Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Reforma javnog informisanja: prolazno vreme

04. 07. 2013. Beograd

Izvor: NUNS

Vukašin Obradović, predsednik NUNS

Država i medijska reforma

Državu treba razvlastiti i svesti njenu ulogu na zaštitu javnog interesa kroz sufinansiranje projekata na javnim konkursima.

Definisanje uloge države, pre svega kroz zakonodavnu aktivnost, ključno je pitanje budućih medijskih reformi. Sadašnja situacija je neprihvatljiva jer država preko vlasništva u medijima, ali i raspodelom budžetskih sredstava, kao i polulegalnim kanalima posredstvom oglašavanja ili sada modernih ugovora o poslovno - tehničkoj saradnji, ne samo da profiliše medijsku scenu, već direktno utiče na položaj medija u Srbiji.

Posledica situacije u kojoj nemamo ravnopravne uslove ze sve učesnike u tržišnoj utakmici, kao i postojanje privilegovanih medija koji svoj položaj utemeljuju na državnom vlasništvu i subvencijama, jeste da imamo pojačan uticaj i pritiske države na medije, a građanima se nude poludirigovane informacije.

Državno vlasništvo u medijima je danas, kao što je poznato, i zakonito i nezakonito. Državna svojina je relikt prethodnog medijskog sistema i anomalija sadašnjeg. Privatizacija medija je propisana kao obavezna još 2002. za sve emitere a 2003. za štampane medije, ali je suspendovana kasnije usvojenim zakonima koji su u suprotnosti sa prethodno donetim i praktično je zaustavljena od 2007. (pred parlamentarne i predsedničke izbore 2008.).

Strategija razvoja sistema javnog inforsmisanja, koju je vlada donela krajem 2011. godine, potvrdila je opredeljenje vlasti za nastavljanje započetog procesa privatizacije. U poglavlju 2.1. Povlačenje države iz vlasništva u javnim glasilima kaže se da će se Republika Srbija povući iz vlasništva nad svim javnim glasilima, osim iz vlasništva nad javnim glasilima za koje je zakonom predviđeno drugačije. Država će se povući iz vlasništva u javnim glasilima primenom važećih zakonskih odredbi koje su u skladu sa ovim ciljem, kao i izmenom i ukidanjem onih zakona ili odredbi koji nisu usklađeni sa ovim ciljem, navodi se u Strategiji. Ona, dakle, predviđa povlačenje države iz vlasništva nad javnim glasilima privatizacijom i/ili konverzijom državnog vlasništva u akcije i njihov prenos bez naknade, u skladu sa propisima koji regulišu oblast privatizacije.

Republika Srbija je, podsećam, osnivač dva javna preduzeća – JP NA “Tanjug” i JP NID “Panorama”, kao i dve ustanove u oblasti informisanja - SJU “Radio Jugoslavija” i SJU ”Jugoslovenski pregled”. Kao što je poznato država ima vlasnički udeo u „Politici”, „Večernjim novostima” i novosadskom „Dnevniku”, a ne treba zaboraviti ni javna preduzeća u vlasništvu lokalnih samouprava.

Zakonom o javnom informisanju država mora da predvidi da se na jasan i transparentan način, pre svega kroz nastavak procesa privatizacije, medijska oblast oslobodi balasta državnog vlasništva.

Dosadašnja privatizacija, medjutim, nije se pokazala uspešnom. Zato je potrebno što pre otvoriti raspravu o novom, ili revidiranom modelu, kako se ne bi ponavljale greške iz prošlosti. Medijima koji se privatizuju mora da se obezbedi uslovi da nastave da se bave osnovnom delatnošću, a zaposlenima, kao poslednja mogućnost, ukoliko nema zainteresovanih, da se omogući da postanu vlasnici medija u kojima rade.

Državu treba razvlastiti i svesti njenu ulogu na zaštitu javnog interesa kroz sufinansiranje projekata na javnim konkursima. Praksa direktnog budžetskog finansiranja pojedinih medija mora da prestane 1. januara 2014. Još važniji razlog za ovakav zahtev, osim već navedenog, jeste što se kroz direktno davanje iz budžeta stvara mogućnost uticaja i pritisaka na medije što se u prošlosti, ali i danas, pokazalo kao moćan mehanizam za uspostavljanje kontrole nad medijima.

Osim prelaska na projektno finansiranje, podjednako je važno da se učine javnim svi finansijski tokovi iz države, javnih preduizeća i ustanova, kako prema medijima tako i ka marketinškim agencijama koje, najčešće, služe kao ispostave pojedinih interesnih grupa.

Očigledno je da je oblast državnih davanjaje u medije u velikoj meri netransparentna. Zbog neuređenosti medijskog sistema, javnosti nisu poznati svi finansijski kanali ni procedure kojima država finansira pojedine medije. Nijedna institucija ne vodi posebnu evidenciju državnih izdvajanja za medije bilo na republičkom, pokrajinskom ili lokalnom nivou. Stoga ne postoje pouzdani podaci ni o ukupnoj količini javnog novca u medijskoj industriji niti o izvorima i oblicima finansiranja, još manje o nameni ovih sredstava i njihovim efektima.

Mislim da ova oblast, u cilju što transparentnijeg odnosa izmedju države i sredstava informisanja, mora da se jasno reguliše i da se zakonskim putem obavežu ministarstva, javna preduzeća i ustanove da redovno objavljuju sve relevatne podatke o novcu koji usmeravaju medijima.

Primera radi, poslovnim krugovima dostupni su samo podaci iz marketinških istraživanja u vezi sa štampanim medijima, kakvo je PrintAdex. Međutim, PrintAdex prati vrednost oglašavanja prema zvaničnim medijskim cenovnicima, a ne prema realnim tokovima novca. Prema gruboj računici iz raspoloživih podataka iz PrintAdexa za 2011, državni organi, javna preduzeća i ustanove su te godine na oglašavanje u štampanim medijima potrošili oko šest milona evra (606 miliona dinara). Udeo ovog novca u ukupnoj vrednosti reklama objavljenih u štampanim medijima iznosi 8,6%. Oglašavanje u štampanim medijima, međutim, samo je mali deo ukupnog oglašavanja u medijima koje iznosi 23% u 2011.

Nezavisno udruženje novinara Srbije smatra da svi korisnicima budžetskih sredstava, pre svega ministarstva, javna preduzea i ustanove, treba da budu obavezni da javnosti pruže sve relevantne podatke iz ove oblasti.

Smatramo, takodje, da ministarstva, javna preduzeća i ustanovama treba da obelodane i sve ugovore sa PR agencijama, uz precizno navođenje svrhe i iznosa sredstava izdvojenih po tim ugovorima.

U izveštaju Verice Barać može se naći detaljan opis na koji su se način odlivala sredstva iz pojedinih ministarstava preko raznih PR egencija. Ovih dana se najavaljuje da će Vlada razmatrati ovaj izveštaj i mi podržavamo ovu ideju, ali verujemo da analiza izveštaja može imati stvarni efekat ukoliko bude praćena i odredjenim merama koje bi onemogućile u budućnosti slične situacije. Da budem jasan, treba videti da li se i koliko novca prelilo iz države u PR agencije za koje se sumnja, ili se pouzdano zna, da su, recimo, u vlasništvu Dragan Djilasa, Srdjana Šapera ili Nebojše Krstića. Ono što nas podjednako zabrinjava je činjenica da u ovoj oblasti medijski sistem nije reformisan i da se, po svemu sudeći, nastavilo sa starom praksom.

Sumnja je pojačana podatkom da je, recimo, "Profajler tim", agencija koja je u međuvremenu promenila ime u "Block&Connect “ i koja se spominje i u izveštaju Verice Barać kao bliska SNS-u, u kojoj je neko vreme bio zaposlen i Aleksandar Vučić, u 2012, u odnosu na 2011, uvećala prihod 48,3 puta, odnosno sa 11,3 miliona na više od 500 miliona dinara.

Ovo nikako ne znači da država treba da smanji sufinansiranje medija, već da to ubuduće čini transparentno, posredstvom konkursa i medijskih projekata, uvažavajući isključivo javni interes, kao što je i predviđeno Medijskom strategijom. Na taj način značajno bi se smanjila mogućnost pritisaka na medije, a javnost bi dobila jasnu sliku o tome pod kojim uslovima mediji i PR agencije posluju sa državom.

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten