Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Reforma

05. 07. 2013. Beograd

Izvor: FoNet, Beta, NUNS

Okrugli sto - Reforma javnog informisanja: prolazno vreme

Kašnjenje medijske reforme ugrožava opstanak medija

Medijska reforma kasni i njen dalji tok je neizvestan, što dovodi u pitanje opstanak privatnih, nezavisnih medija u Srbiji, ukazano je na okruglom stolu Nezavisnog udruženja novinara Srbije o prolaznom vremenu reformi sistema javnog informisanja.

Na skupu je upozoreno da medijska udruženja nakon raspuštanja Medijske radne grupe više nemaju mogućnost da prate i utiču na dalji tok tog reformskog procesa. Ocenjeno je da država finansiranjem medija iz budžeta profiliše medijsku scenu i utiče na kreiranje medijskog sadržaja.

Vukašin Obradović: Pojačan uticaj države na medije, građanima se nude poludirigovane informacije 

Predsednik NUNS Vukašin Obradović je ukazao da ne postoje ravnopravni uslovi za sve na medijskom tržištu, pominjući privilegovane medije koji svoj položaj temelje na državnom vlasništvu i subvencijama.

Zato imamo pojačan uticaj države na medije, dok se građanima nude poludirigovane informacije, naglasio je Obradović.

On je preneo stav NUNS da bi sve korisnike budžetskog novca trebalo obavezati da objave podatke koliko su novca potrošili na oglašavanje, posebno na ugovore sa agencijama za odnose za javnost.

Predsednik NUNS-a je rekao da država raspodelom novca za medije zapravo profiliše medijsku scenu i utiče na kreiranje medijskog sadržaja, čime se građanima nude kontrolisane informacije, a država pojačava uticaj na informisanje.

Obradović je podržao zahteve da se ispita kako se državni novac odlivao u marketinške agencije za koje se pretpostavlja da imaju veze sa Draganom Đilasom, Srđanom Šaperom i Nebojšom Krstićem, ali je dodao da se te stvari nisu mnogo promenile ni nakon prošlogodišnje promene vlasti.

 Kao argument za svoju tvrdnju, Obradović je rekao da je prihod marketinške agencije "Blok i konekt", u kojoj je nekada bio zaposlen prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, i za koju se veruje da je bliska Srpskoj naprednoj stranci, 2012. godine povećan sa 11 miliona u 2011. na više od 500 miliona dinara.

Jovanka Matić: Većina građana i ne zna da se nešto važno zbiva oko medija

Naučni saradnik Instituta društvenih nauka Jovanka Matić je napomenula da svrha medijske reforme nije ukidanje državnog vlasništva, već modela finansiranja medija koji će sprečiti da državni novac bude kanal za politički uticaj i "meku cenzuru".

Svima je potrebno dati šansu da ravnomerno posluju na tržištu, naglasila je Matić i konstatovala da bi u tekućim raspravama o reformi medijskog zakonodavstva trebalo više da se čuje glas građana.

“Sve reforme u društvu se obavljaju u ime dobrobiti građana. To je slučaj i sa medijskim reformama”, rekla je ona.

Ona je dodala da su građani i njihove potrebe samo alibi različitih mišljenja oko neophodnosti medijskih reformi i konkretnih rešenja, ali su potpuno isključeni iz aktivnog učešća u ovom procesu.

“Većina građana i ne zna da se nešto važno zbiva oko medija. Ako odluče da o tome građane obaveste, mediji to čine parcijalno i veoma pristrasno, sa ciljem da među građanima stimulišu podršku za opciju koju sami zastupaju”, rekla je ona.

Matić je rekla da su, među retkim medijskim istraživanjima, posebno zanemarena istraživanja medijske publike.

“Ništa ne znamo o tome kako se građani odnose prema medijima - koliko su zadovoljni onim što im se nudi, šta im nedostaje, šta očekuju. Takva istraživanja niko ne organizuje i niko ne želi da finansira. Sami mediji nemaju službe koje bi pratile potrebe publike i njene reakcije na ponuđene sadržaje, niti neki efektivan i ustaljeni model komunikacije sa publikom, kamoli onaj koji prikuplja i rešava njhove konkretne prigovore. O reakcijama publike zaključuje se samo posredno, preko podataka o čitanosti, gledanosti, slušanosti, koje proizvode monopolističke marketinške agencije. To što publika češće prati neke sadržaje nego neke druge, ipak, malo govori o odnosu publike prema medijima. Možda to rade zato što im mediji nisu ponudili nešto bolje i korisnije”.

Zoran Sekulić: Odbijene sve primedbe medijske zajednice

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija i glavni i odgovorni urednik FoNeta Zoran Sekulić ocenio je da se medijska reforma nalazi u zaustavnom vremenu.

"Rokovi za regularnu utakmicu su istekli i igramo zaustavno vreme", čime je, prema rečima Sekulića, ozbiljno dovedeno u pitanje planirano povlačenje države iz vlasništva u medijima i prelazak na projektno, umesto budžetskog, finansiranje medija.

Sekulić je podsetio da je Medijskom strategijom, usvojenom septembra 2011. godine, predviđeno da novi medijski zakoni budu usvojeni do kraja marta ove godine i predvideo da bi, u optimističkom scenariju, novi Zakon o javnom informisanju mogao da bude usvojen do kraja septembra ove godine.

On je napomenuo da su gotovo sve primedbe medijske zajednice na Nacrt zakona o javnom informisanju odbijene i predočio da je, posle raspuštanja radne grupe, neizvesno kako će izgledati tekst koji će biti poslat Evropskoj komisiji, a potom i Vladi Srbije, posle usaglašavnja sa drugim ministarstvima.

Sve i da se to dogodi u julu, Nacrt zakona se u skupštinskoj proceduri neće naći pre septembra, rekao je Sekulić i ukazao da je situacija sa nacrtima zakonima o elektronskim medijima i javnim servisima još nepovoljnija.

Prema oceni Sekulića, u ovom trenutku nije jasno i izvesno da li će od 1. januara 2014. januara prestati direktno budžetsko finansiranje medija, niti da li će do kraja naredne godine biti obavljen proces  povlačenja države iz medija i na koji način.

U takvoj situaciji, upozorio je Sekulić, pitanje je ko će od medija dočekati nove zakone, zbog ekonomske krize koja ozbiljno potresa medijsku scenu. 

Dragan Janjić: Zbog krize može da preživi samo ko dobije novac iz budžeta

Potpredsednik NUNS-a Dragan Janjić ocenio je da je ekonomska kriza dovela do tačke da mogu da opstanu samo mediji koji dobijaju novac iz budžeta - bilo da se radi o republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou, što dovodi do toga da se novac ne troši za projekte koji predstavljaju javni interes, već za one koji odgovaraju nečijem političkom interesu.

 "Cilj je promena sistema u kojem se novac dodeljuje iz politčkih razloga, i tu nije toliko bitno da li su mediji u privatnom ili državnom vlasništvu", rekao je Janjić i naveo da je samo tako moguće stvoriti ravnopravne uslove na medijskom tržištu.

Dragana Nikolić Solomon: Mediji beleže konstantan pad prihoda

Šef Medijskog odeljenja Misije OEBS u Srbiji Dragana Nikolić Solomon ocenila je da se sa odugovlačenjem rokova iz Medijske strategije uvećavaju problemi, ukazujući da se agonija medija neretko završava njihovim gašenjem.

Solomon je primetila da mediji beleže konstantan pad prihoda, pri čemu su naročito ugroženi nezavisni mediji koji zbog načina izveštavanja gube prihode od oglašavanja.

"Njihov opstanak je neophodno zaštititi, pošto su oni jedan od pokazatelja demokratskih težnji države", rekla je Nikolić Solomon.

Prema njenim rečima, cilj predviđog ukidanja državnog vlasništva nad medijima je da se ograniče finansijski pritisci, reši problem poremećaja na tržištu i obezbedi viši stepen finansijske i uređivačke nezavisnosti medija.

Ona je naglasila da oznaka "hitno" koja se odnosi na usvajanje Zakona o javnom informisanju nije fraza, nego neophodnost, kako bi mediji nastavili život posle 1. januara 2014. godine.

Nikolić Solomon je rekla da će nezavisni mediji koji kritički izveštavaju nestati ako izostane projektno finansiranje, dok će državni mediji ostati jedini čiji će glasovi moći da se čuju u društvu.

Solomon je naglasila i da država ne može da finansira i favorizuje jednu novinsku agenciju.

Saša Mirković: EU nije zaboravila medijske reforme u Srbiji

Predsednik ANEM Saša Mirković je rekao da je u sredu primio pismo ministra kulture i informisanja Bratislava Petkovića, datirano sa 18.junom, u kojem ga obaveštava da radna grupa za izradu medijskih zakona, koja broji 14 članova, prestaje da radi, jer su sada potrebni manji i efikasniji timovi.

Mirković je istakao da je grupa novinara pre dve nedelje boravila u Briselu i naglasio da u institucijama EU nisu zaboravljene medijske reforme u Srbiji.

To je i dalje u fokusu, ali je notirano da je već došlo do kašnjenja i da je neophodno ubrzati rad na medijskim zakonima, naglasio je Mirković.

On je rekao da je to u Beogradu preneto onima kojima je potrebno i izrazio nadu "da su oni koji su trebali da čuju to i dobro razumeli".

Mirković se nada i da će do 28. septembra, kada se navršava dve godine od usvajanja Medijske strategije, u parlamentu biti donet Zakon o javnom informisanju.

Saša Gajin: Dok je bilo dogovora, radna grupa je funkcionisala na demokratski način

Profesor na pravnom fakultetu Union Saša Gajin rekao je da je, sve dok je bilo moguće postići konsenzus, radna grupa funkcionisala na demokratski način.

“Onog trenutka kada smo došli do manjeg broja pitanja oko kojih se ne može postići saglasnost u okviru institucionalne diskusije, a koji su vezani za anomalije sistema, ovaj model rada je napušten. Počeli su uticaji na sadržaj teksta nacrta mimo radne grupe, neprincipijelne koalicije oko partikularnih interesa, intervencije telefonom. Navikli smo na to, reč je o svojevrsnoj tradiciji rada na zakonima kakva u Srbiji postoji već decenijama, i sad je pitanje kako da se iščupamo iz ovog nelagodnog stanja“, konstatovao je Gajin.

Rade Veljanovski: Preglomazna radna grupa

Profesor FPN Rade Veljanovski istakao je da je Radna Grupa bila često previše glomazna, te da su se u nju povremeno uključivali i drugi učesnici javne rasprave.

“Permanentna javna rasprava je stalno vraćala na pitanja koja su izgledala da su završena”, rekao je Veljanovski dodajući da pojedine učesnike javne rasprave nisu toliko interesovali zakon i evropski standardi “koliko šta će sa njima da bude”.

Veljanovski je rekao da radna grupa nije bila protiv regionalnih javnih servisa “sa stanovišta potreba stanovništva na lokalu da budu informisani o pitanjima koja ih se tiču”.

“Ali smo bili na stanovištu da regionalni javni servisi treba da budu osnovani na način kako se to dominantno, iako ne isključivo, radi u Evropi, što znači da postoje unutar republičkog i pokrajinskog javnog servisa. Naš stav je bio da u daljoj transformaciji, kad čvrsto na noge stanu republički i pokrajinski javni servis, oni treba da imaju i regionalne javne servise”.

On je primetio i da je Medijska strategija kontradiktorna jer u njoj piše da država treba da izađe iz vlasništva u medijima, dok istovremeno piše i da će osnovati regionalne javne servise.

“Nema toga na svetu koji može da ostvari i jedno i drugo rešenje. Imam razloga da podsetim da je to rešenje izlobirala jedna interesna grupa zato što je u tom trenutku celo ministarstvo kulture bilo u rukama jedne političke partije kojoj je i bilo u interesu da tako nešto uđe u strategiju”.

 

 

 

Slobodan Kremenjak: Mora da se promeni način na koji se donose propisi

Advokat Slobodan Kremenjak je rekao da mora da se promeni način na koji se donose propisi.

“Ovo je prilično poražavajuće iskustvo. Zakon donosimo tako što skupimo 14 ljudi koji su eksperti i oni se onda prepiru o svakoj odredbi. To je način koji unapred garantuje da se neće mnogo postići”. Kremenjak je rekao da bi vlada trebalo da predloži politiku o kojoj bi eksperti diskutovali, a da bi,  kad se usaglase ključna pitanja, Zakon trebalo da piše “neko ko zna da napiše na osnovu onoga o čemu smo se dogovorili”.

“Kad ga napiše, možemo i da stavljamo primedbe na pojedine članove”, rekao je on. 

Okrugli sto NUNS organizovan je uz podršku Fondacije za otvoreno društvo. Beogradski Medija centar bio je video linkom povezan sa medija centrom u Nišu, pa su u raspravi učestvovali i novinari iz tog grada. Kolege iz drugog najvećeg srpskog grada požalile su se da je njihova uloga u javnoj raspravi oko medijske reforme dosad, ipak, bila nedovoljna. 

Davor Glavaš: U privatizaciju lokalnih medija ne treba ići pre nego što se reši njihovo finansiranje

Hrvatski novinar Davor Glavaš koji je i u Hrvatskoj učestvovao u reformi medijskog zakonodavstva napomenuo je da se u privatizaciju lokalnih medija ne može ići ako prethodno nije rešeno pitanje njihovog finansiranja.

“U odnosu na 2008. marketinški kolač za lokalne medije u Hrvatskoj je pao 38 odsto. Pretpostavljam da su i brojkeu Srbiji jednako dramatične. Ako postoje lokalni mediji koji se isključivo finansiraju iz sopstvenog marketinškog prihoda, a on tako padne, onda je jasno da izlazak države iz vlasničke strukture mora dase veže za pitanje finansiranja lokalnih medija”, rekao je on i dodao da je za dobro rešavanje tog pitanja neophodno i usaglašavanje medijskih pravila i zakona o javnim nabavkama i državnih subvencija.

“Nije u pitanju samo direktan transfer novca iz budžeta za određeni medij. U državne subvencije ulazi svaki novac iz javnih izvora. Ako govorimo o ugovoru nekog javnog preduzeća sa medijem, to je takođe državna subvencija. Svaki novac koji dolazi iz javnih izvora ulazi u tu kategoriju”, rekao je on.

“Kada počnu pregovori, svakako da će najvažnije biti poglavlje 10 – ljudska prava i mediji. Ali, najveći uticaj na medije u Hrvatskoj je imalo poglavlje 8, koje se tiče tržišnog nadmetanja i konkurencije. Kroz zakone koji se tiču te oblasti je stvorena osnova za finansiranje lokalnih medija”, dodao je Glavaš.

Ivana Petrović: Niš je pretrpeo teške gubitke na medijskom polju

Ivana Petrović iz niškog City radija je napomenula da je Niš poslednjih nekoliko meseci pretrpeo teške gubitke na medijskom polju.

“Dve najgledanije televizije u Nišu su se ugasile i medijsko trište u Nišu duboko je poljuljano. U nepuna tri meseca gradske strukture u Nišu su se pri donošenju odluka vezanih za javno informisanje pozivale na medijsku strategiju kada im je to bilo u interesu, a kada im se to kosilo sa interesima govorili su da je strategija dokument sa ograničenim rokom trajanja. Kruna svega je sramoran konkurs koji je raspisao gradonačelnik Niša, a vezan je za javno informisanje”, rekla je ona i objasnila da su dosad milionska sredstva dodeljivana na netransparentan način raznim ugovorima o delu i slično, a da je sad raspisan konkurs koji “na flagrantan način krši sve principe medijske strategije, jer kada su obelodanjeni uslovi svima je bilo jasno da je ono sto su nekada davali nezakonito sada upakovano u javni konkurs”.

“Na konkurs su mogli da  se jave svi dnevni štampani mediji, a svi znaju da u nišu postoji samo jedan takav medij. Tako da je svima bilo jasno o čemu se tu radi. Kada se pogleda šta se od ponuđača traži kao usluga, a to je objavljivanje informacija o radu gradonačelnika, informacija o radu direktora, informacija o radu gradskih službi vidi se da se nigde ne pominju građani i činjenice od značaja za javnost”, rekla je ona. 

 

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten