Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Reforma

29. 11. 2017.

Autor: Branko Vučković Izvor: Novi magazin

Farsa s medijima

Srbija Kragujevac finansira samo RTK

Kragujevac je jedini grad u Srbiji u kojem lokalna samouprava već tri godine ne raspisuje Konkurs za sufinansiranje javnog interesa u informisanju, na šta je po zakonu obavezna. Uprkos tome, ni ove godine sredstva za sufinansiranje medijskih projekata neće biti raspodeljenа na osnovu javnog poziva medijima već na “osnovu privatnog nahođenja i partijskog interesa SNS”

Grad Kragujevac je, bez raspisivanja konkursa za sufinansiranje medijskih sadržaja, i ove godine dodelio Radio-televiziji Kragujevac značajna sredstva, a “investiranje” u to preduzeće premašiće iznos koji je izdvajan u vreme kada je televizija bila u gradskom vlasništvu, sa mnogo više zaposlenih.

Prema raspoloživim podacima, subvencije RTK pre privatizacije nikada nisu bile veće od 50 miliona dinara iako je ona tada imala više od sto zaposlenih. Nakon propasti privatizacije i ponovnog vraćanja pod okrilje lokalne samouprave, budžetska izdvajanja za RTK vrtoglavo rastu.

MIMO ZAKONA: Prema navodima Saše Milenića iz Odborničke grupe “Šumadijska regija –Pokret slobodnih građana” u Skupštini grada, Kragujevac је najgori primer u kojem lokalna vlast, predvođena Srpskom naprednom strankom, “nezakonito guši slobodu javnog informisanja na način koji predstavlja presedan čak i u besprimernoj Srbiji”.

Povod za Milenićevu oštru reakciju bila je Odluka o rebalansu kragujevačkog budžeta za 2017. godinu, u delu koji se odnosi na medije, kojim se predviđa ukupan iznos budžetskih sredstava od 155,4 miliona dinara, a sav taj novac namenjen je za finansiranje privrednog društva RTK.

“Grad Kragujevac, pod vođstvom SNS i njenih koalicionih partnera, nezakonito, besprimereno i planski guši slobodu javnog informisanja kao građansko pravo Kragujevčana, nanoseći veliku materijalnu i neprocenjivu nematerijalnu štetu građanima i civilizaciji na ovom tlu”, kaže Milenić.

Kragujevac je jedini grad u Srbiji u kojem lokalna samouprava već tri godine ne raspisuje Konkurs za sufinansiranje javnog interesa u informisanju, na šta je po zakonu obavezna. Uprkos tome, ni ove godine sredstva za sufinansiranje medijskih projekata neće biti raspodeljenа na osnovu javnog poziva medijima već na “osnovu privatnog nahođenja i partijskog interesa SNS”.

Prema Zakonu o informisanju u Republici Srbiji, televizija ne može biti u vlasništvu lokalne samouprave, ali je Kragujevac izuzetak. RTK je privatizovana u oktobru 2015. godine, kada ju je kupio Radoica Milosavljević iz Kruševca za 85,5 hiljada evra. U međuvremenu, početkom ove godine, Ministarstvo privrede je, nakon višemesečnog štrajka zaposlenih, rasprodaje imovine i oduzimanja dozvole za emitovanje programa, poništilo privatizaciju zbog toga što novi vlasnik nije ispunjavao obaveze predviđene kupoprodajnim ugovorom. Na zahtev Grada Kragujevca Vlada Srbije je dala saglasnost lokalnoj samoupravi da RTK privremeno vrati pod svoje okrilje “do sticanja uslova za novu privatizaciju”.

Grad je prihvatio da, u skladu sa Odlukom o budžetu grada za 2017. godinu, obezbedi sredstva neophodna za funkcionisanje RTK do nove privatizacije, što podrazumeva izmirenje obaveza prema zaposlenima i ostalim poveriocima. Tako je Kragujevac ponovo postao “vlasnik” televizije koju je ranije prodao, ali i naslednik dugova nastalih u vremenu dok se nalazila u privatnom vlasništvu Radoice Milosavljevića.

Prema Milenićevim rečima, taj privatnik je bio blizak SNS, što se vidi po tome što je “sve vreme privatnog raspolaganja i upravljanja ovom kućom povlačio novac iz gradskog budžeta baš kao da je to i dalje javno preduzeće”.

“Ne samo bez ikakvog konkursa nego ponekad čak i bez ikakvog budžetskog okvira i osnova za prenos finansijskih sredstava. Kada je izvukao novac iz gradske kase u višestruko većem iznosu nego što je platio za prisvajanje ove medijske kuće, objavio je da diže ruke od posla i da za sobom ostavlja firmu u višemilionskim dugovanjima. Vlada Republike Srbije poništava ovu privatizaciju, kao i u nekim drugim slučajevima, ali samo za kragujevački slučaj donosi i uredbu kojom vraća prezaduženu firmu gradu. Valjda da namiri dugovanja koja je napravio SNS privatnik, naravno od novca svih Kragujevčana, iz gradske kase. Grad tada osniva aktuelno privredno društvo, i to je u ovom trenutku jedini medij u Srbiji koji funkcioniše kao d.o.o. čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, a sada mu Odlukom o rebalansu dodeljuje i ogromna sredstva, bez konkursa, bez zakonskog osnova, bez primera za poređenje”, kaže Milenić.

NA RAČUN SVIH: Radio-televizija Kragujevac je 2015. godine dobila 44,5 miliona dinara koji su bili predviđeni budžetom dok je još bila javno preduzeće, ali i 30 miliona dinara kada je već bila privatizovana. Ta tranša je, kako je objašnjeno, bila namenjena za pokrivanje dugova koji su nastali pre privatizacije.

Dok je bila u privatnom vlasništvu, RTK nije imala drugih direktnih uplata iz budžeta, ali je budžetska infuzija nastavljena nakon što je RTK privremeno vraćena Kragujevcu.

Od 2015. godine Grad Kragujevac nije raspisivao konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja iako je novac za te namene svake godine bio predviđen budžetom, što je sve medije u gradu dovelo do ruba propasti.

Na ranije primedbe medija i novinarskih udruženja zbog izbegavanja raspisivanja konkursa, iz lokalne uprave po pravilu su stizali prilično nemušti odgovori da u budžetu nema dovoljno novca, ali su stavke iz Rebalansa budžeta za 2017. pokazale da su ta objašnjenja lažna. Očigledno da para ima, ali samo za poslušne medije, sklone dodvoravanju vlasti.

Sumorne prognoze da vlast neće poštovati sopstvene odluke o sufinansiranju medijskih sadržaja od interesa javnosti, da će pronaći “rupu u zakonu” kako bi nagradila poslušne i kaznila one koji nisu spremni da za “šaku dinara” gaze profesionalne i etičke kodekse, obistinile su se.

U slučaju Radio-televizije Kragujevac kao farsa, a u slučaju Vranjskih kao tragedija.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten