Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Privatizacija medija

08. 05. 2015.

Autor: D. Đ. Izvor: Privredni pregled

Kako su „uspešno“ privatizovani mediji u zemlji Srbiji

U Radio Smederevu, nekada cenjenom mediju sa oko 20 zaposlenih, od kojih su većinom bili novinari, posle privatizacije 2009, se smanjuje broj radnika i danas ima samo tri zaposlena, među kojima je i aktuelna direktorka

U sredu je odloženo i drugo ročište po tužbi dvoje, sada već bivših radnika RTV Smederevo, za neisplaćene zarade usled protivzakonitog otkaza ugovora o radu za period od 2011. do 2014. godine, zbog nedolaska aktuelne direktorke i suđenje je odloženo za jun... i da li tako u nedogled.

Radio Smederevo je privatizovan 2009. godine, da bi ubrzo bio pokrenut i televizijski program. Obaveza vlasnika je bila da u privatizacionom monitoring periodu ( pet godina) uloži pet miliona dinara u osnovnu delatnost. Uzgred, Radio Smederevo je kupljen za oko 50.000 evra i to stare devizne štednje, uz osnove sumnje da je ovaj medij, kao i većina drugih u Srbiji, kupljen zbog poslovnog prostora (600 kvadrata) na atraktivnoj lokaciji u strogom centru Smedereva.

Čovek koji kreira poslovnu politiku firme, otac formalnog vlasnika, lokalni je političar, lider grupe građana koja u lokalnom parlamentu ima devet od ukupno 70 odbornika, i čije ime se vezuje za nekoliko spornih privatizacija, među kojima je i Keramika Kanjiža, o kojoj je svojevremeno svoje mišljenje dala i pokojna Verica Barać, tadašnja predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Podsećamo da je Radio Smederevo jedini elektronski medij u bivšoj državi (vreme posle 9. marta 1991. godine), čiji su zaposleni višednevnim štrajkom izborili pobedu nad tvrdim krilom tadašnjih socijalista na vlasti i nastavili da narednih pet godina nezavisno finansijski funkcionišu, bez jednog dinara iz opštinskog budžeta.

U to vreme, predstavnici Radio Smedereva su radili na tehničkom opremanju i pregovarali sa danas zaboravljenim JUTEL−om o zajedničkom predajniku i televizijskom programu. Ostalo je verovanje da bi svest građana bila drugačija da je uspela realizacija projekta nezavisne televizije u tom gradu, podsetimo, na pragu devedesetih godina. Ovaj lokalni medij, čiji je program tada mogao da se čuje do zgrade Radio Beograda i koji je bio respektovan i od političkih neistomišljenika, kako−tako je odolevao svim potonjim vlastima tokom krvavih devedesetih, u nadi je dočekao „petooktobarske promene” i verovao u bolju budućnost sve do 2009. godine, kada je metodom aukcijske privatizacije “prešao” u ruke jednog od kontroverznih lokalnih biznismena sa apetitima koji prevazilaze avlijski nivo.

Računica ovakvog i sličnih privatizacionih „uspeha“ je poznata uđeš sa što manje novca, po mogućstvu uz pomoć obveznica stare devizne štednje i uz garancije banke, izađeš kao vlasnik nad poslovnim prostorom u ekstrazoni, čija se tržišna vrednost meri stotinama hiljada evra, a sve ostalo „krekuješ“. U nekada cenjenom mediju sa oko 20 zaposlenih, od kojih su većinom bili novinari, posle privatizacije se smanjuje broj radnika i danas ima (slovima) tri zaposlena, među kojima je i aktuelna direktorka.

Predstavnici većinskog vlasnika Radio televizije Smederevo, na sednici skupštine društva održanoj u ponedeljak, informisali su male udeličare o trenutnoj situaciji u društvu, navodeći milionska (dinarska) dugovanja prema Organizaciji muzičkih autora Srbije (SOKOJ), Organizaciji proizvođača fonograma Srbije (OFSP), koja je u međuvremenu blokirala račun, Kopernikusu za kablovsko emitovanje, Vodovodu, kao razloge za otpuštanje preostalih radnika i „pristupanje dela društva drugom privrednom društvu, povećanjem osnivačkog uloga“.

Takođe se čulo da je veći deo poslovnog prostora pod hipotekom, zbog neizmirenih obaveza prema Fondu PIO. „Poslovanje preduzeća opterećuju i milionska dugovanja prema doskorašnjim radnicima, koji su tužili firmu zbog neisplaćenih zarada i nezakonskih otkaza ugovora o radu. Firma je učestvovala na lokalnom konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti informisanja i ove godine je za radio program odobren iznos od oko 2,5 miliona dinara, dok su prošle godine, za radio i TV program, sredstva sa budžeta bila gotovo trostruko veća. Sa tolikim sredstvima mogli su da servisiraju obaveze, da su hteli.

Očigledno je reč o nesavesnom poslovanju“, kaže jedan od članova skupštine koji je zahtevao anonimnost. „Zanimljivo je i to da je sednica skupštine društva bila zakazana za sedam sati ujutro, što je neuobičajeno vreme za ozbiljne sastanke, bez prethodno pripremljenog materijala po tačkama dnevnog reda i u prostoru jednog od dva parterna lokala, bez stolica, pa su članovi morali sve vreme da stoje.

Bezobrazluk, koji je odraz domaćeg vaspitanja većinskog vlasnika i govori o njegovom odnosu prema malim udeličarima“, navodi drugi izvor. „Veoma je zanimljiva treća tačka dnevnog reda skupštine 'Pristupanje dela društva drugom privrednom društvu, povećanjem osnivačkog uloga'. Kako je objasnio predstavnik većinskog vlasnika, pripajanje poslovnog prostora RTV Smederevo drugom društvu, iza kojeg stoji isti faktički vlasnik.

Pretpostavka je da je u pitanju pokušaj izuzimanja poslovnog prostora u centru grada iz eventualnog stečaja ili likvidacije društva“, zaključuje naš izvor. Naši sagovornici smatraju da su deklarativna nastojanja aktuelne vlasti u Srbiji, u vezi sa preispitivanjem spornih privatizacija, sasvim na mestu i očekuju da istina o „uspešnim“ privatizacijama, među kojima i medija, izađe na videlo (naročito kod nadležnih institucija), što zbog prikupljanja značajnih političkih poena na pragu predizborne kampanje, a što zbog „velikog brata“ koji sve posmatra. Lopta je u njihovom dvorištu.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten