Nagrade

Nagrada za istraživačko novinarstvo “Dejan Anastasijević”

Povodom 3. maja, Dana slobode medija, i zbog izuzetnog značaja koje istraživačko novinarstvo ima za razvoj novinarstva, u borbi protiv korupcije, pritiska vlasti i drugih centara moći na pojedince ili

organizacije kao i za demoktratski razvoj našeg društva, Nezavisno udruženje novinara Srbije, uz pomoć Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji od 2006. godine dodeljuje nagrade za

izuzetnost u istraživačkom novinarstvu.

 

Ovim nagradama, NUNS i Ambasada SAD, žele da podrže i afirmišu novinare koji se na ozbiljan i profesionalan način bave temama koje su od izuzetne važnosti za javnost u Srbiji.

 

Nagrada se dodeljuje u tri kategorije: elektronski mediji (radio i televizija), štampani mediji i onlajn mediji.

 

Od 2020. godine nagrada nosi naziv po našem kolegi, vrsnom novinaru Dejanu Anastasijeviću. Anastasijević bio erudita, briljantan, duhovit i hrabar čovek koji je beskompromisno, izuzetnim novinarskim darom i upornošću, razotkrivao ratne zločine, političke bestijalnosti, kriminalne, vojne i paravojne klanove

 

Dejanov talenat, znanje i novinarski rad bili su za poštovanje i divljenje. Pravi uvid u događaje na eks-jugoslovenskim prostorima nemoguć je bez Dejanovih tekstova i priloga. Ostaće upamćen po svom hrabrom i temeljnom izveštavanju sa ratnih terena i istraživanju ratnih zločina i kriminala.

 

Istrajnost u profesionalnom obavljanju novinarskog posla, Anastasijević je umalo platio životom kada je u aprilu 2007. godine pokušan atentat na njega. Na prozore njegove kuće postavljene su dve bombe od kojih je jedna eksplodirala. Taj zločin nikada nije istražen, te se slučaj i dalje nalazi u

predistražnoj fazi. Anastasijević bio erudita, briljantan, duhovit i hrabar čovek koji je beskompromisno, izuzetnim novinarskim darom i upornošću, razotkrivao ratne zločine, političke bestijalnosti, kriminalne, vojne i paravojne klanove. Zbog toga ova nagrada ima još veći značaj i težinu.

 

Svetski dan slobode medija ustanovljen je 3. maja 1991. usvajanjem Deklaracije u Vindhoku, na konferenciji Ujedinjenih nacija o slobodi medija u Africi. Tom deklaracijom, cenzura je proglašena grubim kršenjem ljudskih prava, a vlade svih zemalja pozvane su da obezbede poštovanje ustavnih garancija za slobodu medija. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je na preporuku UNESKA,

  1. decembra 1993. godine, usvojila deklaraciju proglasivši 3. maj za Dan slobode medija. Taj dan svojevrsni je podsetnik vladama širom sveta da poštuju slobodu informisanja, ali je i način za izražavanje solidarnosti sa svim novinarima i ostalim zaposlenima u medijima koji trpe represiju ili su stradali zbog profesije koju obavljaju.

U Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, koja je doneta decembra 1946. godine Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija,  u članu 16. navodi se da je sloboda informisanja

fundamentalno ljudsko pravo.  Sloboda štampe smatra se kamenom temeljcem ljudskih prava i garancija svih drugih sloboda.ja će se organizovati

Edit

Elektronski mediji:

Adam Santovac – “Mega diplomac” u produkciji  TV N1

Štampani mediji:

Vuk Cvijić – serijal tekstova  “Afera Krušik ” objavljeni u nedeljniku NIN

Online mediji:

Jelena Veljković i Aleksadndar Đorđević –  serijal tekstova “Otac ministra policije – povlašćeni trgovac oružjem”    objavljenih na portalu BIRN-a

Dobitnici nagrade za 2019. 

Elektronski mediji:

Tamara Tankosić – prilog: “Dečje bolesti zakazivanja pregleda”, emitovan u Jutarnjem programu  Radio-televizije Srbije u decembru 2018. godine

Štampani mediji:

Velimir Perović – tekst “Masakr mladića u ‘Pandi’ država gura u zaborav”, objavljen u dnevnom listu Danas u oktobru  2018. godine

Online mediji:

Jelena Veljković – serijal tekstova o nelegalnoj gradnji objekta na planini Golija, objavljen u decembru 2018. i februaru 2019. godine na portalu BIRN-a javno.rs; (1) (2) (3) (4) (5)

Edit

Elektronski mediji:

Milan Nešić – serijal: Fantomski graditelji u “Činovničkoj koloniji”, emitovan na radiju Slobodna Evropa u septembru i oktobru 2017. godine (link 1link 2);

Štampani mediji:

Saša Stojković – serijal tekstova pisanih za novine “Vranjske” u vreme gašenja tog nedeljnika, objavljenih od jula do septembra 2017. godine;

Online mediji:

Bojana Pavlović – serijal od tri istraživačke priče o ministru odbrane Aleksandru Vulinu i o slučaju “tetka iz Kanade”, objavljen u septebru i oktobru 2017. godine i januaru 2018. godine. (link 1link 2link 3).

 

Edit

Elektronski mediji:

Maja Nikolić – prilog “Naprednjački „botovi“ iz rumunske „kuhinje“, emitovan na TV N1 u januaru 2017. godine.

Štampani mediji:

Jelena Veljković  – tekst “Tajna Vučićeve kafane“, objavljen u nedeljniku Vreme u septembru 2016. godine.

Online mediji – nagradu dele:

Lorens Marzouk (BIRN), Ivan Angelovski (BIRN), Miranda Patrucić(OCCRP), Atanas Čobanov (BIVOL), Dušica Tomović (BIRN), Jelena Ćosić (BIRN), Jelena Svirčić, Lindita Cela (BIRN) i Pavla Holcova (Češki centar za istraživačko novinarstvo) – tekst “Krvavi poslovi: Put oružja vredan 1.2 milijarde evra“, objavljen na sajtu Balkanske istraživačke mreže BIRN, Mreže za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije OCCRP i Gardijanu u julu 2016. godine.

Anđela Milivojević – tekst “Jorgovanka Tabaković plagirala značajan deo doktorata“, objavljen na sajtu Centra za istraživačko novinarstvo Srbije u decembru 2016. godine.

Edit

Za najbolji istraživački prilog u konkurenciji radio i TV stanica proglašen je prilog novinarke RTS-a Vere Aksentijević o problemima sa kojima se u zdravstvenim ustanovama suočavaju psihijatrijski bolesnici.

Prvu nagradu u konkurenciji štampe dobio je Aleksandar Đorđević, novinar BIRN-a, za istraživanje objavljeno u nedeljniku Vreme, posvećeno novčanim pozajmicama koje je izdavala beogradska Viša poslovna škola.

U konkurenciji onlajn medija, prvu nagradu dobilo je istraživanje grupe novinara mreže KRIK o poslovima gradonačelnika Beograda Siniše Malog sa nekretninama u Bugarskoj.

Edit

U kategoriji elektronski mediji dobitnik je Adam Santovac za emisiju “Jalovište neodgovornosti” na Televiziji N1, u kategoriji štampani mediji laureat je Slobodan Georgiev za tekst “Otkrivena tajna ministarskog sefa”, objavljen u nedeljniku Vreme, dok je u kategoriji on-line mediji nagrađena serija tekstova o poplavama koji su zajedno radili Milica Stojanović i Perica Gunjić, a njihovi radovi objavljeni su na sajtu Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). 

Edit

Nagrada u kategoriji elektronskih medija (radio i televizija) pripala je Vesni Radojević i Anđeli Milivojević iz TV Mreže i Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) za prilog o hiljadama prevarenih građana koji još uvek čekaju stanove u Filmskom gradu. Prilog je prikazan 30. jula 2013. godine na drugom kanalu RTS u okviru emisije TV Mreža.


U kategoriji štampanih medija su Aleksandar Đorđević i Slobodan Georgijev iz mreže BIRN Srbija za tekst “Marketinške zvezde na političkom polju” koji je objavljen u nedeljniku “Vreme” u martu 2014. godine.

Nagrada u oblasti onlajn medija dodeljena je Dragani Pećo, Dinu Jahiću i Jasni Fetahović iz CINS-a za tekst pod naslovom “Plaćena međunarodna priznanja za kićenje na domaćem terenu” koji je objavljen na veb sajtu CINS-a i sarajevskog CIN-a u avgustu 2013.

Edit

U kategoriji štampanih medija nagradjena  je novinarka Sandra Petrušić  za serijal tekstova objavljenih u magazinu NIN o zloupotrebi u bolnicama u Srbiji “Dosije bolnice-pare za raspad”.

U kategriji onlajn medija nagrađeni su novinar Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Slobodan Georgijev  i novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Jelena Vasić i Vladimir Kostić, za tekst “Do BusPlusa kroz rupe u sistemu”.

U kategoriji TV i radio priloga nagradu su dobili  Dragan Stanković i Zorana Jovičić za prilog “Kako je potrošeno 19 miliona za Konstantina” emitovanom na RTV Bel ami. 

Edit

U kategoriji elektronskih medija nagradu je dobio Miloš Teodorović za radio prilog o kućama pokreta „1389“ na severu Kosova.

U kategoriji štampanih medija priznanje je pripalo Nikoli Laziću za seriju tekstova o pranju para Darka Šarića u Vranju.

U kategoriji internet medija nagrađeni su Bojana Jovanović, Stevan Dojčinović i Mahir Šahinović za seriju tekstova o pranju para Darka Šarića u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

Edit

U kategoriji za najbolji televizijski prilog dobila je ekipa “Insajdera” B92 za serijal “Prevara veka” u preduzeću Kolubara.

Nagradu u kategoriji on-lajn novinarstva dobio je novinar Zoran Janić za serijal “Kabinet doktora Koštunice” koji je objavljen na Internet portalu e-novine.

Novinar “Vranjskih novina” Zoran Radulović dobitnik je nagrade u kategoriji štampanih medija, za serijal tekstova “Sve laži i obmane Dragomira Tomića”.

Tim Centra za istraživačko novinarstvo dobitnik je nagrade u kategoriji mladih novinara za serijal tekstova “Projekat Mišković”.

Edit

Za televizijsko novinarstvo prvu nagradu dobio je samostalni istraživač i autor Želimir Gvardiol za televizijski dokumentarac “Izdajnik protiv zločinca”, emitovan na B92, 2009. godine.

Drugu nagradu u istoj kategoriji dobio je novinar Dejan Radulović sa TV Avala za televizijsku emisiju “Pobeda na planini” emitovanu 2009, u okviru emisije Slike života na toj televiziji.

Za štampano novinarstvo u kategoriji starijih kandidata prva nagrada pripala je novinaru nedeljnika Vreme, Prvoslavu Karanoviću, za tekst “Ubijanje Boga lopatom”, u nedeljniku Vreme, maja 2009.

Druga nagrada pripala je novinaru Zoranu Raduloviću iz Vranjskih novina za tekst “Dosije Koštana: Ko je izuo vranjske obućare?” objavljen jula 2009. u tim novinama.

Novinar Dejan Dimić iz Vranjskih novina takođe je dobio drugu nagradu za tekst “Miškove kase za Uroša” objavljen septembra 2009. u tim novinama.

U kategoriji mlađih kandidata, prvu nagradu za štampano novinarstvo pripalo je Ani Manojlović, novinarki Radio Beograda 202 za tekst “Ni smrt se ne isplati”, objavljen u magazinu Status 2010.

Predrag Blagojević, novinar Internet-novina Južne vesti, za tekst “Manipulacije na niškom aerodromu”, koji je objavljen januara 2010. u Južnim vestima.

Edit

Prva nagrada za štampani tekst u kategoriji novinara starijih od 35 godina pripala je Dejanu Dimiću za tekst Dobro kontrolisani poslovi objavljen u martovskom izdanju Novina vranjskih. 

Novinarke Bete Mirjana Pantić i Ivana Jovanović dobile su prvu nagradu u kategoriji mlađih novinara za tekstove Luda kuća lažnog iscelitelja DDD i Žrtvovanje žrtava, objavljene u Dosijeu NUNS-a.

Prvu nagradu u konkurenciji iskusnih novinara televizijskih priloga podelila su ostvarenja Tajna žute kuće Jelene Veljković, Radoslavke Despotović, Jasmine Pašić i Sandre Mandić i Vrela krv Miloša Teodorovića i Ivane Lalić Majdak. EmisijaTajna žute kuće u produkciji TV B92 objavljena je u okviru serijala Reakcija na toj televiziji i B92 info u periodu od novembra 2008. do marta 2009, a Vrela krv, napravljena u produkciji beogradskog Arhitela, emitovana je 7. novembra 2008. na kanalu B92 info.

Nagrada je pripala i ostvarenjima Vučko Manojlović – čekajući smrt i U ime naroda – znakovi pored puta. Prilog posvećen najpoznatijem osuđeniku na smrt u Srbiji napravili su Ana Vojvodić i Miljan Vitomirović u produkciji za Medija centar Zaječar, a emitovan je na TV Fox 25. februara 2009. Prilozi Ines Meštrović U ime naroda – znakovi pored puta emitovani su na TV Studio B, 26. decembra 2008.

Edit

Prva nagrada za pisano novinarstvo u kategoriji novinara starijih od 35 godina pripala je Zoranu Paviću za tekst “Olako shvaćena silina” objavljen u magazinu “Status”, septembra 2007. godine.

Za oblast televizijskog istraživačkog novinarstva prvu nagradu je osvojio Boro Lazukić za film “Goli otok – stratište duha” u kome je predstavio stradanje osuđenika iz Vojvodine i istovremeno pokrenuo pitanje njihove rehabilitacije.

U istoj kategoriji nagrađena je Olivera Miloš-Todorović za dokumentarni film “Drvo života” koji, kroz svedočenja usvojiteljskih i hraniteljskih porodica, govori o odgovornosti celokupnog društva i pojedinaca za život i bolju zaštitu dece i njihovih prava.

Dve druge nagrade dodeljene su za televizijske priloge Ivani Lalić-Majdak za dokumentarni film “Eho” i Veljku Đuroviću za serijal “Mostovi i barijere”.

U konkonkurenciji mlađih novinara pisanih medija žiri je jednoglasno odlučio da nagradi novinara Ratka Femića za seriju tekstova iz oblasti bezbednosti objavljenim u nedeljniku “Vreme” i dnevnim listovima “Danas” i “Alo”.

Edit

Dobitnici nagrada su: novinar Radija Slobodna Evropa Miloš Teodorović za prilog „Slučaj J. G. Paulik“, urednik lista Vreme Filip Švarm za dokumentarni serijal „Jedinica“ snimljen u koprodukciji „Vreme filma“ i TV B92, novinar „Vremena“ Branislav Grković za tekst „Sajber kriminal – zlostavljači iz anonimnosti“, novinarke Danasa Ivana Kljajić i Snežana Čongradin za izuzetan serijal tekstova o socijalno-sindikalnim temama, novinar Dnevnika Igor Mihaljević za tekst „Cimni se, izvuci se dečko, možeš ti to, nikad nije kasno“, novinar Radio Beograda Nenad Militarević za analitičku emisiju „Tečni eksploziv“ i novinarka TV Studio B Ines Meštrović za odličan istraživački rad o privatnoj klinici „Decedra“ i lekarskom nemaru.

Edit

U kategoriji novinara sa iskustvom prvu nagradu dobio je Vlado Mareš za prilog „Deportacija – nagrada za lojalnost“, objavljen na TV B92 u januaru 2006, a drugu  Jasna Šarčević Janković za prilog „Zločin i tajna (Slučaj Bitići)“, emitovan takođe na TV B92 u februaru 2006. godine.

U kategoriji mlađih novinara do 35 godina dodeljeno je šest nagrada u tri podkategorije: televizija, radio i štampa. Za izuzetan uspeh ostvaren  u istraživačkom radio novinarstvu prvu nagradu dobio je Bane Grković za prilog „Dokument“ objavljen na talasima radio Beograda 202 juna 2005. godine, dok je drugu nagradu žiri dodelio Ivani Rethas za prilog „Zastava bez vetra“ objavljen na talasima Prvog programa Radio Kragujevca u maju 2005. U kategoriji televizijskog novinarstva za mlađe novinare prvu nagradu dobila je Jasmina Seferović za prilog „Sa robije na robiju“ emitovan u okviru serijala „B92 istražuje“, dok je druga nagrada pripala Nemanji Stjepanoviću za serijal „Suočavanje sa prošlošću“ emitovan u okviru programa VIN produkcije. U kategoriji štampanih medija za novinare do 35 godina žiri je prvu nagradu dodelio Đorđu Padejskom za serijal tekstova o lovu na zaštićene vrste ptica u Vojvodini objavljen u listu „Zrenjanin“ od septembra do oktobra 2005, a drugu Tamari Skrozi za serijal tekstova: „Poslovanje, utaje, prijave i pokrivanja“ objavljen u listu Vreme.

NOVINARSKA NAGRADA ZA ETIKU I HRABROST “DUŠAN BOGAVAC“

Najveća novinarska nagradu u Srbiji, za etiku i hrabrost, nosi ime po Dušanu Bogavcu.

Bogavac (1931 – 1990) je bio istinoljubiv i hrabar novinar u Srbiji koji se mudro i analitički demokratski bavio problemom demokratizacije društva, traumatizovanog poluvekovnim političkim monopolom komunističke partije.

Dušan Bogavac (1931–1990), urednik “Komunista”, privukao je veću pažnju javnosti jednim kraćim tekstom o jednom dogadjaju, koji je, inače, bivao prećutkivan u »široj javnosti«. Bogavac je u NIN-u objavio informaciju o hapšenju grupe studenata, koji su na jednom javnom skupu u centru Beograda izražavali podršku poljskoj »Solidarnosti«, pa su zbog toga bili, uz batinanje (»tukući ih preko trga, ulice i trotoara«), uhapšeni (kao sabirno mesto poslužila je obližnja knjižara »Komunista«). Informacija je propraćena i kritičkim komentarom.

Zbog svega toga, Dušan Bogavac je postao meta napada partijskih šefova. Kako je rasla represija prema njemu, tako se širila i solidarnost s njim. Sledila je i »čistka« neposlušnih novinara, najpre iz Saveza komunista, a potom sa uredničkih mesta, ali i iz radnog odnosa. Bogavac je dobio otkaz, ali i izgubio realnu mogućnost za javno delovanje, pa i za elementarnu egzistenciju. Animirao je veliki broj uglednih intelektualaca iz čitave Jugoslavije, sa koleginicama i kolegama je osnovao “Fond solidarnosti”, namenjen onim novinarima koji zbog su upravo zbog svoje hrabrosti ostali bez posla i sredstava za život. Javno je upozoravao na ratni scenario, predlagao je građanski, miran rasplet krize, kroz dijalog i pregovore.  Ni medijska hajka, ni otkaz sa posla, ni ugrožena egzistencija nisu ga sprečili da hrabro postavlja tabu pitanja.

Nastavio je svoju kritičku delatnost u sve težim okolnostima izdajući knjige, jer izdavači nisu bili skloni da ih sami izdaju. U jednoj od takvih knjiga sabrani su mnogi njegovi članci i intervjui iz kojih »isijava« mahom nezadovoljstvo radnika i rastuće kritičko mišljenje. Tu su i poredjenja s iskustvom drugih zemalja, pre svega Poljske, naročito pokreta »Solidarnost«. U njoj se nalaze i dokumenti o gušenju slobode mišljenja, kao i o otporima represiji.

Završnicu projekta »Šta da se radi?« čine pokušaji da se nadje izlaz iz – »beznađa«. Bogavac je pridobio za dijalog disidente različitih škola mišljenja i različitih iskustava i orijentacija: Milovana Đilasa, Slobodana Inića, Mihaila Markovića, Svetozara Stojanovića, Ljubomira Tadića i Kostu Čavoškog. S njima je organizovao dijalog, juna i jula 1988. godine (sa Đilasom i u septembru iste godine) čije je rezultate objavio dve godine kasnije.
U jesen 1990. godine prerano je preminuo u 59. godini života. U znak sećanja na Dušana Bogavca i podrške hrabrom i etičkom novinarstvu u Srbiji, od 1991. godine dodeljuje se novinarska nagrada. Po nastanku NUNS-a,  Fond „Dušan Bogavac“ zajedno sa NUNS-om dodeljuje ovu nagradu, kao najveću novinarsku nagradu u Srbiji.

DOBITNICI NAGRADE “DUŠAN BOGAVAC”:

Edit

redakcija lista Danas i novinarka i snimatelj TV N1 Jelena Zorić i Aleksandar Cvrkotić

Edit

Info Portal “KoSSev” (https://kossev.info)

Edit

Centar za istraživačko novinarstvo (CINS)  i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK)

Edit

Sanja Kljajić

Edit

Dušan Petričić

Edit

Danica Vučenić

Edit

Predrag Blagojević

Edit

Marko Somborac

Edit

Dinko Gruhonjić i Ljubomir Živkov

Edit

Teofil Pančić

Edit

Pavel Domonji

Edit

Mirko Djordjević

Edit

Redakcija kulturnog dodatka “BETON” u dnevnom listu “Danas”  i Redakcija magazina “EKONOMIST”

Edit

Zoran Janić, autor knjige “Tišina u Aberdarevoj”

Edit

Brankica Stanković – RTV B-92

Edit

Bojan Tončić – “Danas”

Edit

Vukašin Obradović- “Vranjske novine”

Edit

Dejan Anastasijević – “Vreme”

Edit

Željko Bodrožić – “Kikindske novine“

Edit

Miodrag Stanisavljević – “Republika”

Edit

Nagrada nije dodeljena zbog vrhunca represije Miloševićevog režima.

Edit

Miroslav Radulović – “Borske novine”

Edit

Redakcija “Monitora”, Crna Gora

Edit

Nebojša Popov – “Republika”

Edit

Svetlana Lukić

Edit

Nagrada nije dodeljena, jer je žiri smatrao da je te godine niko nije zaslužio.

Edit

Predrag Koraksić CORAX

Edit

Radio B-92 (Bojana Lekić, Veran Matić)

Edit

Stojan Cerović