Medijska pismenost u Hrvatskoj

Medijska pismenost je poput mnogih društvenih pojava doživela velike promene još krajem prošlog, a pogotovo početkom 21. veka. Osnovna promena koja je medijsku pismenost pogurala među ključne kompetencije je pojava takozvanog prozumenta, građanina koji je istovremeno i proizvođač i konzument medijskih informacija.

Istraživanje Medijska pismenost u Hrvatskoj je imalo dva osnovna cilja. Prvi cilj je bio prikupljanje informacija koje mogu poslužiti kao podloga za razvoj novih medijskih projekata, kao što su podlogu za razvoj projekta Medijska pismenost za 21. vek činila istraživanja koje je sproveo Telecentar sa profesorima i učenicima Grafičke škole u Zagrebu tokom 2009. i 2010. godine.

Drugi cilj je bio da proširi platformu za saradnju učesnika formalnog i neformalnog obrazovanja u Hrvatskoj s partnerima iz Evropske unije. Budući da do sada takvih inicijativa u Hrvatskoj nije bilo, ovo istraživanje je poslužilo kao uvod u razgovor o saradnji i zagovaranje međusektorskog umrežavanja.

Činjenica da se na završnoj konferenciji projekta Medijska pismenost za 21. vek okupilo stotinjak predstavnika formalnog i neformalnog obrazovanja koji su iskazali veliki interes za saradnju , potvrđuje da je drugi cilj istraživanja ispunjen. O kvalitetu prikupljenih informacija i ispunjavanju prvog cilja istraživanja možete prosuditi sami.

Medijska pismenost je poput mnogih društvenih pojava doživela velike promene još krajem prošlog, a pogotovo početkom 21. veka. Osnovna promena koja je medijsku pismenost pogurala među ključne kompetencije je pojava takozvanog prozumenta, građanina koji je istovremeno i proizvođač i konzument medijskih informacija. Ta je pojava doživela procvat pojavom i eksponencijalnom širenjem društvenih mreža na internetu i omogućavanjem interaktivnosti sa medijima koji su delom ili u potpunosti preselili distribuciju sadržaja na internet.

Internet kao sve značajniji izvor informacija doveo je tradicionalne medije na rub finansijske propasti, jer se marketinški kolač za štampu, radio i televiziju počeo smanjivati nauštrb internet oglašavanja. Brža i besplatna informacija na internetu srušila je prodaju štampanih novina, a višegodišnja finansijska kriza smanjila kupovnu moć preostale verne publike. Selidba poslovanja na internet, nije se međutim pokazala kao jednostavna alternativa.

Pojavio se problem naplate sadržaja na internetu i to od razmaženih prozumenata koji svake sekunde razmenjuju internetom milione bitova multimedijalnih informacija , oboružani pametnim uređajima koji su istovremeno i informacioni i komunikacioni i medijski i zabavni i sve brže zamenjivi novim, bržim, ljepšim ili naprosto drugačijim.

Naravno da su sve te promene morale uticati na ono što zovemo tržištem radne snage koje u recesijsko vreme karakteriše niska i probirljiva potražnja i visoka ponuda često nepotrebnih zanimanja.

Kombinacijama i rekombinacije tržišnih usluga nastaju nova zanimanja koja često multipliciraju zahteve za kompetencijama nove radne snage. Prilagođavanje obrazovnih programa stalno novim potrebama za multidisciplinarnim kompetencijama na tržištu je mantra svih obrazovnih reformi, ali istovremeno teško provediva zadatak.

Osnovni problem je da svako istraživanje potreba za radnom snagom postaje zastarelom informacijom gotovo odmah po završetku istraživanja, a revizija ili promena formalnih kurikuluma je ipak višegodišnji proces i ne može slediti takav tempo promena. Čak i kad bi promene kurikuluma sledile tempo promena na tržištu i kad bi se udžbenici na vreme ažurirali skladu sa promenama kurikuluma i kad bi se obrazovne ustanove opremale skladu sa tehnološkim trendovima i tada bi trebalo rešiti ključni problem, a to je uvek ljudski faktor.

Pravi izazov obrazovne strategije društva u krizi je kako pomoći profesorima, nastavnicima i učiteljima u ispunjavanju jedne od najvažnijih društvenih funkcija, a to je obrazovanje i vaspitanje novih generacija. Medijska pismenost je izašla iz usko strukovnih okvira medijskog sektora i postala neophodan instrument svim građanima za preživljavanje u prilično nemilosrdnom okruženju. Nadamo se da će to pokazati i ovo istraživanje i da će razvoj medijske pismenosti predstavljati važnu kariku u sprovođenju obrazovnih strategija u Hrvatskoj.

Istraživanje Medijska pismenost u Hrvatskoj je sprovedeno u sklopu projekta Medijska pismenost za 21. vek koji je u razdoblju septembar 2012 – septembar 2013. implementirao projektni konzorcijum sastavljen od Grafičke škole u Zagrebu, kao nositelja projekta, te Prirodoslovne i grafičke škole Rijeka i Telecentra kao partnera.

Projekat je finansiran od strane Evropske unije, u sklopu dela IPA programa za razvoj ljudskih potencijala koji sprovodi Agencija za strukovno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Projekat je okupio multidisciplinarni tim stručnjaka iz javnog, privatnog i civilnog sektora s ciljem odgovaranja na specifične promene u grafičkom i audio-vizualnom sektoru, koje su posledica konvergencije informaciono-komunikacijskih i medijskih tehnologija. Istovremeno je inicirano umrežavanje i međunarodna saradnja osnovnih i srednjih škola, fakulteta i organizacija civilnog društva na daljem razvoju medijske pismenosti, kao jedne od ključnih kompetencija 21. veka.

Više o samom projektu možete pronaći na stranicama Telecentra.