Nagrada za istraživačko novinarstvo “Dejan Anastasijević”
Prvu nagradu žirija osvojio je BIRN, drugu KRIK, a treću CINS, koji je osvojio i nagradu publike.
Najbolji istraživački rad, prema oceni stručnog žirija bio je tekst BIRN-a „Lažirane isplate, fiktivna predavanja: Kako su milioni evra za ugrožene završili u tuđim džepovima”, autora Gordane Andrić, Aleksandra Đorđević.
Na drugom mestu našao se rad novinara KRIK-a Bojane Jovanović, Milice Vojinović i Stevana Dojčinovića “Žandarm Vučković naređivao kriminalcima, uništio telefone Saleta Mutavog nakon njegovog ubistva”.
Treća nagrada pripala je novinarima CINS-a Ivani Milosavljević, Teodori Ćurčić i Vladimiru Kostiću za tekst pod nazivom “CINS u kol centru SNS-a: Agencija za hostese, kupovina glasova i milioni u kešu”. Za isti rad CINS je dobio i nagradu publike.
Žiri je dodelio i posebne plakete novinarkama Dragani Prici Kovačević, Teodori Ćurčić i Gordani Andrić za rad “ Porodično nasilje nad decom: Nevidljive žrtve” koji je objavio BIRN i autorima CINS-ovog Podkast serijala “Tragovi”, sezona “Zao čas” Jovani Tomić i Stefanu Markoviću.
Jeleni Zorić sa Televizije N1 dobitnik je nagrade “Dejan Anastasijević” u konkurenciji elektronskih medija za emisiju „Optužnica-Jovanjica“.
U kategoriji onlajn medija nagradu je osvojila novinarka BIRN-a Natalija Jovanović za tekst „Korona: Broj umrlih i zaraženih višestruko veći od zvanično saopštenog“.
Tekst Sandre Petrušić „Na potezu je republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac: Falsifikovanje podataka bitnih po javno zdravlje“ objavljen u nedeljniku NIN, odneo je pobedu u kategoriji štampanih medija.
Dobitnik nagrade “Dejan Anastasijević” u kategoriji elektronskih medija je novinar N1 Adam Santovac za dokumentarac „Mega diplomac“ o mahinacijama na beogradskom Univerzitetu Megatrand i načinu na koji je do diplome došao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
U kategoriji „Onlajn mediji“ nagrada je pripala serijalu tekstova Aleksandra Đorđevića i Jelene Veljković iz BIRN-a, pod nazivom „Otac ministra policije – povlašćeni trgovac oružjem“ o korupciji u samom državnom vrhu Srbije.
U kategoriji štampanih medija nagrađen je tekst Vuka Cvijića „Afera Krušik“, objavljen u nedeljniku NIN o istoj temi – trgovini oružjem fabrike „Krušik“ u koju su upleteni visoki državni funkcioneri Srbije.
Za najbolji istraživački prilog u konkurenciji radio i TV stanica proglašen je prilog novinarke RTS-a Vere Aksentijević o problemima sa kojima se u zdravstvenim ustanovama suočavaju psihijatrijski bolesnici.
Prvu nagradu u konkurenciji štampe dobio je Aleksandar Đorđević, novinar BIRN-a, za istraživanje objavljeno u nedeljniku Vreme, posvećeno novčanim pozajmicama koje je izdavala beogradska Viša poslovna škola.
U konkurenciji onlajn medija, prvu nagradu dobilo je istraživanje grupe novinara mreže KRIK o poslovima gradonačelnika Beograda Siniše Malog sa nekretninama u Bugarskoj.
Novinar Radija Slobodna Evropa Milan Nešić dobitnik je godišnje nagrade za istraživačko novinarstvo u kategoriji elektronskih medija, za istraživački serijal “Fantomski graditelji u činovničkoj koloniji” koji u više nastavaka govori o bespravnoj gradnji šestospratnog objekta u beogradskoj opštini Voždovac.
Novinarka KRIK-a Bojana Pavlović osvojila je ovogodišnju nagradu za istraživačko novinarstvo u oblasti portala za serijal istraživačkih priča o stanu ministra odbrane Aleksandra Vulina i slučaju „tetka iz Kanade“
U kategoriji štampanih medija nagradu je dobio Saša Stojković iz “Vranjskih” za tekstove o sufinansiranju lokalnih medija
Beauty Point International Olimas Salon za profesionalnu masažu, ul Strahinjića bana 64/3, Beograd, članovima NUNS-a odobrava popust od 10 % na regularnu cenu Relax masaže u pojedinačnom trajanju od 60 minuta. Salon takođe članovima NUNS-a garantuje popust od 20 % na BEAUTY POINT PAKET protiv stresa celog tela i bolova u ledjima (paket čini 10 masaža od po 60 minuta+ 15 minuta gratis), koji može da koristi jedna ili više osoba, u dužem periodu. Salon se obavezuje i da članovima NUNS-a odobri popust od 25 % na BEAUTY POINT PAKET Anticelulit (paket čini 11 masaža od po 60 minuta + vežbanje na steperu u trajanju od 15 minuta).
Telefon Salona 011/ 218 0 792 i 061/666 0 111. Radno vreme ponedeljak-subota od 10.00 do 24.00, nedeljom od 12.30 – 23.00.
Fitnes klub Astral Spa, svim članovima NUNS-a odobrio je popust 15 – 20 posto na cene iz svog fitnes programa. Ponuda tretmana i paketa prilagođeni su individualnim potrebama i željama. Adresa: Dimitrije Tucovića 103, kontakt telefoni: 011-3820 129 i 011-3820 130
Za najbolji istraživački prilog u konkurenciji radio i TV stanica proglašen je prilog novinarke RTS-a Vere Aksentijević o problemima sa kojima se u zdravstvenim ustanovama suočavaju psihijatrijski bolesnici.
Prvu nagradu u konkurenciji štampe dobio je Aleksandar Đorđević (BIRN), za istraživanje objavljeno u nedeljniku Vreme, posvećeno novčanim pozajmicama koje je izdavala beogradska Viša poslovna škola.
U konkurenciji onlajn medija, prvu nagradu dobilo je istraživanje grupe novinara mreže KRIK o poslovima gradonačelnika Beograda Siniše Malog sa nekretninama u Bugarskoj.
U kategoriji elektronskih medija dobitnik je bio Adam Santovac (Televizija N1), za emisiju „Jalovište neodgovornosti“.
U kategoriji štampanih medija laureat Slobodan Georgiev za tekst „Otkrivena tajna ministarskog sefa“ (Vreme).
U kategoriji onlajn medija nagrađena serija tekstova o poplavama, objavljena na sajtu CINS-a, koji su zajedno radili Milica Stojanović i Perica Gunjić.
Nagrada u kategoriji elektronskih medija (radio i televizija) pripala je Vesni Radojević i Anđeli Milivojević iz TV Mreže i Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) za prilog o prevarenih građana koji još uvek čekaju stanove u Filmskom gradu, prikazan na RTS-u u okviru emisije TV Mreža.
U kategoriji štampanih medija dobitnici su bili Aleksandar Đorđević i Slobodan Georgiev (BIRN) za tekst „Marketinške zvezde na političkom polju“, objavljen u nedeljniku Vreme.
A nagrada u oblasti onlajn medija dodeljena je Dragani Pećo, Dinu Jahiću i Jasni Fetahović iz CINS-a za tekst „Plaćena međunarodna priznanja za kićenje na domaćem terenu“.
U kategoriji štampanih medija nagrađena je Sandra Petrušić za serijal tekstova „Dosije bolnice-pare za raspad“, o zloupotrebi u bolnicama u Srbiji, objavljenih u nedeljniku NIN.
U kategoriji onlajn medija nagrađeni su novinar Balkanske istraživačke mreže (BIRN) Slobodan Georgiev i novinari CINS-a Jelena Vasić i Vladimir Kostić, za tekst “Do BusPlusa kroz rupe u sistemu”.
U kategoriji TV i radio priloga nagradu su dobili Dragan Stanković i Zorana Jovičić za prilog „Kako je potrošeno 19 miliona za Konstantina“ emitovanom na niškom RTV Bel ami.
U kategoriji elektronskih medija nagradu je dobio Miloš Teodorović za radio prilog o kućama pokreta „1389“ na severu Kosova (Slobodna Evropa)
U kategoriji štampanih medija priznanje pripalo Nikoli Laziću za seriju tekstova o pranju para Darka Šarića u Vranju (Vranjske).
U kategoriji internet medija nagrađeni su Bojana Jovanović, Stevan Dojčinović i Mahir Šahinović (CINS), za seriju tekstova o pranju para Darka Šarića u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
U kategoriji za najbolji televizijski prilog dobila je ekipa Insajdera B92 za serijal „Prevara veka“ u preduzeću Kolubara.
Nagradu u kategoriji onlajn novinarstva dobio je Zoran Janić za serijal „Kabinet doktora Koštunice“ koji je objavljen na Internet portalu E-novine.
Novinar Vranjskih Zoran Radulović dobitnik je nagrade u kategoriji štampanih medija, za serijal tekstova „Sve laži i obmane Dragomira Tomića“.
Tim CINS-a poneo je nagradu u kategoriji mladih novinara za serijal tekstova „Projekat Mišković“.
Za televizijsko novinarstvo prvu nagradu dobio je samostalni istraživač i autor Želimir Gvardiol za televizijski dokumentarac „Izdajnik protiv zločinca“, emitovan na B92.
Drugu nagradu u istoj kategoriji dobio je novinar Dejan Radulović sa TV Avala za televizijsku emisiju „Pobeda na planini“.
Za štampano novinarstvo u kategoriji starijih kandidata prva nagrada pripala je novinaru nedeljnika Vreme, Prvoslavu Karanoviću, za tekst „Ubijanje Boga lopatom“. Druga nagrada pripala je Zoranu Raduloviću iz Vranjskih za tekst „Dosije Koštana: Ko je izuo vranjske obućare?“, i Dejanu Dimiću, takođe novinaru Vranjskih, za tekst „Miškove kase za Uroša“.
U kategoriji mlađih kandidata, prvu nagradu za štampano novinarstvo pripalo je Ani Manojlović (Radio Beograd 202), za tekst „Ni smrt se ne isplati“, objavljen u magazinu Status, kao i Predragu Blagojević, iz niškog portala Južne vesti, za tekst „Manipulacije na niškom aerodromu“.
Prva nagrada za štampani tekst u kategoriji novinara starijih od 35 godina pripala je Dejanu Dimiću za tekst „Dobro kontrolisani poslovi“, objavljen u Vranjskim.
Novinarke Bete Mirjana Pantić i Ivana Jovanović dobile su prvu nagradu u kategoriji mlađih novinara za tekstove „Luda kuća lažnog iscelitelja DDD“ i „Žrtvovanje žrtava“, objavljene u Dosijeu NUNS-a.
Prvu nagradu u konkurenciji iskusnih novinara za televizijske priloge podelila su ostvarenja „Tajna žute kuće“ Jelene Veljković, Radoslavke Despotović, Jasmine Pašić i Sandre Mandić (B92 info) i „Vrela krv“ Miloša Teodorovića i Ivane Lalić Majdak (B92 info). Nagrada je pripala i ostvarenjima „Vučko Manojlović – čekajući smrt“ Ane Vojvodić i Miljana Vitomirovića (u produkciji Medija centra Zaječar, a emitovan na TV Foks) i „U ime naroda – znakovi pored puta“ Ines Meštrović (TV Studio B).
Prva nagrada za pisano novinarstvo u kategoriji novinara starijih od 35 godina pripala je Zoranu Paviću za tekst „Olako shvaćena silina“, objavljen u magazinu Status.
Za oblast televizijskog istraživačkog novinarstva prvu nagradu je osvojio Boro Lazukić za film „Goli otok – stratište duha“, a u istoj kategoriji nagrađena je i Olivera Miloš-Todorović za dokumentarni film „Drvo života“ koji, kroz svedočenja usvojiteljskih i hraniteljskih porodica, govori o odgovornosti celokupnog društva i pojedinaca za život i bolju zaštitu dece i njihovih prava.
Dve druge nagrade dodeljene su za televizijske priloge Ivani Lalić-Majdak za dokumentarni film „Eho“ i Veljku Đuroviću za serijal „Mostovi i barijere“.
U konkurenciji mlađih novinara pisanih medija žiri je jednoglasno odlučio da nagradi novinara Ratka Femića za seriju tekstova iz oblasti bezbednosti objavljenim u nedeljniku Vreme i dnevnim listovima Danas i Alo.
Dobitnici nagrada su bili: novinar Radija Slobodna Evropa Miloš Teodorović za prilog „Slučaj J. G. Paulik“, urednik nedeljnika Vreme Filip Švarm za dokumentarni serijal „Jedinica“, snimljen u koprodukciji Vreme filma i TV B92.
Novinar Vremena Branislav Grković za tekst „Sajber kriminal – zlostavljači iz anonimnosti“, novinarke Danasa Ivana Kljajić i Snežana Čongradin za serijal tekstova o socijalno-sindikalnim temama, novinar lista Dnevnik Igor Mihaljević za tekst „Cimni se, izvuci se dečko, možeš ti to, nikad nije kasno“, novinar Radio Beograda Nenad Militarević za analitičku emisiju „Tečni eksploziv“ i novinarka TV Studio B Ines Meštrović za istraživački rad o privatnoj klinici „Decedra“ i lekarskom nemaru.
Bojan Tončić – “Danas”
Povodom 3. maja, Dana slobode medija, i zbog izuzetnog značaja koje istraživačko novinarstvo ima za razvoj novinarstva, u borbi protiv korupcije, pritiska vlasti i drugih centara moći na pojedince ili organizacije kao i za demoktratski razvoj našeg društva, Nezavisno udruženje novinara Srbije, uz pomoć Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji od 2006. godine dodeljuje nagrade za izuzetnost u istraživačkom novinarstvu.
Ovim nagradama, NUNS i Ambasada SAD, žele da podrže i afirmišu novinare koji se na ozbiljan i profesionalan način bave temama koje su od izuzetne važnosti za javnost u Srbiji.
Nagrada se dodeljuje u tri kategorije: elektronski mediji (radio i televizija), štampani mediji i onlajn mediji.
Od 2020. godine nagrada nosi naziv po našem kolegi, vrsnom novinaru Dejanu Anastasijeviću. Anastasijević bio erudita, briljantan, duhovit i hrabar čovek koji je beskompromisno, izuzetnim novinarskim darom i upornošću, razotkrivao ratne zločine, političke bestijalnosti, kriminalne, vojne i paravojne klanove Dejanov talenat, znanje i novinarski rad bili su za poštovanje i divljenje. Pravi uvid u događaje na eks-jugoslovenskim prostorima nemoguć je bez Dejanovih tekstova i priloga. Ostaće upamćen po svom hrabrom i temeljnom izveštavanju sa ratnih terena i istraživanju ratnih zločina i kriminala.
Istrajnost u profesionalnom obavljanju novinarskog posla, Anastasijević je umalo platio životom kada je u aprilu 2007. godine pokušan atentat na njega. Na prozore njegove kuće postavljene su dve bombe od kojih je jedna eksplodirala. Taj zločin nikada nije istražen, te se slučaj i dalje nalazi u predistražnoj fazi. Anastasijević bio erudita, briljantan, duhovit i hrabar čovek koji je beskompromisno, izuzetnim novinarskim darom i upornošću, razotkrivao ratne zločine, političke bestijalnosti, kriminalne, vojne i paravojne klanove. Zbog toga ova nagrada ima još veći značaj i težinu.
Svetski dan slobode medija ustanovljen je 3. maja 1991. usvajanjem Deklaracije u Vindhoku, na konferenciji Ujedinjenih nacija o slobodi medija u Africi. Tom deklaracijom, cenzura je proglašena grubim kršenjem ljudskih prava, a vlade svih zemalja pozvane su da obezbede poštovanje ustavnih garancija za slobodu medija. Generalna skupština Ujedinjenih nacija je na preporuku UNESKA, 20. decembra 1993. godine, usvojila deklaraciju proglasivši 3. maj za Dan slobode medija. Taj dan svojevrsni je podsetnik vladama širom sveta da poštuju slobodu informisanja, ali je i način za izražavanje solidarnosti sa svim novinarima i ostalim zaposlenima u medijima koji trpe represiju ili su stradali zbog profesije koju obavljaju.
U Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, koja je doneta decembra 1946. godine Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, u članu 16. navodi se da je sloboda informisanja fundamentalno ljudsko pravo. Sloboda štampe smatra se kamenom temeljcem ljudskih prava i garancija svih drugih sloboda.
NOVINARSKA NAGRADA ZA ETIKU I HRABROST “DUŠAN BOGAVAC“
Najveća novinarska nagradu u Srbiji, za etiku i hrabrost, nosi ime po Dušanu Bogavcu.
Bogavac (1931 – 1990) je bio istinoljubiv i hrabar novinar u Srbiji koji se mudro i analitički demokratski bavio problemom demokratizacije društva, traumatizovanog poluvekovnim političkim monopolom komunističke partije.
Dušan Bogavac (1931–1990), urednik “Komunista”, privukao je veću pažnju javnosti jednim kraćim tekstom o jednom dogadjaju, koji je, inače, bivao prećutkivan u »široj javnosti«. Bogavac je u NIN-u objavio informaciju o hapšenju grupe studenata, koji su na jednom javnom skupu u centru Beograda izražavali podršku poljskoj »Solidarnosti«, pa su zbog toga bili, uz batinanje (»tukući ih preko trga, ulice i trotoara«), uhapšeni (kao sabirno mesto poslužila je obližnja knjižara »Komunista«). Informacija je propraćena i kritičkim komentarom.
Zbog svega toga, Dušan Bogavac je postao meta napada partijskih šefova. Kako je rasla represija prema njemu, tako se širila i solidarnost s njim. Sledila je i »čistka« novinara, najpre iz Saveza komunista, a potom sa uredničkih mesta, ali i iz radnog odnosa. Bogavac je dobio otkaz, ali i izgubio realnu mogućnost za javno delovanje, pa i za elementarnu egzistenciju. Animirao je veliki broj uglednih intelektualaca iz čitave Jugoslavije, sa koleginicama i kolegama je osnovao “Fond solidarnosti”, namenjen onim novinarima koji zbog su upravo zbog svoje hrabrosti ostali bez posla i sredstava za život. Javno je upozoravao na ratni scenario, predlagao je građanski, miran rasplet krize, kroz dijalog i pregovore. Ni medijska hajka, ni otkaz sa posla, ni ugrožena egzistencija nisu ga sprečili da hrabro postavlja tabu pitanja.
Nastavio je svoju kritičku delatnost u sve težim okolnostima izdajući knjige, jer izdavači nisu bili skloni da ih sami izdaju. U jednoj od takvih knjiga sabrani su mnogi njegovi članci i intervjui iz kojih »isijava« mahom nezadovoljstvo radnika i rastuće kritičko mišljenje. Tu su i poredjenja s iskustvom drugih zemalja, pre svega Poljske, naročito pokreta »Solidarnost«. U njoj se nalaze i dokumenti o gušenju slobode mišljenja, kao i o otporima represiji.
Završnicu projekta »Šta da se radi?« čine pokušaji da se nadje izlaz iz – »beznađa«. Bogavac je pridobio za dijalog disidente različitih škola mišljenja i različitih iskustava i orijentacija: Milovana Đilasa, Slobodana Inića, Mihaila Markovića, Svetozara Stojanovića, Ljubomira Tadića i Kostu Čavoškog. S njima je organizovao dijalog, juna i jula 1988. godine (sa Đilasom i u septembru iste godine) čije je rezultate objavio dve godine kasnije.
U jesen 1990. godine prerano je preminuo u 59. godini života. U znak sećanja na Dušana Bogavca i podrške hrabrom i etičkom novinarstvu u Srbiji, od 1991. godine dodeljuje se novinarska nagrada. Po nastanku NUNS-a, Fond „Dušan Bogavac“ zajedno sa NUNS-om dodeljuje ovu nagradu, kao najveću novinarsku nagradu u Srbiji.
DOBITNICI NAGRADE “DUŠAN BOGAVAC”:
Novinarka dnevnog lista Danas Snežana Čongradin
Novinaru portala Balkanska istraživačka mreža Srbije (BIRN) Saši Dragojlu je uručena novinarska nagrada za etiku i hrabrost „Dušan Bogavac“.
U obrazloženju žirija se navodi da Dragojlo godinama hrabro i profesionalno istražuje i obaveštava javnost o važnim temama od opšteg interesa.
Vuk Cvijić i TV N1
Info Portal “KoSSev” (https://kossev.info)
Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK)
Sanja Kljajić
Dušan Petričić
Danica Vučenić
Predrag Blagojević
Marko Somborac
Dinko Gruhonjić i Ljubomir Živkov
Teofil Pančić
Pavel Domonji
Mirko Đorđević
Redakcija kulturnog dodatka “BETON” u dnevnom listu “Danas” i Redakcija magazina “EKONOMIST”
Zoran Janić, autor knjige “Tišina u Aberdarevoj”
Brankica Stanković – RTV B-92
Bojan Tončić, dnevni list Danas
Vukašin Obradović- “Vranjske novine”
Dejan Anastasijević – “Vreme”
Željko Bodrožić – “Kikindske novine“
Miodrag Stanisavljević – “Republika”
Nagrada nije dodeljena zbog vrhunca represije Miloševićevog režima.
Miroslav Radulović – “Borske novine”
Redakcija “Monitora”, Crna Gora
Nebojša Popov – “Republika”
Svetlana Lukić
Nagrada nije dodeljena, jer je žiri smatrao da je te godine niko nije zaslužio.
Predrag Koraksić CORAX
Radio B-92 (Bojana Lekić, Veran Matić)
Stojan Cerović