Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Reforma

09. 07. 2013. Beograd

Autor: Bojan Cvejić Izvor: Danas

Sandra Bašić Hrvatin, ekspertkinja za medije Evropske komisije

Nema povratka kada ukinete TV pretplatu

Set medijskih zakona, koji čine zakoni o javnom informisanju, elektronskim medijima i javnim servisima, mora se usvojiti što pre, odnosno pre nego što bude završen oktobarski izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija, navodi za Danas Sandra Bašić Hrvatin, ekspertkinja Evropske komisije, zadužena za učešće u procesu izrade medijskih zakona u Srbiji.

„Srbija je sada otvorila poglavlja u pregovaranju sa EU, a pitanje medija je uključeno u poglavlje koje se odnosi na temeljna ljudska prava“, napominje sagovornica Danasa.

Zakoni o elektronskim medijima i javnim servisima još nisu završeni zbog neslaganja o finansiranju RTS i RTV. Kako to komentarišete?

Zakon o javnim servisima je izuzetno osetljiv. Situacija je takva da se ne može dozoliti da se javni servis ugasi. To je neodgovorna politika zato što taj javni servis ima tradiciju i obavlja neku funkciju i to se mora urediti što pre. Svaka država uređuje to u skladu sa svojim okolnostima, ali postoje pravila koja su svuda važeća. To je da se osigura stabilno finansiranje koje će biti takvo da ne ugrožava nezavisnu uređivačku politiku.

Nadležni su najavili ukidanje pretplate na dve godine, a u međuvremenu će javni servisi biti finansirani iz budžeta. Kakav je Vaš stav?

Pitanje je zašto građani Srbije ne plaćaju pretplatu. Da li su ova i sve pređašnje vlasti učinile sve da bi građani plaćali tu pretplatu. Ali ako u ovom trenutku finansijskih sredstava nema, treba osigurati sredstva iz budžeta. Ta sredstva su isto tako sredstva građana. Međutim, postavlja se pitanje šta nakon dve godine. Ja sam upozorila da u trenutku kada se pretplata ukine, nema više mogućnosti da se ona ikada vrati i da tu odluku treba dobro razmisliti.

Šta ste predložili?

Moj predlog je bio da se napravi kombinovano finansiranje - da ostane pretplata, da se naprave modeli efikasnog prikupljanja pretplate, a da se nedostajući deo sredstava osigura iz budžeta koji bi se smanjivao kako se bude povećavala naplativost pretplate. Ponavljam, jednom kada se ukine pretplata, otvaraju se vrata da taj javni servis uvek zavisi od države. Zato je za mene to poslednji korak.

Ako pretplata ne bude uspela da se vrati, postoji li neki drugi model koji se može uvesti?

Ne postoji drugi model.

Očekujete li da možda srpske vlasti odustanu od ukidanja pretplate?

Političari vode politiku. Moj zadatak je da im predstavim koje su mogućnosti i opcije, sa kakvim posledicama mogu da se suoče i da ih upozorim i da političke odluke imaju svoje posledice. Sad je stvar politike oceniti da li je vredno da se stane na neku poziciju i brani stav koji možda nema najbolja rešenja.

Može li to negativno uticati na proces evrointegracija?

Nećemo unapred predviđati najcrnje scenarije. Vreme je da se razmisli i treba tu uvažavati i stav javnog servisa, da li i oni imaju druge predloge. Najgore je da otvarate vrata kojim će stvari ići na još gore i koje posle neće moći da se poprave. Ovo je poslednji trenutak da se javni servis sačuva.

RTS već nekoliko meseci dobija novčanu pomoć od države, dok RTV nema isti status. Kako to?

To sve mora biti rešeno zakonom. Neobično je što direktor javnog servisa, koji treba biti kritičar vlasti, svakog meseca pregovara kako da taj novac dobije da bi mogao zaposlenima da isplati zarade.

Medijska strategija usvojena pre dve godine još se ne primenjuje u Srbiji. Kako to komentarišete?

Medijska strategija je usvojena i, koliko znam, za sada niko nije rekao da ona nije više važeća. Ta strategija je relevantan dokument, jer se njom određuju strateška usmerenja države na tom području. EU se trudi da se u odnosu na tu strategiju donesu adekvatni zakoni.

Rokovi iz strategije nisu ispoštovani. Postoji li mogućnost da nam EU skrene pažnju zbog toga?

Kritika je utoliko što nije napravljena do tada do kada bi trebalo. Ali, nije da se ništa nije radilo. A sad, zašto idu takvim tempom, to je pitanje.

Srbija uveliko kasni sa procesom digitalizacije. Kakve nas posledice mogu čekati?

Ono čega se ja bojim jeste da će Srbija ostati crna rupa na Balkanu kada u jednom trenutku celo okruženje bude digitalizovano. Uopšte ne razumem da država koja je već imala početne korake u toj oblasti da na kraju ništa nije napravila. I to nije samo pitanje frekvencija, već kakva je vizija države na tom području. Ako se Srbija odluči da će biti izuzetak sa analognim frekvencijama, onda je to veoma zabrinjavajuće. EU u tim pretpristupnim fondovima ima novac za te stvari i to nije pitanje da je Srbija prepuštena sama sebi. Vi recite šta trebate i kako mislite to izvesti i EU će pomoći.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten