NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html sr http://nuns.rs/img/logo.png NUNS :: Info http://nuns.rs/info/rss.html Apelacioni sud preinačio presudu: NIN nije kriv http://nuns.rs/info/news/30774/apelacioni-sud-preinacio-presudu-nin-nije-kriv.html Apelacioni sud u Beogradu preinačio je presudu kojim je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović dobio spor protiv NIN-a i pravosnažno odbio njegov tužbeni zahtev za isplatu 300.000 dinara na ime odštete zbog teksta "Glavni fantom iz Savamale". ]]> Istom odlukom, koja je danas objavljena na sajtu suda, Stefanović je obavezan da tuženima iz NIN-a Sandri Petrušić i Milanu Ćulibrku isplati 89.700 dinara za troškove postupka u roku od 15 dana od prijema presude.

Prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu Sandra Petrušić, Milan Ćulibrk i Društvo za novinsko izdavačku delatnost "Nin" d.o.o. Beograd bili su obavezani da na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate Stefanoviću 300.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom kao i da presudu objave u prvom sledećnem izdanju NIN-a.

U obrazloženju odluke navodi se da je, po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio Zakon o javnom informisanju i medijima, kada je našao da tuženi nisu ispoštovali dužnost novinarske pažnje, odnosno da nisu proverili poreklo istinitosti i potpunosti podataka u vezi sa tvrdnjom da je Stefanović "Glavni fantom iz Savamale“.

Takođe, kako dodaje Apelacioni sud, s obzirom na to da se radi o zaključku novinara, da se događaj u "Savamali" nije mogao odigrati bez znanja Stefanovića, te da u tom smislu tekst predstavlja kritiku nosioca javne funkcije u obavljanju poverene nadležnosti, novinar autor teksta nije bio dužan da traži njegovo izjašnjenje o kritici koju mu upućuje, već je on imao pravo da traži od odgovornog urednika Nedeljnika "NIN" da se objavi njegov odgovor na kritiku, odnosno pravo da traži ispravku informacije, a što Stefanović nije učinio.

]]>
Fri, 28 Apr 2017 16:49:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30774/apelacioni-sud-preinacio-presudu-nin-nije-kriv.html
IFJ: Sindikati se moraju boriti za prava medijskih radnika http://nuns.rs/info/news/30772/ifj-sindikati-se-moraju-boriti-za-prava-medijskih-radnika-.html Sindikati moraju biti u prvim redovima borbe za pristojan posao i u centru debate o budućnosti medija, saopštila je danas Međunarodna federacija novinara (IFJ), povodom obeležavanja 1. maja - Medjunarodnog praznika rada ]]> Pozivajući se na istraživanja koja pokazuju da medijski radnici obuhvaćeni kolektivnim ugovorima uživaju veća radna prava, veće plate, bolju zdravstvenu zaštitu i bezbednost, IFJ podržava novinarske organizacije u namerama da izgrade jače, reprezentativne sindikate.

Novinarstvo je danas suočeno sa nesigurnošću zbog izazova koji proizilaze iz rastuće koncentracije vlasništva u medijima i korumpiranih i diktatorskih vlada koje predstavljaju pretnju slobodi govora i novinarskoj etici. Širom sveta, sindikati se u prvom redu bore da se sveobuhvatnim kolektivnim ugovorima održe jaki etički standardi i pristojni uslovi rada.

IFJ ukazuje da se novinarstvo danas suočava sa krupnim izazovima, uključujući i sve veću nesigurnog rada, ugrožavanje bezbednosti, nedostatak profesionalne obuke, rodnu neravnopravnost, kršenja autorskih prava, pritiske na javne servise i rastuću pretnju lažnih vesti.

"Da bi novinarstvo zadržalo svoju ulogu četvrtog stuba demokratije potrebni su jaki sindikati za odbranu radnih prava. Prvi maj je prilika za IFJ da podrži svoje podružnice. Pozivamo sve naše partnere da obeleže Međunarodni praznik rada pokazujući koliko je važno biti deo naše zajednice”, izjavio je Filip Leruth, predsednik IFJ.

IFJ osuđuje one zemlje koje radnicima negiraju njihova prava na slobodu udruživanja i kolektivnog pregovaranja što je u suprotnosti sa konvencijama Međunarodne organizacije rada. Posebno se osuđuju Iran, Egipat i Somalija, gde su novinarska udruženja i sindikati meta stalnih napada javnih vlasti.

"Da bi očuvali kredibilitet novinarstva moramo se braniti jakim, reprezentativnim sindikatima. Potrebno je da medijski radnici budu dobro plaćeni, dobro obučeni i zaštićeni. I moramo da investiramo u nove generacije novinara. To je uloga sindikata. Vreme je da sindikati budu u srcu debate o medijima kakve želimo", rekao je generalni sekretar IFJ Entoni Bellanger.

]]>
Fri, 28 Apr 2017 12:55:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30772/ifj-sindikati-se-moraju-boriti-za-prava-medijskih-radnika-.html
PREDSEDNIČKA KAMPANJA, o izbornim kampanjama na televizijama u Srbiji i Francuskoj [Video] http://nuns.rs/info/news/30771/predsednicka-kampanja-o-izbornim-kampanjama-na-televizijama-u-srbiji-i-francuskoj-video.html Izveštavanje nacionalnih televizija o predsedničkoj kampanji, pratilo je nekoliko organizacija civilnog društva. Gotovo svi su saglasni u tome, da većina medija nije omogućila jednak prostor svim predsedničkim kandidatima. tj. da je premijer i sada budući predsednik Srbije, bio u velikoj meri favorizovan u odnosu na ostale kandidate. Šta smo gledali, a šta nismo videli u kampanji, gledamo u prilogu Bobana Trajkovića. ]]> Izveštavanje nacionalnih televizija o predsedničkoj kampanji, pratilo je nekoliko organizacija civilnog društva. Gotovo svi su saglasni u tome, da većina medija nije omogućila jednak prostor svim predsedničkim kandidatima. tj. da je premijer i sada budući predsednik Srbije, bio u velikoj meri favorizovan u odnosu na ostale kandidate. Šta smo gledali, a šta nismo videli u kampanji, gledamo u prilogu Bobana Trajkovića.

Video možete pogledati na sajtu PG mreže  

]]>
Thu, 27 Apr 2017 14:26:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30771/predsednicka-kampanja-o-izbornim-kampanjama-na-televizijama-u-srbiji-i-francuskoj-video.html
Medijsko posrtanje Hrvatske i Srbije http://nuns.rs/info/news/30770/medijsko-posrtanje-hrvatske-i-srbije.html Katastrofalan pad za Hrvatsku i Srbiju na ovogodišnjoj rang-listi medijskih sloboda koju sastavljaju „Reporteri bez granica“. Sa izuzetkom Slovenije, ni ostale zemlje regiona nisu u mnogo boljem položaju. ]]> „Reporteri bez granica“, nevladina organizacije koja analizira medijske slobode širom sveta, u svom godišnjem izveštaju konstatuje da se stanje medijskih sloboda pogoršalo u otprilike dve trećine od ukupno 180 zemalja sa liste. Jedan od uzroka je, prema autorima izveštaja, činjenica da su i u nekim vodećim demokratijama vladajući političari obasuli neprijateljskom retorikom medije i novinare, donošeni su restriktivni zakoni, te je vršen politički uticaj na medije. Predstavnik „Reportera bez granica“ Mihael Rediske, zabrinut je zbog svetskog trenda: „Demokratske vlade ne bi smele donošenjem zakona o nadzoru građana ili demonstrativnim potcenjivanjem medija, davati alibi za represivne mere protiv novinara u drugim zemljama“.

Na prvim mestima kao svetionici slobode izmenjuju se, tradicionalno, skandinavske zemlje. Ali poneki uzorni đak nam ruši predrasude o neslobodnom „trećem svetu“. Recimo Kostarika je na šestom mestu, ispred Švajcarske, a Jamajka na osmom mestu, dva mesta ispred ispred Austrije. Samoa je napredovala čak za osam pozicija i izbila na 21. mesto. Nemačka je nepromenjeno na solidnom šesnaestom mestu, ali kritika „Reportera bez granica“ nije ni nju mimoišla. U Nemačkoj je bilo „zastrašujuće puno“ napada, pretnji i pokušaja zastrašivanja, a novinari su bili izloženi sudskim procesima ili su ih špijunirale tajne službe.

Što se regiona tiče, Slovenija je potvrdila svoj status „štrebera“ pa se popravila za tri mesta i sada se može naći pod brojem 37 – ispred tradicionalnih zapadnih demokratija koje su često sebe smatrale za lučonoše slobodne reči. Na primer, Francuska se nešto popravila, ali je ipak na 39. mestu, Velika Britanija je zahvaljujući pritiscima na novinare uoči „bregzita“, pala na četrdeseto mesto, a Sjedinjene Američke Države se nalaze odmah iza Burkine Faso – na 43. mestu.

Katastrofalno proklizavanje

Ostale zemlje zapadnobalkanskog regiona tavore u zadnjem delu sredine tabele. Pri tome je Hrvatska doživela katastrofalno proklizavanje za 11 mesta i pala sa 66, na 74. mesto. Ističe se da je prošlogodišnja smena prvog čoveka HRT-a jedan od pokazatelja šta se zbiva u Zagrebu. U izveštaju se konstatuje da je Hrvatska doživela najveći pad unutar Evropske unije, i to u jakoj konkurenciji sa Poljskom i Mađarskom.

Srbija je doživela sličan pad – od sedam mesta, pa je sada na 66 mestu. U Srbiji novinari mogu računati i sa fizičkim napadima, a vlastodršci subvencioniraju podobne medije kupujući oglasni prostor. Srbija je sada plasirana iza Bosne i Hercegovine, koja se popravila za tri mesta, iako se u izveštaju još uvek konstatuju sve prošlogodišnje boljke, od etničke podeljenosti medija do uticaja političara na javne servise.

Albanija (76) i Kosovo (82) očito imaju određeni relativni napredak jer su popravili svoje pozicije za šest, odnosno osam mesta na tabeli. Za njih važi isto što važi za Makedoniju – dok stanje stagnira, postoje zemlje koje to stanje nadmašuju u dovijanju kako doskočiti novinarima. Na Kosovu se kritičarima vlade još uvek lepi etiketa „simpatizera Srba“ ili „izdajnika“.

Crna Gora nepromenjeno na neverovatnom 106. mestu. Tamo se kritičari vlasti nazivaju „narodnim izdajnicima“ i „fašistima“. Đukanovićeva dominacija u političkom smislu očito je obezbeđena i gvozdenim zagrljajem u kojem vlast drži medije.

Političke neprilike u Makedoniji nisu dovele do pada na rang-listi. Skoplje se čak popravilo za sedam mesta. Međutim, to nije rezultat promene stanja nabolje, nego većeg pogoršanja u nekim drugim zemljama koje su prošle godine bile ispred Makedonije.

Svet se približava Balkanu, a ne obrnuto

Treba li istaći da su još neke članice EU daleko od idealnog medijskog stanja? Recimo, Orbanova Mađarska (71), krizna Grčka (88) ili Bugarska (109) koja se doduše popravila za četiri mesta ali je još uvek u sivoj zoni između neslobode i slobode – negde između Gabuna i Ugande.

Sve u svemu, balkanske demokrature se sa svojim nedovoljno slobodnim medijima I nedostatkom volje vladajuće garniture da se stanje promeni uklapaju u svetski trend. Samo što je poneki političar u regionu mnogo ranije uhvatio slobodne medije za gušu. Pa malo stiska, malo pušta, po potrebi. Njihovi uzori se ne nalaze u Norveškoj koja je na prvom mestu, već u Rusiji (148) ili Turskoj (155).

Sudeći po izveštaju organizacije „Reporteri bez granica“, svet se u ovoj oblasti približava Balkanu, a ne Balkan svetu.

]]>
Thu, 27 Apr 2017 14:23:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30770/medijsko-posrtanje-hrvatske-i-srbije.html
Večeras blokada ulaza u RTS, u Aberdarevoj http://nuns.rs/info/news/30769/veceras-blokada-ulaza-u-rts-u-aberdarevoj.html Kako saznajemo, postoji mogućnost da se Protestu protiv dikakture večeras pridruži Ivan Tomić, voditelj emisije Bulevar na televiziji B92, koji bi trebalo da izvede svoj „stand up“ nastup ]]> Protest protiv dikakture večeras će blokirati ulaz u Radio televiziju Srbije, u Aberdarevoj ulici, rekli su Danasu logističari i učesnici ovih demonstracija.

Kako su naveli, ulaz u Aberdarevoj je jedini izlaz za terenska vozila Javnog servisa, i to je razlog zbog kojeg se opredeljuju za ovu blokadu.

Okupljanje učesnika zakazano je ponovo za 18 časova, na platou ispred Skupštine Srbije, odakle bi, oko 19 časova trebalo da se krene u šetnju do RTS. Tamo će demonstranti blokirati ulaz u Aberdarevoj ulici, a blokada će trajati do 20.30 sati. Kako saznajemo, postoji mogućnost da se Protestu protiv dikakture večeras pridruži Ivan Tomić, voditelj emisije Bulevar na televiziji B92, koji bi trebalo da izvede „stand up“ 

Podsetimo, Protest protiv dikakture je pre dva dana blokirao Terazije, ispred redakcije tabloida Informer. Demonstranti su skandirali protiv glavnog i odgovornog urednika ovog lista Dragana J. Vučićević.

]]>
Thu, 27 Apr 2017 14:22:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30769/veceras-blokada-ulaza-u-rts-u-aberdarevoj.html
Reporteri bez granica: Slobode medija u Srbiji sve gore od dolaska Vučića 2014. godine http://nuns.rs/info/news/30768/reporteri-bez-granica-slobode-medija-u-srbiji-sve-gore-od-dolaska-vucica-2014-godine.html Srbija je 2016. godine za sedam mesta pala na rang listi slobode medija u svetu koju svake godine pravi međunarodna organizacija Reporteri bez granica, pa je tako sada na 66. mestu u odnosu na 59. pretprošle godine. ]]> U obrazloženju Reportera bez granica navodi se da medijske slobode opadaju otkada je Aleksandar Vučić, nekadašnji ministar informisanja za vreme vlasti Slobodana Miloševića, došao na mesto premijera maja 2014. godine.

„Mediji rade pod ozbiljnim finansijskim i uređivačkim pritiscima, a oni koji su najkritičkiji prema vlasti bivaju javno napadani. Istraživačke redakcije BIRN, CINS, dnevni list Danas i nedeljnik Vreme su česta meta napada. ‘Neprijateljski’ mediji su izloženi čestim proizvoljnim finansijskim i administrativnim inspekcijama“, navodi se u izveštaju.

Reporteri napominju i da su usvojena tri zakona o medijima koja su u skladu sa evropskim standardima, „ali nikada nisu primenjeni“.

Od susednih zemalja, na rang listi najgore je pozicionirana Makedonija koja je, uprkos napretku od sedam mesta u odnosu na prošlu godinu, sada 111. na listi, sledi Crna Gora koja je i ove, kao i prošle godine, na 106. mestu.

Najveći pad u slobodi medija beleži Hrvatska koja se spustila za čak 11 mesta, pa je sada

Hrvatska je na 74. mestu, a i ona se spustila za čak 11 mesta, BiH je na 65. mestu (bila na 68. mestu prošle godine), Makedonija je napredovala za sedam mesta pa je sada 111. na listi, dok je Crna Gora ostala na istom, 106. mestu.

U medijskim slobodama prednjači Norveška, za njom slede Švedska, Finska, Danska i Holandija, a najgora situacija za novinare je u Severnoj Koreji.

Generalno, Reporteri bez granica ocenjuju da postoji pad medijskih sloboda na globalnom nivou, čak i u razvijenim demokratskim zemljama, a da su napadi na medije postali uobičajeni.

Pogoršanju situacije u medijima doprineli su i „opsednutost nadzorom i kršenjem prava na poverljivost izbora“, i to u onim zemljama koje su smatrane dobrim, poput SAD, Velike Britanije, Čilea i Novog Zelanda.

Naročit udarac na medije predstavljali su izbor Trampa za predsednika i kampanja za Bregzit u Velikoj Britaniji. „Visokotoksičan“ medijski diskurs tada je odveo svet u novu eru post-istine, dezinformacija i lažnih vesti.

Inače, ova organizacija od 2002. godine ispituje stanje u medijima na svim kontinentima, a kao indikatori se uzimaju pluralizam, nezavisnost medija, medijsko okruženje i autocenzura, zakonodavni okvir, transparentnost i kvalitet infrastrukture koja podržava produkciju vesti i informacija.

Na osnovu ovih kriterijuma formiran je upitnik sa 87 pitanja na koji su odgovarali medijski profesionalci, advokati i sociolozi, a njihovi odgovori su kombinovani sa podacima o napadima na novinare koje evidentiraju timovi stručnjaka ove organizacije.

Podaci se ukrštaju u matematičkoj formuli preko koje se izračunava indeks medijskih sloboda za svaku od zemalja.

]]>
Thu, 27 Apr 2017 14:20:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30768/reporteri-bez-granica-slobode-medija-u-srbiji-sve-gore-od-dolaska-vucica-2014-godine.html
Sindikat „Nezavisnost“ RTS-a: Ili neopozive ostavke rukovodstva ili štrajk upozorenja http://nuns.rs/info/news/30767/sindikat-nezavisnost-rts-a-ili-neopozive-ostavke-rukovodstva-ili-strajk-upozorenja.html Zato što smatraju da vrh RTS-a vodi javni servis "direktno u propast" lošim kadrovskim rešenjima, nezakonitim smanjenjem plata i urušavanjem nekada uglednih redakcija, predstavnici sindikata Nezavisnost RTS-a traže smenu rukovodstva na čelu sa direktorom Draganom Bujoševićem, ili će, kažu, organizovati štrajk upozorenja. ]]> U saopštenju koje potpisuje glavni poverenik sindikata Dragan Milanović, navodi se da otkada aktuelni menadžment vodi RTS, „došlo je do urušavanja organizacione, produkcione i kreativne snage ove kuće, koje je započeto sa prethodnim rukovodstvom“.

Oni navode da je menadžment RTS-a zaveo politiku dvostrukih standarda, pa se dešava da pojedini zaposleni dobijaju varijabilni deo zarade od 250.000 dinara, a mnogo veći broj „prihoduje zaradu u često mizernom iznosu“.

„U takvoj klimi gde postoje zaposleni višeg i nižeg reda, miljenici menadžmenta i njegove sluge (a sluge su svi ostali, brojniji) moguće je, i sve češće se događa, da se pripadnici povlašćenog reda rukovodilaca prema svojim kolegama odnose sa pozicija bezobzirne sile, prenebregavajući sve češće i elementarnu pristojnost“, navodi se u saopštenju.

Osim toga, ima, kažu, i povlašćenih dopisnika, pa neki od njih dobijaju veće zarade i beneficije, službene automobile za privatne poslove, a na ekranu im se daje nesrazmerno veći prostor.

U tako vođenom RTS-u, kažu sindikalci, između ostalog je moguće i da još uvek nije izabran direktor na konkursu, već i dalje traje v.d. stanje, moguće je i da se radnicima „samovoljnom odlukom menadžmenta“ i protivno zakonu radnicima smanje plate za 10 odsto, ali i da se uruše nekada ugledne redakcije.

„Postalo je moguće da ta kuća, koja je u sopstvenoj produkciji snimila naslove kao što su Otpisani, Balkan Ekspres, Dvogled, Neven, Poletarac, Bolji život, Priča iz majstorske radionice, Više od igre, Maksimetar, Kino oko, Petkom u 22, najednom ništa više ne može da snimi bez obilatog učešća privatnih produkcija, pobuđujući u nama i u javnosti elementarna pitanja o eroziji profesionalnog umeća čitave kuće kao i o prirodi finansija kojima se, nama nepoznatim načinima i kanalima, finansiraju te serije“, stoji u saopštenju.

Kažu i da je Redakcija za kulturu i umetnost ostavljena već godinu i po dana bez odgovornog urednika, a njome rukovodi i odlučuje lično glavni urednik. U isto vreme, kako navode, program iz kulture je potpuno ugašen, a sve emisije pretvorene u informativne portale, „bez prepoznatljivog kritičkog, temeljnog i dubinskog uvida u fenomen kulture kakav je decenijama krasio ovu redakciju i kuću“.

Zato, kažu, traže neopozive ostavke generalnog direktora Dragana Bujoševića, zamenice generalnog direktora Ivane Miković, glavnog i odgovornog urednika informativnog programa Nenada Lj. Stefanovića, glavnog i odgovornog urednika Kulturno-umetničkog programa Nebojše Bradića, glavne i odgovorne urednice Zabavnog programa Olivere Kovačević, glavnog i odgovornog urednika Obrazovno-naučnog programa Ilije Cerovića, odgovornog urednika Beogradskog programa i direktora Finansija i komercijale, Tehnike televizije, TV Programa i Produkcije.

Ostale šefove i rukovodioce, kako navode, smeniće sami.

„Naša je kuća već jednom, tokom devedesetih, duboko skrenula sa kursa objektivnosti i profesionalizma, i to je skupo platila. Podsećamo vas da smo pozvani i obavezni da vlast kontrolišemo, a ne da joj apologetski služimo… Vi takvu funkciju niste uspeli da obezbedite, jer ovu kuću vodite kao malu porodičnu firmu, a ne kao javni servis. Na vama je da se hitnim ostavkama povučete sami, a ne u dimu spaljene televizije. Mi vas čvrsto uveravamo da ćemo preduprediti rizik da naša kuća još jednom prođe golgotu kakvu je već jednom doživela zbog naopakog rukovođenja“, zaključuju iz sindikata.

Ukoliko ovi zahtevi ne budu ispunjeni, kažu, kao prvi korak organizovaće štrajk upozorenja.

Ovo saopštenje je uspedilo nakon što je Sindikat Nezavisnost RTS-a je 11. aprila tražio smenu odgovornih rukovodilaca „zbog sramnog načina izveštavanja RTS-a o studentskim i građanskim protestima“, ali niko na taj zahtev nije odgovorio.

]]>
Thu, 27 Apr 2017 14:18:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30767/sindikat-nezavisnost-rts-a-ili-neopozive-ostavke-rukovodstva-ili-strajk-upozorenja.html
Zorana Mihajlović: Možda Reporteri bez granica nisu imali sve relevantne informacije http://nuns.rs/info/news/30766/zorana-mihajlovic-mozda-reporteri-bez-granica-nisu-imali-sve-relevantne-informacije.html Potpredsednik Vlade Zorana Mihajlović izjavila je danas, povodom izveštaja organizacije "Reporteri bez granica" za 2016. godinu, u kome je Srbija pala za sedam mesta, da je sigurna da sve što vlast čini "radi na najotvoreniji mogući način". ]]> Ako negde grešimo, a često se dešava i da grešimo, sigurna sam da to uvek možemo da popravimo, rekla je Mihajlović novinarima posle izborne Skupštine Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.

Ona je dodala da ne bi rekla da sve što Vlada Srbije radi čini da se u nečemu nazaduje, i primetila da, iako nije čitala izveštaj, oni koji su ga sačinili možda nisu imali sve relevantne informacije.

Postoje razne institucije koje mere različite rangove, i mislim da to tako treba da bude, rekla je Mihajlović, i ukazala da joj se često dešavalo da neki izveštaji koji su pojedinci pravili o statusu Srbije nisu sasvim tačni.

Mihajlović je naglasila da Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture, na čijem je čelu, daje informacije svim medijima i trudi se da bude maksimalno otvoreno.

]]>
Thu, 27 Apr 2017 14:16:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30766/zorana-mihajlovic-mozda-reporteri-bez-granica-nisu-imali-sve-relevantne-informacije.html
Užas je moja furka: Krvoločno izveštavanje medija uništava živote ljudi http://nuns.rs/info/news/30765/uzas-je-moja-furka-krvolocno-izvestavanje-medija-unistava-zivote-ljudi.html Da li je čitaocima zaista neophodno da pročitaju imena ljudi koja će za dva minuta zaboraviti, a koja će te ljude uništiti? Da li bi priča o silovanom detetu bila siromašnija ako ne bismo objavili ispovest i fotografiju njene majke? Ovakva pitanja ne bi se ni postavljala u obzirnim i pristojnim medijima. Tabloidi su se moralnosti odrekli pravdajući to navodnim željama čitalaca, ali nimalo ne razmišljajući o ljudima, njihovom bolu i njihovoj sudbini. ]]> Zamislimo situaciju iz 2030. godine, u kojoj jedna radoznala tinejdžerka na tada popularni internet pretraživač ukucava imena raznorazne rodbine i tako saznaje da je njen ujak silovao njenu majku, koja je potom rodila – nju.

Ili situaciju iz nešto kasnijeg perioda, u kojoj dvadesetogodišnjak istražuje problem porodičnog nasilja i nailazi na priču koja je davne 2016. privukla veliku pažnju – a u kojoj je njegovu majku njen prvi muž prebio, žigosao i terao je da jede izmet. Čak i da ne veruje, tu su slike na kojima prepoznaje svoju mamu, samo premlaćenu, otečenu, u modricama.

Ne moramo čak ići ni toliko daleko: već za desetak godina, jednoj mladoj Vranjanki moglo bi se desiti da je prijatelji, poslodavci ili potencijalni partneri u najmanju ruku „čudno gledaju“ jer je kao devojčica bila u vezi s muškarcem koji je po godinama mogao da joj bude skoro deda.

Sve ove i mnoge druge slične situacije sasvim su moguće i realne iz jednostavnog razloga: zato što novinari koji su se bavili porodičnim nasiljem, seksualnim zlostavljanjem i ostalim temama iz sektora „crne hronike“ nisu stavili prst na čelo i zapitali se kakve su zapravo posledice onoga što rade i da li njihovo izveštavanje može uništiti život ljudi o kojima pišu. Ili zbog toga što su – a to je mnogo gora opcija – vrlo dobro znali šta rade, ali ih nije bilo briga.

Dugoročno efikasan užas

Pre nekoliko dana, dnevni list Blic objavio je jezivu priču o 14-godišnjoj devojčici koja je navodno zatrudnela nakon što ju je seksualno zlostavljao rođeni ujak.

Iako je priča sama po sebi dovoljno ilustrativna i sigurno privlači pažnju, ona je bila bogato garnirana: osim punog imena i prezimena ujaka (što je kršenje njegovog prava na pretpostavku nevinosti), bili su tu i fotografija njegove supruge, fotografija devojčicine majke i niz informacija koje upućuju na identitet žrtve.

U neposrednom, pa i nešto širem okruženju ove porodice, svi će nepogrešivo prepoznati o kome je reč. S druge strane, zahvaljujući internetu, za sva će vremena ostati zabeleženo mnogo toga što bi nesrećnom detetu moglo da uruši prijateljske, ljubavne i sve druge veze.

Zahvaljujući svemu tome, eventualni javni interes u vezi s ovim prilogom pada u drugi plan, a čitava stvar gubi i ono malo informativne funkcije koju je imala i postaje sredstvo za prikupljanje čitalaca, klikova ili „ekskluzive“.

Ljudski život i ljudska sudbina tu, kako se pokazuje, uopšte i nisu bili važni.

I nije to, naravno, prvi put. Ni Blicu, ni ostalim tabloidnim i manje tabloidnim medijima. Pravo na dostojanstvo žrtve, pravo na privatnost, obaveza prikrivanja identiteta maloletne osobe – stavke su Kodeksa novinara Srbije koje se redovno krše – uglavnom bez ikakvog obzira.

Najgore u tom smislu prolaze žene žrtve nasilja koje se nemilice ispituju, čije se ispovesti detaljno prenose i čije su modrice i rane obično prikazane na fotografijama na tri stupca. Samo dan pre teksta o zlostavljanom detetu i njenom ujaku, Blic je objavio više nego uznemirujuću fotografiju tela premlaćene žene, ali i njenu zamućenu fotografiju i niz detalja koji zapravo otkrivaju njen identitet.

Nesvesna da je u pitanju grub atak na njenu privatnost i dostojanstvo, žena je čak i razgovarala s novinarima (i to izgleda ne samo s novinarima Blica, pošto su tog dana sličnu priču preneli i drugi tabloidi), detaljno opisujući svoje muke i zebnje.

Nadasve humani i empatični

Tu dolazimo i do još jedne etičke začkoljice: čak i ako sagovornik/ca pristane na razgovor s novinarima, oni su ti koji moraju da imaju u vidu interes osobe s kojom razgovaraju. Kodeks, ali i zdrav razum i osnovno kućno vaspitanje (ako se o tome samo malo razmisli) nalažu novinaru da ne zloupotrebi neznanje ili emotivni status svojih izvora. Jer, ti izvori u najvećem broju slučajeva ne mogu ni da naslute koliki je domet medija, ko će sve pročitati to što oni izgovore i videti ono što oni dozvole da se vidi.

Kada je u pitanju porodično nasilje, novinari bi pre svega trebalo da vode računa o bezbednosti žrtava: jer, jednog dana, kada nasilnik odsluži najčešće simboličnu zatvorsku kaznu, ko će zaštititi premlaćenu, osakaćenu i poniženu ženu? Ko će njemu objasniti da ona „nije mislila ništa loše“ kada je detaljno opisivala čemu ju je sve podvrgao?

Primer žene koju je partner žigosao i podvrgao do sada nezabeleženom kućnom teroru, tu je posebno ilustrativan. Medijima u tom slučaju nije bilo dovoljno što su ženu fotografisali nebrojeno puta i u svim mogućim pozama, što su prikazali svaki minut njenih dvodnevnih patnji. Ne. Pod maskom navodne humanosti, pomogli su joj da organizuje dečji rođendan, pa i tu priliku iskoristili da malo obogate priču.

Večno na braniku profesionalnih standarda, Kurir se ni tu nije zaustavio. Pratili su je u bolnicu gde je operisana, a odatle ju je izveo glavni i odgovorni urednik lično. Posle izlaska, snimali su je s decom u naručju i sa zavojima preko lica, uz još jednu prepričanu epizodu užasa. I da se razumemo, svaka čast Kuriru što je sirotoj ženi pomogao, ali tu svoju humanost nije morao da oglašava na sva zvona, a još manje da je zloupotrebi kako bi došao do dodatne „ekskluzive“.

Konačno, kada je 22. marta nasilnik osuđen na tri godine robije, Kurir i svi ostali koji su žrtvu razvlačili po duplericama, silno su se začudili i još silnije uplašili šta će se dogoditi kada se robija završi.

 

 

 

]]>
Thu, 27 Apr 2017 14:08:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30765/uzas-je-moja-furka-krvolocno-izvestavanje-medija-unistava-zivote-ljudi.html
Sloboda medija gora nego 2016, ali i dalje bolja nego 2010. http://nuns.rs/info/news/30763/sloboda-medija-gora-nego-2016-ali-i-dalje-bolja-nego-2010.html Pozicija Srbije na rang listi slobode medija jeste gora nego 2015. godine. Na listi međunarodne organizacije Reporteri bez granica za 2016. godinu Srbija je sa 59. pala na 66. mesto. ]]> Tim povodom, u Nezavisnom udruženju novinara Srbije nisu iznenađeni dok u resornom ministarstvu kažu da su im slobodni mediji, veruju, dostižan, cilj.

Kamera, mikrofon i tastatura odavno nisu dovoljni uslovi da bi medijski sadržaj koji proizvedu bio prepoznat kao "slobodan", naročito ne u Srbiji.

Stanje u medijima je podjednako loše i u zemljama u okruženju, osim u Sloveniji koja je na 37. mestu. Posle skoro 30 mesta, slede Bosna i Hercegovina i Srbija, potom Hrvatska, Albanija, Grčka, Crna Gora, Bugarska i Makedonija.

Takođe, ako je uteha, Srbija je bolje rangirana od nekih zemalja Evropske unije, poput Hrvatske, Grčke i Bugarske.

Nisu neophodni Reporteri bez granica da bismo znali kakvo je stanje u profesiji, kažu u NUNS-u: „Davno nije lošije išlo medijima i mislim da su u ovom trenutku mediji u govoroj poziciji nego devedesetih, ne samo finansijski ne samo zbog političkih pritisaka, veliki udar na mediji dolazi i iznutra, zbog autocenzure", navodi Slaviša Lekić, predsednik NUNS-a.

Slovenija     37. mesto

BiH              65. mesto

Srbija           66. mesto

Hrvatska      74. mesto

Albanija       76. mesto

Grčka          88. mesto

Crna Gora  106. mesto

Bugarska    109. mesto

Makedonija 111. mesto

Da će biti bolje, veruju u Ministarstvu. Plan im je da finansiranje medija postane transparentno i podsećaju na sporazum o bezbednosti novinara skraja 2016. godine. Tako je na papiru i dugom štapu - a šta je sa napadima na novinare koji dolaze direktno od predstavnika vlasti:

"Da kritika ne bude doživljena kao napad i pretnja vlasti i da vlast naravno na sličan način ne treba uzvraća medijima, to je suština“, kaže Nino Brajović, iz Ministarstva kulture i informisanja.

Na pitanje N1 da li je svestan da u Srbiji to funkconiše, da to što je rekao da ne treba da se dešava, Brajović kaže: „Nažalost, to funkcioniše svuda u svetu, ne samo u Srbiji. Naš je cilj da se na toj lestvici negativnih poena popnemo ka pozitivnim i da dođemo u zonu zemalja ne delimično slobodnih nego slobodnih medija".

Takvu zemlju, tvrdi, želi i potpredsednica Vlade - kaže da se i ona i njene kolege trude da budu otvoreni i transparentni za mediji: "Ja bih volela da taj izveštaj, oni koji su ga pravili možda nisu dobili sve informacije relevantne, to bi mi ne odgovaralo ali bih volela da je tako, ali sam sigurna da sve što radimo radimo na najotvoreniji mogući način. Ako negde grešimo - a često se dešava i da grešimo, sigurna sam da to uvek možemo da popravimo", kaže Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade.

Dok se čeka da se "poprave", važno je setiti se da može i gore: Srbija je najslabije bila pozicionirana 2010. kada je bila na 85. mestu po medijskim slobodama.

]]>
Thu, 27 Apr 2017 14:03:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30763/sloboda-medija-gora-nego-2016-ali-i-dalje-bolja-nego-2010.html
Nominovani radovi za Nagradu za istraživačko novinarstvo 2017 http://nuns.rs/info/activities/30764/nominovani-radovi-za-nagradu-za-istrazivacko-novinarstvo-2017.html Žiri za godišnju Nagradu za istraživačko novinarstvo koju dvanaestu godinu za redom dodeljuje Nezavisno udruženje novinara Srbije uz podršku Ambasade SAD, doneo je odliku o nominacijama u tri kategorije – elektronski (TV, radio), štampani i on-line mediji. ]]> Ove godine na konkurs se prijavilo 75 novinara sa oko 115 medijskih tekstova i priloga. Prijave je razmatrao četvoročlani žiri, sačinjen od istaknutih novinara i urednika:

Danica Vučenić, novinarka produkcije Insajder

Milorad Ivanović, glavni i odgovorni urednik nedeljnika Newsweek u Srbiji

Predrag Blagojević, glavni i odgovorni urednik portala Južne vesti

Peđa Obradović, producent na TV N1 u Srbiji

 

 

 

 

NOMINOVANI

Elektronski mediji:

Miodrag Sovilj - prilog "Šta stranke znaju o vama: Nađena baza podataka 400.000 ljudi", emitovan na televiziji N1 u martu 2017. godine.

Ruža Helać – emisija pod nazivom "Bela Crkva – Opasan otpad na turneji", u okviru nezavisne produkcije "Vojvođanska zelena inicijativa", emitovana u novembru i decembru 2016. i januaru 2017. godine na 80 lokalnih, regionalnih i stranih TV: TV B92 info, RTV Kuršumlija, RTV Marš, TV Klik, TV Brus, RTV Mlava, RTV Puls, RTV Rubin, RTRS,….

Dragana Sotirovski – prilog "Fiktivno i faktički", emitovan na Radio-televiziji Srbije u junu 2016. godine.

Maja Nikolić – prilog "Naprednjački „botovi“ iz rumunske „kuhinje", emitovan na TV N1 u januaru 2017. godine.

Dragan Gmizić – emisija pod nazivom "Ravnica bez ptica?", realizovana u okviru Greenfield Produkcije, emitovana na TV N1 u avgustu 2016. 

 

Štampani mediji:

Dragan Krsnik – tekst "Radni logor u srcu Evrope", objavljen u Nedeljniku u februaru 2017. godine.

Vladimir Kostić - tekstovi "Država pomogla Pink sa 3,9 miliona evra" i "Pink dobio najmanje sedam miliona evra kredita od države", objavljeni u dnevnom listu Danas u maju i septembru  2016. godine.

Nikola Lazić - tekst "Stvarno jedinstveni biznis", objavljen u nedeljniku Vranjske u martu 2017. godine.

Jelena Veljković  - tekst "Tajna Vučićeve kafane", objavljen u nedeljniku Vreme u septembru 2016. godine.

Denis Kolundžija – tekst "Krijumčarenje zatvorenika", objavljen u nedeljniku Newsweek Srbija u avgustu 2016. godine.

Dino Jahić i Vladimir Kostić – tekst "Na grbači građana", objavljen u nedeljniku Vreme u aprilu 2016. godine.

 

Online mediji:

Lorens Marzouk (BIRN), Ivan Angelovski (BIRN), Miranda Patrucić(OCCRP), Atanas Čobanov (BIVOL), Dušica Tomović (BIRN), Jelena Ćosić (BIRN), Jelena Svirčić, Lindita Cela (BIRN) i Pavla Holcova (Češki centar za istraživačko novinarstvo) - tekst "Krvavi poslovi: Put oružja vredan 1.2 milijarde evra", objavljen na sajtu Balkanske istraživačke mreže BIRN, Mreže za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije OCCRP i Gardijanu u julu 2016. godine.

Jasmina Prodanović - tekst "Izgradnja fabrike Mei Ta: Životna sredina u drugom planu", objavljen na sajtu Centra za istraživačko novinarstvo Srbije u martu 2017. godine.

Maja Živanović - serijal od tri istraživačka teksta "Novi Sad Gas – veliki novac ispod radara države", "Od poslovanja Novi Sad Gasa okoristili se i političari", "Direktor DP Novi Sad Gas otkupljuje sopstvene dugove", objavljen na portalu Autonomija.info, Voice.org.rs u julu 2016. godine.

Anđela Milivojević – tekst "Jorgovanka Tabaković plagirala značajan deo doktorata", objavljen na sajtu Centra za istraživačko novinarstvo Srbije u decembru 2016. godine.

Stefan Marković, Aleksandar Stankov i Dalibor Milojković – tekst "Gerontološki centar Niš na spornom tenderu kupio luksuzna kola za Ministarstvo", objavljen na portalu Južne vesti u martu 2017. godine.

Pobednički radovi će biti objavljeni na svečanosti koja se tradicionalno održava na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, 10. maja 2017. u 17:30.

]]>
Thu, 27 Apr 2017 14:02:00 +0100 Aktivnosti http://nuns.rs/info/activities/30764/nominovani-radovi-za-nagradu-za-istrazivacko-novinarstvo-2017.html
Reporteri bez granica: Mediji pod prijetnjom i na Zapadu kao i u diktaturama http://nuns.rs/info/news/30762/reporteri-bez-granica-mediji-pod-prijetnjom-i-na-zapadu-kao-i-u-diktaturama.html Ovogodišnji izvještaj Reportera bez granica (RWB/RSF), odnosno Index slobode medija u 2017-toj, pokazuje nikad mračniju medijsku mapu svijeta. ]]> Sa sve većom erozijom demokratije, sve otrovnijom retorikom, direktnim i indirektnim političkim pritiscima, sve većim brojem autoritarnih lidera širom svijeta, raste proj zemlja gdje je sloboda medija pod prijetnjom više nego ikad.

Ukupno 21 zemlja nalazi se na crnoj listi koja počinje sa Burundijom i Egiptom a završava se Sjevernom Korejom.

Kao svijetla tačka na početku liste i najslobodnija za rad medija je Norveška, a slijede ostale skandinavske države, Švedska, Finska, Danska. Grupa zemalja u kojoj je medijska situacija dobra zavšava se sa Njemačkom koja je na 16. mjestu.

Zemlje Balkana, izuzimajući Sloveniju, koja je u grupi država u kojoj je situacija zadovoljavajuća, su među onima u kojima su uočljivi problemi, dok je u Makedoniji medijska situacija kao i prošle godine, teška.

U grupi država sa uočljivim problemima najbolje stoji Bosna i Hercegovina koja je na 65. mjestu, potom Srbija na 66, Hrvatska na 74, Kosovo na 82, dok je Crna Gora na 106. mjestu.

Poređenja radi, u 2016. godini BiH je bila na 69. mjestu, Srbija na 59, Hrvatska na 63, Kosovo na 90 mjestu, a Crna Gora na istom kao i ove 106.

Makedonija je u grupi zemalja sa teškom situacijom, ove godine je 111, dok je prošle bila 118.

Urednik makednskog servia Radija Slobodna Evropa, Zoran Kuka kaže da podatak da se Makedonija na listi “Reportera bez granica” našla na 111. mjestu u grupi zemlja sa teškom situcijom govori sam o sebi.

Nalazimo se u društvu zemalja, pretežno iz Afrike, gde je prema ovoj organizaciji situacija veoma teška. U Makedoniji trend pada slobode medija, govora i demokratije traje više godina. Znate da je prema Freedom House-u i londonskom Economist-u, Makedonija i u grupi zemalja takozvanog hibridnog režima. Vlast je stavila ruku na medije, ona je njihov najveći finansijer i kritičari govore da se uredništvo nalazi u štabu VMRO DPMNE. Novinari koji ne slušaju vlast su obeleženi kao izdajice, pod pritiskom su golog materijalnog opstanka. Znate da je jedno vreme Makedonija bila jedina zemlja u regionu kojoj je novinar bio u zatvoru zbog objavljenog teksta. To je Tomislav Kežarovski. Drugim rečima, istina je davno napustila Makedoniju” navodi Zoran Kuka.

Demokratske vlade Zapada gaze slobodu medija

Ono na čemu je izvještaj Reportera bez granica ove godine posebno stavio naglasak uz uobičajeni pregled situacije u zemljama sa Crne liste, je da se nekad uzimana “zdravo za gotovo” sloboda medija u demokratskim državama takođe pokazala izrazito krhkom. Preko otrovnih saopštenja, drakonsih zakona, konflikta interesa, čak i korištenja fizičke sile, demokratske vlade gaze slobodu medija koja bi u principu trebala da bude jedan od ključnih indikatora njihovog rada.

Uz već tradicionalno navođenje katastrofalnih uslova i neslobode u kojima rade novinari u zemljama poput Azerbejdžana, Rusije, Turske, Egipta, Kine, Meksika, Sirije, Saudijske Arabije, Eritreje i drugih u kojima je represija nad medijima gotovo konstanta godinama, ono što posebno zabrinjava je pad slobode medija u razvijenim demokratijama, koji dodatno otežava medijske uslove u diktaturama, autoritarnim sistemima i državama u tranziciji.

U samo jednoj godini, broj država u kojima se medijska situacija smatrala “dobrom” ili “uglavno dobrom” pao je za 2,3 posto. Kako navode Reporteri bez granica, zemlje koje su smatrane modelom demokratije nijesu izuzetak.

Kanada koja je 22. na listi od 180 država pala je za četiri mjesta u ovogodišnjem Indexu. Sjedinjene Američke Države koje su na 43. mjestu pale za dva mjesta, dok je Poljska na 54. mjestu pala za sedam pozicija u odnosu na 2016. godinu. Ovogodišnji Index slobode medija Reportera, bilježi da je čak i Novi Zeland koji je na 13. mjestu i sa dobrom medijskom situacijom pao za osam mjesta.

Izbor 45-tog predsjednika SAD otvorio je “lov na vještice” protiv novinara, stoji u izvještaju Reportera bez granica. Donald Trump neprekidno ponavlja svoje oštre kritike na račun medija i njihovih predstavnika, optužujući ih da su “među najnečasnijim ljudskim bićima na zemlji” i namjerno šireći “lažne vijesti“ (fake news) kompromitujući tako dugogodišnju tradiciju SAD u odbrani slobode izražavanja.

Govor mržnje koju koristi novi šef Bijele kuće i njegove optužbe za laganje takođe su pomogle nezdrživim i nekažnjivim napadima na medije skoro svugdje ne svijetu, uključujući i u drugim demokratskim državama," navode Reporteri bez granica.

Nakon SAD, sada je na redu Francuska, koja je na ovogodišnjoj listi 39, i koja upravo bira novog predsjednika i gdje se takođe bilježe napadi pojedinih političara na “lažljive medije”. Francuska takođe, navodi se, pada u zamku “alternativnih činjenica i “post istine”, te podliježe zatrovanom i nasilnom okruženju u kojem postaje normalno brecanje i ruganje na medije na sastancima ili čak i izbacivanje novinara.

Mediji omiljena "vreća za udaranje" svih koji su protiv sistema

Kako navode Reporteri bez granica, Trump nema monopol na udaranje po medijima u zapadnim demokratijama. Diskreditovanje medija je omiljeno "oružje" koje koriste svi oni koju su “protiv sistema”. Uz Trumpa su rame uz rame i Nigel Farage, ksenifobični bivši lider britanskog UKIP-a, čiji su napadi na medije, naročito na BBC, bili temeljni postulati njegove kampanje za Brexit. Velika Britanija je na listi slobode medija na 40. mjestu i u odnosu na 2016. godinu, pala je dva mjesta.

U tom se kontekstu još navodi i primjer Italije, koja je na 52. mjestu, i u kojoj je bivši komičar sada lider opozicionog anti-sistemskog pokreta Pet zvijezda Beppe Grillo, rekao da više voli blog neko da odgovara na zamorna pitanja iz kako je rekao “novinarske kaste”. Grillo je još pozvao na formiranje “narodnog suda koji bi određivao šta je istina u izvještavanju medija”.

Demokratije u kojima se tradicionalno sloboda medija smatrala jednim od temelja na kojima je izgrađena, moraju nastaviti da budu model ostatku svijeta, a ne obratno,” kaže generalni sekretar međunarodne organizacije Reporteri bez granica Christope Deloire.

Kao primjer odjeka koji ponašanje prema medijima u SAD ima u svijetu, navodi se slučaj da je odmah nakon što je porparol Bijele kuće, Sean Spicer, upozorio da će “pozivati na odgovornosnost medije“, predsjednik Tanzanije John Magufuli čiji je nadimak “Buldožer” medije u svojoj zemlji upozorio da su“ njihovi dani odbrojani”. Odmah potom je i otpustio svog ministra informisanja, koji je kritikovao napad jednog guvernera na jednu radio i TV stanicu i zato što je rekao da mu je dužnost da zaštiti medije i slobodu govora.

"Iako su otkrili da su otrovne izjave i saopštenja brzo postali novo sredstvo za diskreditovanje medija i kreiranje tenzija u javnosti, političari ne napuštaju svoju tradicionalnu metodu političkog pritiska preko opstrukcije rada medija", konstatuje izvještaj međunarodne medijske organizacije.

I u ovom sučaju su navedeni primjeri iz razvijenih demokratija i to gotovo nevjerovatno ali iz Finske, koja je šest prethodnih godina držala prvo mjesto na listi kao zemlja čiji su novinari navikli da rade po profesionalnim standardima i uz dobru demokratsku praksu. Zbog toga je šokantno odjeknuo slučaj pokušaja miješanja bijesnog premijera Juhe Sipile u rad javnog servisa te zemlje, da bi se spriječilo praćenje slučaja mogućeg konflikta interesa u koji je i on umiješan. Finska je ove godine pala na treće mjesto.

Poljska, je nakon prošlogodišnjeg spektakularnog pada za 29 mjesta, na listi Indexa slobode medija ove pala još sedam i nalazi se na 54. poziciji. Ova članica Evropske unije, čija je desničarska vlada u djelimičnom konfliktu sa Briselom, u reformskom je paketu vladajuće Partije pravde i razvoja, krajem 2015-te, uključila i mjere za dovođenje pod njihovu kontrolu javnih radio i tv servisa, nakon čega je uslijedilo čišćenje čelnih ljudi tih medija i njihovo pretvaranje u njihove propagandne mašinerije. Nekoliko nezavisnih publikacija, koji su se usprotivili reformama guše se ekonomskim pritiskom. Sada je i pored žestokih kritika, vlada najavila plan da izvede “re-Poljskoizaciju” medija koji su u stranom vlasništvu.

“Erozijom ove fundamentalne slobode pod izgovorom zaštite svojih građana, demokratije su u opasnosti da izgube svoje duše”, upozorava Christope Deloire, generalni sekretar RWB.

Iako se Izrael često opisuje kao „jedina demokratija Bliskog istoka“ pritisak premijera Benjamin Netanyahoua na medije je uznemiravajući. Posljednjih je mjeseci pokušao da ukroti Izraelske emiterske vlasti jer smatra da su programi u potpunosti "van kontrole". Navodi se da je Netanyahou postao „opsjednut medijima i novinarima i da ih smatra neprijateljima“.

I pored toga što je Evropskim sudom za ljudska prava zagarantovano pravo zaštite novinarskim izvorima kao „kamenu temeljcu slobode medija“ taj ključni princip otvoreno je napadnut širom svijeta uključujući i u demokratskim zemljama koje su ga prvo proklamovale.

Takozvani „Panama dokumenti“ na kratko su doduše podsjetili na važnost uloge zviždača.

Borba protiv terorizma opravdanje za nadzor svih i svugdje

Sa druge strane, demokratije su pod nadzorom, takođe se navodi u izvještaju Reportera bez granica i podsjeća da je Njemačka (na 17. mjestu) u oktobru 2016-te u Bundestagu odobrila zakon kojim se proširuju ovlasti za masovno praćenje i nadgledanje bez izuzetaka za novinare.

Zakon se temelji na potebi borbe protiv terorizma i usklađivanje sa Ustavom, a njime je praktično omogućeno da BND (Federalna obavještajna služba) sada legalno može da priluškuje sve, uključujući i građane koji nijesu Njemci ili državljani EU, i naravno uključujući novinare i advokate.

Kako se navodi u izvještaju Reportera, ispostavilo se da je tim zakonom legalizovano ono što je već bila praksa u Njemačkoj. Naime, odmah nakon usvajanja zakona, Njemci su sazanli da je BND već špijunirala najmanje 50 novinara i medijskih organizacija na nedefinisan period još od 1999 godine.

Takođe krajem prošle godine Velika Britanija je usvojila novi zakon kojim su proširene ovlasti za nadgledanje britanskih obavještajnih agencija. Prozvan "Povelja za njuškanje“ (Snoopers Charter), Istražni akt stavlja Ujedinjeno Kraljevstvo u nezavidnu poziciju imanja „najinvazivnijeg zakona za nagledanje u demokratskoj istoriji“ koji apsolutno nema zaštitu za novinare i njihove izvore.

Ignorišući sve kritike i strahove koji su tim povodom iskazani, britanska je vlada potom dodala još jedan zakon za parlamentarnu agendu u 2017-toj koji će omogućiti sudovima da hapse branioce ljudskih prava, novinare i zviždače do 14 godina, na osnovu optužbi za špijunažu.

Snaženja navedenih zakona rijetko ide na ruku novinarima, najčešće je suprotno i istraižvačko novinarstvo dovodi u opsanost.

Jedan o razloga zbog kojih je Kanada pala za deset mjesta prošle godine na rang listi slobode medija bilo je usvajanje Zakona o antiterorizmu koji takođe zadire u slobodi izdražavanja. U 2017-toj su pali za još četiri mjesta i nalaze se na 22, nakon serije skandala u 2016., u kojima je naglašena važnost ali i krhkost novinarskih izvora. U novembru prošle godine otkriveno je da je najmanje šest novinara bilo pod nadzorom policije provincije Kvebek. Policija Montreala je pak uspjela da dobije 24 odobrenja za špijuniranje mobilnog telefona novinara Patricka Legacea.

U prošloj godini je u demokratskim sistemima nastavljen trend da vlasništvo medija bude skoncentrisano u rukama nekolicine vlasnika, što pogoršava medijsku zavisnost od političkih i ekonomskih nosioca moći. U Francuskoj vlasništvo u medijskim kućama, nikada nije bilo tako skoncentrisano i rizik od konflikta interesa nikada nije bio veći.

Francuski milijarder, biznismen Vincent Bollore nikada nije krio svoju intenciju da utiče na uređivački sadržaj medija koji su u vlasništvu njegove kompanije Vivendi. Efekat takvog velikog miješanja menadžmenta u medijsku nezvisnost nikada nije bio tako očigledno ilustrovan kao kada je njegov vodeći TV kanal Canal+, cenzurisao izvještaj o banci Credit Mutuel, koju vodi jedan od Balloreovih prijatelja.

Izvještaj je potom odbijen na jednom veoma gledanom programu „Le Zapping“ i konačno se odustalo od vodećeg istraživačkog programa „Special Investigation“ iz istog razloga. Nakon toga su novinari u mediju čiji je vlasnik Ballore na 24 satnom TV kanalu vijesti iTele, započeli drugi najveći štrajk u medijskom sektoru od maja 1968. godine, sa namjerom da zaštite slobodu medija i novinarsku etiku. Međutim oni su poraženi nakon oštrog spora koji je okonačan odlaskom 100 zaposlenih sa tog kanala koji još nijesu zamijenjeni drugim.

Kada se gore navedenom dodaju redovni godišnji primjeri premlaćivanja, hapšenja i prijetnji novinara iz zemalja sa crne liste, koja je svake godine sve duža, jasno je prema navodima izvještaja Reporteri bez granica, da sloboda medija nikada do sada nije bila pod jačom prijetnjom.


 

]]>
Thu, 27 Apr 2017 12:17:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30762/reporteri-bez-granica-mediji-pod-prijetnjom-i-na-zapadu-kao-i-u-diktaturama.html
TV Kanal 9 prodat za 2.402 evra http://nuns.rs/info/news/30761/tv-kanal-9-prodat-za-2402-evra.html Kragujevačka Televizije Kanal 9 prodata je za 2.402 evra Milošu Paunoviću iz Kovina. Prema obaveštenju koje su "Kragujevačke novine" dobile od Agencije za osiguranje depozita, Paunović je dostavio najbolju ponudu, a Agencija je u svojstvu likvidacionog upravnika sprovela postupak prodaje 99,34 odsto osnovnog kapitala u Televiziji Kanal 9 u vlasništvu "Takovo osiguranja" u likvidaciji. ]]> Ugovor o kupoprodaji zaključen je 12. aprila i overen kod javnog beležnika, a sledi upis promene vlasnika kapitala u registru APR. 

]]>
Thu, 27 Apr 2017 12:13:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30761/tv-kanal-9-prodat-za-2402-evra.html
Suša i Bodrožić: Medijska strategija pretvorena u tragediju http://nuns.rs/info/news/30760/susa-i-bodrozic-medijska-strategija-pretvorena-u-tragediju.html Novinari Gordana Suša i Željko Bodrožić ocenili su u Novom danu da se medijska strategija pretvorila u medijsku tragediju. ]]> Bodrožić podseća da je zakonski regulisano projektno finansiranje medija i da je to smatrano uspehom, ali je dobijen skaradan proces jer "samo probrani mediji u lokalu dobijaju novac".

Suša kaže da izveštaj međunarodne organizacije Reporteri bez granica, prema kojem je Srbija pogoršala poziciju na rang listi zemalja po slobodi medija, ne predstavlja iznenađenje.

"Podsetiću vas na istraživanje o tome koliko smo bliski evropskim standardima, od 27 parametara koji govore o slobodi medija Srbija je ispunajvala samo četiri. Dakle, to nije samo utisak, već i činjenica", kaže ona.

Prema milšljenju Bodrožića, vlast je u poslednje vreme "ogolila silu".

"Ako je od dolaska na vlast u rukavicama pokušavala da disciplinuje medije i da kritički nastrojene suzbije ili ugasi, kako vreme odmiče njihova politika je sve brutalnija prema svakome ko drugačije razmišlja", smatra Bodrožić.

Suša podseća da je država i dalje vlasnik medija što je, kako kaže, nezamislivo i nedopsutivo bilo gde u svetu.

"Vlast ima svoj elektronski medij, svoju TV Bastilju koja ne poštuje nijedan novinarski kodeks, ima bilten preko kog se blate ljudi, sudovi su anemični i apatični. Ono što nemate u medijima počinje polako da se radi na ulicama", kaže Suša.

Dodaje da se na primeru izveštavanja sa protesta "Protiv diktature" vidi jasna razlika između slobodnih medija i onih koji kalkulišu ili su direktno na jaslama države.

Ključno za nezavisan rad medija je ambijent odnosno pravna sigurnost, a to ne postoji, smatra Suša.

"Na primerima Nedima Sejdinovića i Nebojše Stefanovića se vidi selektivnost i neravnopravnost. Takođe, sindikati su devastirani, institucije su devastirane, ključne stvari za ravnomerno predstavljanje kandidata su ukinute - od REM-a, RIK-a, Agencije za borbu protiv korupcije pa nadalje. To je pritisak", kaže Suša.

Sagovornici ponavljaju kao problem i selektivno informisanje građanstva, počev od javnih servisa.

]]>
Thu, 27 Apr 2017 12:09:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30760/susa-i-bodrozic-medijska-strategija-pretvorena-u-tragediju.html
Neke sednice gradskog veća Valjeva ipak otvorene!? http://nuns.rs/info/news/30759/neke-sednice-gradskog-veca-valjeva-ipak-otvorene.html Gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović, koji je odlučio da zabrani novinarima da prisustvuju sednicama Gradskog veća i da javnost izveštavaju o radu izvršne vlasti, poručuje da će samo neke sednice biti zatvorene za javnost. ]]> Gvozdenović je u petak odlučio da će "radi bolje i sadržajnije informisanosti građana sve sednice Gradskog veća biti održavane bez prisustva medija". Nakon tri dana uvodi konfuziju izjavom za TV Marš da će samo neke sednice biti zatvorene za javnost.

"Jedino u svrhu efikasnijeg i boljeg rada Gradskog veća mi smo, za sada, rekli da nema potrebe da svim sednicama Gradskog veća prisustvuju novinari i da budu otvorene za javnost", kaže Gvozdenović.

Gradonačelniku nije jasno zbog čega se novinari bune

Slobodan Gvozdenović nije propustio priliku da još jednom uvredi valjevske novinare rekavši da im je čak dozvoljeno da sede u sali Skupštine grada.

"Uostalom sve ove tačke koje danas imate na Gradskom veću, imate za par dana na Skupštini grada, a Skupština je otvorena, imate i direktne prenose, imate mogućnost čak i u sali da sedite zajedno sa odbornicima, što nije baš uobičajeno, ali dobro, tako je kako je, zakonodavna vlast ima svoje principe, izvršna svoje, i ne vidim tu nikakav veliki problem", rekao je za TV Marš Slobodan Gvozdenović.

Gradonačelnik zaboravlja da su zakonodavna i izvršna vlast uređene zakonom, a ne po njegovim ili principima manje grupe ljudi koja je u ovom trenutku na vlasti.

U izjavi za TV Marš odgovarajući na pitanje na kojim sednicama Gradskog veća će novinarima ipak biti dozvoljeno prisustvo, Gvozdenović odgovara da će "biti i otvorenih sednica za javnost, ali onda kada mi to procenimo, a to će zavisiti od teme o kojoj raspravljamo".

Ovom rečenicom gradonačelnik je priznao da su sednice Gradskog veća zatvorene ne zbog efikasnijeg i boljeg rada Gradskog veća, nego zbog "teme o kojoj će se raspravljati". Da li to znači da će sednice biti zatvorene za javnost kada na dnevni red dođu teme koje treba sakriti od javnosti?

]]>
Thu, 27 Apr 2017 10:52:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30759/neke-sednice-gradskog-veca-valjeva-ipak-otvorene.html
NUNS: Vlast u Valjevu ugrožava slobodu javnog informisanja http://nuns.rs/info/statements/30758/nuns-vlast-u-valjevu-ugrozava-slobodu-javnog-informisanja.html Nezavisno udruženje novinara Srbije poziva Gradsko veće Valjeva da prekine sa praksom zatvorenih sednica i ugrožavanja slobode javnog informisanja, te da svoj rad učini javnim i dostupnim svim novinarima i medija, bez diskriminacije. Javnost rada organa i pojedinaca na javnim funkcijama je njihova zakonska obaveza koja ne sme da zavisi od bilo čije političke volje. ]]> Gradsko veće Valjeva nedavno je saopštilo da će svoje sednice održavati “bez direktnog prisustva medija, uz blagovremeno informisanje o tačkama dnevnog reda, kao i o ishodu odluka Gradskog veća”, te da će nakon svake sednice medijima dostavljati saopštenja “koja će javnosti omogućiti detaljan uvid u odluke koje su donete”. Takođe, odlučeno je “da će se članovi Gradskog veća direktno obraćati na konferencijama za novinare, na kojima će javnosti još detaljnije obrazlagati određene odluke, koje su bitne za funkcionisanje grada”, te da će “na ovaj način građani Valjeva i mediji biti bolje obavešteni o odlukama Gradskog veća“.

Gradonačelnik Valjeva Slobodan Gvozdenović, poznat po diskriminatornom i uvredljivom ponašanju prema novinarima i medijima, juče je izjavio da će samo neke sednice biti zatvorene za javnost.  "U svrhu efikasnijeg i boljeg rada Gradskog veća mi smo, za sada, rekli da nema potrebe da svim sednicama Gradskog veća prisustvuju novinari i da budu otvorene za javnost", rekao je Gvozdenović za TV Marš. Na pitanje kojim sednicama Gradskog veća će novinarima biti dozvoljeno prisustvo, Gvozdenović je odgovario da će "biti i otvorenih sednica za javnost, ali onda kada mi to procenimo, a to će zavisiti od teme o kojoj raspravljamo".

NUNS podseća gradonačelnika Valjeva da je funkcionisanje lokalnih vlasti uređeno zakonom, a ne njegovom ličnom voljom.

Zakonom o javnom informisanju i medijima propisano je da se ne sme ugrožavati sloboda informisanja. 

Zakon o lokalnoj samoupravi  (član 71) propisuje da su “organi i službe jedinice lokalne samouprave dužni da obaveštavaju javnost o svom radu preko sredstava javnog informisanja”.

Sekretarijat NUNS-a

U Beogradu 27.04.2017.

]]>
Thu, 27 Apr 2017 10:48:00 +0100 Saopštenja http://nuns.rs/info/statements/30758/nuns-vlast-u-valjevu-ugrozava-slobodu-javnog-informisanja.html
Saopštenje Radija „016“ u vezi presude Upravnog suda Republike Srbije – odeljenja u Nišu http://nuns.rs/info/news/30757/saopstenje-radija-016-u-vezi-presude-upravnog-suda-republike-srbije--odeljenja-u-nisu.html Želimo da obavestimo javnost o Presudi Upravnog suda Republike Srbije – Odeljenja u Nišu, od 09.02.2017. godine, u vezi sa Rešenjem načelnika Gradske uprave za društvene delatnosti grada Leskovca broj 307/2016-05 od 05.04.2016. godine, a koje se odnosi na raspodelu sredstava po raspisanom Konkursu za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Leskovca u 2016. godini. ]]> Pored Radija „016“ tužbu Upravnom sudu na ovo Rešenje, uputio je i Radio „City“ O.D. iz Niša, a presuda glasi:

„Tužbe se uvažavaju i poništava se Rešenje načelnika Gradske uprave za društvene delatnosti grada Leskovca, br. 307/2016-05 od 05.04.2016. godine, i predmet se vraća nadležnom organu na ponovno odlučivanje“.

Dalje, u Presudi se između ostalog kaže:

„U izvršenju ove Presude, tuženi organ je dužan da donese novo, i na zakonu zasnovano rešenje, pridržavajući se primedaba Suda iznetih u Presudi, u roku i na način propisan odredbom člana 69, stav 2. Zakona o upravnim sporovima“, a u kome piše da je taj rok 30 dana, što do današnjeg dana nije ispoštovano.

Naravno, tu su i sudski troškovi u iznosu od 70.370,00 dinara, koje je Gradska uprava za društvene delatnosti, trebalo da uplati u roku od 15 dana Radiju „City“ i Radiju „016“, znači, do kraja februara ove godine, što takođe nije učinjeno.

Pored Gradske uprave za društvene delatnosti i njenog načelnika, odgovornost za ovakvu presudu, snose i članovi Gradskog veća i gradonačelnik Goran Cvetanović, koji su na nezakonito Rešenje dali saglasnost na sednici Gradskog veća, početkom aprila 2016. godine, znajući, ili su bar trebali da znaju, da je ono suprotno Zakonu o javnom informisanju i medijima i Pravilniku o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Takođe, su svi zajedno, protivzakonito doneli Rešenje o raspodeli 10 miliona dinara sredstava medijima po raspisanom konkursu i u 2015. godini, koje je takođe poništeno presudom Upravnog suda u Nišu.

Dve negativne presude za dve godine, a sigurni smo da će se to desiti i treći put za Rešenje o raspodeli sredstava medijima po raspisanom konkursu za ovu, 2017. godinu. Bar možemo da se „pohvalimo“, da smo jedini grad u Srbiji, kome je to pošlo za rukom, da 2 godine za redom, budu poništena rešenja o raspodeli sredstava po konkursima medijima u Leskovcu.

Podeliti za 2 godine 30 miliona dinara poreskih obveznika Leskovca, protivzakonito, medijima u Leskovcu i okolini, i platiti još 150.000 dinara sudske troškove, a da zato niko nije odgovoran, govori o bahatoj i neodgovornoj vlasti u našem gradu.

A odgovorni su svi redom: Članovi komisije, Uprava za društvene delatnosti i njen načelnik (kojima ne pada na pamet, da postupe po odluci Suda i donesu odgovarajuće odluke kojima će ispraviti ranije nezakonitosti) i članovi Gradskog veća koji su dali saglasnost na ova rešenja.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović stoji iza svega ovoga svojim neodgovornim i  bahatim ponašanjem, pokrivajući se odlukama Komisije, Uprave za društvene delatnosti i Gradskog veća, gde sede sve sami poslušnici, koji nemaju hrabrosti i morala da mu se suprotstave.

A njegove izjave članovima komisije, da Radio „016“ „ne sme da dobije ni dinara“ i „da radio stanicama ne smete davati sredstva, jer je radio Leskovac otišao u likvidaciju“, su neozbiljne i besmislene, jer gradonačelnik mora da zna da se mediji finansiraju, ne po njegovoj želji i volji, već po ponuđenim projektima, i to po Zakonu o javnom informisanju i medijima i Pravilniku o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja.

Što se Radija „016“ tiče, koji toliko smeta gradonačelniku, samo da podsetimo javnost, da je to najstariji medij u gradu (postoji 25 godina), da je godinama, a i sada, najslušanija radio stanica u Jablaničkom okrugu, po ispitivanjima IPSOS – Stratedžik Marketinga iz Beograda, dobitnih mnogih nagrada i priznanja, sa mnogim odobrenim projektima od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i koji se, nikada nije bavio prljavštinom, zvanom politika.

A sve ove nezakonite radnje gradonačelnik sprovodi preko svog poslušnika Srđana Conića, dopisnika RTS-a iz Leskovca, inače, i prošle i preprošle godine predsednika, a ove godine „samo“ člana Komisije. Radeći prljavi posao za svog naredbodavca – gradonačelnika, više je vodio računa da mu ispuni želje, nego o svom moralu i zakonitosti posla koga se je prihvatio. Dve godine predsednik komisije i 2 negativne sudske presude za njen nezakoniti rad, nisu bile dovoljne da se gradonačelnik odrekne njegovih usluga, već mu je omogućeno da i treći put odlučuje o podeli 20 miliona dinara poreskih obveznika.

Naravno, tu je i Aleksandar Davinić, „novinar“, dopisnik lista „Kurir“ iz Leskovca, zbog čijeg je svesno učinjenog falsifikata pri izboru za člana komisije 2016. godine, i doneta ovakva presuda. Inače, za svoj prljavi posao koji je uradio, a čije sudske materijalne posledice padaju na teret građana Leskovca, nagrađen je ove godine sa 300.000,00 RSD do strane Komisije i, naravno, gradonačelnika, iako je portal sa kojim se javio na Konkurs, registrovan u Registar medija 31.01.2017., posle raspisivanja Konkursa za sufinansiranje medijskih projekata u 2017. godini od strane Gradske uprave za društvene delatnosti (20.01.2017.).

Svi oni urušavaju pravni sistem naše države, stavljajući se iznad Suda i Zakona, smatrajući da im niko ništa ne može. Gube iz vida, da ipak u državi postoji mehanizam da se sprovedu odluke Suda, ali će to ponovo koštati poreske obveznike Leskovca, ovoga puta mnogo više. Mi idemo do kraja.

 

U Leskovcu,                                                                                              Za Radio „016“ d.o.o.

24.04.2017.                                                                                     Jugoslav Tomić, direktor, s.r.

]]>
Wed, 26 Apr 2017 13:24:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30757/saopstenje-radija-016-u-vezi-presude-upravnog-suda-republike-srbije--odeljenja-u-nisu.html
Profesionalni standard ispunilo 87 odsto medijskih projekata http://nuns.rs/info/news/30756/profesionalni-standard-ispunilo-87-odsto-medijskih-projekata.html Analiza medijskih sadržaja sufinansiranih od strane Ministarstva kulture i informisanja tokom 2015. godine, koju je izradio Medijski arhiv "Ebart", pokazala je da oko 83 odsto realizovanih projekata zadovoljava postavljene kriterijume, poput ispunjenosti profesionalnih standarda, ostvarenosti ciljeva ili održivosti. ]]> Ministarstvo svake godine izdvaja značajna sredstva namenjena medijima u Srbiji, a prvi put je urađeno istraživanje i evaulacija oko 20 odsto (55 od 228) svih realizovanih sadržaja u oblasti štampe, televizije, radija, medijske produkcije i interneta, saopštio je Medijski arhiv "Ebart".

Većina medija, kako je navedeno, sadržaje je realizovala u okviru profesionalnih standarda (87,27 odsto), razumljivi su prosečnom gledaocu (94,55 odsto) i najveći deo bio je u skladu sa namenom konkursa (89,09 odsto).

Ciljeve postavljene u projektnom zadatku ispunjava tri četvrtine aplikanata (oko 76 odsto), a sa druge strane održivost nije bila ostvariva u četvrtini projekata.

Kada se sagledaju svi rezulatati prema vrsti medija, najviše ispunjenih kriterijuma odlikuje sadržaje/projekte televizijskih stanica (89,29 odsto), slede štampani mediji (86,9 odsto), produkcije (85,71 odsto), radio stanice (83,13 odsto), a najlošiji rezultat zabeležen je kada je u pitanju internet - 68,25 odsto.

Ova analiza predstavlja svojevrsnu "ličnu kartu" medija, odnosno medijske produkcije, i iz Medijskog arhiva "Ebart" ističu da će pomoći uspostavljenju preciznih i čvrstih kriterijuma za dalje sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja radi ostvarivanja javnog interesa.

Jedan od kriterijuma koji je najmanje ispunjen - unapređenje kapaciteta medija istovremeno je i dobar pokazatelj problema u medijskoj sferi - finansijskih, kadrovskih i organizacionih, za medije širom Srbije, a posebno one izvan velikih centara kao što su Beograd i Novi Sad.

Ovaj projekat sufinansiran je iz budžeta Republije Srbije - Ministarstva kulture i informisnja, a izneti stavovi, kako je navedeno, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

]]>
Wed, 26 Apr 2017 13:23:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30756/profesionalni-standard-ispunilo-87-odsto-medijskih-projekata.html
Televizija jedne države ili kanali tri naroda http://nuns.rs/info/news/30755/televizija-jedne-drzave-ili-kanali-tri-naroda.html Evropska radiodifuzna unija (EBU) uputila je apel bosanskohercegovačkim vlastima za spas Javnog medijskog servisa BiH. Očekuju od nadležnih da poduzmu mjere, kako bi se osiguralo održivo finansiranje, prije svega Radio-televizije Bosne i Hercegovine (BHRT), ali i entitetskih emitera. ]]> "Kolaps javnog servisa u BiH bi imao devastirajući efekt, ne samo na medijski sistem, već i na društvo koje je već etnički podijeljeno", upozorili je Evropska radiodifuzna unija u saopštenju za medije.

Situacija na BHRT-u je krajnje dramatična, jer od kraja juna prošle godine ne postoji zakonski osnov za prikupljanje RTV takse, koja je do tada prikupljana kroz račune za fiksnu telefoniju tri telekom operatera u BiH.

"Od septembra prošle godine HT Eronet se potpuno povukao iz te priče, a nešto malo sredstva, u međuvremenu, prikupljano je dobrom voljom BH Telecoma i MTL-a. Evidentno je da je taj prihod iz mjeseca u mjesec u drastičnom padu, tako da je BHRT doveden u situaciju da ne može pokriti ni troškove minimalnog poslovanja", objašnjava generalni direktor BHRT-a Belmin Karamehmedović.

Od polovine decembra prošle godine Evropska radiodifuzna unija odredila je sankcije BHRT-u zbog dugova koje je BHRT akumilirao u iznosu od 6.4 miliona eura u proteklih 12 godina, pri čemu nije bilo nikakvih planova isplate.

"BHRT je stavljen na tzv. treću stepenicu sankcija koja podrazumijeva uskraćivanje svih usluga EBU-a. Na sljedećoj generalnoj skupštini, koja će se ove godine održati u junu u Dublinu, na dnevnom redu će biti isključenje BHRT-a iz članstva te organizacije. To bi bio jedinstven slučaj, presedan, a nadam se da BiH kao država to sebi neće dozvoliti", kaže Karamehmedović.

Nakon što je Odluka o plaćanju takse putem telekom operatera postala nevažeća, mjesec dana nakon toga, državni parlamentarci nisu podržali prijedlog koji je predviđao da se RTV taksa naplaćuje putem računa za električnu energiju. Od tada je Javni servis u BiH pušten "niz vodu", jer ne postoji zakonsko uporište na osnovu kojeg bi se prikupljala RTV pretplata koja u BiH iznosi 3,5 eura.

"Apel EBU je samo još jedan glas koji ne dopire do gluhog uha bh. političara, odnosno državnih organa koji treba da reagiraju. Dakle, nema nikakvog drugog recepta osim da se politika natjera da provede ono što je minimum evropskih civilizacijskih standarda. Problem postoji već pet, šest godina. Eskalirao je u posljednjih godinu dana od kada je došlo do toga da je upitna održivost RTV sistema", kaže predsjedavjući Vijeća Regulatorne agencije za kominikaciju BiH (RAK) i nekadašnji član Upravnog odbora BHRT -a Plamenko Čustović.

Godinama se opstruira svaki pokušaj uspostave stabilnog Javnog servisa u Bosni i Hercegovini. Pojedini političari pozivali su sa parlametarnih govornica da se ne plaća RTV pretplata, mjerili su koliko se sekundi u dnevniku govori jezikom jednog od tri konstitutivna naroda, spočitivalo se, posebno entitetskim emiterima, da su glasila pojedinih političkih partija.

"Kroz ovaj primjer se možda najbolje oslikava sadašnja situacija u državi. Čini se da državu i državne isntitucije nitko ne želi, a da istodobno svi grade vlastite entitete i takva je situacija trenutačno na BHRT-u. Dakle, RTV Federacije BiH koji je vrlo blizak vladajućoj strukturi u Sarajevu, prije svega SDA (Stranka demokratske akcije), i RTRS (Radio-televizija Republike Srpske) koji je vrlo blizak SNSD-u (Savez nezavisnih socijaldemokrata) funkcioniraju na način kao emiteri stranaka na vlasti", navodi objašnjava član Upravnog odbora BHRT-a i novinar Večernjeg lista Zoran Krešić.

"Entitetski emiteri ne poštivaju zakon, prikupljaju RTV pristojbu na svoje entiteske račune, umjesto na jedinstveni račun pri BHRT-u. Ja bih rekao da je to na granici kaznene odgovornosti i to praktično dovodi do toga da je BHRT u takvoj situaciji kakvoj jeste. Ali u slučaju da se BHRT slomi, neće postojati niti entiteski emiteri", dodaje Krešić.

I dok se BHRT i entitetski emiteri bore za opstanak, Hrvatski narodni sabor Bosne i Hercegovine (HNS BiH) napravio je prijedlog transformacije Javnog RTV sistema BiH.

Osnovni model predviđa da tri konstitutivna naroda imaju vlastiti RTV servis. Tako bi BHRT 1 bio krovni i uslovno rečeno "građanski", dok bi ostala tri kanala bila na bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku – BHRT B, BHRT H i BHRT S).

"Postoji vrlo bezbolno, jednostvano rješenje da se osigura stabilan izvor finansiranja. Međutim, kod nas se to uslovljava raznim drugim pitanjima, na primjer tzv. hrvatskim kanalom, što jedno sa drugim nema veze. Pravi način jeste osigurati finansiranje RTV servisa kao Javnog sistema u BiH, a tek onda se može razgovarati o svemu, pa i o novim kanalima", objašnjava Čustović.

Prema mišljenju profesorice Fakulteta političkin nauka u Sarajevu Lejle Turčilo, transformacija Javnog RTV sistema BiH, za koju se zalaže Hrvatski narodni sabor, ne bi dovelo do rješenja problema.

"Podjela Javnog sistema na tri etnička kanala znači gašenje i to nije rješenje. To je, zapravo, nastavak problema ili ishod svega onog što je od neuspostavljanja korporacije, pa do danas bio politički cilj", smatra Turčilo.

]]>
Wed, 26 Apr 2017 13:21:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30755/televizija-jedne-drzave-ili-kanali-tri-naroda.html
Urednik CINS-a o istraživačkom novinarstvu http://nuns.rs/info/news/30754/urednik-cins-a-o-istrazivackom-novinarstvu.html Dino Jahić, glavni i odgovorni urednik CINS-a, bio je moderator na panelu o istraživačkom novinarstvu u okviru Media Matters konferencije održane u hotelu Metropol Palace 25.3.2017. U intervjuu koji su sprovele alumnistkinje CAAS Škole novinarstva, Nevena Šaulić i Marija Planić, za CAAS govori o stanju istraživačkog novinarstva i slobode medija u Srbiji i savetuje mlade novinare kako da izgrade svoju karijeru. ]]> Centar za istraživačko novinarstvo Srbije osvojio je pre par dana  Evropsku novinarsku nagradu za istraživačko novinarstvo kao priznanje za seriju tekstova o tretmanu korupcije u Srbiji i vezama fudbala, politike i kriminala.

]]>
Wed, 26 Apr 2017 13:18:00 +0100 Vesti http://nuns.rs/info/news/30754/urednik-cins-a-o-istrazivackom-novinarstvu.html