Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Reforma

31. 07. 2018.

Autor: JELENA ALEKSIĆ I MIMI ĐUROVIĆ RUKAVINA Izvor: Oslobođenje

Regionalna platforma pomaže novinarima

U BiH je sve prisutnije kršenje radničkih prava unutar medijskih kuća, pritisci s novinara prelaze na cijeli medij, a u Srbiji opasne priče idu samo online

Da li su u pravu novinari koji tvrde da je istraživačko i nezavisno novinarstvo u Srbiji na nivou ekscesa, a ovakve redakcije tek enklave? Pitanje nije uopšte za debatu, već isključivo za analizu postojećeg stanja i to na osnovu činjenica sa terena. A tamo, pretnje i(li) ucene novinarima postale su gotovo svakodnevna pojava dok je cenzura, ono vrhunsko dostignuće civilizacije koje podrazumeva slobodu govora, dovedena do savršenstva - autocenzure.

Mediji i novinari napadaju se i u Bosni i Hercegovini na dnevnoj bazi, pritisci su u posljednje vrijeme sa novinara prešli na medije. No, malu nadu daje 2016. godine započet projekt Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje medijske slobode i sigurnosti novinara.

 

Progon

Krenimo redom. Poslednji izveštaj Reportera bez granica, objavljen pod kraj aprila, svedoči da je Srbija pala za deset mesta na listi medijskih sloboda i zauzima 76. mesto od ukupno 180 ispitanih zemalja. To je, uz Maltu, Češku i Slovačku, najveći pad u Evropi, a samim tim i na celokupnoj listi. BiH je prema ovom istom izvještaju napredovala i to za cijela tri mjesta i nalazi se na 62. mjestu, za razliku od prošle godine kada je bila na 65.

“Pod predsednikom Aleksandrom Vučićem Srbija je postala zemlja gde je nebezbedno biti novinar, što je jasno prema alarmantnom broju napada na novinare koji nisu istraženi, rešeni ili kažnjeni i agresivnoj kampanji blaćenja koju vode provladini mediji protiv istraživačkih novinara”, navodi se u delu izveštaja o Srbiji.

Kako se ističe, neki hrabri novinari i dalje pokrivaju opasne teme kao što su kriminal i korupcija, ali njihovi izveštaji su često objavljivani preko online medija sa ograničenim pristupom. Ovde se pre svega misli na nekoliko nezavisnih medijskih projekata koji se emituju isključivo online, a čiji su urednici konstantno izloženi progonu od države.

O tome govori i izveštaj Amnesty Internationala objavljen februara ove godine u kome piše da su “novinari koji se bave istraživačkim novinarstvom u Srbiji podvrgnuti kampanjama blaćenja od strane ministara i medija bliskih vladi”.

Ovakav zaključak između ostalih potkrepljuju i slučajevima urednika Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, Stevana Dojčinovića i novinarke Dragane Pećo.

U julu prošle godine novinari koji rade za KRIK dobili su pretnje smrću, a provaljeno je i u stan Dragane Pećo.

Već u septembru prošle godine politička stranka ministra odbrane Aleksandra Vulina optužila je glavnog urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića da je narkoman koga plaćaju stranci, a sve nakon što je KRIK istraživao imovinu ministra Vulina.

U međuvremenu, protiv istog Dojčinovića ministar za inovacije, Nenad Popović podnosi četiri tužbe nakon što je KRIK objavio da se njegovo ime nalazi među “Rajskim papirima”. Ministar po svakoj tužbi traži nadoknadu od milion dinara (8.300 evra). Na ovaj način, smatra Dojčinović, ministar finansijski iscrpljuje medij koji se projektno finansira.

“Ovo je njegov način da nam oduzme vreme i da nas finansijski pritisne ne samo zbog odštete koju traži već i zbog toga što mi svaki odgovor na tužbu plaćamo 400 evra. Moramo da plaćamo i prevod dokumentacije, a za našu organizaciju je to finansijski problematično. Ministar je mogao da podnese jednu zajedničku tužbu, a podneo je četiri”, podseća Dojčinović te dodaje i da je plaćanja advokata u četiri postupka veoma skupo.

No, pritisci na medije se nastavljaju. Teško je pobrojati sve primere budući da udruženja novinara gotovo na dnevnom nivou traže da se sa ovakvom praksom prestane uzimajući u obzir pojedinačne slučajeve kojih je sve više i više. Na Međunarodni dan slobode medija Zaštitnik građana saopštava da je za prva četiri meseca 2018. godine zabeleženo 30 napada na novinare, dva fizička, šest verbalnih i 22 pretnje. U isto vreme, međunarodna organizacija IREX ocenjuje da je održivost medija u Srbiji najgora u poslednjih 18 godina. Na skali do 1 do 4, Srbija je za 2017. godinu dobila ocenu 1,46 i našla se u kategoriji “neodrživi mešoviti sistem” zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Bugarskom, Rusijom, Belorusijom, Kazahstanom, Kirgistanom, Tadžikistanom i Uzbekistanom. U neodržive mešovite sisteme smeštene su zemlje u kojima su delovi zakonodavne i izvršne vlasti protiv slobode medija, a napredak u pojedinim oblastima nije dovoljan da bi sistem bio ocenjen kao stabilan.

- Od vremena kada su mediji postali više ili pre svega industrija neprestano se njihova primarna uloga potiskuje i modifikuje i oni postaju sredstva propagande, političke i ekonomske. Ta dva izvora moći, koja su uvek neraskidivo vezana, glavni su ograničavajući faktori onoga što podrazumevamo pod slobodom medija. To je vidljivo na svakom koraku – dovoljno je prelistati najtiražnije novine, pogledati najgledanije televizije i vodeće portale i shvatiti da je informisanje, koje je primarno svojstvo medija, postalo sporedni sadržaj, a i kada se ističe, jasno je uočljiva propagandna funkcija, u ovom slučaju prvenstveno politička, ali i skrivena ekonomska, objašnjava za Oslobođenje Jelka Jovanović, članica Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Srbije.

Ona se slaže sa ocenom iznetom u izveštaju IREX-a u kome je konstatovano da “zbog straha da izgube posao, novinari napuštaju profesionalne vrednosti - pristaju na autocenzuru i paze koje teme pokrivaju da bi izbegli konflikt sa vlastima ili urednicima”.

A evo šta kažu novinari. Istraživanje, objavljeno februara ove godine, koje je rađeno među 177 novinara kojima je zagarantovana anonimnost (Jovanka Matić, Institut društvenih nauka) pokazuje da je pritiske od vlasti doživelo skoro 70 odsto ispitanih.

 

Kontrola parama

Pritisci najčešće podrazumevaju odbijanje institucija ili funkcionera da daju informacije, izjavu ili intervju, izražavanje nezadovoljstva izveštavanjem ili diskriminaciju medija ili samog novinara. Ovakvo nešto doživelo je više od trećine anketiranih, dok oko polovine njih kaže da su tako nešto doživeli od predstavnika političkih partija na vlasti. Čak 48 odsto ih se susrelo sa uvredama od predstavnika organa vlasti.

Pokušaji kontrole u manjoj meri dolaze i od oglašivača i odražavaju se pre svega kroz otkazivanje reklama, neplaćanja mediju za oglašavanje ili kroz pritisak da se reklama plasira kao novinarski tekst (prikriveno oglašavanje).

Finansiranje je jedan od ključnih načina kontrole medija u Srbiji. Mediji koji ne odgovaraju zahtevima vlasti jednostavno su skinuti sa liste oglašivača koji su opet u bliskom dosluhu sa predstavnicima države. Karakterističan je primer niških Južnih vesti u kojima Poreska uprava mesecima pregleda dokumentaciju da bi na kraju ove novine bile ugašene. Razume se, reč je o mediju koji je poštovao principe kritičkog i nezavisnog novinarstva.

“Nedovoljno uređeno pitanje državnog oglašavanja koje se koristi za finansiranje medija bliskih vlastima naročito kroz javne nabavke usluga praćenja aktivnosti funkcionera i institucija na lokalnom nivou jedan je od ključnih načina kontrole vlasti nad medijima”, saopštava organizacija Transparentnost Srbija na Dan slobode medija tražeći reforme u ovoj oblasti, dok naša sagovornica podseća da je za Srbiju karakteristična i izuzetno disperzivna medijska mreža sa više hiljada novina, TV-a, radija i portala. A svi, smatra Jelka Jovanović, ne mogu opstati na tržištu bez “uporišta” u onoj političko-ekonomskoj moći.

Međutim, Jovanovićeva deo odgovornosti vidi i u samim novinarima koji su pristali da budu “propagandno oruđe, a ponekad i oružje vlasti”.

Pitanje je ima li se puno izbora u zemlji koja je u izveštaju IREX-a najgore ocenjena u oblasti poslovanja medija: “Zbog pogoršane ekonomske situacije za mnoge redakcije, nepovoljnog tržišta na kome je medijima teško da zarade, kao i državne kontrole glavnih finansijskih tokova ka elektronskim i štampanim medijima”.

Konačno, izveštaji o napretku Srbije konstantno upozoravaju na devastirane medije u zemlji, a poslednji koji stiže u Beograd, premijerki Ani Brnabić predaje šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrizi.

Govoreći o izveštaju, krajem aprila Fabrizi između ostalog kazuje da je sloboda izražavanja osnovna vrednost EU i da je Unija dala preporuke Srbiji šta treba da uradi da napreduje u toj oblasti u kojoj, prema izveštaju Evropske komisije, nije ostvaren nikakav napredak.

Za Jelku Jovanović dva su pravca ka izlazu iz trenutne situacije.

“Prvo je jačanje medija u smislu njihovog ukrupnjavanja i povezivanja, a drugo jačanje samih novinara profesionalnim udruživanjem i stvaranjem sindikata. Dakle, obrnut proces od onog što se događa poslednjih decenija, s tim što treba imati na umu i da su novi mediji značajno promenili i medijsku sliku i novinarsku profesiju te da se tradicionalno novinarstvo mora razvijati na dva koloseka koji se dopunjavaju – pouzdano informisanje i istraživačko novinarstvo, i to u okviru jakih redakcija. Jer, sve dok su čisto informativni i istraživački mediji samo enklave, eksces neće biti promena.”

Udruženje BH novinari je jedan od partnera Regionalne platforme Zapadnog Balkana za zagovaranje medijske slobode i sigurnosti novinara. Platforma predstavlja više od 8.000 članova u regiji, a pored Udruženja BH novinari, partneri su i Sindikat medija Crne Gore, Hrvatsko novinarsko društvo, Udruženje novinara Kosova, Udruženje novinara Makedonije i Nezavisno udruženje novinara Srbije.

 

Ima rezultata 

U Udruženju BH novinari Platformu smatraju izuzetno važnom za saradnju novinarskih udruženja i medijskog sindikata kako bi se poboljšala zaštita novinara u cijeloj regiji kroz korištenje lokalnih instrumenata u državama Zapadnog Balkana, gdje se provodi projekt i kako bi se uspostavila saradnja sa sličnim platformama i mrežama na nivou Evrope. Udruženja i medijski sindikat kroz Platformu zajedno djeluju i obavještavaju evropske parlamentarce o napadima na novinare, animiraju evropske institucije.

Platforma je, recimo, krajem juna oštro osudila slučaj vezan za RTV USK-a.

- S tim slučajem bit će sad upoznata i Parlamentarna skupština Vijeća Evrope i druge evropske institucije. Platforma nam omogućava pritiske kroz diplomatske aktivnosti, sastanke evropskih s našim zvaničnicima i slično. U konkretnom slučaju smo kao udruženje pokušali svim instrumentima da spriječimo nezakonitu smjenu direktora i urednika i na kraju smo kroz Platformu reagovali, pojašnjava Borka Rudić, generalna sekretarka Udruženja BH novinari.

Zaključno sa prvih pola ove godine kroz Liniju za pomoć novinarima Udruženja BH novinari registrovano je 30 slučajeva kršenja prava na slobodu izražavanja i ugrožavanja sigurnosti novinara.

- Karakteristično je da u ovom periodu nisu bili toliko izraženi politički pritisci pojedinačno na novinare koliko su bili izraženi politički pritisci, prije svega, na javne medije i koliko je bilo kršenja radnih prava novinara unutar redakcija. Pripreme za izbore, pogotovu u lokalnim medijima, prate smjene urednika, novinara, direktora, potpuno nezakonite. Zabilježeno je kršenje prava novinara kroz kršenje ugovora ili prava iz Zakona o radu, dovode se podobni... Vrlo sam zabrinuta što se tiče zaštite javnog interesa i prava građana na informisanje u lokalnim zajednicama pogotovu kad krene predizborna kampanja i kad je u pitanju kršenje radničkih prava unutar medijskih kuća, smatra Borka Rudić.

Djelovanje kroz Platformu dovelo je do reakcija na svojevremeni nestanak novinara u Srbiji, prijetnje i fizičke napade na novinarku u Crnoj Gori, napade na kolege u Makedoniji.

- Organizovane su tri misije predstavnika najznačajnijih evropskih institucija u Hrvatsku, Srbiju i Makedoniju zbog velikog broja primjera kršenja prava na slobodu izražavanja i djelovanja institucija koji nisu u skladu sa evropskim standardima, odnosno zbog kršenja novinarskih prava i medijskih sloboda od vlada, ministara, državnih institucija. Te tri misije su rezultirale posebnim izvještajima za Srbiju, Hrvatsku i Makedoniju, navela je Rudić.

Jedan od primjera u kojim se vidi rezultat djelovanja kroz Platformu za BiH je u slučaju zabrane predsjednika RS-a Milorada Dodika ekipi N1 da uđe u palatu predsjednika kada se reagovalo i podsjetilo da BNTV od 2012. nema akreditaciju za palatu predsjednika RS-a, a da od 2009. dopisnica Agencije Beta ne može da uđe tamo.

- Tad je reagovao Evropski parlament i Dodik je na kraju dao akreditacije novinarima N1 i BNTV-a. To je rezultat i pritiska koji kasnije dođe od evropskih parlamentaraca, kroz izvještaje visokog komesara za ljudska prava, izvještaje predstavnika OSCE-a za slobodu medija, kaže Rudić.

 

Efikasnija zaštita

Drugi slučaj reakcije su prijetnje smrću novinarima Večernjeg lista iz Zagreba i N1 gdje se prvo reagovalo kroz Regionalnu, a potom i Platformu Vijeća Evrope.

- Prošle godine je Vijeće ministara BiH prvi put na svojoj sjednici osudilo prijetnje novinarima i zatražilo istragu prijetnji, na neki način su se institucije uključile u reagovanje, podsjeća Rudić.

Treći slučaj su bile prošlogodišnje prijetnje kolegi Draganu Bursaću, a nakon djelovanja kroz Regionalnu, pa potom Evropsku platformu nakon čega su ambasador OSCE-a u BiH i ministrica za ljudska prava zajedno izdali saopštenje i osudili te prijetnje.

- Napravljeni su jedinstveni standardi napada na novinare, prijetnji novinarima, jedinstveni standardi reagovanja, strategije koje su na istim vrijednostima, planovi dogovaranja i komunikacije i usmjereni su na efikasniju zaštitu novinara i njihove sigurnosti, zaključuje Borka Rudić.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten