[box align=’box-right’ id=’11925′]
Milivojević je zajedno sa profesorkom Dubravkom Stojanović i još nekoliko stručnjaka izradila preporuke za suzbijanje stereotipa u obrazovanju, medijima i kulturi, u okviru programa „Edukacija za 21. vek“, koji je podržala Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ).
Preporuke će biti upućene državnim institucijama, pre svega Ministarstvu prosvete, Ministarstvu omladine i sporta, Ministarstvu kulture i informisanja ali i institucijama kulture i medijskim organizacijama.
Milivojević je u izjavi FoNetu napomenula da se dugi niz godina vode priče o uvođenju medijske pismenosti u formalno obrazovanje i da se sada već može govoriti o širenju tog pojma, to jest o medijskom obrazovanju.
Medijsko obrazovanje podrazumeva i digitalna znanja i informacionu pismenost i onda u užem smislu medijsku pismenost koja omogućava da se vrednosno odredimo prema informacijama u medijima, objasnila je Milivojević.
Ove preporuke su sveobuhvatne neke su upućene državi, političkim telima, a neke obrazovnim institucijama i medijskoj industriji, napomenula je Milivojević.
Jedan deo preporuka koji se odnosi na uvođenje medijskog obrazovanja u formalni obrazovni proces je posao za obrazovni sistem, smatra Milivojević.
Stojanović je za FoNet rekla da je glavni deo preporuka, u okviru programa „Unapređivanje ljudskih prava razgradnjom stereotipa u obrazovanju, kulturi i medijima“, namenjen državi.
Stereotipa imamo na svim nivoima od predškolskog uzrasta do visokog školstva, ukazala je Stojanović i ocenila da su takvi stereotipi posebno opasni, jer imaju težinu zvaničnog znanja.
Tu država može mnogo toga da uradi i zato država jeste naš glavni cilj, istakla je Stojanović, koja je profesor na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Ja sam se lično bavila više domenom sećanja. Sećanje je ovde često prva vest u dnevniku i to je način kako se prenose politikčke poruke, ukazala je Stojanović.
Ona je podsetila da je u sredu u Sarajevu obeležena godišnjica Dobrovoljačke ulice i da je to urađeno u dve kolone koje su stavljale cveće i odnosile cveće.
To je izuzetno snažna poruka koja sutra može da izazove konflikt, ocenila je Stojanović.
Ona je napomenula da država učestvuje u svemu tome tako što neke stvari obeležava ili ne obeležava i mediji koji od toga onda prave događaj ili umanjuju značaj određenih događaja.
Organizacije civilnog društva imaju ogromnu ulogu u tome da teraju društvo da samokritički razmišlja o sebi, zaključila je Stojanović
