživačke mreže (BIRN), koje ne znače mnogo bez stavljanja tih informacija u adekvatan širi kontekst. Bez davanja nedvosmislenih dokaza da je reč o nagradama koje nemaju nikakvu pravu vrednost i koje može da dobije svako ko uplati adekvatnu sumu novca, odnosno, bez objašnjenja kontroverzi prilikom izbora javnih beležnika, te objavljivanja informacija o tome kako oni ne dostavljaju finansijske izveštaje niti država izveštava o njihovom poslovanju, podaci u bazama zapravo ostaju samo skup zanimljivih informacija čiji značaj nije dovoljno jasan.

Ponekad se informacije koje objave istraživački novinari svesno dovode u pogrešan kontekst, da bi tako iskrivljene zapravo izgubile na značaju ili bile zloupotrebljene. U prvom slučaju, često se dešava da se iz celokupnog istraživanja izdvoji samo nekoliko informacija, ali bez pravog konteksta, tako da javnost ne dobije potpunu sliku o temi. Za drugi slučaj i zloupotrebe dobar primer su CINS-ove priče o Miroslavu Miškoviću koje praktično nijedan mainstream medij nije preneo u trenutku kad su objavljene. Mesecima kasnije, kad je politički momenat postao pogodan, a napadi na Miškovića poželjni, neke od tih priča su završile na naslovnicama tabloida, kao „ekskluzivna otkrića“. U našoj moći, nažalost, nije da sprečimo takve stvari, ali možemo i treba da radimo svoj posao, ukazujemo na zloupotrebe i probleme, poštujući profesionalne i etičke standarde.

 


 

Priča je nastala u okviru projekta Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Wed, 28 Jun 2017 14:19:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31444/osnovni-standardi-u-istrazivackom-novinarstvu.html
SELENČA ORGANIK za najbolje medijske priloge o organskoj proizvodnji http://nuns.rs/info/Konkursi/31443/selenca-organik-za-najbolje-medijske-priloge-o-organskoj-proizvodnji.html Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS) raspisuje konkurs, otvoren je od 30. juna do 4. septembra ]]> Centar za organsku proizvodnju Selenča (COPS) dodeliće novinarsku nagradu „SELENČA ORGANIC“ za medijske priloge koji se bave temama organske proizvodnje, objavljene u štampanim, elektronskim i internet medijima (novinski prilog, radijski, televizijski i internet prilog), od nacionalnog, regionalnog i lokalnog značaja.

Konkurs se otvara 30.6.2017. i traje do 4.9.2017. godine. Nagrade će biti dodeljene 29. septembra 2017. godine u Selenči, kada se održava 11. Forum o organskoj proizvodnji.

Na konkurs mogu da se prijave autori koji žive i rade na teritoriji Srbije i imaju najmanje 18 godina. Svaki učesnik (ili grupa autora) na konkurs može da pošalje jedan rad, koji je objavljen od 1. septembra 2016. do 4. septembra 2017. godine. Uz rad treba dostaviti prijavni formular koji se može preuzeti na sajtu www.organiccentar.rs i kratku biografiju autora.

Radovi mogu biti objavljeni na srpskom jeziku ili na jezicima nacionalnih zajednica. Žiri koji odlučuje o nagradama imenuje Upravni odbor Centra za organsku proizvodnju Selenča. Biće dodeljene jednake nagrade u četiri kategorije - za priloge objavljene u štampanim izadnjima, na internet portalima, radiju i televiziji.

Nagrade su trodnevno studijsko putovanje u Mađarsku, Češku ili Slovačku i paket organskih proizvoda.

 Za dodatne informacije svi zainteresovani mogu se javiti Mirjani Damjanović Vučković na adresu mirjana.damjanovicvuckovic@gmail.com ili telefon 069 707 217.

U prilogu su tekst konkursa i prijava: 

 

]]>
Wed, 28 Jun 2017 11:29:00 +0100 Konkursi http://nuns.rs/info/Konkursi/31443/selenca-organik-za-najbolje-medijske-priloge-o-organskoj-proizvodnji.html
SD: Sufinansiranje medijskih projekata http://nuns.rs/info/news/31442/sd-sufinansiranje-medijskih-projekata.html Gradsko veće u Smederevu donelo je Rešenje o obrazovanju Komisije za ocenjivanje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu koji se finansiraju iz budžeta grada Smedereva i imenovanju članova Komisije, prenosi regionalni informativni portal Podunavlje info. ]]> Komisiju čine predstavnici novinarskih organizacija - Milorad Tadić (za ANEM i Lokal pres), Petar Jeremić (UNS) i Vlado Mareš (NUNS i NDNV).

Zadatak Komisije je da izvrši ocenu projekata podnetih povodom raspisanog Javnog poziva za učešće na konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja za 2017. godinu, skraćeno, da oceni predloge medija za projektno sufinansiranje.

Takođe, Komisija treba da donese i dostavi obrazloženi predlog o dodeli sredstava za sufinansiranje ovih projekata Gradskom veću u Smederevu na dalje postupanje u skladu sa Pravilnikom i Javnim pozivom.

Članovima Komisije utvrđena je jednokratna nadoknada za ovaj posao u neto iznosu od tri hiljade dinara.

Odluku o raspodeli sredstava sa obrazloženjem donosi Gradsko veće grada Smedereva, u formi rešenja, na osnovu obrazloženog predloga komisije o raspodeli sredstava, a najkasnije u roku od 90 dana od dana zaključenja konkursa.

Prošle godine je za ove namene bilo opredeljeno oko 3,6 miliona dinara, ali konkurs nije realizovan, što ne znači da budžetska sredstva za usluge informisanja nisu raspodeljena i to samo jednom mediju.

Ovlašćeno lice za informacije od javnog značaja dostavilo je podatke portalu Podunavlje info za oko 3,2 miliona dinara isplaćenih u 2016. firmi Respect media doo („Naše novine“ Smederevo), pri tome ne navodeći i decembarski ugovor zaključen sa istom firmom, vredan oko 1,6 milion dinara, što je ukupno oko pet miliona dinara opredeljenih sredstava, ne preko konkursa za sufinansiranje medijskih projekata od javnog značaja, već preko javnih nabavki male vrednosti.

Grad Smederevo objavio je u aprilu ovaj poziv za sufinansiranje medijskih projekata za 2017. godinu, sa ukupno predviđenim sredstvima od 1.000.000 dinara za sve medije čiji predlozi dobiju „prelaznu ocenu“ za ostvarivanje javnog interesa građana tokom ove godine.

Podeljeno na broj meseci, pa sa brojem medija, to samo govori o onima koji planiraju i izvršavaju budžet i njihovom odnosu prema medijima i novinarima, dok određenim medijima pare budžetskih korisnika dele “i šakom i kapom”.

“Omalovažavanje tako važnog posla kao što je informisanje od javnog značaja, sa ponižavajuće opredeljenim sredstvima samo potvrđuje tezu da su aktuelni donosioci odluka u Smederevu odavno izgubili politički kompas, mornarskim rečnikom, već su se nasukali a da toga možda i nisu svesni…”

]]>
Wed, 28 Jun 2017 10:56:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31442/sd-sufinansiranje-medijskih-projekata.html
Novinarska udruženja u Srbiji se nadaju učešću u izradi medijske strategije http://nuns.rs/info/news/31441/novinarska-udruzenja-u-srbiji-se-nadaju-ucescu-u-izradi-medijske-strategije.html Novinarska udruženja u Srbiji očekuju i nadaju se aktivnom učešću u definisanju nove medijske strategije, čiju je izradu i završetak do kraja godine najavio ministar za kulturu i informisanje Vladan Vukosavljević. Predsednici Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Udruženja novinara Srbije (UNS) Slaviša Lekić i Vladimir Radomirović, očekuju da se formira radna grupa za izradu te strategije, ali imaju različite predloge i očekivanja o tome ko bi trebalo da ih predstavlja. ]]> Lekić je u izjavi za agenciju Beta naveo da NUNS nema saznanja o tome šta je novo s Medijskom strategijom.

"Na poslednjem sastanku s državnim sekretarom za informisanje Ninom Brajovićem dogovoreno je da Medijska koalicija predloži svog kandidata za Radnu grupu koja bi radila na tom strateškom dokumentu, Većina članica neformalne Medijske koalicije odlučila je da predloži Tamaru Skrozu, dok je UNS, jedini, ne neočekivano, predložio Ljilju Smajlović koju je, u par navrata kandidovao i sam Brajović", naveo je Lekić.

Podsetio je da je više puta naglasio da nije sporna Ljilja Smajlović kao medijski znalac, već je, naprotiv, sporan način na koji državni aparat odlučuje ko će predstavljati profesionalce u tom stručnom telu.

"Ukoliko se Ministarstvo odluči za svog i kandidata UNS-a, većina medijskih udruženja i organizacija ostaje bez svog člana u radnoj grupi i u tom slučaju ćemo pribeći alternativnim rešenjima koja su već definisana. Lično, bez i malo optimizma, čekam da se oglasi nadležno ministarstva i saopšti sastav radne grupe. Po neformalnim izvorima, to bi moglo da usledi do kraja meseca", naveo je Lekić.

S druge strane, Radomirović iz UNS očekuje izbor Ljiljane Smajlović za članicu radne grupe, a potom i rad na ciljevima i problemima. On je u izjavi agenciji Beta rekao da će za Udruženje novinara Srbije fokus biti na tome da se omogući opstanak lokalnih medija izdvajanjem dva odsto godišnjeg lokalnog budžeta za njihovo projektno finansiranje.

UNS će insistirati i na tome da se reše pitanja u vezi s vlasništvom medija, pre svega Politike, Večernjih novosti i Tanjuga. Jedan od prioriteta, smatra Radomirović, treba da bude i socijalni položaj novinara i njihova adekvatna pravna zaštita.

]]>
Wed, 28 Jun 2017 10:51:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31441/novinarska-udruzenja-u-srbiji-se-nadaju-ucescu-u-izradi-medijske-strategije.html
„Lažna vest nije termin koji novinari treba da preuzmu“ http://nuns.rs/info/news/31440/lazna-vest-nije-termin-koji-novinari-treba-da-preuzmu.html U mnogim zemljama se danas termin "lažna vest" koristi protiv novinara čije se izveštavanje nekome ne dopada, a tako je postupio i američki predsednik Donald Tramp kada je izveštača CNN optužio za lažnu vest, izjavila je nemačka novinarka Gema Porcgen, jedan od osnivača nemačkog ogranka Reportera bez granica. ]]> Ona smatra da bi termin „lažna vest“ trebalo precizno odrediti, kako bi se utvrdilo da li se radi o laži ili pogrešnoj informaciji. Lažna vest nije termin koji bi novinari trebalo da preuzmu.

„To je termin koji je koristio predsednik SAD Donald Tramp da okarakteriše vesti koje mu nisu odgovarale“, ukazala je Porcgen.

Prema njenim rečima, novinari bi, pre svega, trebalo da razmotre kako da se suoče sa propagandom i PR vestima, kao i kako da postupaju u slučaju pogrešnih informacija koje se šire društvenim mrežama.

„Najbolje za sve te izazove je da imate kvalitetno novinarstvo, ali to zahteva odgovarajuće finansiranje“, ocenila je Porcgen.

Ona je objasnila da su za kvalitetno novinarstvo potrebni reporteti sposobni da na pravi način istraže pojedine teme i razne izveštaje.

Prema njenom mišljenju, u mnogim zemljama, i u Srbiji, ali i u Nemačkoj, nema dovoljno podrške kvalitetnom radu novinara.

Porcgen smatra da je novinarstvo u Srbiji oslabljeno, da je mnogo novinara, posebno u ozbiljnim medijima, ostalo bez posla, kao i da su novinari slabo plaćeni.

„U vremenu digitalizacije potrebno je da uložite novac u medije, ali i u obrazovanje novinara za rad u onlajn okruženju“, zaključila je ona.

]]>
Wed, 28 Jun 2017 10:47:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31440/lazna-vest-nije-termin-koji-novinari-treba-da-preuzmu.html
Tužilaštvo već dve nedelje čeka na dopunske odgovore MUP http://nuns.rs/info/news/31439/tuzilastvo-vec-dve-nedelje-ceka-na-dopunske-odgovore-mup.html Ministarstvo unutrašnjih poslova još nije dostavilo Prvom osnovnom javnom tužilaštvu dopunski izveštaj u vezi sa napadom na novinare tokom inauguracije predsednika Srbije Aleksandra Vučića, 31. maja. ]]> Kako je Danasu rekla Tamara Simanić, tužilački saradnik za odnose sa javnošću, „policija do današnjeg dana nije prikupila sva potrebna obeveštenja po prvobitnom zahtevu Tužilaštva“.

To znači da MUP nije odgovorio na zahtev Tužilaštva unazad već dve nedelje, odnosno da još nije dopunio i odgovorio na pitanja na koja je u prvobitnom zahtevu propustio da odgovori. Podsetimo, MUP je ekspresno reagovao na zahtev Prvog osnovnog javnog tužilaštva 14. juna i gotovo u istom danu poslao izveštaj na zahtev da se identifikuju napadači na novinare na platou ispred Skupštine Srbije. MUP, međutim, nije odgovorio na sva pitanja i zahteve, pa je Tužilaštvo ponovo poslalo zahtev za dopunom.

Na pitanje šta je MUP propustio da odgovori, Tamara Simanić, tužilački saradnik za odnose sa javnošću, rekla je da to nije u prilici da javno saopšti zbog toka predistražnog postupka.

Prvo osnovno javno tužilaštvo skupljalo je dokumentaciju i radilo na slučaju napada na novinare desetak dana nakon što se dogodio incident, da bi u danu kada je list Danas objavio fotografije na kojima se jasno vide lica batinaša sa mitinga Srpske napredne stranke i nasilje koje oni čine nad dvoje novinara i jednim građaninom, poslalo Ministratsvu unutrašnjih poslova zahtev za identifikacijom napadača. U istom danu MUP je reagovao i odgovorio Tužilaštvu, ali na ono na šta nije odgovorio u tom prvobitnom zahtevu, nije odgovorio ni dan danas, iako je prošlo dve nedelje.

U međuvremenu, na konferenciji za novinare na kojoj je saopštio ime mandatarke nove Vlade Srbije, predsednik Srbije je najznačajniji deo obraćanja javnosti posvetio nasilju koje su pripadnici obezbeđenja SNS počinili nad novinarima i jednim građaninom. On je tom prilikom osudio napad na novinare, odnosno novinarku Danasa Lidiju Valtner i foto-reportera koji radi za Tanjug, ali je građanina koji je inače učesnik protesta Protiv diktature nazvao provokatorom, „dosovskim batinašem“, pokazujući njegove fotografije iz tabloida Informer na kojima je lažno prikazan kao pijanica.

Podsetimo, 31. maja, na dan polaganja zakletve u Skupštini Srbije, nasilnici SNS sprečili su nekoliko novinara da izveštavaju sa mitinga podrške SNS svom i predsedniku Srbije, a na novinarku Danasa i foto-reportera Tanjuga su i fizički nasrnuli. Prvo osnovno javno tužilaštvo je dva dana kasnije, nakon izveštaja o tim napadima u medijima, pokrenulo objedinjeni postupak po službenoj dužnosti za napad na sve novinare. Dve nedelje nakon incidenta, list Danas je došao i do fotografija koje to nedvosmisleno potvrđuju, a, prema istraživanju našeg lista, nasilnici koji su uhvaćeni na delu pripadnici su obezbeđenja SNS. Ministarstvo unutrašnjih poslova je do objavljivanja tih fotografija negiralo ili relativizovalo ceo slučaj, ističući kako su primili brojne pozive pristalica SNS da su upravo njih šikanirali na mitingu podrške Aleksandru Vučiću. Takav je bio slučaj i kada je MUP saopštio da je odgovorio na zahtev Tužilaštva za identifikaciju nasilnika sa fotografija, opet napominjući da su zabeleženi i brojni slučajevi napada sa druge strane. Pojedini funkcioneri SNS su čak napadnute novinare nazivali „lažnim“ i provokatorima.

]]>
Wed, 28 Jun 2017 10:45:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31439/tuzilastvo-vec-dve-nedelje-ceka-na-dopunske-odgovore-mup.html
Prijavite se za besplatnu N1 letnju novinarsku radionicu http://nuns.rs/info/Konkursi/31395/prijavite-se-za-besplatnu-n1-letnju-novinarsku-radionicu.html N1 letnja novinarska radionica je projekat koji smo osmislili kako bismo mladim, ambicioznim ljudima, koji vole novinarstvo, dali mogućnost da nauče osnove novinarskog posla na televiziji. ]]> Kao društveno odgovoran medij, N1 sa sedištem u Luksemburgu i produkcionim centrima u Sarajevu, Beogradu i Zagrebu, daje priliku polaznicima Letnje škole da uz vrhunske TV profesionalce i poznate novinare N1 televizije besplatno steknu osnovna znanja iz oblasti televizijskog novinarstva.

Kome je namenjena?

Pozivamo studente završnih godina društvenih fakulteta, kao i diplomirane novinare koji nisu imali prilike da se oprobaju u novinarskom poslu, da prijave svoje učešće u letnjoj novinarskoj radionici.

Cilj radionice

Cilj radionice je da naši iskusni novinari pripreme studente i novinare za rad na televiziji, da im putem predavanja približe novinarski i redakcijski posao. Da ih upoznaju sa najnovijim trendovima u medijima, sa tehnikom i opremom koju svakodnevno koriste, da ih upute kako da usavrše svoj talenat za pisanje i izražavanje.

Trajanje radionice

Radionica će trajati šest nedelja, od 10. jula do 18. augusta 2017. Za najbolje polaznike obezbeđena je praksa na N1 televiziji.

Prijave

Ukoliko ste zainteresovani da učite od najboljih, da vam svoja iskustva prenesu vrhunski profesionalci, prijavite se. Preuzmite formular: 

 

Prijave poslati na e-mail adresu radionica@n1info.com (Subject: BEOGRAD), najkasnije do 30. juna 2017.

]]>
Wed, 28 Jun 2017 10:45:00 +0100 Konkursi http://nuns.rs/info/Konkursi/31395/prijavite-se-za-besplatnu-n1-letnju-novinarsku-radionicu.html
O zahtevu arapskih zemalja da Katar zatvori Al Džaziru http://nuns.rs/info/news/31438/o-zahtevu-arapskih-zemalja-da-katar-zatvori-al-dzaziru.html Smatram da je zahtev Sudijske Arabije i ostalih arapskih zemalja da se ugasi Al Džazira u Kataru potpuno besmislen. Ne želimo da ulazimo u nesuglasice na političkom nivou, te stvari ostaju na njima da reše, ali mediji su suvereno pravo država i jedno od osnovnih ljudskih prava je da ljudi budu informisani - rekao je u razgovoru za Danas Nebojša Grabež, novinar i šef dopisništva Al Džazire Balkan, komentarišući jedan sa liste od 13 zahteva koje su četiri arapske države krajem prošle nedelje poslale Kataru kao uslove koje mora da ispuni da bi mu ukinule sankcije. ]]> - Iz Katara i iz drugih izvora smo čuli da će Al Džazira nastaviti sa radom kao i do sada, što znači da će nastaviti da izveštava objektivno i nepristrasno i da neće ništa zataškavati, jer Al Džazira je uvek bila i ostaće okrenuta pojedincu i ljudskim pričama koje ne mogu drugačije da budu ispričane. Možda najbolji komentar na ovaj zahtev imao je direktor Al Džazire English, koji je rekao da je to podjednako besmisleno kao kada bi Nemačka tražila od Velike Britanije da ugasi Bi-Bi-Si, rekao je Grabež i naglasio da Al Džazira ima autonomnu uređivačku politiku i da neće dozvoliti da bilo koja vlada utiče na njen rad.

Podsetimo, šest arapskih zemalja obustavilo je pre tri nedelje diplomatske odnose sa Katarom, optuživši tu zemlju da destabilizuje region, kao i da podržava militantne grupe među kojima su Islamska država i Al Kaida. Katar poriče povezanost sa ovim grupama i nazvao je odluku „neopravdanom“ i „neosnovanom“. Obustavu diplomatskih odnosa je najpre pokrenuo Bahrein pa zatim i Saudijska Arabija, a ubrzo potom su se priključili i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Egipat, Jemen i Libija. Ove zemlje su obustavile avionski saobraćaj sa Katarom i Katar ervejsu zabranile pristup svom vazdušnom prostoru.

Sve ovo izazvalo je veliku diplomatsku krizu u regionu. Nakon toga je najavljeno da će Katar pokušati da putem dijaloga radi na rešavanju problema i da je Kuvajt, kao jedna od zalivskih zemalja koja nije uključena u ovaj spor, ponudio da bude posrednik u razgovorima. Na listi sankcija nalaze se desetine organizacija i 59 osoba - većinom iz Katara ili u vezi sa Katarom - koje su optužene za povezanost sa islamskim teroristima.

- Saudijski ultimatum Kataru veoma nalikuje austrougarskom ultimatumu Srbiji iz 1914. godine. Beč je tražio da mi uvedemo cenzuru i zatvorimo sve novine koje su oni proglasili neprijateljskim, i tu je Politika bila prva na liniji vatre, kao što je danas slučaj sa Al Džazirom. Od prvog dana snažno podržavam Al Džaziru, koja je nekome uvek na meti, a u ovom sukobu bih rekla da je zapravo ta medijska kuća i stvarni target cele ove operacije izolovanja Katara - rekla je za Danas Ljiljana Smajlović, bivša glavna urednica Politike.

Ona kaže da se raduje što je i Njujork tajms pružio žestoku podršku Al Džaziri i da se nada da će to pomoći da Vašington ne podrži Saudijce.

- Drago mi je i da su NUNS i NDNV osetili potrebu da tim povodom izdaju saopštenje. To je cenzura i moramo joj se suprotstaviti - kaže Smajlović.

Govoreći za Bi-Bi-Si povodom zahteva za gašenje Al Džazire, Džamal al Šajah, novinar i portparol televizije, izjavio je: „Činjenica da su tvrdnje iznele zemlje koje su direktno umešane ili u stvaranje ili u finansiranje ekstremističkih organizacija prevazilazi granice ironije.“ Al Šajah je rekao i da će osoblje nastaviti normalno da radi da bi se branila sloboda medija i „rekla istina vlastima“. Šef katarske diplomatije Al Tani je rekao da njegova zemlja neće prihvatiti nikakve „spoljne direktive“ i da „odbija da razgovara o bilo čemu u vezi s kanalom Al Džazira jer smatra da je to unutrašnja stvar zemlje“.

]]>
Wed, 28 Jun 2017 10:29:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31438/o-zahtevu-arapskih-zemalja-da-katar-zatvori-al-dzaziru.html
Što su drugi pljuvali mi ćemo da poližemo http://nuns.rs/info/news/31437/sto-su-drugi-pljuvali-mi-cemo-da-polizemo.html Prvo je Vlada Srbije uredbom suspendovala Zakon o javnom informisanju(!), a potom je gradska Skupština Kragujevca, po rezonu – kad država može da krši zakon, možemo i mi, donela odluku o preuzimanju osnivačkih prava nad Radio televizijom. Međutim, tek će biti protivzakonitih poteza ako iz budžeta grada počnu da se pune „rupe” koje je napravio privatni vlasnik. ]]> Radio televizija Kragujevac, od prošle nedelje, ponovo je „u posedu” gradske vlasti. Svejedno što je od ove medijske kuće ostalo samo ime, dvadesetak besposlenih koji čekaju kakvu će im radnu sudbinu skrojiti drugi i pravni „tragovi” preduzeća, sa višemesečnim ugašenim i televizijskim i radio programom, RTK je ponovo u žiži politike, dok je šira javnost tek površno obaveštena o ovim premetačinama.

Odluka o, po zvaničnoj formulaciji, „preuzimanju osnivačkih prava nad privrednim društvom RTK” doneta je na sednici Skupštine grada koja je sazvana po hitnom postupku. Zašto je bila potrebna hitnost u agoniji informativne kuće koja traje već skoro tri godine – nije objašnjeno, tek sve je smuvano u tri dana: 19. juna iz Vlade Srbije, s potpisom prvog potpredsednika Ivice Dačića, stiglo je zeleno svetlo da može da se obavi podržavljenje RTK, sutradan je Gradsko veće usvojilo predloge dokumenata o tome, a već narednog dana zakazana je sednica gradske Skupštine. Naravno, većina s naprednjacima na čelu sve predloženo je i usvojila.

U obrazloženju, pored ostalog, napisano je i sledeće: „Razlog za donošenje ove odluke sadržan je u potrebi da se Radio televizija Kragujevac na adekvatan način pripremi za novu privatizaciju, koja će omogućiti opstanak ove medijske kuće koja je od značaja ne samo za grad Kragujevac, već za čitavu Šumadiju”. Za tu „pripremu” i nalaženje novog privatnog vlasnika, iliti kupca RTK, dato je šest meseci vremena.

Uredba suspendovala zakon

Možda odluka o vraćanju RTK u stari status javnog preduzeća „pod kapom” grada i prateće obrazloženje deluju kao časna namera za spašavanje medija koji je urnisan nakaradnom privatizacijom – samo da ne postoji jedno veliko „ali”, a ono je sadržano u činjenici da je odluka, evidentno i stoprocentno, protivzakonita. Evo i zašto.

Po važećem Zakonu o javnom informisanju, koji spada u red takozvanih sistemskih zakona, znači visokog ranga i obavezujuće pravne snage, grad Kragujevac sad nikako ne može da bude ni vlasnik, ni osnivač nijednog medija, pa ni RTK, i ne samo na šest meseci, nego ni za jedan dan.

Naime, u setu medijskih zakona, među kojima je onaj o javnom informisanju prvi, koji je Skupština Srbije usvojila 2. avgusta 2014. godine, sasvim precizno je rečeno da država najkasnije do 1. jula 2015. mora da se povuče iz vlasništva u svim medijima. Praktično je to značilo da do tog roka sve televizije, radio stanice, novine, sve što se zove masovnim medijima, a vlasnik i osnivač im je država ili lokalne samouprave, svejedno, mora da bude privatizovano. Istovremeno, zabranjuje se direktno budžetsko finansiranje informativnih kuća i prelazi se isključivo na takozvano projektno finansiranje.

 

Tada je bila neprivatizovana 81 medijska kuća, među njima i RTK, pa pošto do sredine 2015, za većinu nisu „nađeni” novi vlasnici, skupštinskom odlukom je u poslednji čas rok za završetak ove transformacije produžen do oktobra iste godine. Naknadnih termina niti zakonskih izmena nije bilo, a u tom „dodatnom vremenu” i RTK je dobila novog vlasnika.

Šta je sada urađeno što je protivzakonito?

Zakon o javnom informisanju, u članu 32, stav prvi, kaže da „izdavač medija može biti svako fizičko i pravno lice”, međutim, u nastavku jasno precizira da „pravno lice iz stava jedan ne može biti, neposredno ili posredno, Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili delu u državnoj svojini odnosno koje se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda”.

Prevedeno s pravnog na običan jezik, to znači da ni grad Kragujevac ne može da bude vlasnik, ni osnivač nikakvog medija. Pri preuzimanju RTK za „vađenje” je korišćeno to što je dozvolu u formi zaključka dala Vlada Srbije, pošto je pre toga, početkom aprila ove godine, takođe srpska Vlada donela uredbu kojom se omogućava da se lokalnim samoupravama prenesu akcije medija kojima je privatizacija poništena. Na to je odmah reagovalo Nezavisno udruženje novinara (NUNS) ocenom da je „uredba u potpunosti u neskladu sa postojećim medijskim zakonima” i da je njom država „i definitivno odustala od medijskih reformi i najavila reetatizaciju medija u Srbiji.

Ustvari, Vlada Srbije je učinila nešto što će svaki pravnik oceniti nedopustivim – uredbom je suspendovala zakon! Treba li trošiti reči na opštepoznato pravilo da uredba kao podzakonski akt ne može da „dira” u zakon, da ga menja, stopira njegovu primenu ili nešto slično, ona samo može (i treba) da pojasni, protumači i doprinese boljoj primeni zakonski propisanih normi.

E, sad, ništa ne menja u težini prekršaja to što se gradska vlast oglušila o Zakon o informisanju uz blagoslov Vlade. Naprotiv, time je slika još crnja, jer se potvrđuje da centralna i lokalna vlast podjednako rade po svom ćefu, a ne po propisanim pravilima i procedurama - koje su sami smislili i ozakonili.

Na kraju, bez ikakave pravne snage je pozivanje na „peticiju kojom je deset hiljada Kragujevčana izrazilo potrebu za opstankom RTK kao medijem koji je ključni izvor informacija na teritoriji čitave Šumadije”. Ni deset miliona potpisa ne bi mogli da opravdaju poteze koji su zakonski nedopustivi. Uostalom kad bi političari bili tako predusretljivi prema svemu što građani traže – gde bi nam bio kraj.

Radoica iz Kruševca

Pre nego što se pozabavimo pretpostavkama šta bi gradska vlast mogla da uradi po preuzimanju RTK, nužno je još malo vratiti film sa kadrovima o privatizaciji ove medijske kuće i njenom totalnom propadanju. Za početak je zgodno poslužiti se još jednim stavom NUNS-a iz već pomenutog saopštenja, koje glasi ovako:

„Očigledno da vladajuća stranka ima problem sa finasiranjem medija koje su pokupovali njihovi tajkuni, pa sada pronalaze načine kako da se oni finansiraju direktno iz budžeta, a da i dalje budu partijska propagandna sredstva”.

 

U ovoj rečenici verno je odslikano i stanje Radio televizije Kragujevac - od privatizacije do danas. Naime, čim se u leto 2015. godine za kupovinu ove medijske kuće i još nekoliko (televizije u Pančevu, Kruševcu, ukupno valjda njih osam ili deset) „kandidovao” široj javnosti nepoznat navodno kruševački biznismen Radoica Milosavljević, sve je počelo da smrdi na prljavu političku kampanju u kojoj je dotični bio samo eksponirana ličnost. Nebitno je ko je tog Radoicu nominovao za budućeg medijskog „magnata” u Srbiji, a pričalo se da je vođa bio njegov zemljak Bratislav Gašić, odmah je otkriveno da je mister Radoica dugogodišnji aktivista SPS-a i nosilac raznih funkcija u gradu Kruševcu, ali i čovek sa velikim mrljama u radnoj biografiji. Svojevremeno je bio i osuđen na kaznu zatvora zbog finasijskih malverzacija u Fudbalskom klubu „Napredak”.

Istovremeno je javnosti predočeno da je Milosavljević vlasnik preduzeće za proizvodnju plastične ambalaže „Sloga” i klinike „Sloga medik”. Obe firme bile su niskoprofitne i u startu je bilo savršeno jasno da ovaj nabeđeni biznismen nema finansijski potencijal da kragujevačku televiziju održava u životu, s obzirom na dobro poznatu činjenicu da nijedna gradska TV stanica ne može sama da se izdržava. Sve računice govorile su da u RTK mesečno mora da upumpava bar četiri- pet miliona dinara, s obzirom da je to skupa „igračka” i da, pored svih drugih troškova, moraju da se obezbede i plate za oko 70 zaposlenih.

Uprkos svim tim saznanjima i jasnim i javnim upozorenjima da Radoica Milosavljević ne može da bude dobar „gazda”, Agencija za privatizaciju mu je oktobra 2015. prodala RTK za 85.000 evra. Tada je i gradska vlast, valjda kao miraz uz udavaču, privatizovanom preduzeću dala trideset miliona dinara – na apsolutno nezakonit način.

Milosavljević je tada, na spopadanje novinara zašto kupuje deset lokalnih medija, doslovce odgovorio: „Televizije kupujem samo u svom interesu i parama iz svog džepa, a ne iz džepa SNS-a ili Bate Gašića. Njega poznajem, ali nemam nikakve poslovne veze s njim”.

Tada su zaposleni u RTK iz Kruševca dobili poruku da će sve biti OK i da će im plate biti čak i povećane. Ko je u to poverovao – očigledno da ništa nije mogao da vidi dalje od svog nosa.

S velikim optimizmom i „nadom u bolje sutra” RTK je nastavila da radi kao privatna firma i sa programom koji je bio naprednjački obojen – bar koliko je u istim tonovima ofarbana i ružičasta televizija „Pink”. Razumljivo, jer su sve rukovodeće i uredničke pozicije držale stranačke face iz redova naprednjaka.

Za jednokratnu upotrebu

I sve je bilo „cile-mile” dok nisu prošli izbori, vanredni parlamentarni i lokalni, početkom 2016. godine. Doduše, baš u izbornoj kampanji došlo je do talasanja među zaposlenima u RTK, bilo je čak i pretnji štrajkom jer su počele da docne plate, ali je stvar brzo „ispeglana”, pričalo se – uz asistenciju Bratislava Gašića.

Dalja hronologija događaja samo potvrđuje da je kragujevačka televizija u privatizovanoj formi, ustvari, poslužila samo za jednokratnu upotrebu, kao propagandna mašinica u izborima 2016. godine. Posle toga, nije bilo ni Radoice ni Gašića, RTK je „puštena niz vodu”, znači ostavljena bez para, ubrzo i bez plata.

Agonija je trajala sve do 25. januara ove godine, kada je Ministarstvo privrede (koje je preuzelo nadležnosti u međuvremenu ugašene Agencije za privatizaciju) nije raskinulo ugovor s Radoicom Milosavljevićem, čime je Radio televiziju Kragujevac praktično preuzela država. Ubrzo je ugašen program i radija i televizije, zaposleni su nastavili da štrajkuju, deo opreme je po nalozima sudskih izvršitelja otišlo „na doboš”, oduzete su dozvole za rad emiterima... Na kraju, pre dve nedelje većina zaposlenih se „pozdravila” sa firmom tako što su uzeli otpremnine od 200 evra po godini staža, a njih dvadesetak je ostalo čekajući da televizija ponovo proradi. Kada i kako oni sada pojma nemaju.

Vraćanje na ovaj sled događaja samo je potvrda da je za propast RTK i sve brljotine koje su dovele do toga najveći krivac, niko drugi, do država. Oličena u bivšoj Agenciji za privatizaciju ili kasnije u Ministarstvu privrede, svejedno. Jednostavno, sproveli su jednu katastrofalno lošu privatizaciju i to u okolnostima u kojima je sve bilo lako predvidivo; što bi se reklo, iz aviona se videlo da prodaja RTK vodi u uništavanje ove medijske kuće.

Šta se sada radi? Vadi se trnje iz „one stvari” i sve liči na izreku „pljuj, pa poliži”. Jedino što će „lizanje”, očigledno, pasti na teret građana Kragujevca, odnosno na gradski budžet, uz pristajanje ovdašnje vlasti, pre svega gradonačelnika Radomira Nikolića.

Ovog momenta nema dostupnih informacija šta će gradska uprava uraditi sa RTK, po preuzimanju osnivačkih prava. Osim proceduralnih stvari, glavna nepoznanica (bar za one koji nisu akteri odlučivanja) jeste pitanje kako će se obaviti zamišljena rehabilitacija preduzeća, koje je pod teretom dugova od više desetina miliona dinara. Hoće li se pare za to opet vaditi iz gradske kase? Po nezvaničnim pričama – hoće!

Desi li se to, gradska vlast ponovo će prekršiti zakon, i ponovo onaj isti – Zakon o javnom informisanju. Jer, odkad je on na snazi, od 2015. godine, novac iz budžeta medijima se nikako ne može davati osim kroz, po zvaničnoj formulaciji, „sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa”. To podrazumeva raspisivanje javnog konkursa (koga, uzgred, u Kragujevcu u poslednje tri godine nije bilo, uprkos zakonskoj obavezi), na kome pravo učešća imaju svi registrovani mediji koji informišu građane na ovom prostoru, ali ne i Radio televizija Kragujevac u sadašnjem statusu javnog preduzeća. To je precizno definisano u članu 21. navedenog Zakona.

Pored toga, u zaključku Vlade Srbije kojim se dopušta (protivzakonito) preuzimanje osnivačkih prava nad RTK od strane grada Kragujevca, finansije se nigde ne pominju. A ako neko misli da uloga osnivača i izdavača „po sebi” podrazumeva i sipanje para – vodi se neutemeljenom pretpostavkom koja, u konkretnom slučaju, nema uporište u zakonu.

Takođe, pominje se i to da će iz budžeta grada biti nadomeštene neisplaćene zarade zaposlenima, sa svim pripadajućim nametima, i za nekoliko meseci kada je RTK bila u stopostotnom privatnom vlasništvu. Uz nespornu činjenicu da ti ljudi jesu oštećeni, stoji pitanje kojom „gimnastikom” se mogu sredstva koja pripadaju javnim finansijama koristiti za pokrivanje „rupa” koje su napravljene u privatnom sektoru?

Nepoznanica je mnogo, a dosadašnja iskustva, nažalost, govore da se odluke o muljanju budžetskim parama veoma često donose na nejavan način, u uskom krugu gradskih moćnika. Da li će tako biti i sada u slučaju RTK- ostaje da čekamo i vidimo.

Dakle, ni malo nije sporno pitanje da li je Kragujevcu potrebna televizija sa predznakom „gradska” i televizija koja će imati informativni program, što bi podrazumevalo bar pristojan nivo objektivnosti. Činjenica je da je RTK oduvek, od osnivanja do nedavnog gašenja, uvek bila politički obojena u tonove nosilaca vlasti, nekad manje nekad više, a poslednje tri godine ubedljivo najviše, ali sada je u prvom planu kako će se sprovesti pokušaj njenog ozdravljenja. Da li na zakonit način i da li dovoljno transparentno?

Prvi „prestupi” već su napravljeni, sve miriše da će ih biti još, uz za sada tihe najave da cela priča može stići i do tužilaštva – ako ono još uopšte postoji kada treba čačnuti u vlast.                                                        

Ko je vlasnik imovine RTK: Neko je Radiocu upisao u katastar

Od kada je Radoica Milosavljević za oko 85.000 evra kupio Radio televiziju Kragujevac, oktobra 2015. godine, svi nadležni i u gradu i u Republici eskiviraju odgovor na pitanje o sudbini imovine koju je RTK koristila. Da li je i ona postala vlasništvo novog gazde, da li je gradska ili državna ?

Reč je o 615 kvadratnih metara poslovnog prostora u ekstra gradskoj zoni, u zgradi u Ulici Branka Radičevića broj 9, zatim o zgradi od 170 kvadrata i dvadesetak ari placa kod Centra za strna žita, gde se nekada nalazio srednjetalasni predajnik Radio Kragujevca, i o objektu na Žeželju od 33 kvadrata sa 14 ari placa, gde je bio TV predajnik.

Nesporna i potvrđena činjenica je da je u momentu privatizacije RTK bio samo korisnik, dakle ne i vlasnik, ovog prostora, odnosno imovine. Tada je u katastru nepokretnosti doslovce pisalo: imovina javna, vlasnik Republika Srbija.Takođe, prema javnom konkursu za privatizaciju RTK, pisalo je da se prodaje samo sto odsto kapitala preduzeća.

Šta se potom događalo – stoji u zoni pretpostavki i nagađanja, jer dostupnih informacija za javnost nije bilo. Sumnja da je nešto urađeno „ispod žita”, a u korist novog privatnog vlasnika RTK, rodila se kada je procurila vest da je gradski pravobranilac reagovao, valjda nekakvom tužbom, jer je u katastar kao vlasnik nepokretnosti upisan upravo Radioca Milosavljević!

Kako se i kada „titular” promenio i ko je to učinio – nije poznato. Jedino je, u najmanju ruku, van pameti i svake ekonomske logike da neko može da postane vlasnik više od 600 kvadrata poslovnog prostora u centru grada – za samo 85.000 evra!

Kakva je sudbina „reagovanja” gradskog pravobranioca i ko je sada upisan kao vlasnik imovine koju je RTK kao javno preduzeće koristilo takođe nije poznato. Možda će se, nešto više znati za šest meseci, kada je obećano da će ova medijska kuća ponovo biti ponuđena na prodaju. Ili će sve ostati zabašureno i tajnovito – iako je reč o javnoj svojini. 

Ništa ne menja u težini prekršaja to što se gradska vlast oglušila o Zakon o informisanju uz blagoslov Vlade. Naprotiv, time je slika još crnja, jer se potvrđuje da centralna i lokalna vlast podjednako rade po svom ćefu, a ne po propisanim pravilima i procedurama - koje su sami smislili i ozakonili.

Za propast RTK i sve brljotine koje su dovele do toga najveći krivac je, niko drugi, do država. Oličena u bivšoj Agenciji za privatizaciju ili kasnije u Ministarstvu privrede, svejedno. Jednostavno, sproveli su jednu katastrofalno lošu privatizaciju i to u okolnostima u kojima je sve bilo lako predvidivo; što bi se reklo, iz aviona se videlo da prodaja RTK vodi u uništavanje ove medijske kuće.

]]>
Wed, 28 Jun 2017 10:20:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31437/sto-su-drugi-pljuvali-mi-cemo-da-polizemo.html
Grad Kragujevac sutra treba da ponovo preuzme RTK http://nuns.rs/info/news/31436/grad-kragujevac-sutra-treba-da-ponovo-preuzme-rtk.html Skupština grada Kragujevca na sutrašnjoj sednici po hitnom postupku treba da donese odluku o preuzimanju Privrednog društva "Radio-televizija Kragujevac d.o.o." ]]> Predvidjeno je da upravljanje RTK obavlja tročlana skupština koju čine predsednik, Ivana Ćupić i članovi Novak Purić i Marko Purić, a da poslove direktora RTK do nove privatizacije obavlja Jelena Vuković.

Od uspostavljanja vlasti na čelu sa Srpskom naprednom strankom u Kragujevcu, krajem 2014. godine, Vuković je bila odgovorna urednica Televizije Kragujevac što je ostala i pošto je RTK kupio biznismen iz Kruševca Radoica Milosavljević.
Pre nekoliko meseci, Vuković je napustila RTK i zaposlila se u drugom preduzeću.

Ona je bila autorka emisije "Razmotavanje" koja je često bila na meti kritike opozicije u Skupštini grada jer je istraživala "grehove" nekadašnjih rukovodilaca javnih preduzeća i rad vlasti koju je predvodio bivši gradonačelnik Veroljub Stevanović.
Za te emisije Vuković je 2016. godine dobila "Djurdjevdansku nagradu grada Kragujevca" za novinarstvo.

Posle realizacije socijalnog programa početkom juna i odlaska 35 zaposlenih, u Radio-televiziji Kragujevac su ostala 24 zaposlena.
RTK je privatizovana oktobra 2015. godine, ali je kupoprodajni ugovor o tome raskinut krajem januara ove godine, a kapital je vraćen u državni Registar udela i akcija.

Vlada Srbije je nedavno prihvatila da na inicijativu grada Kragujevca da saglasnost na prenos osnivačkih prava nad RTV Kragujevac gradu Kragujevcu, bez naknade.

Poslodavac zaposlenima u RTK nije dao plate od juna 2016. godine, nit platio doprinose i troškove prevoza.

Emitovanje televizijskog programa je prekinuto početkom decembra 2016. godine zbog teške materijalne situacije i popisa opreme po izvršnim presudama zaposlenih za zarade. RTK je zbog dugovanja izgubila i dozvole za emitovanje programa.

Za opstanak RTK i informisanje gradjana Kragujevca i Šumadije, sakupljeno je više od 10.000 potpisa gradjana na peticiji koja je proletos predata gradu Kragujevcu i nadležnim ministarstvima.

]]>
Tue, 27 Jun 2017 19:15:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/31436/grad-kragujevac-sutra-treba-da-ponovo-preuzme-rtk.html