Nagrade

Nagrada za istraživačko novinarstvo “Dejan Anastasijević”

Povodom 3. maja, Dana slobode medija, i zbog izuzetnog značaja koje istraživačko novinarstvo ima za razvoj novinarstva, u borbi protiv korupcije, pritiska vlasti i drugih centara moći na pojedince ili organizacije kao i za demoktratski razvoj našeg društva, Nezavisno udruženje novinara Srbije, uz pomoć Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji od 2006. godine dodeljuje nagrade za izuzetnost u istraživačkom novinarstvu.

Ovim nagradama, NUNS i Ambasada SAD, žele da podrže i afirmišu novinare koji se na ozbiljan i profesionalan način bave temama koje su od izuzetne važnosti za javnost u Srbiji.

Nagrada se dodeljuje u tri kategorije: elektronski mediji (radio i televizija), štampani mediji i onlajn mediji.

Od 2020. godine nagrada nosi naziv po našem kolegi, vrsnom novinaru Dejanu Anastasijeviću. Anastasijević bio erudita, briljantan, duhovit i hrabar čovek koji je beskompromisno, izuzetnim novinarskim darom i upornošću, razotkrivao ratne zločine, političke bestijalnosti, kriminalne, vojne i paravojne klanove Dejanov talenat, znanje i novinarski rad bili su za poštovanje i divljenje. Pravi uvid u događaje na eks-jugoslovenskim prostorima nemoguć je bez Dejanovih tekstova i priloga. Ostaće upamćen po svom hrabrom i temeljnom izveštavanju sa ratnih terena i istraživanju ratnih zločina i kriminala.

Istrajnost u profesionalnom obavljanju novinarskog posla, Anastasijević je umalo platio životom kada je u aprilu 2007. godine pokušan atentat na njega. Na prozore njegove kuće postavljene su dve bombe od kojih je jedna eksplodirala. Taj zločin nikada nije istražen, te se slučaj i dalje nalazi u predistražnoj fazi. Anastasijević bio erudita, briljantan, duhovit i hrabar čovek koji je beskompromisno, izuzetnim novinarskim darom i upornošću, razotkrivao ratne zločine, političke bestijalnosti, kriminalne, vojne i paravojne klanove. Zbog toga ova nagrada ima još veći značaj i težinu.

Svetski dan slobode medija ustanovljen je 3. maja 1991. usvajanjem Deklaracije u Vindhoku, na konferenciji Ujedinjenih nacija o slobodi medija u Africi. Tom deklaracijom, cenzura je proglašena grubim kršenjem ljudskih prava, a vlade svih zemalja pozvane su da obezbede poštovanje ustavnih garancija za slobodu medija. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je na preporuku UNESKA, 20. decembra 1993. godine, usvojila deklaraciju proglasivši 3. maj za Dan slobode medija. Taj dan svojevrsni je podsetnik vladama širom sveta da poštuju slobodu informisanja, ali je i način za izražavanje solidarnosti sa svim novinarima i ostalim zaposlenima u medijima koji trpe represiju ili su stradali zbog profesije koju obavljaju.

U Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, koja je doneta decembra 1946. godine Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, u članu 16. navodi se da je sloboda informisanja fundamentalno ljudsko pravo. Sloboda štampe smatra se kamenom temeljcem ljudskih prava i garancija svih drugih sloboda.

Dobitnici nagrade za 2021.

Edit

Nagradu za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević“ u kategoriji elektronskih medija dobila je novinarka Jelena Zorić za emisiju „Optužnica – Jovanjica“, koja je emitovana na N1. Nagradu u kategoriji onlajn medija dobila je novinarka BIRN-a Natalija Jovanović za tekst „Korona: Broj umrlih i zaraženih višestruko veći od zvanično saopštenog“. Nagradu u kategoriji štampanih medija dobila je Sandra Petrušić za tekst „Na potezu je republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac: Falsifikovanje podataka bitnih po javno zdravlje“, objavljen u nedeljniku NIN.

Dobitnici nagrade za 2020.

Edit

Dobitnici Nagrade za istraživačko novinarstvo “Dejan Anastasijević” za ovu godinu su novinari Adam Santovac iz N1, Vuk Cvijić iz NIN-a i Aleksandar Đorđević i Jelena Veljković iz redakcije BIRN. U kategoriji elektronskih medija nagrađen je dokumentarac Adama Santovca u produkciji televizije N1 “Mega diplomac” o mahinacijama na beogradskom Univerzitetu Megatrand i načinu na koji je do diplome došao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović. U kategoriji onlajn medija nagrada je pripala serijalu tekstova Aleksandra Đorđevića i Jelene Veljković iz BIRN-a, pod nazivom “Otac ministra policije povlašćeni trgovac oružjem” o korupciji u samom državnom vrhu Srbije. U kategoriji štampanih medija nagrađen je tekst Vuka Cvijića “Afera Krušik“, objavljen u nedeljniku NIN o istoj temi trgovini oružjem fabrike “Krušik” u koju su upleteni visoki državni funkcioneri Srbije, rekao je Švarm i dodao da su plasirajući ovu priču novinari pokazali svoju snagu.

Dobitnici nagrade za 2019.

Edit

CIRCOM DOO, Zrenjanin, Vršac

50% popusta

Zvanični distributer vozila “opel” i “chervolet” nudi članovima NUNS-a popuste i druge pogodnosti. CIRCOM DOO Cetinjska 1 Zrenjanin, 063 56 06 07, 023 510 601 CIRCOM DOO Miloša Obilića bb Vršac, 063 56 06 07, 013 834 961 office@opelcircom.com, fjodor.ciric@opelcircom.com www.opelcircom.co.rs GENERAL MOTORS I BEOAUTO NUDE POSEBNE POPUSTE ČLANOVIMA NUNS-a, Beograd Ovde možete preuzeti tabelu popusta.

Dobitnici nagrade za 2018.

Edit

Za najbolji istraživački prilog u konkurenciji radio i TV stanica proglašen je prilog novinarke RTS-a Vere Aksentijević o problemima sa kojima se u zdravstvenim ustanovama suočavaju psihijatrijski bolesnici.

Prvu nagradu u konkurenciji štampe dobio je Aleksandar Đorđević, novinar BIRN-a, za istraživanje objavljeno u nedeljniku Vreme, posvećeno novčanim pozajmicama koje je izdavala beogradska Viša poslovna škola.

U konkurenciji onlajn medija, prvu nagradu dobilo je istraživanje grupe novinara mreže KRIK o poslovima gradonačelnika Beograda Siniše Malog sa nekretninama u Bugarskoj.

Dobitnici nagrade za 2017.

Edit

U kategoriji elektronski mediji dobitnik je Adam Santovac za emisiju „Jalovište neodgovornosti“ na Televiziji N1, u kategoriji štampani mediji laureat je Slobodan Georgiev za tekst „Otkrivena tajna ministarskog sefa“, objavljen u nedeljniku Vreme, dok je u kategoriji on-line mediji nagrađena serija tekstova o poplavama koji su zajedno radili Milica Stojanović i Perica Gunjić, a njihovi radovi objavljeni su na sajtu Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Dobitnici nagrade za 2016.

Edit

Nagrada u kategoriji elektronskih medija (radio i televizija) pripala je Vesni Radojević i Anđeli Milivojević iz TV Mreže i Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) za prilog o hiljadama prevarenih građana koji još uvek čekaju stanove u Filmskom gradu. Prilog je prikazan 30. jula 2013. godine na drugom kanalu RTS u okviru emisije TV Mreža.

U kategoriji štampanih medija su Aleksandar Đorđević i Slobodan Georgijev iz mreže BIRN Srbija za tekst „Marketinške zvezde na političkom polju“ koji je objavljen u nedeljniku „Vreme“ u martu 2014. godine.

Nagrada u oblasti onlajn medija dodeljena je Dragani Pećo, Dinu Jahiću i Jasni Fetahović iz CINS-a za tekst pod naslovom „Plaćena međunarodna priznanja za kićenje na domaćem terenu“ koji je objavljen na veb sajtu CINS-a i sarajevskog CIN-a u avgustu 2013.

Dobitnici nagrade za 2015.

Edit

U kategoriji štampanih medija nagradjena je novinarka Sandra Petrušić za serijal tekstova objavljenih u magazinu NIN o zloupotrebi u bolnicama u Srbiji “Dosije bolnice-pare za raspad”.

U kategriji onlajn medija nagrađeni su novinar Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Slobodan Georgijev i novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Jelena Vasić i Vladimir Kostić, za tekst “Do BusPlusa kroz rupe u sistemu”.

U kategoriji TV i radio priloga nagradu su dobili Dragan Stanković i Zorana Jovičić za prilog “Kako je potrošeno 19 miliona za Konstantina” emitovanom na RTV Bel ami.

Dobitnici nagrade za 2014.

Edit

U kategoriji elektronskih medija nagradu je dobio Miloš Teodorović za radio prilog o kućama pokreta „1389“ na severu Kosova.

U kategoriji štampanih medija priznanje je pripalo Nikoli Laziću za seriju tekstova o pranju para Darka Šarića u Vranju.

U kategoriji internet medija nagrađeni su Bojana Jovanović, Stevan Dojčinović i Mahir Šahinović za seriju tekstova o pranju para Darka Šarića u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Dobitnici nagrade za 2013.

Edit

U kategoriji za najbolji televizijski prilog dobila je ekipa „Insajdera“ B92 za serijal „Prevara veka“ u preduzeću Kolubara.

Nagradu u kategoriji on-lajn novinarstva dobio je novinar Zoran Janić za serijal „Kabinet doktora Koštunice“ koji je objavljen na Internet portalu e-novine.

Novinar „Vranjskih novina“ Zoran Radulović dobitnik je nagrade u kategoriji štampanih medija, za serijal tekstova „Sve laži i obmane Dragomira Tomića“.

Tim Centra za istraživačko novinarstvo dobitnik je nagrade u kategoriji mladih novinara za serijal tekstova „Projekat Mišković“.

Dobitnici nagrade za 2012.

Edit

Za televizijsko novinarstvo prvu nagradu dobio je samostalni istraživač i autor Želimir Gvardiol za televizijski dokumentarac „Izdajnik protiv zločinca“, emitovan na B92, 2009. godine.

Drugu nagradu u istoj kategoriji dobio je novinar Dejan Radulović sa TV Avala za televizijsku emisiju „Pobeda na planini“ emitovanu 2009, u okviru emisije Slike života na toj televiziji.

Za štampano novinarstvo u kategoriji starijih kandidata prva nagrada pripala je novinaru nedeljnika Vreme, Prvoslavu Karanoviću, za tekst „Ubijanje Boga lopatom“, u nedeljniku Vreme, maja 2009.

Druga nagrada pripala je novinaru Zoranu Raduloviću iz Vranjskih novina za tekst „Dosije Koštana: Ko je izuo vranjske obućare?“ objavljen jula 2009. u tim novinama.

Novinar Dejan Dimić iz Vranjskih novina takođe je dobio drugu nagradu za tekst „Miškove kase za Uroša“ objavljen septembra 2009. u tim novinama.

U kategoriji mlađih kandidata, prvu nagradu za štampano novinarstvo pripalo je Ani Manojlović, novinarki Radio Beograda 202 za tekst „Ni smrt se ne isplati“, objavljen u magazinu Status 2010.

Predrag Blagojević, novinar Internet-novina Južne vesti, za tekst „Manipulacije na niškom aerodromu“, koji je objavljen januara 2010. u Južnim vestima.

Dobitnici nagrada za 2011.

Edit

Prva nagrada za štampani tekst u kategoriji novinara starijih od 35 godina pripala je Dejanu Dimiću za tekst Dobro kontrolisani poslovi objavljen u martovskom izdanju Novina vranjskih.

Novinarke Bete Mirjana Pantić i Ivana Jovanović dobile su prvu nagradu u kategoriji mlađih novinara za tekstove Luda kuća lažnog iscelitelja DDD i Žrtvovanje žrtava, objavljene u Dosijeu NUNS-a.

Prvu nagradu u konkurenciji iskusnih novinara televizijskih priloga podelila su ostvarenja Tajna žute kuće Jelene Veljković, Radoslavke Despotović, Jasmine Pašić i Sandre Mandić i Vrela krv Miloša Teodorovića i Ivane Lalić Majdak. EmisijaTajna žute kuće u produkciji TV B92 objavljena je u okviru serijala Reakcija na toj televiziji i B92 info u periodu od novembra 2008. do marta 2009, a Vrela krv, napravljena u produkciji beogradskog Arhitela, emitovana je 7. novembra 2008. na kanalu B92 info.

Nagrada je pripala i ostvarenjima Vučko Manojlović – čekajući smrt i U ime naroda – znakovi pored puta. Prilog posvećen najpoznatijem osuđeniku na smrt u Srbiji napravili su Ana Vojvodić i Miljan Vitomirović u produkciji za Medija centar Zaječar, a emitovan je na TV Fox 25. februara 2009. Prilozi Ines Meštrović U ime naroda – znakovi pored puta emitovani su na TV Studio B, 26. decembra 2008.

Dobitnici nagrada za 2010.

Edit

Prva nagrada za pisano novinarstvo u kategoriji novinara starijih od 35 godina pripala je Zoranu Paviću za tekst „Olako shvaćena silina“ objavljen u magazinu „Status“, septembra 2007. godine.

Za oblast televizijskog istraživačkog novinarstva prvu nagradu je osvojio Boro Lazukić za film „Goli otok – stratište duha“ u kome je predstavio stradanje osuđenika iz Vojvodine i istovremeno pokrenuo pitanje njihove rehabilitacije.

U istoj kategoriji nagrađena je Olivera Miloš-Todorović za dokumentarni film „Drvo života“ koji, kroz svedočenja usvojiteljskih i hraniteljskih porodica, govori o odgovornosti celokupnog društva i pojedinaca za život i bolju zaštitu dece i njihovih prava.

Dve druge nagrade dodeljene su za televizijske priloge Ivani Lalić-Majdak za dokumentarni film „Eho“ i Veljku Đuroviću za serijal „Mostovi i barijere“.

U konkonkurenciji mlađih novinara pisanih medija žiri je jednoglasno odlučio da nagradi novinara Ratka Femića za seriju tekstova iz oblasti bezbednosti objavljenim u nedeljniku „Vreme“ i dnevnim listovima „Danas“ i „Alo“.

Dobitnici nagrada za 2009.

Edit

Dobitnici nagrada su: novinar Radija Slobodna Evropa Miloš Teodorović za prilog „Slučaj J. G. Paulik“, urednik lista Vreme Filip Švarm za dokumentarni serijal „Jedinica“ snimljen u koprodukciji „Vreme filma“ i TV B92, novinar „Vremena“ Branislav Grković za tekst „Sajber kriminal – zlostavljači iz anonimnosti“, novinarke Danasa Ivana Kljajić i Snežana Čongradin za izuzetan serijal tekstova o socijalno-sindikalnim temama, novinar Dnevnika Igor Mihaljević za tekst „Cimni se, izvuci se dečko, možeš ti to, nikad nije kasno“, novinar Radio Beograda Nenad Militarević za analitičku emisiju „Tečni eksploziv“ i novinarka TV Studio B Ines Meštrović za odličan istraživački rad o privatnoj klinici „Decedra“ i lekarskom nemaru.

Dobitnici nagrada za 2008.

Edit

U kategoriji novinara sa iskustvom prvu nagradu dobio je Vlado Mareš za prilog „Deportacija – nagrada za lojalnost“, objavljen na TV B92 u januaru 2006, a drugu Jasna Šarčević Janković za prilog „Zločin i tajna (Slučaj Bitići)“, emitovan takođe na TV B92 u februaru 2006. godine.

U kategoriji mlađih novinara do 35 godina dodeljeno je šest nagrada u tri podkategorije: televizija, radio i štampa. Za izuzetan uspeh ostvaren u istraživačkom radio novinarstvu prvu nagradu dobio je Bane Grković za prilog „Dokument“ objavljen na talasima radio Beograda 202 juna 2005. godine, dok je drugu nagradu žiri dodelio Ivani Rethas za prilog „Zastava bez vetra“ objavljen na talasima Prvog programa Radio Kragujevca u maju 2005. U kategoriji televizijskog novinarstva za mlađe novinare prvu nagradu dobila je Jasmina Seferović za prilog „Sa robije na robiju“ emitovan u okviru serijala „B92 istražuje“, dok je druga nagrada pripala Nemanji Stjepanoviću za serijal „Suočavanje sa prošlošću“ emitovan u okviru programa VIN produkcije. U kategoriji štampanih medija za novinare do 35 godina žiri je prvu nagradu dodelio Đorđu Padejskom za serijal tekstova o lovu na zaštićene vrste ptica u Vojvodini objavljen u listu „Zrenjanin“ od septembra do oktobra 2005, a drugu Tamari Skrozi za serijal tekstova: „Poslovanje, utaje, prijave i pokrivanja“ objavljen u listu Vreme.

Dobitnici nagrada za 2007.

Edit

Zoran Janić, autor knjige “Tišina u Aberdarevoj”

Dobitnici nagrada za 2006.

Edit

SINGI INŽENJERING, Beograd

30% popusta

SINGI Inženjering daje popust od 30% za sve zaštitne pakete i antivirusne programe renomirane firme Kaspersky, a njihove prostorije se nalaze u Molerovoj ulici 74 u Beogradu. SINGI Inženjering je zainteresovan da organizuje seminar o bezbednom korišćenju interneta za članove NUNS-a. Njihovi telefoni su 011/244 90 54 i 011/450 810.

Edit

Bojan Tončić – “Danas”

NOVINARSKA NAGRADA ZA ETIKU I HRABROST “DUŠAN BOGAVAC“

Najveća novinarska nagradu u Srbiji, za etiku i hrabrost, nosi ime po Dušanu Bogavcu.

Bogavac (1931 – 1990) je bio istinoljubiv i hrabar novinar u Srbiji koji se mudro i analitički demokratski bavio problemom demokratizacije društva, traumatizovanog poluvekovnim političkim monopolom komunističke partije.

Dušan Bogavac (1931–1990), urednik “Komunista”, privukao je veću pažnju javnosti jednim kraćim tekstom o jednom dogadjaju, koji je, inače, bivao prećutkivan u »široj javnosti«. Bogavac je u NIN-u objavio informaciju o hapšenju grupe studenata, koji su na jednom javnom skupu u centru Beograda izražavali podršku poljskoj »Solidarnosti«, pa su zbog toga bili, uz batinanje (»tukući ih preko trga, ulice i trotoara«), uhapšeni (kao sabirno mesto poslužila je obližnja knjižara »Komunista«). Informacija je propraćena i kritičkim komentarom.

Zbog svega toga, Dušan Bogavac je postao meta napada partijskih šefova. Kako je rasla represija prema njemu, tako se širila i solidarnost s njim. Sledila je i »čistka« neposlušnih novinara, najpre iz Saveza komunista, a potom sa uredničkih mesta, ali i iz radnog odnosa. Bogavac je dobio otkaz, ali i izgubio realnu mogućnost za javno delovanje, pa i za elementarnu egzistenciju. Animirao je veliki broj uglednih intelektualaca iz čitave Jugoslavije, sa koleginicama i kolegama je osnovao “Fond solidarnosti”, namenjen onim novinarima koji zbog su upravo zbog svoje hrabrosti ostali bez posla i sredstava za život. Javno je upozoravao na ratni scenario, predlagao je građanski, miran rasplet krize, kroz dijalog i pregovore. Ni medijska hajka, ni otkaz sa posla, ni ugrožena egzistencija nisu ga sprečili da hrabro postavlja tabu pitanja.

Nastavio je svoju kritičku delatnost u sve težim okolnostima izdajući knjige, jer izdavači nisu bili skloni da ih sami izdaju. U jednoj od takvih knjiga sabrani su mnogi njegovi članci i intervjui iz kojih »isijava« mahom nezadovoljstvo radnika i rastuće kritičko mišljenje. Tu su i poredjenja s iskustvom drugih zemalja, pre svega Poljske, naročito pokreta »Solidarnost«. U njoj se nalaze i dokumenti o gušenju slobode mišljenja, kao i o otporima represiji.

Završnicu projekta »Šta da se radi?« čine pokušaji da se nadje izlaz iz – »beznađa«. Bogavac je pridobio za dijalog disidente različitih škola mišljenja i različitih iskustava i orijentacija: Milovana Đilasa, Slobodana Inića, Mihaila Markovića, Svetozara Stojanovića, Ljubomira Tadića i Kostu Čavoškog. S njima je organizovao dijalog, juna i jula 1988. godine (sa Đilasom i u septembru iste godine) čije je rezultate objavio dve godine kasnije.

U jesen 1990. godine prerano je preminuo u 59. godini života. U znak sećanja na Dušana Bogavca i podrške hrabrom i etičkom novinarstvu u Srbiji, od 1991. godine dodeljuje se novinarska nagrada. Po nastanku NUNS-a, Fond „Dušan Bogavac“ zajedno sa NUNS-om dodeljuje ovu nagradu, kao najveću novinarsku nagradu u Srbiji.