Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Privatizacija medija

21. 12. 2016.

Autor: Vladimir Kostić Izvor: NUNS

Privatizacija medija sa mnogo upitnika

Preko noći stvorena “medijska imperija Milosavljević” se raspada, zakonom “isključena” agencija Tanjug i dalje opstaje zahvaljujući državnim “transfuzijama” a novinari neprodatih državnih medija pokušavaju da spasu šta se spasti može

Radio televizija Kragujevac (RTK) prekinula je početkom decembra emitovanje programa, tek  nešto više od godinu dana od kada je privatizovana. Malo pre toga, direktorka televizije je podnela ostavku zbog teške materijalne situacije u kojoj novinari pet meseci nisu primili platu. Kamere, automobile i računare televizije kupio je grad Kragujevac na licitaciji organizovanoj kako bi se izvršila sudska rešenja o isplati plata pojedinim radnicima.

RTK je samo jedan od osam medija koje je kupio Radojica Milosavljević, nekadašnji zamenik gradonačelnika Kruševca. U mnogim od kupljenih regionalnih i lokalnih televizija program se ne emituje ili se stvari kreću u tom pravcu. U TV Požega Milosavljević nije poštovao obaveze iz privatizacionog ugovora a radnicima plate nisu isplaćivane mesecima. Ugovori se ne poštuju ni u Radio televiziji Brus i Centru za informisanje Novi Kneževac, pišu mediji.

Milosavljević je izjavio da problem postoji samo u Kragujevcu, te da je to zbog toga što radnici nisu dovoljno radili i što Grad nije raspisao konkurs za projektno finansiranje medija. Radnici su uzvratili da su realizovali sve što im je bilo povereno “a da li je to komercijalno ili ne, nije na zaposlenima da o tome odlučuju”. Ostaje nejasno šta je postignuto privatizacijom ako opstanak medija i nakon privatizacije opet zavisi od državnog budžeta.

Ako u slučaju “Milosavljevićeve medijske imperije” institucije ćute i ne žele da raskinu privatizacije, što su tražila i novinarska udruženja, Nedeljne novine iz Bačke Palanke i Radio televizija Pruga iz Lajkovca su imali drugačiju sudbinu. U oba slučaja, Ministarstvo privrede je poništilo privatizaciju jer novi vlasnici nisu izvršavali ugovorne obaveze. Nedeljne novine su u septembru prošle godine prodate Milojku Pavloviću iz Novog Sada, ali je zanimljivo da je njega zastupao Srđan Vučurević, nekadašnji vlasnik sa kojim je ranije raskinuta privatizacija.

Lajkovačku RTV Pruga kupila je izvesna Mirjana Krstić iz Obrenovca a zastupao ju je njen muž Nebojša. Prema saznanjima Udruženja novinara Srbije, Mirjana i Nebojša su u februaru ove godine hteli radio da prodaju Zoranu Majdaku, od ranije poznatom kao vlasniku piratskog Narodnog radija, koji je 2012. uhapšen zbog sumnje da je kroz SMS nagradne igre i kvizove građane oštetio za više miliona evra. Ovaj medij funkcioniše I posle raskida privatizacije ali još nije poznata njegova vlasnička sudbina i da li će, možda, zaposleni dobiti priliku da ga kupe.

Nepostojeći Tanjug

Iako je Vlada Srbije donela Odluku o gašenju Tanjuga, najstarija novinska agencija ne samo da još normalno radi nego i nastavlja da prima državne finansijske transfuzije. Prema podacima Koalicije za nadzor javnih finansija, od trenutka od kada Tanjug na papiru “ne postoji” (31. oktobar 2015.) do sredine marta ove godine agencija je od budžetskih korisnika prihodovala više od 40 miliona dinara. Menadžment Tanjuga je ove podatke okarakterisao kao “još jedno u nizu malicioznih i zloćudnih istraživanja” i rekao da od gašenja nisu dobili ni dinar iz budžeta, niti od korisnika budžetskih sredstava za obavljanje svoje delatnosti. Njihove tvrdnje je ponovio i novi ministar kulture i informisanja, Vladan Vukosavljević, rekavši da se Tanjug ne finansira iz budžeta odnosno da ministarstva i državni organi nisu bili korisnici njihovih usluga. Istina je da je teško proveriti ove navode, u to se uverio i Insajder koji podatke o tome nije mogao dobiti ni od Ministarstva finansija ni od Uprave za trezor koji su prebacivali nadležnost sa jednih na druge.

Bez obzira na to što je prošlo više od godinu dana od kada je Vlada Srbije donela odluku o gašenju Tanjuga, formalin zahtev za njegovo brisanje iz registra privrednih društava, prema medijskim napisima, još nije podnet. Rok za podnešenje takve prijave ne postoji. Čini se da je čitava zavrzlama oko gašenja Tanjuga zapravo iskorišćena za kupovinu vremena dok država ne smisli način kako da ispuni obaveze koje je preuzela donošenjem seta medijskih zakona a da ne izgubi ovu agenciju iz svoje kontrole. To potvrđuje i izjava ministra Vukosavljevića da se sa predstavnicima Evropske unije razgovara o sudbini Tanjuga, te da ne postoje evropski propisi po kojima država ne može da bude vlasnik novinske agencije.

U izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2016. godinu, u kojem se za čitav proces privatizacije kaže da nije doveo do veće transparentnosti vlasništva i načina finansiranja, uključujući ono iz državne kase, navedeno je i da bi trebalo razjasniti pravnu poziciju i finansiranje Tanjuga i dovesti ih u sklad sa postojećim zakonima.

Agencija za privatizaciju je dva puta organizovana licitacija za prodaju državne novinske agencije - oba puta neuspešno jer nije bilo zainteresovanih kupaca.  Umesto da se postupak privatizacije nastavi prenosom vlasništva na zaposlene bez naknade i time privatizacija okonča do zakonskog roka, to iz javnosti nepoznatih razloga nije učinjeno.

Borba novinara za akcije

Dok je kod Tanjuga izbegnut prenos besplatnih akcija radnicima, kod nekih medija taj transfer svojine vršen je suprotno zakonskim propisima i uz mnoštvo problema. Zaposleni u Radio televiziji Vranje su više od godinu dana vodilu borbu sa birokratskim “vetrenjačama” kako bi se ukinulo sporno rešenje Agencije za privatizaciju kojim je njima umesto celokupnog vlasništva dodeljeno samo 33% dok je ostatak pripao Akcionarskom fondu. RTV Vranje je prvobitno tužbu podnelo Upravnom sudu koji ju je odbacio proglasivši se nenadležnim, iako je u samom rešenju Agencije navedeno da se protiv njega može pokrenuti upravni spor. Na kraju je Ministarstvo privrede, nakon tumačenja Narodne Skupštine, donelo rešenje o prenosu kapitala ovog medija na 16 novinara i medijskih radnika.

Narodna skupština je morala da odlučuje po ovom pitanju nakon što je Ministarstvo privrede sprovelo nadzor nad Agencijom za privatizaciju gde je zaključeno da se celokupni kapital mora preneti radnicima.

Ipak, ni nakon tog tumačenja parlamenta stvari nisu tekle glatko za neke od medija. Jedna od novinarki na koju je prebačeno vlasništvo TV Smedereva, prema pisanju medija, podnela je prijavu protiv svoje tadašnje direktorke jer je ometala ovaj prenos time što nije htela da preuzme rešenje Ministarstva privrede. Smederevsku televiziju je preuzelo dvoje novinara dok su ostali bez udela jer su, prema pisanju Blica, ranije preuzeli besplatne akcije NIS-a, Aerodroma i Telekoma. Ista je situacija i u RTV Preševo u kojoj je deo zaposlenih tužio Ministarstvo privrede nezadovoljni što je su ubog upisanih besplatnih akcija državnih preduzeća isključeni iz prenosa vlasničke transformacije, pa je samo jedna njihova koleginica postala vlasnica cele medijske kuće.

U januaru ove godine, novinar Radio Zrenjanina Božidar Drinić smatrao je da mu je nezakonito uskraćeno pravo na privatizaciju tog medija. On je tvrdio da mu je onemogućen upis udela kao jedinom zainteresovanom. Početkom novembra Skupština grada Zrenjanina donela je odluku o pokretanju postupka likvidacije nad ovom radio stanicom.

Uzevši sve u obzir, reklo bi se da je previše otvorenih pitanja nakon samo godinu dana od kada je privatizacija zvanično završena. Stvari komplikuje i to što novi ministar kulture i informisanja, kao i državni sekretar za informisanje, tek treba da se upoznaju sa problemima i da ponude rešenja a već im nad glavom visi mogućnost novih parlamentarnih izbora. Meseci izborne kampanje, pregovori o novoj vladi i izbor ministara znače izgubljeno vreme kojeg ni sada nema dovoljno. Ukoliko se to desi, sudbina privatizovanih medija u Srbiji će biće još neizvesnija.

Realizaciju projekta besplatne pravne pomoći i saveta iz etike podržala je organzacija Civil Rights Defenders.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten