Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Reforma

07. 08. 2013. Beograd

Autor: VPS Izvor: NUNS, Tanjug

Ministarstvo objavilo nacrte zakona

Nacrt Zakona o elektronskim medijima i Nacrt zakona o javnim medijskim servisima postavljeni su na internet sajt Ministarstva kulture i informisanja.

Svi koji žele mogu elektronskim putem da dostave komentar na Nacrte zakona, a krajem avgusta biće organizovane prve javne rasprave.

Svi koji žele mogu elektronskim putem da dostave komentar na Nacrte zakona, a krajem avgusta biće organizovane prve javne rasprave.“U iščekivanju da počne javna rasprava, Ministarstvo kulture i informisanja želi da upozna javnost sa Nacrtom zakona o elektronskim medijima i Nacrtom zakona o javnim medijskim servisima”, stoji na stranici sa koje je moguće preuzeti dokumente.

Ranije je najavljeno da će javna debata 27. avgusta biti održana u Novom Sadu, 29. avgusta u Kragujevcu i 3. septembra u Beogradu. Posle završetka javnih rasprava, zakon se upućuje Vladi Srbije koja će ga predložiti Skupštini Srbije na usvajanje.

Nacrt zakona o elektronskim medijima, kao jedan od krovnih medijskih zakona, uređuje organizaciju i rad Regulatornog tela za elektronske medije, definiše uslove i postupak za izdavanje dozvola i druga pitanja od značaja za oblast elektronskih medija, dok nacrt zakona o javnim servisima reguliše budući rad Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine. 

Nacrt zakona o elektronskim medijima predviđa transformaciju Republičke radiodifuzne agencije u Regulatorno telo za elektronske medije i detaljno definiše ulogu, nadležnosti i organizaciju tog tela.

Taj zakon, između ostalog, predviđa i dugo najavljivano povlačenje države iz medija, budući da dozvolu za emitovanje ne može dobiti pravno lice čiji je osnivač Republika Srbija, AP Vojvodina ili lokalna samouprava, osim kada je reč o javnim medijskim servisima.

Izuzetak su državni univerziteti koji mogu da budu osnivač neprofitnih medija koji za cilj imaju obuku studenata u vezi s delatnošću medija.

Vlasnici dozvole za emitovanje, takođe, ne mogu biti političke organizacije, pravna lica za koja nije moguće utvrditi vlasničku strukturu osnivačkog kapitala, kao ni lice koje ne ispunjava tehničke i organizacione uslove za proizvodnju medijske usluge.

Veliki prostor u zakonu poklonjen je zaštiti medijskog pluralizma, pa se tako jasno definišu mere protiv koncentracije medijskog uticaja, kao što je zabrana da pružalac medijske usluge na teritoriji čitave republike ima udeo u kapitalu drugog republičkog ili pokrajinskog emitera.

Jedan član zakona posvećen je i lokalnim elektronskim medijima čiji su osnivač lokalne samouprave, a koji još nisu privatizovani. Takvi mediji će poslovanje morati da do privatizacije urede u skladu sa odredbama zakona koji uređuje pružanje usluga javnog medijskog servisa, ali ne preciziraju se detalji njihovog finansiranja niti rokovi u kojima moraju biti privatizovani.

Inače, dozvole za emitovanje koje trenutno imaju elektronski mediji važiće do okončanja perioda na koji su izdate.

Kada je reč o programskim sadržajima, zakon predviđa da pružalac medijske usluge ima najmanje 25 odsto sopstvene premijerne produkcije, a mediji namenjeni nacionalnim manjinama dužni su da imaju najmanje 50 odsto sopstvenih sadržaja.

Zakon precizno definiše pitanja sponzorstva i oglašavanja, kao i obavezu zaštite ljudskog dostojanstva i osoba sa invaliditetom u programima, a takođe zabranjuje i govor mržnje.

Predlagač predviđa i novčane kazne za niz privrednih i drugih prestupa koji su u koliziji sa ovim zakonom, i tako se emiterima bez dozvole preti kaznom od dva do tri miliona dinara ili zatvorskom kaznom do dve godine, a za govor mržnje takođe preti kazna do dva miliona dinara.

Nacrtom zakona o javnim servisima su, osim što se definiše delokrug njihovog rada i upravljačka struktura, definisani i detalji u vezi sa finansiranjem tih medijskih ustanova.

Javni servisi se, kako je predviđeno nacrtom zakona, finansiraju iz budžeta Srbije, obavljanjem osnovne delatnosti pružanja usluga javnog medijskog servisa, obavljanjem komercijalne delatnosti i iz odgovarajućih fondova međunarodnih organizacija.

Sredstva iz budžeta se javnim servisima dodeljuju trojako, na osnovu godišnjih ugovora, u mesečnim ratama, ali i za namenske programske sadržaje, kao i za finansiranje prenosa i emitovanja programa. 

Prema zakonu, javni servisi će biti obavezni da imaju odvojeno računovodstvo za delatnost pružanja usluga javnog servisa i komercijalne delatnosti.

U slučaju trajne nesposobnosti plaćanja ili prezaduženosti ustanove javnog medijskog servisa za njene obaveze solidarno odgovara država.

Obezbeđenje sredstava iz budžeta Srbije ne sme, međutim, kako se navodi u zakonu, uticati na nezavisnost ustanove javnog medijskog servisa. 

Vlada Srbije i Vlada Vojvodine biće, kako se navodi u nacrtu, obavezne da sporazumno obezbede sredstva za obnovu objekata Radio televizije Vojvodine razrušenih u bombardovanju 1999. godine ili obezbede drugi odgovarajući objekat.

U završnim odredbama zakona se predelaže da on bude usvojen po hitnom postupku, a kada je reč o sredstvima za njegovo sprovođenje, autori zakona konstatuju da u ovom trenutku nije moguće proceniti iznos sredstava koja će iz budžeta biti izdvojena za potrebe javnih servisa.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten