Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Privatizacija medija

03. 12. 2014.

Autor: Brane Kartalović Izvor: Politika

Sedma sila - deveta rupa

Prema nacrtu budžeta za 2015, Kragujevac bi sledeće godine trebalo da prihoduje 7,5 milijardi dinara.

Po istom tom nacrtu, za projektno finansiranje medija, koje je predviđeno zakonom o informisanju, izdvojeno je 40 miliona dinara, tj. nešto više od pola procenta gradskog budžeta.

Međutim, u kakvoj su situaciji mediji u Kragujevcu, moglo bi se desiti da i tu više nego skromnu sumu sledeće godine neće imati ko da troši. Grad je u ozbiljnoj finansijskoj krizi, dugovi su na gotovo istom nivou kao i projektovani budžet, pa je razumljivo što je lokalna vlast posegla za merama štednje.

Sledeća godina biće „godina štednje i skromnosti, godina stezanja kaiša”, poručio je sugrađanima gradonačelnik Radomir Nikolić, kada je na prethodnoj sednici Skupštine grada govorio o potrebi da se refinansiraju bankarski krediti. „Neće više biti para ni za kafu”, dodao je Nikolić.

Ta njegova plastična eksplikacija stanja u kojem se nalazi grad posebno je kosnula pripadnike sedme sile koji prate rad lokalnog parlamenta. (Skupštinske sednice se često otegnu do u kasne popodnevne sate, a u takvim okolnostima umornim novinarima kafa dođe kao jedino sredstvo „reanimacije”).

Nije, međutim, problem u nedostatku para za kafu, već u sve očiglednijem manjku razumevanja prave uloge medije u društvenoj zajednici, koja postoji samo ako postoji korelacija između vlasti, novinara i konzumenata informacija, takozvanih običnih građana.

Moderna društvena zajednica može normalno da funkcioniše samo ako su sva ova tri segmenta na broju, ali ukoliko se negde izgubi „informativna karika” tog lanca, svi skupa bismo mogli da potonemo u živo blato čiji će glavni sastojak biti vlast koju više neće imati ko da kontroliše. A, Kragujevac se nalazi upravo pred takvom opasnošću.

Samrtni ropac lokalnih medija sve jače odjekuje, a „sića” koju im je vlast namenila kao da je projektovana s namerom da se uguši i poslednji tračak nade da će građani biti pravovremeno i objektivno informisani. (Uzalud su, izgleda, bili predlozi Udruženja novinara Srbije da u 1083 lokalne samouprave za projektno finansiranje medija izdvoje bar dva odsto godišnjeg prihoda.

Da je tako bilo, mediji u Kragujevcu bi na raspolaganju imali 150 miliona dinara, a ovako im je pripalo svega 40 miliona.) Ne ulazeći u detalje ko je, osim ekonomske krize, kriv za to što su kragujevački mediji na izdisaju, tek situacija je krajnje kritična.

Radiotelevizija Kragujevac, čiji je osnivač grad, duguje 25 miliona dinara i najverovatnije joj, ukoliko se kojim čudom ne pojavi neki kupac, preti gašenje sredinom naredne godine, dokad mora da se završi proces privatizacije medija, a i nedeljnik „Kragujevačke” bi mogla da zadesi slična sudbina, pre ili kasnije, budući da je teško očekivati da će nova vlast prema ovim privatnim novinama biti blagonaklona, i izdašna, kao prethodna.

Kako se i TV Kanal 9 našao u poteškoćama posle likvidacije svog glavnog finansijera - „Takovo osiguranja”, moglo bi se desiti da sledeće godine u Kragujevcu ne bude „velikih” kuća koje bi konkurisale za sredstva namenjena medijskim projektima. Kad je kriza, mora da se štedi, to je u redu.

U redu je i ako je nova vlast htela da raskine s praksom prethodnika koji su se, uglavnom, bavili „partijskim finansiranjem” medija, ali nije dobro ako je, opredeljivanjem više nego skromnih sredstava, nameravala da od „sedme sile” napravi devetu rupu na svirali lokalne samouprave.

Treba li podsećati da je u „živom blatu” završila svaka vlast koja je želela da ugasi medije ili da od njih napravi mrežu poslušnika. Nadamo se da nova kragujevačka vlast neće upasti u tu zamku.

Uostalom, nacrt budžeta za 2015. je još uvek u fazi javne rasprave, pa nije kasno da se usvoje primedbe i dobronamerne sugestije, kao što je ona UNS-ova da se iz lokalnih budžeta za projektno finansiranje medija izdvoji najmanje dva odsto.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten