Povećaj veličinu slova Vrati na prvobitnu veličinu slova Samnji veličinu slova štampaj štampaj
 

Pošalji prijatelju

Reforma javnog informisanja: prolazno vreme

04. 07. 2013. Beograd

Izvor: NUNS

Zoran Sekulić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija i glavni i odgovorni urednik FoNeta

Reforma u zaustavnom vremenu

Pitanje je, iako je Nacrt zakona o informisanju ostao na „liniji“ ključnih zahteva iz Medijske strategije, ko će od medija, zbog ovolikog kašnjenja, dočekati novo medijsko zakonodavstvo.

Na početku bih se zahvalio organizatorima što su mi poverili da govorim o preseku trenutnog stanja. To je istovremeno i najlakša i najteža tema. Najlakša je jer baš i nemam mnogo toga da kažem o trenutnom stanju. Najteža je jer je to loša vest za medije.

Naziv ove rasprave sadrži u sebi jednu sistemsku grešku. Ne raspravljamo danas, bar ne kako ja to vidim, o reformi medijskog zakonodavstva i „prolaznom vremenu“. Pre bih rekao da se ta reforma nalazi u „zaustavnom vremenu“. Rokovi za regularnu utakmicu su istekli.

Medijskom strategijom koja je usvojena u septembru 2011. bilo je predviđeno da se novi medijski zakoni donesu do kraja marta ove godine.

Otkad je usvojila Strategiju, prethodna Vlada Srbije do kraja svog mandata na tu temu nije preduzela ništa. Zadovoljila se time što je Strategija posle teških pregovora sa medijskom zajednicom usvojena i što je na taj način ispunjen jedan od uslova da Srbija u to vreme dobije status kandidata za članstvo u EU.

Posle se na temu donošenja novih medijskih zakona nije ništa radilo do kraja mandata.

Posle su sledili izbori, pa period konstituisanja nove Vlade, nakon čega je novo resorno ministarstvo kulture, u novembru prošle godine formiralo Radnu grupu i počelo da radi na paketu novih medijskih zakona.

Od početka nije bilo najjasnije koliko će zakona da bude u opticaju, ali se vremenom priča svela na dve varijante. Prva je da bude donet novi Zakon o informisanju i Zakon o elektronskim medijima koji bi obuhvatio i javne servise. Druga varijanta, koja je trenutno aktuelnija, predviđa da imamo tri zakona: Zakon o informisanju, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim servisima.

Predstavnici novinarskih i medijskih udruženja su počeli da prate rad Radne grupe u januaru. Kao posmatrač sam u Radnoj grupi predstavljao Asocijaciju medija. U januaru i februaru se radilo na nacrtu zakona, u martu je održana javna rasprava nakon koje je nastupio dvomesečni zastoj. Nije se tačno znalo šta se zbiva sa Nacrtom zakona. Krajem maja se ispostavilo da se pojavila verzija Nacrta koja je bila prilično drugačija od one o kojoj se govorilo na javnoj raspravi. To je izazvalo najblaže rečeno nedoumice i iznenađenje u medijskoj zajednici.

Oglasili smo se, protestvovali, tražili objašnjenje. Neke stvari su vraćene u Nacrt zakona. Od početka juna smo imali dva sastanka Radne grupe (poslednji 14. juna). Svi predlozi koje je medijska zajednica iznosila su uglavnom odbijeni i od tada je ponovo nastupio petnaestodnevni zastoj tokom kog nije bilo jasno da li radna grupa još postoji ili ne. Juče smo (3. jula) doznali da se Ministarstvo zvanično zahvalilo članovima Radne grupe na saradnji. Dostavili smo Ministarstvu naše završne primedbe na verziju Nacrta zakona o informisanju od 14. juna, ali ne znamo kakva je njihova sudbina, niti kako će izgledati ta verzija Nacrta. U toku je, koliko mi je poznato, ekspertiza sa predstavnicima EU oko teksta, koji će potom biti upućen u Evropsku komisiju na komentare, a potom vraćen ovde da bi bio upućen na usaglašavanje sa drugim ministarstvima i sa kancelarijom za Evropske integracije, a potom, u optimističkim prognozama, dostavljen Vladi Srbije do kraja jula.

To bi značilo da bi Zakon, čak i kad bi se takav vremenski okvir obistinio, mogao da se nađe u skupštinskoj proceduri najranije u septembru. Stvari oko nacrta zakona o elektronskim medijima i javnim servisima stoje još nepovoljnije. Koliko mi je poznato, ti nacrti još nisu potpuno definisani. Prema optimističkom scenariju, javna rasprava oko tih nacrta bi mogla da bude u julu, a onda bi bio potreban izvestan period za usaglašavanje sa sugestijama sa javne rasprave, kao i sa komentarima Evropske komisije, tako da je veliko pitanje kad će ta dva zakona ući u skupštinsku proceduru.

Dikretna posledica kašnjenja je što se prvobitno planirani rokovi i za povlačenje države u medijima i za prelazak na projektno finansiranje i ukidanje budžetskog finansiranja medija po svoj prilici ozbiljno dovode u pitanje. U ovom trenutku nije najizvesnije da li će zaista od 1. januara 2014, kako to predviđa Nacrt zakona o informisanju, prestati direktno budžetsko finansiranje medija u državnom vlasništvu i da li će se preći na sistem projektnog finansiranja medijskih sadržaja koji su u javnom interesu. Takođe, neizvesno je da li će do kraja 2014. biti okončan proces povlačenja država iz vlasništva u medijima i da li će taj proces biti obavljen prodajom kapitala, odnosno kojim tipom privatizacije. Konačno, nije poznato da li će, ako te varijante ne uspeju, biti omogućena podela besplatnih akcija zaposlenima, odnosno, ukoliko ne uspe ni jedna opcija da li će biti omogućeno da takvi mediji prestanu da postoje.

Reforma, dakle, kasni. Njen dalji tok je neizvestan, a prestankom rada Radne grupe medijska udruženja više nemaju institucionalni okvir ni da prate šta se dešava niti da utiču na završne verzije dokumenata. Ostaje da sačekamo da oni uđu u parlamentarnu proceduru, a onda da probamo na drugi način da utičemo, kroz eventualno lobiranje kod poslaničkih klubova za eventualno podnošenje amandmana.

Pitanje je, iako je Nacrt zakona o informisanju ostao na „liniji“ ključnih zahteva iz Medijske strategije, ko će od medija, zbog ovolikog kašnjenja, dočekati novo medijsko zakonodavstvo jer su razmere ekonomske, finansijske i strukturne krize koja potresa medijsku scenu tolike da ne možemo više da razgovaramo o drugim stvarima osim o pukom preživljavanju medija u Srbiji. 

Nema komentara.

Ostavi komentar

NUNS zadržava pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni na veb sajtu.
Neće biti objavljivani komentari koji sadrže govor mržnje, pretnje, uvrede i psovke.
Očekujemo da tekstovi budu pravopisno i gramatički ispravni.
Komentari objavljeni na ovom veb sajtu predstavljaju privatno mišljenje njihovih autora a ne zvaničan stav NUNS-a.

NUNS bilten

Prijavite se na naš bilten