Gašenje naloga po društvenim mrežama i gušenje slobodnih medija nova su faza digitalne cenzure i autoritarizma u Srbiji, smatraju profesori na Fakultetu političkih nauka Aleksandra Krstić i Filip Ejdus.
„U pitanju je digitalna cenzura koja vodi u mnogo goru stvar, a to je ako već imamo medijski mrak i nedostupnost određenih tradicionalnih medija i ne možemo da vidimo određene glasove – ovde je reč o jednom većem ućutkivanju naloga, i to ne samo onih koji su uticajni u toj sferi, nego i onih koji bi te naloge pratili i na osnovu toga što se na njima emitje donosili odluke“, navodi Krstić.
Da je ovo nova faza digitalnog autoritarizma smatra i Ejdus.
„Mi smo već živeli u društvu u kome smo imali jedan puzajući digitalni autoritarizam – od uvođenja kamera za nadzor do raznih hakerskih napada, prisluškivanja i targetiranog nadzora aktivista i kritičara režima… Ali sada imamo novi fenomen, a to je da se ove botovske mreže koriste da se sruše popularni profili medija„, kaže on.
Zanimljivo je da se ti napadi dešavaju vikendom kada je Meta uspavana i kada mehanizmi odgovora nisu responzivni, navodi Ejdus.
„Vidim to više kao pripremu i testiranje nekih mehanizama za neke druge periode kada možda budemo u jeku kampanje, zato što nije isto kad srušite te praćene profile danas i kada to uradite nekoliko dana pred izbore.. To je apsolutno testiranje jednog relativno novog oružja koje oni planiraju verovatno da upotrebe u predizbornoj kampanji“, smatra profesor.
Srbija je 2025. godine prvi put izgubila status potpuno slobodne države po internet slobodama i postala obeležena kao delimično slobodna, prema indeksu Fridom hausa „freedom of the net“, navodi Ejdus i kaže da u Srbiji nemamo potpuno autokratski, već hibridni režim.
„Tu nemamo sistematsku i strukturalnu represiju države, već imamo jednu delegiranu represiju preko onlajn botova i u oflajn svetu preko ćacija i paramilitarnih grupa. Botovske mreže ne možemo da atribuiramo uz dokaze da iza toga stoji režim, ali je njihovo poricanje da imaju veze s tim prilično neuverljivo“, navodi on.
Profesor kaže da za razliku od autoritarnih režima nemamo masovni nadzor nad građanima, nego targetiran nadzor koji pogađa aktiviste civilnog društva i novinare.
„Ovo su sve koraci koji nas polako na toj skali pomeraju u pravcu digitalnog autoritarizma i ako se taj trend ne završi u konačnici možemo da završimo tamo gde se nalaze Turska, Belorusija, Rusija, Kina…“, objašnjava Ejdus.
Krstić kaže da ovde nije reč samo o digitalnom autoritarizmu, već digitalnoj kolonizaciji.
„U Africi trenutno imate na delu 266 različitih projekata koje finansira Kina, za nadgledanje aktivista, ne samo za špijuniranje već i za neku vrstu političke kontrole nad onim što vi kao ljudi koji se bavite određenim profesijama radite“, navodi profesorka.
Ona kaže da ovde govorimo o tome da treba da se zapitamo da li ćemo imati osnovnu komunikaciju na Vajberu i Vocapu.
„Kad smo na protestu – nemamo mrežu. I ne možemo da komuniciramo ni sa onim ljudima sa kojima smo došli na protest, a kamoli da delim nešto na Tviteru ili Instagramu. Dakle, govorimo o oduzimanju osnovnog prava na komuniciranje. Ako to bude priča pred izbore ili uvod u nešto što je mnogo gore od gašenja, pa vraćanja ovih naloga, prosto jedna vrsta testiranja o tome šta bi moglo da nas čeka“, navodi ona.
Ejdus kaže da je naš najveći saveznik – geografija.
„Da nam je kojim slučajem sused Rusija, onda bi ovi procesi bili daleko odmakli u smislu autokratizacije. Bilo bi mnogo lakše uspostaviti sistem kakav postoji u Belorusiji ili sve više u Gruziji“, navodi profesor.
Granica između digitalne demokratije i digitalne autokratije je tanka i može za čas da se pređe, smatra Krsić.
„U digitalnoj demokratiji imate pitanje zakona ili recimo u EU svih ovih setova medijskih zakona i različitih digitalnih akata koji su usvojeni da zaštite građane i uređivačku nezavisnost medija. S druge strane, ti zakoni mogu da budu zloupotrebljeni u tom smislu što vi možete da kažete da ćete se boriti protiv dezinformacija i fejk njuza, a onda politička vlast u nekoj državi takvu vrstu odredbi zakona može da zloupotrebi da sprovede jaču kontorlu“, navodi profesorka.
Izvor:N1
