Sednice posvećene izboru članova Saveta REM-a doprinele su pojačanim verbalnim napadima na novinare sa skupštinske govornice, te je tako u novembru zabeleženo čak 55 napada od strane poslanika vladajuće većine. U pritiscima, zastrašivanjima i verbalnim napadima na medije, novinare i novinarska udruženja u Narodnoj skupštini učestvovali su i oni koji bi, po prirodi svoje funkcije, poput predsednice parlamenta, trebalo da ih sprečavaju.
Ukupno gledavši, najaktivniji predstavnici vladajuće većine u verbalnim napadima na medije i medijske radnike tokom novembra bili su:
- Narodni poslanik Srpske napredne stranke (SNS) Nebojša Bakarec – 44 napada
- Predsednik Srbije Aleksandar Vučić – 18 napada
- Narodni poslanik SNS Vladimir Đukanović – 17 napada
- Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić – 10 napada
- Narodna poslanica SNS Nataša Jovanović – 8 napada
- Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina – 5 napada
- Ministarka privrede Adrijana Mesarović – 5 napada
- Predsednik SNS i savetnik predsednika Srbije Miloš Vučević – 4 napada
- Narodni poslanik SNS Milenko Jovanov – 4 napada
- Narodni poslanik SNS Marijan Rističević – 3 napada
U napadima su učestvovali i predsednica skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje Nevena Đurić; ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski; potpredsednica Vlade Vojvodine Sandra Božić, narodna poslanica Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) i potpredsednica Narodne skupštine Elvira Kovač; narodne poslanice i poslanici SNS Aleksandra Tomić, Biljana Pantić Pilja, Dubravka Filipovski, Milica Nikolić, Sanja Milošević, Snežana Jovanović,Staša Stojanović, Aleksandar Mirković, Dragan Nikolić, Dušan Marić, Marko Atlagić, Miroslav Petrašinović, Nikola Radosavljević, Radoslav Milojičić i Zdravko Mladenović; narodne poslanice Socijalističke partije Srbije (SPS) Dubravka Kralj i Dunja Simonović Bratić; narodni poslanici Pokreta socijalista (PS) Bojan Torbica i Đorđe Komlenski; narodni poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) Risto Kostov; narodni poslanik Stranke slobode i pravde (SSP) Željko Veselinović i narodni poslanik Jedinstvene Srbije (JS) Života Starčević.
Poslanici i najviši državni zvaničnici su u svojim javnim nastupima nastojali da diskredituju kritičke medije, novinare i novinarska udruženja, za koja se moglo čuti da su „takozvana nezavisna udruženja novinara“ i „takozvani slobodni nezavisni mediji“, da namerno šire lažne vesti i neobjektivno izveštavaju, odnosno da selektivno pružaju zaštitu novinarima. Tako je predsednica parlamenta izjavila: „Nažalost, dok smo imali samo Udruženje novinara Srbije, Nezavisno udruženje novinara Srbije NUNS ili onaj NDNV ili kako se zovu. Vidite, to nisu više bila esnafska udruženja, oni su se oglašavali samo kad neko kaže ’bu’ nekom novinaru, ali kada neko udari šamar, pljune, gađa ili bilo kako drugačije fizički povredi ili onemogućava novinare nekih drugih medijskih kuća da rade svoj posao, oni se nisu oglašavali.”
Upravo novinari i mediji koji su najčešće dehumanizovani, nazivani „jadnicima, bednicima i neprofesionalnim ludacima”, te etiketirani kao „ispostave stranih agentura”, optuživani su da „konstantno sprovode targetiranje i dehumanizaciju predsednika Srbije, njegove porodice i članova vladajuće koalicije” i da “koriste svoj etar da napadaju sopstvenu državu”. Tokom novembra, mediji su nazivani „ispostavama stranih agentura“, „pogonima mržnje“, „tajkunskim medijima i listovima“, „blokaderskim medijima“, „medijskim biltenima obojene revolucije“, „medijskom mašinerijom Šolakovih medija“, „džuboksom za laži“, „medijskim trovačnicama“, „trovačnicama građana“, „fabrikama zla“, „antisrpskim, islamističkim i šiptarskim medijima“, „piratskim medijima“, „medijima kriminalca Šolaka“. Njihovo izveštavanje je nazivano „medijskim trovanjem“, „potpaljivanjem nasilja“, „obmanjivanjem građana“, „propagiranjem mržnje, nasilja, stereotipa i predrasuda protiv dva miliona članova, birača i simpatizera SNS“. Novembar je obeležila i sintagma „urednik monstrum“, kojom je označavan urednik RTS-a.
Mediji koji kritički izveštavaju o vlasti su i tokom novembra označavani kao kriminalci i/ili su optuživani za „poresku utaju, izvlačenje novca iz zemlje Srbije“, „predvođenje obojene revolucije“, da su „štabovi terorističkih organizacija“, „štabovi blokadera“, te da „žele još krvi i izazivanja građanskog rata“, kao i da su „klasično sredstvo za urušavanje države i promociju blokadera“. „Propagandno-terorističko smeće“ i „medij kriminalca Šolaka“ postali su izrazi čija je upotreba normalizovana prilikom pokušaja ućutkivanja i zastrašivanja kritičkih medija. Poražavajuće, u razmatranja kako bi se „prekogranične“, „luksemburške“, „piratske“ televizije mogle ugasiti, uključio se i ministar informisanja i telekomunikacija. Ministar Boris Bratina je izjavio da „prekogranične saradnje“ „ne treba da postoje u našem etru“, da televizije N1 i Nova rade kao „ispostave stranih agentura“, te da medij Radio Slobodna Evropa „treba skloniti“, a najavio je i sistemski obračun sa ovim medijima kroz donošenje novih zakona koji bi omogućili njihovo gašenje. Mesec je završio zaključkom da je javni servis odavno trebalo personalno razoriti.
Nakon napada na ekipu N1 u šatorskom naselju ispred Skupštine Srbije 20. novembra, kada je polomljena kamera ove televizije u prisustvu policije koja nije reagovala, do kraja novembra zabeležili smo samo jednu nedvosmislenu osudu incidenta od strane nosilaca javnih funkcija. Ovu osudu javno je iznela ministarka Tatjana Macura. Nadležni ministar Bratina izjavio je da očekuje da napadač bude uhapšen, ali je doveo u pitanje činjenicu da je napadač izašao iz takozvanog „Ćacilenda”. Aleksandar Vučić je napad iskoristio da N1 optuži za organizaciju napada na novinare tabloida.
Kada se u tzv. „Ćacilendu“ dogodio napad nožem u noći između 29. i 30. novembra, kao i pucnjava u oktobru, koja je i dalje povod verbalnih napada na novinare, pojavile su se optužbe da je do ranjavanja došlo zbog narativa koji „blokaderi i blokaderski mediji guraju u javnosti o njima“ (Ana Brnabić), odnosno „opozicija i tajkunski mediji“ (Miloš Vučević).
Poražavajuće, upravo je izbor za članove Saveta REM-a poslužio kao povod za najveći broj napada na kritičke novinare i medije u parlamentu i za navode da u Srbiji ima previše slobode medija.
Najčešći povodi za napade bili su:
- Aktuelnosti / dnevna politika– 58 napada
- Skupštinske sednice (uključujući izbor članova Saveta REM-a) – 55 napada
- Protesti – 17 napada
- Ćacilend – 12 napada
- „Sarajevo safari” – 10 napada
