EN
19. novembra 2024. navršava se 1000 dana od početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. Obilježavajući ovu mračnu prekretnicu, Evropska federacija novinara (EFJ) pridružila se partnerima Media Freedom Rapid Response (MFRR) u sećanju na one novinare koji su izgubili živi izveštavajući o ruskom agresorskom ratu. Takođe izražavamo našu solidarnost sa onima koji nastavljaju da rizikuju svoje živote da bi nam doneli kritične vesti i informacije o ovoj invaziji.
Od 24. februara 2022. godine, 13 novinara je ubijeno dok su izveštavali o invaziji Rusije u punom obimu – naglašavajući rizike i opasnosti sa kojima se suočavaju ukrajinski i međunarodni novinari koji izveštavaju o ovom ratu.
Neki, kao što su Arman Soldin, Oksana Baulina i drugi, ubijeni su kao rezultat ruskog granatiranja, neselektivnog ili ciljanog, dok su drugi, poput Maksa Levina i Mantasa Kvedaravičijusa, verovatno ubijeni u vansudskim pogubljenjima. Desetine drugih novinara je ranjeno dok su izveštavali o ratu. Uništene su bezbrojne redakcije, TV tornjevi i druga medijska infrastruktura.
Viktorija Roščina, ukrajinska novinarka koja je krenula da izveštava o ruskim okupiranim regionima Ukrajine u julu 2023. godine, umrla je pod nejasnim okolnostima u ruskom pritvoru, a vest o njenoj smrti objavljena je tek 10. oktobra 2024. Do danas, Ruske vlasti su odbile da istraže okolnosti njene smrti i odbile su da vrate njeno telo njenoj porodici u Ukrajini.
Vest o Roščininoj smrti služi kao podsetnik da se još najmanje 13 ukrajinskih novinara i dalje nalazi u ruskom zarobljeništvu, bez ikakvih zakonskih garancija da ruske vlasti obezbeđuju njihovu bezbednost. U ukrajinskoj medijskoj zajednici raste strah da su, kao i kod Roščine, i njihovi životi u opasnosti.
Dodatne brige zbog lažiranja i DDoS napada
Pored fizičkih napada, ukrajinski novinari i mediji suočavaju se sa sve većim digitalnim pretnjama sa pokušajima hakovanja, lažiranjem i DDoS napadima koji se intenziviraju alarmantnom brzinom od početka ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu.
Ukrajinski mediji su redovno na meti napada distribuiranog uskraćivanja usluge (DDoS) koji onemogućavaju glavne veb-sajtove sa vestima, a prekidi u proseku traju nekoliko sati. Takvi poremećaji imaju jake negativne posledice po ukrajinske medije, koji su izloženi gubitku čitalaštva, a time i komercijalnih prihoda.
Možda još opasniji razvoj događaja je pojava takozvanih Doppelganger (klonova) veb lokacija, na koje je MFRR zahtevao reakciju evropskih vlasti i velikih tehnoloških platformi. Ove stranice, koje su prerušene da liče na one novinskih kuća popularnih u Ukrajini, pokušavaju da utiču na ukrajinsko javno mnjenje propagirajući ideje koje služe ruskim interesima. Na primer, šire se dezinformacije o tome da je Ukrajina izgubila rat, da joj nedostaje municije i da je ukrajinska vlada korumpirana.
Povremeno, ukrajinske vlasti ne reaguju na krizu slobode štampe
Iako se ne može porediti sa razaranjem koje je napravila ruska vojska, rat je takođe postao izgovor za ukrajinske vlasti da uvedu određeni nivo cenzure na medije u zemlji.
Najupečatljiviji primer je nastavak produkcije veoma kontroverznih emisija „ujedinjenih vesti“ na glavnim televizijskim kanalima Ukrajine, koji su u ukrajinskoj medijskoj zajednici optuženi da proizvode neopravdano pristrasno izveštavanje koje podržava ukrajinsku vladu. Emitovanje „ujedinjenih vesti“ nedavno je kritikovala i Evropska komisija koja je pozvala Ukrajinu da „ponovo proceni“ validnost projekta.
Pored toga, nekoliko ukrajinskih istraživačkih novinara bilo je podvrgnuto nadzoru i zastrašivanju od strane zvaničnika u vezi sa njihovim radom. Na primer, istraživački novinar Jurij Nikolov je bio zastrašen u januaru, ali do danas niko nije odgovarao. Slično tome, nisu saopšteni nikakvi rezultati u istragama vezanim za praćenje istraživačke kuće Bihus.info koje je prijavljeno u januaru i pokušaja da se istraživačkom novinaru Jevgeniju Šulhatu uruči vojni poziv u znak odmazde za njegov rad u aprilu.
Pored toga, u oktobru je nezavisna novinska kuća Ukrainska pravda (UP) u saopštenju navela da doživljava „stalni i sistematski pritisak“ iz kancelarije predsednika Vladimira Zelenskog.
Uprkos sve većim izazovima, medijski sektor u zemlji pokazao je neverovatnu otpornost tokom rata koji sada traje skoro tri godine. Partneri MFRR-a izražavaju svoju solidarnost sa novinarima i nezavisnim medijima u Ukrajini. Obavezujemo se da ćemo nastaviti da ih podržavamo u obavljanju njihovog posla, koliko god bude potrebno.
Izvor: EFJ
