Medijsko izveštavanje o etničkim pitanjima i religiji

Studija o medijskom izveštavanju o etničkim pitanjima i veri u Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Litvaniji, Slovačkoj i Velikoj Britaniji

Kratak pregled izveštaja

UVOD

U poslednjoj deceniji je povećan interes za medijsko izveštavanje o etničkim i verskim pitanjima. Primeri neetičkog izveštavanja o imigraciji, globalizaciji, ekonomskoj nesigurnosti i multikulturalizmu pokrenuli su goruća pitanja o tome da li su novinari naneli više zla nego učinili dobra prilikom pokrivanja događaja i pitanja koja imaju veze sa etničkom i verskom pripadnošću. Često su pominjana osnovna pravila činjeničnog, pravičnog i uravnoteženog izveštavanja kako bi se istaknula sve veća zabrinutost za ulogu medija u proizvodnji predrasuda, stereotipa i govora mržnje u Evropi koja postaje sve raznovrsnija.

Ovaj dokument predstavlja rezime studije Razumevanje činjenica: izveštavanje o etnicitetu i veri u kojoj se istražuje kako se osnovne vrednosti novinarstva, zapisane u međunarodnim i domaćim etičkim kodeksima, primenjuju u svakodnevnoj novinarskoj praksi prilikom izveštavanja o etnicitetu i veri.

Raspravlja se o obaveštenosti urednika i novinara o opasnostima diskriminacije, koja se zasniva na etničkoj pripadnosti, veri, nacionalnom i društvenom poreklu, kao i njihovoj odgovornosti da izbegavaju buđenje tenzija, podsticanje sukoba i netolerancije i pokušavaju da se nađu odgovori na sledeća pitanja:

  • Kojim se profesionalnim normama vode urednici i novinari kada izveštavaju o etnicitetu i veri?
  • Koja sredstva se obično koriste kod prikupljanja vesti?
  • Koja su institucionalna ograničenja u sastavljanja izveštaja?
  • Šta može da se uradi bolje?
  • Šta je dobro izveštavanje?
  • Kakav novinarski rad podstiče netoleranciju umesto što pruža informacije koje podržavaju međukulturalno razumevanje?

Evropa se menja i angažovanje novinara u ovim promenama postalo je danas jedno od gorućih pitanja. Implikacije medijskog predstavljanja etniciteta i vere su značajne zato što ono podstiče nacionalizam, širi strah i podiže tenzije umesto što promoviše toleranciju i saosećanje.

 

GLAVNI NALAZI STUDIJE

Urednici i novinari su saglasni oko odgovornosti medija da tačno i pravično predstavljaju različite društvene grupe kako bi podržali dobre odnose među ljudima čiji je spektar identiteta širok i šarolik.

U studiji je zaključeno da su glavne prepreke dobrom izveštavanju loša finansijska situacija u kojoj se mediji nalaze, preopterećenost novinara, nedostatak vremena, manjak znanja i nedostatak internih obuka u medijskim kućama.

KO SU NOVINARI KOJI IZVEŠTAVAJU O ETNICITETU I VERI?

  • Većina intervjuisanih novinara (64%) ne izveštavaju samo o etnicitetu i veri (takozvani „sektorski“ novinari/beat reporters) nego pokrivaju i mnoga druga različita pitanja („novinari za opšte teme“).
  • Obično imaju fakultetsku diplomu, a polovina ispitanih su završili i postdiplomske studije.
  • Većina ispitanika su muškarci (58% novinara i 75% urednika).
  • U proseku imaju 37 godina.

Radno opterećenje svih novinara je veliko, ali britanski novinari, koji rade u redakcijama gde vlada nedostatak resursa, najopterećeniji su i objavljuju više od 15 članaka nedeljno.

Urednici i novinari tvrde da njihova etnička pripadnost i vera nemaju uticaja na posao i ističu svoju nepristrasnost u izveštavaju o etničkom poreklu i verskoj pripadnosti. Saglasni su, takođe, da diverzitet u redakciji nije sam po sebi cilj. Naglašavaju da je novinarska veština najvažnija kvalifikacija, i da od dobrih novinarskih veština zavisi kako će se iskoristiti nečije posebno etničko i versko poreklo.

Kada su u pitanje profesionalne norme i standardi, razlika postoji među reporterima koji pokrivaju opšte teme i onih koji se specijalizuju za izveštavanje o etnicitetu i religiji. Novinari koji pokrivaju teme o različitosti pokazali su znatno više etičke standarde nego većina ispitanih novinara koji pokrivaju opšte teme. Međutim, novinari u svih devet zemalja EU, bez obzira na specifičnu novinarsku kulturu, vode se temeljnim principima objektivnosti, tačnosti, pravičnosti i uravnoteženosti.

ŠTA ONI ZNAJU?

Urednici i novinari veoma dobro znaju da većina publike loše poznaje manjinske društvene grupe i da malo njih ima lične odnose sa osobama različitog etničkog porekla ili verske pripadnosti. Ovde leži dilema da li temema o etničkim i verskim grupama, imigraciji, izbeglicama i azilantima treba dati poseban status kao oblasti koju treba češće pokrivati i sa više opreza nego druge teme.

Studija je pokazala da novinarstvo i ljudska prava imaju nekoliko dodirnih tačaka. Na novinarstvo može da se gleda kao na ljudsko pravo – pravo da informišete i budete informisani – ali u slučaju govora mržnje, novinarstvo može da bude instrument kršenja ljudskih prava. Novinarstvo pruža sredstva za promociju ljudskih prava kada se izveštava o događajima kojima krše ljudska prava, zatim za analizu, tumačenje, i davanje prostora za komentarisanje diskriminacije i, opšte uzev, za unapređenje znanja publike i razumevanje ovih tema.

Svi novinari su izrazili jasno uverenje da novinarstvo igra snažnu i značajnu ulogu u tretiranju stereotipa i dezinformacija o etničkoj i verskoj pripadnosti ukoliko su izveštaji napravljeni profesionalno. Naglašena je potreba da se uravnoteže dva glavna zadatka u izveštavanju o pitanjima različitosti:

  • informisanje javnosti o aktuelnim pitanjima i događajima
  • tumačenje stvarnosti na način koji pruža platformu za konstruktivni javni dijalog o pitanjima od javnog značaja.

KAKO SE IZVEŠTAVA O OVIM TEMAMA

U analizama studija slučajeva u novinskim izveštajima, naglasak je bio na novinarskim sredstvima u prikupljanju, selekciji, organizaciji i prezentaciji priča o etnički i verski različitim društvima. Ovo je otkrilo kako novinarska praksa doprinosi medijskoj prezentaciji imigracije, azilanata, izbeglica, članova manjinskih etničkih grupa i članova različitih verskih grupa.

Većina priča koje se odnose na etničku pripadnost danas se predstavljaju u okviru pet širokih tema:

  • imigracija
  • siromaštvo i kriminal
  • diskriminacija
  • politika
  • etničke manjine

Većina priča o religiji bili su izveštaji o spornim pitanjima kao što su:

  • pitanje pokrivenosti žena
  • podučavanje islama u školama
  • integracija
  • bogomolje
  • abortus
  • islamofobija
  • verski ekstremizam
  • homoseksualnost
  • seksualni skandali u crkvi

Sve faze i proizvodnji vesti predstavljaju izazov u novinarskom radu, počev od pronalaženja teme i pristupa izvorima informacija do obezbeđivanja osnovnih informacija, pronalaženja gledišta, i prezentovanja priče.

Dobri primeri medijskog izveštavanja o etničkoj pripadnosti i veri zasnivaju se na novinarskoj praksi koja obuhvata:

  • temeljno izveštavanje
  • pružanje osnovnih informacija
  • objašnjavanje pravnog konteksta
  • uzimanje u obzir utiska koji će priča ostaviti
  • davanje glasa onima koji ga nemaju
  • pokazivanje poštovanja
  • podizanje svesti o različitosti
  • izbegavanje stereotipa
  • zauzimanje stava o diskriminaciji
  • predstavljanje šireg konteksta, a ne samog događaja
  • umanjivanje štete

PREPREKE DOBROM IZVEŠTAVANJU

U studiji je navedeno nekoliko prepreka dobrom izveštavanju o etnicitetu i religiji:

  • nedostatak znanja: jačanje stereotipa u medijima javlja se kao rezultat nedovoljnog poznavanja etniciteta i vere; mnogi novinari su pokazali volju da pohađaju kurseve koji bi im pomogli da razumeju ova pitanja i podržali njihov pristup ovim temama u svakodnevnom radu.

  • nedostatak interne obuke u medijskim kućama: većina ispitanika bi želeli da pohađaju neku vrstu obuke koja bi podržala bolji pristup ovim pitanjima.

  • loše finansijsko stanje u medijima: ovo je problem u svim zemljama gde je studija rađena, ali u novim državama članicama problem je akutan.

  • radno preopterećenje novinara: ekonomska kriza je uticala i na novinske kuće time što se povećao broj priča koje novinari moraju dnevno da pokriju (posebno u Italiji i Grčkoj).

  • nedostatak vremena za pripremu izveštaja: povezan je sa lošom finansijskom situacijom medijskih kuća i preopterećenjem novinara.

PREPORUKE

Intervjui i analiza studija slučajeva pokrenule su veliki broj ideja čiji je cilj podrška etičkom i vrednosno orjentisanom novinarstvu. Varijacije u novinarskim kulturama, otkrivene u odgovorima urednika i novinara na pitanja koja se odnose na novinarske norme i vrednosti, kao o svojstvenosti u upotrebi različitih novinarskih sredstava u izveštavanju o veri i etnicitetu, ne treba i ne smeju da spreče novinare u primenjivanju univerzalnih ideja dobrog, tačnog, pravičnog, uravnoteženog, odgovornog i pouzdanog novinarstva.

Šta mogu da urade novinari? U studiji je sastavljen spisak aktivnosti koje novinari mogu da preduzmu kako bi poboljšali izveštavanje o etnicitetu i religiji. Oni treba da nastoje:

  • da se upoznaju sa zakonima protiv diskriminacije
  • da koriste pristup koji je orjentisan ka dijalogu
  • da koriste širu mrežu stručnih izvora
  • da obezbede osnovne informacije
  • da postavljaju činjenice u kontekst
  • da istraže dokumentaciju dostupnu javnosti (arhive, biblioteke, mesne kancelarije itd.)
  • da intervjuišu poznavaoce teme
  • da prikazuju ljude kao ljudska bića, a ne kao predstavnike verskih ili etničkih grupa
  • da izbegavaju negativna etiketiranja
  • da razdvajaju činjenice od mišljenja, ali tretiraju mišljenja kao relevantna

 

Šta mogu da urade urednici? Urednici mogu da unaprede ukupni učinak medija time što će:

  • organizovati interne obuke za novinare
  • pozivati članove verskih i etničkih grupa da posete redakciju
  • podsticati starije i iskusnije novinare da podrže mlađe kolege u ovim stvarima
  • podržati najbolju novinarsku praksu
  • stvarati kulturu tolerancije u redakciji
  • sarađivati sa kadrovskom službom kako bi se diverzitet uzeo u obzir
  • razvijati interne uredničke smernice koje uključuju domaće i međunarodne etičke kodekse.

Šta urednici i novinari mogu da očekuju od organizacija civilnog društva? Organizacije civilnog društva koje ističu nediskriminatornu praksu mogu da podrže urednike i novinare tako što će:

  • redovno ažurirati aktivnosti na ovom polju
  • davati stručne savete i osnovne informacije o spornim stvarima
  • obezbeđivati podršku u pronalaženju izvora informacija
  • funkcionisati kao savetodavni panel o većini spornih pitanja
  • pružati ideje za priče koje se bave pitanjima verskih i etničkih grupa

Šta urednici i novinari mogu da očekuju od univerziteta? Univerziteti mogu, takođe, da igraju značajnu ulogu u boljem medijskom predstavljanju pitanja različitosti tako što će:

  • razvijati inkluzivne novinarske nastavne planove i programe koji bolje pripremaju studente za izazove u stvarnom svetu
  • organizovati više postdiplomskih obuka za novinare koji su na sredini karijere
  • uvesti kurseve o novinarskoj etici ukoliko to već nije urađeno

Šta mogu da urade novinarski sindikati i udruženja? U studiji je naglašena i uloga novinarskih sindikata tako što se navodi veći broj aktivnosti koje ovi mogu da preduzmu:

  • usvajanje i promovisanje novinarskog etičkog kodeksa
  • organizovanje obuke i radionica za novinare na teme tolerancije, religije, bezbednosne politike, prava manjina i izveštavanja o ugroženim grupama
  • osnivanje saveta jednakosti ili radne grupe u sindikatu, koja će se baviti ovim pitanjem
  • razvijanje smernica o izveštavanju o etničkoj pripadnosti, migraciji i religiji
  • razvijanje posebne povelje ili kodeksa ponašanja za izveštavanje o etničkoj pripadnosti, migraciji i religiji
  • pokretanje kampanje ili debate među novinarima, sindikatima, izdavačima i civilnim društvom
  • usvajanje i primena klauzule savesnosti u kolektivnim radnim ugovorima za novinare
  • razvijanje socijalnog dijaloga sa medijskim organizacijama/vlasnicima u odbranu etičkog i kvalitetnog novinarstva
  • ispitivanje mogućnosti ustanovljenja saveta za štampu ili provera rada postojećeg saveta
  • podržavanje javne raspravu o radu novinara i, na primer, medijskog izveštavanja o pitanjima koja se odnose na toleranciju, veru, bezbednosnu politiku, prava manjinskih i ugroženih grupa
  • osnivanje etičke komisije koja bi raspravljala o određenim slučajevima ili kritički ispitala etički kodeks.

U studiji je pokazano da dobro, odgovorno, pouzdano i etičko novinarstvo doprinosi promociji interkulturalnog dijaloga i borbi protiv diskriminacije u Evropi. Važno je prikazati kako kvalitetno novinarstvo može da obezbedi osnov za racionalnu debatu o interkulturalnim pitanjima u društvu.